Dučić, Jovan - PESME
OTADžBINA 242 AVE SERBIA 244 MAĆEDONIJA 246 HORDA 248 VARDAR 250 HERCEGOVINA 252 HIMNA POBEDNIKA 253 BREGALNICA 255 DUBROVAČKE POEME 257 DUBROVAČKI MADRIGAL 259 DUBROVAČKI
krvavog vala, Ali vam pobeda ne osvetli lice: Jer lavor ne niče s bunjišta i kala, On je za heroje a ne za ubice. VARDAR I usta prorokâ i mišca junakâ, Napiše se snagom tvoje svete kapi.
Teodosije - ŽITIJA
stena je veoma visoka — oko dve stotine sežanja i više, a ispod nje, kao da se prilepila, reka velika teče, koja se zove Vardar — na toj steni, drvetom popločavši mesto, pozornicu sebi satvori.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sa njim je isti slučaj kao i sa uticajima mediteranske klime, koji idu uz Vardar na sever i sve više i više slabe. Stara južnoslovenska osnova očuvala je mnogo arhaičnoga u jeziku i u duševnim
To je u pravom smislu gornji Vardar ili Polog: uska kotlina između Šar-planine i Suhe gore. Ima jakih geografskih i ekonomskih veza sa Radikom i debarskim
Dalje ima u pomenutoj Derventi Vardarevoj (u hataru sela Rogačeva) Savin kamen, oko koga Vardar nečujno i potajno teče, i za njega vezuju priče o Sv. Savi. Te istorijske uspomene su življe u šarskim selima (npr.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
večito stenje gordo se u nebo diže, Nad urvinama tavnim orli se s oblakom bore; A dole, sa strašnim šumom, Vardar se peni i stiže, I pada, kroz uske klance, u Sinje Jegejsko More. O vali, o reko srpska!
VEKOVNI STRAŽAR Kod proseka drevnog grada, Gde s tutnjavom Vardar stiže, K'o ogromne razvaline. Pod nebo se stenje diže.
Na visove stenja toga Ne dostižu živi ljudi, Tu jedino divlja koza Kroz urvine mračne bludi. — U podnožju Vardar šumi I visoko baca pene, I s tutnjavom lomi vale O večite, hladne stene.
I tuđinac čuje usklik, Sa visova što se hori, I zastrašen dugo bludi Po sumornoj, tavnoj gori. A kroz klance burni Vardar Sa tutnjavom baca pene, I lomi se s mutnim valom O večite, hladne stene.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ŠTA SUNCE PUŠI Kad nad zemljom zatreperi jara, Kad Vardar sa svim pritokama presuši, A sunce, daleko od grada, ostane bez cigara, Šta ono tada puši?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A dole sa strašnim šumom Vardar se peni, i stiže I pada kroz uske klance u sinje Jegejsko More. O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube, I kao
Petković, Vladislav Dis - PESME
Videh kako narod stvara novo vreme, Kako Vardar danas kroz Srbiju teče, Kako nad Ohridom pada srpsko veče, Kako nam pogledi preko mora streme, Kako naša usta sad od
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Odi, bre stari pes!... Krajem leta nakon dve godine posle ovoga spuštaše se niz Vardar kroz Demir-Kapiju karavan sa prizrenskim trgovcima.
Takec!... Kad trgovci siđoše na put n okrenuše ponovo niz Vardar, inače ćutljivi Demiš okrenu se Spasi šaljivo: — Ama na ovuj muku nije baš rđavo kad se neko naš poturči, a što veliš?
Ilić, Vojislav J. - PESME
večito stenje gordo se u nebo diže, Nad urvinama tavnim orli se s oblakom bore; A dole, sa strašnim šumom, Vardar se peni i stiže, I pada, kroz uske klance, u sinje Jegejsko more. O vali, o reko srpska!
1890. VEKOVNI STRAŽAR Kod Proseka, drevnog grada, Gde s tutnjavom Vardar stiže, Kô ogromne razvaline Pod nebo se stenje diže.
Na visove stenja toga Ne dostižu živi ludi, Tu jedino divlja koza Kroz urvine mračne bludi. U podnožju Vardar šumi I visoko baca pene, I s tutnjavom lomi grane O večite, hladne stene.
I tuđinac čuje usklik, Sa visova što se hori, I zastrašen dugo bludi Po sumornoj, tavnoj gori. A kroz klance burni Vardar Sa tutnjavom baca pene, I lomi se s mutnim valom O večite, hladne stene. 1890. U SPOMENICU PRIJATELjU J. M. M. H.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ovde ima starih istorijskih spomenika. Za vreme svetskog rata naišlo se ovde, na utoku Crne reke u Vardar, pri kopanju vojničkih rovova, na ostatke antičkih građevina.
Ovde, na ušću antičkog Erigona u Aksios, Vardar, stajao je — tako mi pričahu moje kolege, istoričari — nekad grad Stobi, koji se spominje i kod Livija.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Svirka i pesma burnija i sve bliža. Počinje da se razabiru dahire, zvon čampara i pesma: Kraj Vardar mi stajaše, T’nke puške frljaše. MARKO (odlazi ka kapiji i vraća se radostan): Gazda, gazda!
Uz pesmu, svirku, ulaze Koštana, Stojan, Salče, Grkljan, i ostali. KOŠTANA (pevajući i igrajući): Kraj Vardar mi sedeše, T’nke puške frljaše. — Ja ne žalim snagata, Žalim srmali jelek, Haj, haj, srmali jelek!