Upotreba reči vas u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

— Idite, ginite za slobodu! Gonite ugnetača njena!... Idite, pomešajte svoju plemenitu krv sa krvlju postradavšega za vas i za rod čovečji!... Na Veliki petak osvanulo je pet stotina kosača, mrka pogleda, čvrste desnice.

“ Te iste jeseni nisam išao nikuda „na stranu“. Kod kuće sam se u živopisanju upražnjavao. I mirno sam po vas dugi dan molovao.

Više je puta povtoravao da se u nuždi i bedi na vas obratimo... Ali to neće biti nužno!... Ne, gospodine, izvor je suza naših dubok, tuga golema, bol neizmeran...

— Zbog vas je ova strahota, vi beskućnici što ne verujete u boga, što ne dolazite u svetu crkvu! — govorahu sveštenici skupljenoj

— Jeste, zbog vas, vi probisveti, vi što ne poštujete starije, vi što ne slušate vlasti; zbog vas je ova nesreća, ova poplava!

— Jeste, zbog vas, vi probisveti, vi što ne poštujete starije, vi što ne slušate vlasti; zbog vas je ova nesreća, ova poplava!

„Rekao mi je babo da vas pohodim: možda će vam što trebati?...“ reče stidljivim glasom mojoj tetki, mene i ne gledajući.

Nego mi kaži, džanum, kako je ime mladino“. „Stana Čukurova“. On pribeleži ime i prezime. „Sutra, džanum, dođite da vas prstenujem, a u nedelju će biti venčanje...

„I tebi sam dosadio“, reče potmulo. „E pa zbogom, pobratime, ja odoh!“ Od to doba retko da je odlazio kući, po vas dan luta po planinama ili se šunja oko manastira, nekada, opet, po tri dana pije u manastirskoj mehani; ljudi su ga već

Oni vas pogledaše pozadugo, približavahu nam se, odstupahu i opet su svi u skupu dolazili. Nijedan od njih ne reče: „Dobro veče!

— Vid’te, on glavom kazuje da vas je video kad ste s Miletićem išli ruku pod ruku, i to, nota bene, u Novome Sadu!...

I on je tu istu devojku ljubio koju i ja, pa će milo biti starcu da razabere što o idealu svoje mladosti... Znam da će vas pitati: da l’ je još lepa, mlada, sveža, sjajna? Da l’ joj se još milijuni klanjaju, kao pređašnjih vekova?

Obradović, Dositej - BASNE

služi, pominje svoga sela poglavare, a kako iziđe iz crkve i dođe s njima u krčmu, a on ih pita: „jeste li čuli kako ja vas spominjem? Da vas je anatema sviju što vas je god!

Da vas je anatema sviju što vas je god!” A starac Žderivuk malo kad koje nedelje ne zove komšije na čast samo da ih se napsuje.

Da vas je anatema sviju što vas je god!” A starac Žderivuk malo kad koje nedelje ne zove komšije na čast samo da ih se napsuje.

Dobro koje može biti u vaše vreme, zašto da čekate da posle vas bude? Prosvešteni arhijereji i dobroželateljni razumni mirski sveštenici, oni su dužni na to narod skloniti i uvještati.

Novci? Ne, on niti je sabirao niti je imao novaca, no on govori za razum i dobrodjetelj. Hoditi po svetu*2 da vas ne oblada pomrčina, uči nas.

δ΄υμών χαύνος ένεστι νόος, εις γαρ γλώσσαν οράτε και εις έπος αιόλον ανδρός, εις έργον δ΄ουδέν γιγνόμενον βλέπετε: Od vas svak do jednoga lisičjim tragom hodi, i u svim vam što vas je god slab se nahodi um, ibo na jezik gledate i na reč

αιόλον ανδρός, εις έργον δ΄ουδέν γιγνόμενον βλέπετε: Od vas svak do jednoga lisičjim tragom hodi, i u svim vam što vas je god slab se nahodi um, ibo na jezik gledate i na reč šarenu muža, a na delo nikakvo što biva ne smatrate.

I tako celi će se narod črez vas prosvetiti i proslaviti, i tada biće vami „čest i slava i poklonjenije vo vjeki vjekov, amin.

” „Vidite li kakvi ste vi nerasudni i neblagodarni ljudi! Mene, koja sam vas u mojej seni upokojila i prohladila, koja vam u zimu drva za grejanje dajem i građu za domove vaše, besplodnom i

Ljudi! Ljudi! Hoćete li kadgod na nebo pogledati i pomisliti da je bog nad vami, koji vas gleda i vidi, i koji će vam suditi?

A zar u Svetu Goru ne valja davati? A otkuda vam dolazi više blagoslova nego iz onih svetih mesta, za koje vas i bog blagoslivlja i naknađavam storiceju ono što vi nami dajete?

S.: Ti ne znaš, kapetane, koliko se ljudi u jednoj lavri 'rani. K.: Ta u dobri čas, ako će vas biti i na iljade: koliko vas je više, toliko više možete izraditi i isposlovati, da 'oćete da se trudite, pak bi vas i

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

krvi, doleteli na krilatim konjima bez uzda, pogledajte kako zija, kako zeva, peć, pećina, provalija, ala, koja bi vas nadušak progutala, mračni oblaci, zinuli na sva usta!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

radosno i zadovoljno povraćam se u ovo skrovito malo selce na ognjište moji’ dedova, da se odmorim od moji’ trudova i da vas nejake nastavim na put života, da vas iz malena naučim ljubiti Boga i otečestvo.

skrovito malo selce na ognjište moji’ dedova, da se odmorim od moji’ trudova i da vas nejake nastavim na put života, da vas iz malena naučim ljubiti Boga i otečestvo.

’ — ,Šta, Arso, da od Boga nađeš!’ povičem ja začuđen. ,Zar su u vas takvi carevi? A kamo mu veliki ćurak i veliki kauk na glavi, ako ne veći a ono bar kao u našeg vezira u Beogradu?

— ,A ko vas na to sve nagovori i podiže?’ — upita car preko tolmača. — ,Gospodin Mijuško!’ — odgovorim ja. — ,Koji je to g.

počne car malo uzvišenijim glasom, ,smeste i osiguraju tamo svoje žene i decu, pak onda uzjašu na svoje hatove i na vas udare, kuda će onda vaše žene i deca?’ Na to mu nisam ništa umeo odgovoriti, do samo slegnem ramenima.

na meni tu zabunu i brigu, pak posle nekog kratkog ćutanja reče mi sasvim blagim glasom: ,Moj dragi kneže, ja se od vas i od toga naroda uzdam i nadam da ćete vi pomoći mojoj vojsci, moga i vašega neprijatelja prognati.

Ali to što ste sada činili i bunili se da ste tek posle godinu dana, kad bi moja vojska prešla i vas i vaše familije sebi za leđima ostavila!

Već sad idite i čuvajte narod i uklanjajte ga u planini da se ne porobi, a moja će briga biti za vas’ — i dade mi sto dukata.” „Taj isti dan zovne me Mihaljević na večeru, s kojim sam se poznavao i dobro živio.

koje mu se dopadne, sazove seljake i kaže im : „Rajo, ja sam carev sin i aga, dajte, prodajte mi se da ste moji, ja ću vas od svakoga zuluma braniti, i koji nema poreza i arača, ja ću za njega u zajam davati.

ono je mali svetac, i od podne može se raditi; i koji je sav okružen, to je veliki svetac, i ništa se ne radi, nego vas dan sedi i jedi a ne radi. A zašto? Da te Bog ne pokara!

Zar vi ne znate to, kada je meni čestiti car beogradski masip dao, nije mi nikakve hazne druge dao, no da od vas uzimam, a vas od svakoga zuluma branim?

vi ne znate to, kada je meni čestiti car beogradski masip dao, nije mi nikakve hazne druge dao, no da od vas uzimam, a vas od svakoga zuluma branim?

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Eto, oseći ćemo i tu potru. Ne boj se, neće ti propasti. — E, ti naredi ljude, pa hajdete gore u njivu. Ja ću vas čekati — reče gazda Raka sasvim mirno. — Ne mogu ja to danas — odgovori Stevan. — Imam ja još trista poslova...

Samo da se ko prikrao, mogao je čuti u vajatu zagušen Rakin glas: — Nemojte, braćo, molim vas! Daću vam dvaest dukata... Kumim vas, pustite me!... Kud ću od bruke sutra?!...

Daću vam dvaest dukata... Kumim vas, pustite me!... Kud ću od bruke sutra?!... Tek se dan i noć deli, a Sima obišao svoju livadu, pa ide kući; gunjac

A sad, vidite li samo, kako je razgovoran i kako se smeje... Sad kao prvi put kod vas... Je li, dosad nije dolazio, a? — upita ih Đuko vrebajući zgodu da ostvari svoj plan. — Nije do danas.

Njemu je lako — sedi besposlen po vas dan, pa izvoleva... Tako je bilo i s tom glavom šećera! Uđem ja jedno jutro u kancelariju a ona mu stoji na astalu.

Utom neko slučajno viknu daleko gore u selu. Ćir Trpko sav pretrnu, pa drž' za prozor da pritvori. — Idite, molim vas! Noć je! Neko Viče! — Ama ono jauknu neko! — reći će polako Tiosav tokorse i on uplašeno. — Da ne pogibe ko?

Ako mu bude 29 godina, više nema. — Nego čekajte da vas nešto upitam! Da li vi poznajete počem nekog Mojsila Pupavca? Jamačno ga ne znate?

pošav velikoj pijaci, u kojima se drži i prodaje samo ona roba i ruvo što ga troši seoski svet — bolta, pred kojima po vas dugi dan drežde skoro proizvedene kalfe pa se deru za svakim selakom i seljankom što prođe: »'Odi, snašo, 'odi!

— Ama molimo, da li će hteti roditelji? — To je već moja briga. Hteće, a da šta će?... Samo da gledamo da vas devojka zamiluje ida njezinu naklonost zadobijete... — Jes', jes', pravo imate — potvrđuje Pupavac.

— Baš ja bih vas molio da učinite to... a ja ću vam već... eh! Tu Pupavac samo mahnu raširenim rukama i sleže ramenima, ne mogući da

— A ja ću vam već to nabaviti. — Ja ću, već koliko bude, dati vam para... — Da, da. Po tome videćete da li vas devojka doista vole i da li će poneti vaš poklon... A ja ću joj kazati već od koga je.

— O, vi'te, molim vas! — skromno se čudi Pupavac, a putnik još oduševljenije nastavlja: — Ili na primer, kakav čiča Nikola Poprda umesto da

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

o vama onako kako mi drugovi i sinovi vaši pripovedahu; kitiću dela vaša kao što devojka kiti venac ivanjski; slaviću vas kao što vas gusle slave; pronosiću dela vaša i junaštva vaša po svetu kao što ih i danas pronose nemirni talasti

kako mi drugovi i sinovi vaši pripovedahu; kitiću dela vaša kao što devojka kiti venac ivanjski; slaviću vas kao što vas gusle slave; pronosiću dela vaša i junaštva vaša po svetu kao što ih i danas pronose nemirni talasti valovite Drine!...

Tek, eto ti kmeta gde s popom izlazi iz sudnice. Svi se odmah dignu na noge i prilaze bliže. — Zvao sam vas, braćo, da se dogovorimo o jednom važnom poslu - počne kmet.

— Idi, Marinko, idi!... I neka je sa srećom! Marinko opet udari „temena” i izide iz odaje. Vrljao je vas dugi dan. Roj misli obujmio mu pamet... On je želeo da ono što uradi, uradi najbolje.

I vedrinu i osmejak zamenile nabrekle žile pa slepim očima i natmurene veđe. — Braćo! — poče on. — Sazvao sam vas da vam javim da se nešto strašno u našem selu dogodilo, nešto što nac je obrukano i osramotilo pred celim svetom...

I preseče okom... Strašan pogled senu ispod sedih veđa... Narod zastade... — Raspnite me! — grmeo je on. — Sram vas bilo sede kose! Osuđujete čoveka, a nećete da ga čujete!... Sram te bio, sedi svešteniče!...

Počev od kmeta i popa, bila je to jedna duša. Samo sam ja odvajao svu da. Moja je duša volela samo vas, Turke, pa su me zbog toga svi mrzeli. Ako dvojica razgovaraju, pa me smotre da im se priku čujem, oni ućute.

Svi smo mi jedna svojta, svi smo Selakovići!... Kome je od vas djed temenom u ovu zemlju udario?... Ded̓, recite!... Nikome!...

Svuda će vam se dati jela i pića, a svaki od njih izvestiće vas o meni i družini. Ako li vam pomoći zatreba, javite se Devi... Onda se okrete družini: — Spremajte se! — reče.

svima... Ja sam im javio da vas potera goni. — Po Devi? — Jest, po njemu. A on ti je i onako ponajzgodniji za te stvari!...

— Da ti znaš samo koliko to mene raduje što se tako pazite! To je baš lijepo. Jedini onaj pas, Aleksa, što vas je lagao... — Žao mi je Alekse! — reče Ivan.

— Hajde, hajde, Crna Baro!... — smeškao se on. — Ide vrijema i nosi vas meni na peškeš!... Oči će vami iskakati od mojega blagoslova!...

Dučić, Jovan - PESME

A kad je probudi srebrnasta zora, U njoj vas dan šumi noćna pesma mora, Puna jedne bolne neutešne sete. DUBROVAČKI REQUІEM Taj dan tako tužno zvonila su zvona,

NAŠA SRCA Ko zatvara vaše oči nebrojene, Srca, srca, srca? I kuda se raspe, Kad se svako od vas zatvori i zaspe, Vaš svet od sveg veći i lakši od sene.

U muzici svega što oko vas teče, Sva ste uvek puna samo večitoga, A mrete, o srca, srca! I zar stoga Ima sreće za vas, srca?

I zar stoga Ima sreće za vas, srca? jedno reče: „Beskrajne su naše sreće nebrojene, Na toj međi izmeđ večnog i trenutka: Jer, ma smrt i bila u

No legija gde će najposle da stane? Na svakom raskršću po jedan kralj čeka. HORDA Mi nismo poznali vas po zastavama, Ni vaše heroje od lavova ljuće: Sve na kolenima vukli ste se k nama Noseć mač ubice i luč palikuće.

Pune su zmija sve vaše trave, i vode, i zidovi vaših kuća, i one vas pojedoše. Božanstva su zla i svirepa. Hajde da ih oborimo i da tražimo druga.

Jer zato što vas je moja duša obožavala, ona se sazdala od onog što je obožavala.“ Zvezde će ti govoriti o Večnosti, a zore o

(„Amerikanski Srbobran“, 15. januara 1943) SATIRA Znamo vas dobro, profiteri, I vas po vrhu i vas dole — Uvek neverne svakoj veri, Uvek s prezrenjem za sve bole.

(„Amerikanski Srbobran“, 15. januara 1943) SATIRA Znamo vas dobro, profiteri, I vas po vrhu i vas dole — Uvek neverne svakoj veri, Uvek s prezrenjem za sve bole. Znamo vas dobro profitere.

(„Amerikanski Srbobran“, 15. januara 1943) SATIRA Znamo vas dobro, profiteri, I vas po vrhu i vas dole — Uvek neverne svakoj veri, Uvek s prezrenjem za sve bole. Znamo vas dobro profitere.

Znamo vas dobro profitere. I decu niščih, o Gospode; Za svaki polet s puno mere, U svako vino s malo vode. Za svaku svetlost

Za kompromis je vaša klika, I u mrak zadnjeg pokolenja... Dok naše vrte mori slana, Vas mirno sunce i sad greje: Vama je teško bez kišobrana, A lako vam je bez ideje. 1943. („Amerikanski Srbobran“, 28.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ali šta je s Đorđem koji sad u ovaj par gleda u tavan kad hoće da vas „proguta pogledom”, šta je s njime bilo? To zna unekoliko samo moja mati.

I onda sam se znojio, kuhao, topio i naposletku bio hladan kao ledenica Molim vas, malo da se izduvam! Dakle ta devojka imala je crne oči velike, tako da je od njih duvao neki vetar, i neka promaha me

Puštate, brate, te brade kao popovi, pa ne može čovek ni da vas pozna. Onda, onda znao sam da si imao između obrva belegu od onoga firiza, vidiš!

— Mama mi je pričala, — rekoh ja, a oko mi ode za srcem i zakova se za devojku — mama mi je pričala puno koješta za vas, a i ja se sećam... Oh, bože, ti koji si svemogući; ti koji si vaskrsnuo Lazara i koji si čak od vode načinio vino!

Bar je njegov posao ovde da gleda samo Đorđa! Naopako! Da nisam — ljubomoran? — Hteo sam — kaže on Đorđu — da vas elektrišem; ali sad imate društva Ne, ne! Molim vas, svejedno, mogu ja poslepodne!

Naopako! Da nisam — ljubomoran? — Hteo sam — kaže on Đorđu — da vas elektrišem; ali sad imate društva Ne, ne! Molim vas, svejedno, mogu ja poslepodne! Ali, molim vas, meni je sasvim svejedno, ja još volim poslepodne.

Molim vas, svejedno, mogu ja poslepodne! Ali, molim vas, meni je sasvim svejedno, ja još volim poslepodne. Baš sam već umoran, a i vreme je ručku.

On sede na prazan krevet, a pored devojke koja je stajala — A šta vi ne sednete, gospođice? Molim vas, izvolite! — Molim, gospodine!

Neka, neka, uzmite se, budite srećni, eto vam novaca, evo vam i mog blagoslova! Evo, da vas ovako po starinski blagoslovim, ovako kao vladika unakrst! Samo što mi je nešto hladno po listovima. Gle!

čuo, ti Rajkoviću, ti Ivankoviću, ti Jovane Bojičiću i ti Nastase Andriću, ama zar vi mislite da ja ne vidim da ste i vas četvorica u ovom božjem domu?

Prognaću vas, ako tako ustjerate, starosti mi, odavde, i namjestiću Mića crkvenjaka pred portu s vrljikom, pa da mu prebije golijeni

ustjerate, starosti mi, odavde, i namjestiću Mića crkvenjaka pred portu s vrljikom, pa da mu prebije golijeni koji se od vas usudi stupiti nogom na ovu svetu zemlju.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

i zaliva još revnosnije, a kapariše najrevnosnije; tek će reći: »Brat-Mijo, ne budi vam zapovećeno, dodajte mi molim vas, iz onoga tanjira onu trticu! Čudim se, šta mi to sve fali!

Čudim se, šta mi to sve fali!« Ili: »Gospodin-domine, — obrativ se Kipri notarošu, — molim vas lepo, malo od onih krofni iz onoga tanjira tamo, čini mi se da su te tamo malo rumenije a bolje narasle.

mole vas da dođete... čekaju vas u porti pred crkvom, da krstite novoroždenog mladenca mužeskog pola Neci Prekajcu.

mole vas da dođete... čekaju vas u porti pred crkvom, da krstite novoroždenog mladenca mužeskog pola Neci Prekajcu.

— Baš ću vas nešto zamoliti, slatka gospoja Sido, pa ma se ljutili na mene, — rekla bi gospoja Persa, pop-Ćirina lepša polovina,

mene, — rekla bi gospoja Persa, pop-Ćirina lepša polovina, onoj drugoj popadiji, — sve se kanem da jedared dođem kod vas na jedno pola dana, pa da vi mene lepo naučite kako vi to pravite one vaše čuvene puterkrofne.

Nego baš kad ste se toliko kapricirali i držite da ja bolje pravim od vas, onda s drage volje, kad god je vama zgodno. Dođite eto jedne nedelje pre podne, a povedite i Melaniju s vama.

pa treba da zna, i nju ću naučiti. Ali, slatka, usluge za uslugu; ’oću i vas da to košta nešto... — Molim, molim, da čujem.

— A mi čekali i čekali — veli pop Spira, — nećete li se vi krenuti ovako k nama. Pa kad vas nema kod nas, eto nas kod vas; pa sad bilo vam pravo ne bilo! — Iju, gospodin-Spiro, šta vam to sada pada na pamet!

Pa kad vas nema kod nas, eto nas kod vas; pa sad bilo vam pravo ne bilo! — Iju, gospodin-Spiro, šta vam to sada pada na pamet!

— prebacuje joj gospoja Persa. — Znam, slatka, — brani se gospoja Sida, — al’ kad čovek dođe kod vas, a vi onda ne znate šta je dosta; vi onda formalno zarobite čoveka!

? — Oho-ho! — smeje se gospođa Persa. — Šta mi se to dalo na smej. Čisto vas prestavljam i gledam kako, tako debela, bacate kegle!! O ženo, ženo! — Snevanje, ludorija!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

I, što bliže groblju, njegovim zidovima, tim jače iz njega tamjan, plač. Ponekad, čisto vas uplaši, kao preseče — te se trzate i zastajete, kakav iznenadan krik, cvilenje sa nečijeg groba.

Pare neka stoje kod mene. A ja ću da pišem vladici i čim on odobri, venčaću vas. Ona radosno, zbunjeno kao svaka isprošenica, prišla da mu celiva ruku, ali on je, grozeći se, odbio.

Pa da tu tako sam, zgrčen presedi ceo dan. Pitate ga: — Šta radiš, more? — Gledam si. — I počne da se krije ispred vas. — Šta gledaš? — Pa, neću više da gledam.

— Pa, neću više da gledam. — I odmah okreće glavu, zatvara oči da ne gleda jednako skupljajući se uplašeno ispred vas i strepeći da vam čime nije na smetnji, za šta kriv, a najviše da vam nije kriv zato što je tu, ispred vas, te vi

ispred vas i strepeći da vam čime nije na smetnji, za šta kriv, a najviše da vam nije kriv zato što je tu, ispred vas, te vi morate da ga gledate. A odakle je? Čiji je? Niko ne zna. Ako ga o tome upitate. — Otuda, otuda, batke...

— Još uplašenije počne da vam se pravda, pokazuje na susedne gore, planine, i jednako da se sklanja, uzmiče ispred vas kao bojeći se da ga ne bijete. VIII BILjARICA — Lale, lale!

— A, — odbija ih, — još nisam raskovnik našla. A kad ga nađem, — uverava ih — tad ću da dođem kod vas... da si i ja kupim kuću, zemlju, stoku... da sam i ja kao vi... A dotle, neću...

Pitate ga: — Koliko imam godina? On počinje da vam se stidljivo unosi u lice i smešeći se, ponizno da zagleda u vas. — Ima... trideset i dve, tri... — odgovara ne vama već kao sebi. — A ovaj? — I pokazujete na drugoga. — On?

I za vas i za nas nije to dobro... I ostali bi Turci izlazili i oni bi ih molili, otvarali im svoje kuće, zvali da ih nahrane,

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— A kako sam ja pošla za moga bez miraza? — To je sasvim drugo. Gospodar Pera, kada je vas uzeo, bio je u godinama, pa još udovac, a vi ste bili u vašem mestu najlepša devojka, pa i sad, nemojte se naći

— Molim vas, vi meni jako laskate. Ono je bilo negda nešto, al' sada je sve prošlo! — odgovori malo prijatno zastiđena gospođa

— Dobro nam došli! — Oprostite što sam tako slobodan... — Drago nam je. Pa kako kod vas, pošto rana? — Skače. — Tako i ovde.

— Izgleda kao boginja! — Neće ni miraz faliti. — Kanda ste mi iz usta izvukli! Baš sam vas hteo o tome upitati. Kažite mi pravo šta će dati gospodin tata pored frajle Savke?

— Koliko bi' ja hteo iskati, o tom nemojte ni pitati, no samo: koliko se mogu od vas nadati? — Tata je kazao da će pored Savke dati osam stotina forinti, a ja ću joj dati lep štafirung, kanape, stolice,

— Oni mogu to činiti, al' ja ne; nego molim da znam na čemu sam... — Dakle, ja vas uveravam da će moj tata dati hiljadu forinti. — E, dobro, na to pristajem. Dakle, hoćete li gospodinu ocu pisati?

; jednu malu, u toj ja živim; drugu, veću, dao sam pod kiriju; osim toga, sad sam otvorio malu gvožđarnicu. — Sad sam vas čuo, i ako je sudbina da bude, dobro; al moram najpre propitati. Time se dogovor svrši i Ljuba otputuje.

Ima dućan, veliku trafiku i kuću. — Ta ovo devojče je baš njena sluškinja! Ako izvolite, može vas onamo odvesti. Eno onde ona velika kuća i dućan — onde sedi. — Ako hoćete, ja ću vas onamo odvesti, — reče sluškinja.

Ako izvolite, može vas onamo odvesti. Eno onde ona velika kuća i dućan — onde sedi. — Ako hoćete, ja ću vas onamo odvesti, — reče sluškinja.

Što mi ovde svršimo, ono mora biti, — reče tutor kao ni brigeša. — Odma’ idi po nju! — viknu mati. — Molim vas, manite se tog posla.

— Šta, i francuski? — Nešto malo. — Ta vi biste me mogli prodati! — To ne, pre bi’ vas kupila. — Pa zašto srpske knjige ne čitate?

Dobro došli! Izvolite unutra! — Posao ne škodi; besposlica je zlo. Meni je baš milo što sam vas tako u poslu našao. Uđu u sobu. Tu je Ljubina mati koja lepo gosta dočeka. Ljuba je izišao da se preobuče.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Ama jel'te molim vas lepo, zar je baron Gizel zbilja s one strane? — Kidnuo, kidnuo malo pre, tako kažu. — Kidnuo, pa kad pre?

— Koja vi, molim vas, komanda? — Jel' koja sam komendija? — Komanda, brate, komanda — Ostav'te me, čoveče božiji, koja sam da sam — A

se dale u rekognosciranje podruma: ispituju im fortifikacisku moć i nude jedna drugoj gostoprimstvo: — Dođite molim vas; molim vas dođite. Biće nam mnogo lakše kad smo zajedno, skinućemo i dušeke dole.

u rekognosciranje podruma: ispituju im fortifikacisku moć i nude jedna drugoj gostoprimstvo: — Dođite molim vas; molim vas dođite. Biće nam mnogo lakše kad smo zajedno, skinućemo i dušeke dole. — Hvala vam; i naš je tvrd, od betona je.

ljudi, pljujte, pljujte tu odvratnu lešinu koja se sama ranila, koja je sramno pobegla i ostavila tamo slabije od nega da vas brane.

Ali žena ljubazno otpozdravi i obradova se. — Odavno vas nisam videla, reče ona živo Kakva promena! Osedeli ste. Kuda ćete? — Ja putujem svojoj verenici.

— Javio sam, potvrdi Jurišić i dodade: Đorđe je ostao u bateriji zdrav je. — Zbilja, baš dobro, ja bih vas molila; ona pokaza da izađu u hodnik vagona. Pa kad izađoše: — Đorđe je imao neprijatnosti u komandi?

— Pa tako, gađaju nas i gađamo; ubijaju nas i ubijamo. Uvek isto, užasno isto. — Vi mislite: gađaju samo vas; gađaju i nas u Beogradu. Ja sam sad tamo — Verujem da vas gađaju, odgovori Jurišić.

Uvek isto, užasno isto. — Vi mislite: gađaju samo vas; gađaju i nas u Beogradu. Ja sam sad tamo — Verujem da vas gađaju, odgovori Jurišić. — Čuli ste kako žene sjajno izdržavaju bombardovanje?

— Dakle, ja vas slušam? — Taj čovek — ali se on još više zbuni i sav porumeni — ...taj čovek, — grcao je on, — učinio je zbog vas...

— Taj čovek — ali se on još više zbuni i sav porumeni — ...taj čovek, — grcao je on, — učinio je zbog vas... I on oseti nešto tako gadno u grudima da se zaguši. Ali ga žena nije slušala.

— A ja bezumno volim svoju verenicu. — Ne znam da li bezumno, i ne znam da li ona vas voli. — Ja to znam. — A ja znam... — Šta znate vi?

Afrika

Treba videti sa kolikim vas očajanjem pita vaš saputnik, koji je slučajno bio zaspao u kolima: da li je u snu možda klonuo tako glavom da su mu

Moj prijatelj se sav promeni u licu; „Pa to je sve udešeno da bi vas ispšumpali! Ništa strašnije no pasti u ruke crnih a ne znati biti odlučan sa njima! Oni su se dogovorili između sebe.

Oni su se dogovorili između sebe. Šef sela je i došao da vas zagovara, kako bi šalupa imala vremena da prođe, i oni sad svi za jedno dele novac kojim ste platili onu drugu šalupu!

nas i peva uz najneverovatnije pokrete i ljubavne poglede, koji su sve samo ne pristojni: „O da sam devojka, ja bih vas očešljala!“ Ja sam zadovoljan što to može da se odnosi jedino na Švajcarca o čijoj se kosi još može govoriti.

Reče mi: „Ja polazim sutra za Ferkasandugu, odakle vas mogu jednim zaobilaznim putem ostaviti u Banfori, koju ste želeli da vidite.

Onda odlazimo. — Šta ste govorili? — O, ništa, — odgovara on s gađenjem. — Prvo nije hteo da iziđe i udesi igru za vas zato što je hladno i što svi spavaju, a onda sam ja želeo da mu za to platim i strašno sam ga uplašio. — N.

— N. se nasmeja: — Zamislite crnca koji vas pita: „Ko je vi?“ i vi Mu odgovorite: „Beli duhovi koji žele da tvoja koza polomi noge, da tvoj krov padne pod težinom

“ Do smrti će o tome pričati a sutra će već razume se biti tam–tama, makar i da oteraju bele duhove. — To vas zabavlja, da ih plešite? — Ne, ništa me ovde ne zabavlja, ali pokatkad prezirem ih iz dna duše i želim im zla.

On se smejao: „Verujete li da se crncem čovek može služiti ako ga ne dresira; neće raditi ništa i napustiće vas kad vam je najnužniji.

“ — „Ni ja, tj. nikako ne bih smeo garantovati za vas da ste protestant, ali bih smeo da niste katolik.“ Bio sam zaboravio da sam u Africi i razgovarao sam sa svojim

U strašnom sam zadocnjenju. — Znam, zato sam i pošao da vas potražim. Ja imam neki tovar savanske paprike koje mogu povesti i sutra u Bamako.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

More, propadniš, more, propadniš, kukavico! JUCA: Nisam se ni tom nadala da ću kod vas propasti. JANjA: Nisi si nadala, što si si nadala? Da si voziš na četiri konji, da ti služi katanu?

JUCA: Vi ste meni dukate pokazivali, i svakojakim načinom ste gledali da me zaslepite da za vas pođem. Ja sam se polakomila, no sad vidim da sam pogrešila što sam moju mater poslušala, a nisam za onoga pošla kojega

“ Aja! Juca neći da mi čui! JUCA: On mene radi i ne dolazi, nego vas radi i zbog grčkog jezika. JANjA: O, škilji, oćiš da mi vučiš štrikla preko nos?

JANjA: Ama, za ime boga, nema, more, krajcari! Kako da ti kupim, de? JUCA: Kad nemate, ja ću da se rastavim od vas. JANjA: O, škilji, oćiš da mi plašiš! Ne si plaši Janja, more, ne!

JANjA (uzane): Siroma Janja, mora da postrada črez nevaljalo svet! PETAR: Gospodaru, evo jedno pismo na vas... JANjA: Ko ga šilji? PETAR: Taki. JANjA (prodere se): Gajdaros! Ko e poslo ovu pismu?

Što ću da mu dam? Ovo kaži: „Nemoj mene, gospodar!“ Ovo opet viče: „Nemoj mene, ja sum lapa!“ Škilji mali, nećim da vas prodam, oćim da vas kotim, više, sve više, ja, dovde! (Pokazuje vrh sanduka.) Pak onda da legnim, da spavam slatko!

Ovo kaži: „Nemoj mene, gospodar!“ Ovo opet viče: „Nemoj mene, ja sum lapa!“ Škilji mali, nećim da vas prodam, oćim da vas kotim, više, sve više, ja, dovde! (Pokazuje vrh sanduka.) Pak onda da legnim, da spavam slatko! Odite vi!

Teseres hiljades to — i deset hiljada u banku. Zbogom, vi drugi moi srci! (Smeši se.) Oćim da vas zatvorim da vas niko ne dira (Zatvori sanduk.) E, sad da nosim na kir Dimu i da ištim obligacija. Oho! Ima više banku!

Teseres hiljades to — i deset hiljada u banku. Zbogom, vi drugi moi srci! (Smeši se.) Oćim da vas zatvorim da vas niko ne dira (Zatvori sanduk.) E, sad da nosim na kir Dimu i da ištim obligacija. Oho! Ima više banku! (Opet izbroji.

JANjA: Za mene krasno, za drugoga ružno. (Preti Juci.) MIŠIĆ: E, naravno da je ona za vas. Ništa manje, što je lepo, ono se mora svakome dopasti. JUCA: Vi meni jako šmajhlujete.

No ja se zadržavam, a moram jošt dalje ići. Znate li zašto sam kod vas došao? JANjA: Kad čuim. MIŠIĆ: Poznato vam je da želimo naš varoški špital raširiti. JANjA: Čuo sam.

MIŠIĆ (nasmeje se): Sluga ponizni, kir Janja! JANjA: Sluga poniznu! MIŠIĆ (polazeći Juci): Oprostite što sam vas od posla zadržao. JUCA: O, molim, vi nama s otim čest ukazujete. JANjA: Veliko čest za moju Jucu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

bio smestio i seo do Engelshofena, i reče: „Zar to nije čudno da se danas, ovde, opet, sretnemo nas dvojica, gde sam Vas prvi put sreo, pre trideset i pet godina. Mali je broj bio onih koji su se vratili iz Turske.

To Sunce koje je moćnije nego i najveća bomba iz topa. Kako nas lepo grije. Tamo, ispod onog reduta, ja sam Vas, kao mlad čovek, prvi put video, u pratnji premilostivog cara Leopolda. Predavali ste kirasire grofu Harahu.

Predavali ste kirasire grofu Harahu. Ja sam bio balavac tada, ali se eto sećam svega toga. A eto sad Vas gledam, već kao vrlo starog starca. I sve to nije imalo nikakva smisla, sem ovog Sunca. Sve prođe a to Sunce sija.

Pavle je sam na svitu! To je zlo, eto to je! Ne smije tako udov ići po svitu, ali ste se uplašili da i vas ne metnu u gvožđa. Pa ste ga sama samcita ostavili. Eto to je!

Ene vam Peja, tamo, u vrbaku! Tamo vi njega! Dočekaće vas, moj rođeni, vatrom iz pušaka! Otkad je to carski befel da se žena pita za ajduka? Nije toga bilo ni pod Turcima.

Ko te vidi, naka? Smiluj se! Zar ti pandur nad ženama? Zar vas nije dobro i verno služio Peja? Ti nam obeća u Rosiju preselit nas. Imali smo i kućer i kućišta. A pogledaj me sada.

„Ja se onda zabatrga“, pričao je Pavle, „a dade mi se na smeh, kako starac pamti ženu svakog među nama, a vas trojicu i ne pomenu. A kad iziđoh, kirasiri su se zgledali, začuđeno, kako sam veseo izišao.

Isakovič je međutim kraj Tekle, kao kraj turskog groblja, prošao! E kapetane, nisam znao, ko mi je u kuću ušao. Žive vas žene priželjkuju, a vi ste zagledan, u ono, što je u grobu! Nekromant! Božič je to tiho rekao, ali ga je Isakovič čuo.

Nasmeja se, kad se seti, kako Višnjevski, ponosito, viče: „Ja sam vaš bog na putu u Rosiju! Ja sam, za vas, Karpati!“ Šta sve nisu, oni, Isakoviči, preživeli, i čuli, na tim svojim selidbama iz Servije.

A taj krmak viče: Ja sam vaš bog! Bivši Srbin, a dere se: Ja sam, za vas, Karpati. Zar su se, za to, od Garsulija izbavili?

U budžaku? „Je li ti je, Petre, svraka, mozak popila?“ „Ti si, dijete, brat Trifunu!“ „Ja nisam! Vas ste, dvojica, istu mater sisali, blaženopočivšu. Ja nisam!

Teodosije - ŽITIJA

iz ubogog doma uma mojega nemajući ništa da iznesem na trpezu doličnu vašeg dostojanstva, punu reči anđelske hrane, vas, prave sluge bogatog Vladike i Boga, o oci, podstičem da se molite, reč što znanjem teče i jezik jasan iz neoskudnih

Da bi uverio roditelje, posla u goru lovce, i sam opremljen da goni zveri, rekavši: — Čekam vas pod gorom do ujutro.

A neki im rekoše: — Takav koga tražite ušao je malo pre vas u ruski manastir, i još je tu. A oni čuvši ovo brzo poteraše putem da ne bi kako čuvši za njih pobegao, i ostavivši

A vojvoda zaustavi uzbunu i reče igumanu i monasima: — Kakva je ovo nepravda i beščašće prema nama od vas, o oci?!

Zar — reče — nije prvo ovaj varalica što smrt zaslužuje — i pokaza na jednoga — od vas došao da moli milostinju, i milosti nju kao ništa prezrevši, i od oca sina ugrabivši pobegao, a oca i mater u samrtni

A vas, ljubazne moje, molim da ne tužite zbog ovoga, niti da ste skrušeni, nego bolje sa mnom pohvalite Boga, koji me je udosto

O, vlasi ljubljene glave, srcu i očima privijane na utehu roditelja, kako da vas poput omče ovima damo? O, dara što ga nosimo, puna ne radosti već plača, ne veselja već ridanja, kako da te odnesemo?

Vi znate moj život od početka, kako sam s vama živeo, kako sam svakoga od vas kao sina othranio i kao brata ljubio i kao druga primao.

I sada svakoga od vas molim i svedočim vam: veru u svetu i jednosušnu i nerazdeljivu Trojicu, kojom se u krštenju prosvetismo, da sačuvate

ili zapusteli manastir izmolite, i ovaj obnovivši svojemu otačastvu utvrdite da se srpski manastir zove, da bi oni od vas koji ljube Boga i od svetskog života beže pristanište spasenja posle vas nalazili i zbog mnogih koji će se spasavati

da se srpski manastir zove, da bi oni od vas koji ljube Boga i od svetskog života beže pristanište spasenja posle vas nalazili i zbog mnogih koji će se spasavati primićete od Boga veće počasti.

suze, reče: — Ja o sebi ništa ne znam dok ne vidim Boga, i ako dobijem slobodu neću vas ostaviti. i položivši prepodobne ruke svoje na ljubljenog sina, blagoslovi ga, i umnoživši k Bogu molitvu za njega,

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Pesma opominje one koji se zaboravljaju: „Narod vas je učinio tim što ste.“ Pesma naročito poštuje Karađorđa, ali posle njegova bekstva 1813. god.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

za krušku, jedno veoma tužno i zabrinuto šareno pseto, koje im se učtivo predstavi: — Čast mi se predstaviti i od vas vrlo prestrašiti: ja sam čiča-Brkin Šarov, ovčarski pas. Imam pet godina službe, sedam puta borio sam se s vukom.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Ja mislim da u dalje konstatacije ne treba ulaziti. Ja vas molim da me oslobodite. Gospođo, gospodine! (Ode.) IV PAVLE, RINA PAVLE (zadubljen ponovo u knjigu).

PAVLE: Cement se prevozi? ALjOŠA: Da, gospodin inženjer. PAVLE: A što ste napustili posao? ALjOŠA: Ja čekao vas tamo, mislim, doći ćete kao obično, kao svako jutro, pa kad niste došli... PAVLE: Jesam li vam potreban?

ALjOŠA: I zato mene žal, neizmerno me žal i ja se bojim da vas ne uvredim. To ne bih hteo, ne bih hteo da vas uvredim. PAVLE: Čudno mi izgledate, Aljoša.

ALjOŠA: I zato mene žal, neizmerno me žal i ja se bojim da vas ne uvredim. To ne bih hteo, ne bih hteo da vas uvredim. PAVLE: Čudno mi izgledate, Aljoša. Vi kao da bi hteli nešto da mi kažete, pa ne smete?

ALjOŠA: Ne, ne, ne! PAVLE: Dakle, šta je? ALjOŠA: Došao sam da vam blagodarim za sve što ste za mene učinili i da vas zamolim da primite moj otkaz. PAVLE: Otkaz? Našli ste bolje mesto? ALjOŠA: Ne to.

PAVLE: No, pa recite šta je? ALjOŠA: Ja moram, ja moram da vam kažem, ja ne mogu da od vas krijem. (Pauza, lomi se i najzad diže glavu.) Vi znate moju Lidočku? PAVLE: Vašu gospođu? ALjOŠA: Da!

Koliko se sećam, lepa i prijatna ženica. ALjOŠA: Ona mene ostavila. PAVLE: Napustila vas? ALjOŠA: Da. Bio je tu jedan pevač, operski pevač, Pijerkovski. PAVLE: Rus? ALjOŠA: Ne Rus, Poljak.

ALjOŠA: Ne, gospodin inženjer, ja ljubim Lidočku, ja mnogo ljubim Lidočku. PAVLE: Ali kad ona vas ne voli? ALjOŠA (uzdiše). PAVLE: Ne razumem zašto toga radi otkazujete; hoćete li da otputujete za njom? ALjOŠA: Ne to.

ALjOŠA (čita): „Do groba ljubjaščaja tebja Lidočka”. PAVLE: Dakle, šta u stvari hoće ta žena koja vas do groba voli? ALjOŠA: Hoće da ja ne mislim na nju. PAVLE: No, pa to joj možete učiniti.

PAVLE (prekida ga): Zadržite vi, Aljoša, sve te papire, kod vas, ne ide se tako u smrt, kako vi to zamišljate. Zar se za ljubav žene koja vas je izneverila ide u smrt?

Zar se za ljubav žene koja vas je izneverila ide u smrt? Naprotiv, baš u tom slučaju valja živeti, valja postojati. Ako joj uspavate savest, smejaće se

ALOŠA (hteo bi da oponira). PAVLE (prekida ga): Neće biti to: samo to pismo. Aljoša, kod vas se sabralo i mnogo drugih mutnih osećanja, a četiri meseca napornog rada na građevini izmorili su vam živce.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Druga sleva, ona visoka s crvenkastom kosom i pegicama, moja je sestra Vesna, ako vas to zanima. Ona ima šašavo ime, kad ga viknete u nekom razredu, bar desetak devojčica odgovori „tu sam”, ima i dugačke

Ja bar nisam video da nudi, a ako nešto ne vidite, ono i ne postoji za vas. Povukoh se u stranu, a Baronica of Petrovič prođe uz sami zid kuće gužvajući u rukama kaiš koji se produžavao u nešto

Dole na reci bilo je sasvim tamno, iako je i to slučajan utisak. Jedno ovakvo sindikalno proleće u stanju je svačim da vas iznenadi. Iznad Tise, u jatima, kružili su vodeni cvetovi, a tela su im bila prozračna i lomna.

Bio je to jedan od onih grčeva kakve osećate dok sanjate kako vas spuštaju u raku. Nisam hteo da mislim o tome. S banatske strane dopirao je lavež pasa i tupi zvuk bućkala za somove,

Ona se nije interesovala za kosinuse i te stvari tek otkad je Hadži-Nikolov zamenio Majtenjija, niti vas je gledala kao da gleda nekog iza vas, iako je imala najlepšu malu tetkicu u gimnaziji i oči tamnomodre i baršunaste,

za kosinuse i te stvari tek otkad je Hadži-Nikolov zamenio Majtenjija, niti vas je gledala kao da gleda nekog iza vas, iako je imala najlepšu malu tetkicu u gimnaziji i oči tamnomodre i baršunaste, nalik na cvetove dan i noć koje smo

Baronica je smešeći se gledala u nas. - Čaponji vas je prijavio. Sedite! - pozvala nas je rukom unutra, ali kad je Rašida htela da sedne na jednu od stolica, trgla se i

Setih se Sašinog zadahtalog: „A između tebe i male Turkinje? Između vas nije bilo ničeg?” Bio mi je smešan sa svojim izbezumljenim, zajapurenim licem. „Nije bilo onog”, rekao sam.

pognuta u sutonu, a oči su joj bile dobre i lepe na način kako su ponekad dobre i lepe oči veverice, srne ili psa koji vas voli. Onda smo malo pričali o zečevima, malo o Stojanu iz IIIb.

- da sam ja na njegovom mestu, ja svome ocu ne bih smeo na oči da izađem, a pogledajte samo njihove ocene, molim vas! - gledao je u one dve, a lice mu je bilo kao lice zatvorenika pred gasnom komorom.

- produžio je da govori, a one dve i dalje su klimale glavama saosećajući. - Vas dvoje - rekao je otac - zar ne mislite da je bolje da spremite zadatke za sutra?

Ovoga puta hteo sam da sve to zanemarim i jednostavno ne mislim, jer, ako o nečemu ne mislite, ono za vas i ne postoji. Za mene je, ipak postojalo. Ja nisam mogao da ne mislim.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Pa i sam bi’ išao. Nešto novaca imam, a još bi’ nešto podigao, i ako ne bi’ mogao kao i vi, a ja bi pokraj vas profitirao, jer kad se u većem kvantumu kupi, jeftinije stoji.

Uđem u dućan, onde samo Tatijana, baš je meso ređala. Reknem joj: „Dobar dan, gospođo Tatijana, šta mi radite, nisam vas odavno vidio”. A ona odgovori. „Ni ja vas, otkud vas kod mene, valjda izvolite mesa?

Reknem joj: „Dobar dan, gospođo Tatijana, šta mi radite, nisam vas odavno vidio”. A ona odgovori. „Ni ja vas, otkud vas kod mene, valjda izvolite mesa?

Reknem joj: „Dobar dan, gospođo Tatijana, šta mi radite, nisam vas odavno vidio”. A ona odgovori. „Ni ja vas, otkud vas kod mene, valjda izvolite mesa?

— Ništ’ to ne čini. Pitam vas opet: ’oćete li vašu kćer za mene dati? Ne ištem ni krajcare. Gospođa Tatijana malo misli se, pa opet: — Dajte mi na

— Ja ću za sebe uložiti samo jednu hiljadu forinti, a vaš će biti sav putni trošak; zato ću vas ja svud gde treba voditi. — I to je dobro, — reče Krečar.

— No vi ste baš kukavice; da mene ne bi, potukli bi vas kao mačke. — Jest’, da, a ko räni četvrtog? — Ispod kreveta, — nasmeši se podrugljivo gospodar Sofra.

Zaziraće otsad novi lopovi od moje čarde, to sam uveren. No još bi’ vas nešto molio. — Šta? — Da mi se date namalati u mojoj čardi, u birtiji, da znaju ko je tri lopova jednim nadžakom ubio.

— Nemajte brige, selo nije daleko, onde je baš sad jedan moler, mala crkvu, pa će vas baš sasvim dobro namalati. — Pa hajd’ nek’ bude. Birtaš odmah sedne na konja, te upravo u selo po molera.

Onu trojicu lopova, što su u birtiji sedeli, rukama bi ih sve izmrvio. Moj negdašnji zanat spasao je i mene i vas. Ja, stari tabak, naučio sam se na zimu i vrućinu, i ta tvrdoća olakšala mi je trgovinu.

— Ja sad neću, zašto nam odma’ niste dali? — Kupite, molim vas, daću vam jeftino. Sad se stanu pogađati, i pogode se. — A vi namestite sto da jedemo sve to; isplatiću vam.

Pozivam vas sutra na ručak, da budete moji gosti. — Oprostiti, іllustrіssіme domіne, imamo još jednoga saputnika; njega bi morali

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

– „Ne bih Vas bila poznala“, govorila je najposle, dočekavši ih sjajno, Princeza Mati Karla Evgenija Virtemberškog, Vuku Isakoviču,

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Došli ste da Milanu (ili već kako mu je ime) pojedete srde i glavu; ali je kod njega Dona bajalica, koja vas šalje u goru list da prebrojite, u more pesak da premerite, u svet putove da prebrojite.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Eto, to je bila žena! I sada najviše cenim takve žene: one koje su u stanju da zbog vas igraju sporo ili brzo, da izvode različite figure, a da vam nikada ne kažu: daj malo slušalice da i ja slušam!

« I svi oni rasturali su se od ljubomore, Odri, zaklanjali vas, glumice, ramenima i mantilima, pokretnim krovovima automobila, svim i svačim, od nas gladnih i žednih velikog sveta i

Imate trideset i pet godina i želeli biste da ostanete nepoznati. Hoćete da napišem nešto samo za vas? Vidite, niste ni primetili kako uplovljavate u tupo, sredovečno doba.

Hoćete da napišem nešto samo za vas? Vidite, niste ni primetili kako uplovljavate u tupo, sredovečno doba. Stiglo vas je preko noći, prešlo preko prvih zlatnih mostova u vilici i bora na vranu.

Koliko sam vas puta susreo poslednjih godina! Ležali ste na terasama hotela ili rasejano gledali kroz stakla automobila u svet koji su

Obišli ste svet, ali više od muzeja i riznica vas su zanimali hodnici kuća. Videli ste ulaze u zgrade Italije, portire u livrejama i odseve ružičastog mermera, videli

) i šumske jagode u malim sepetima od hrastove kore ?<< Ko bi se to danas trkao sa jednim vozom samo zbog vas? I ko bi vam to, sem kelnera, doneo čašu vode? I ko bi to, sem mene, samo za vas pisao ovu priču o đubretu i moru?

I ko bi vam to, sem kelnera, doneo čašu vode? I ko bi to, sem mene, samo za vas pisao ovu priču o đubretu i moru? TERASA Popeo se na Terasu sa svežnjem novina pod mišicom. — O, koga to vidim!

»Nekada se to podrazumevalo...« – Hvala! — rekao je. — Što ima kod vas? – Sve po starom — odgovorio je šef Terase. — Kad ste stigli? – Jutros. – Koliko ostajete? – Ne znam.

Kelner donese novi viski s ledom. – To firma časti — reče šef Terase. — Danas će biti pakao... – Vrlo ljubazno od vas.— kazao je. — Kako vaša familija? – O, dobro su, dobro... — reče šef Terase. — Stariji mi je u vojsci...

« – O, baš divno što ste ovde! Moramo da se nađemo, važi? – Svakako, svakako.. – Molim vas još malo leda! – Jutros! – Tu blizu... Ne znam. Možda do jeseni?

— reče zevajući. Otpratila ga je do vrata. Provirila je kroz mali otvor i otključala bravu. – Da vas nazovem sutra? – Sutra je već danas! — reče ona. Pokušao je da je poljubi. – Oh bože! — reče ona i odmaknu glavu.

Matavulj, Simo - USKOK

Korpo de dio, da se jedna soldatina smije ponašati onako prema mene, a i prema vas!? To nije hvala! Da nije bilo mene i drugijeh kao mene, i vas i drugijeh kâ vas, ćaše i danas i dovijeka ovdjena

? To nije hvala! Da nije bilo mene i drugijeh kao mene, i vas i drugijeh kâ vas, ćaše i danas i dovijeka ovdjena zapovijedati vladika crnogorski a ne ćesar, i mi ćasmo biti što smo

? To nije hvala! Da nije bilo mene i drugijeh kao mene, i vas i drugijeh kâ vas, ćaše i danas i dovijeka ovdjena zapovijedati vladika crnogorski a ne ćesar, i mi ćasmo biti što smo vazda bili.

iskali se na njima: — Sve je otišlo đavoljijem tragom otkad nas ne pokriva bandijera svetoga Marka, a osobito otkad vas sankiloti otrovaše svojijem duhom!

— Zlô, vaistinu! — potvrdi njeguški knez. — No mi pričaj, moj bane, kako je gorje kod vas? Je li što bolje? Je li se grdni narod orazumio? — Vaistinu, vidim, čuo si za bruku i grdilo i istragu našu? — Čuh.

Primam vaše gostoprimstvo istim srcem, kakvim mi je ponuđeno! Vidim da se bog stara za mene kad vas namjeri u ovoj pustinji, u početku strašne noći, koja će nastati. Hvala! Riječi je naše izgovarao zanoseći.

Šta stari upravo misli kad ga nudi da ostane s njim? Valjda ne pomišlja da ga uzme za „pristava“? — Ima li, Janko, u vas krtole? — zapita knez, stavljajući preda nj ponajviši pečeni krompir.

Mi smo umolnici! — Ako je tako, evo ću i ja vas slušati gologlav! — reče on i skide kalpak. Mrgud nastavi: — Ti lijepo znaš, sinovče, da je tvoja radost i naša

Mati mu, Stane, bješe još mlada, prikladna i vesela žena. Ona od prve reče Janku: — Evo vas kao dva bijesa, ali do drugoga Božića da se oba oženite!

— Tako je, razumijem! — popravi Janko. — Dakle, ti veliš, to su sitnice? Kad vas je dva mrtva i sedam ranjenih!? — Pa sitnice, no što?

— Bio je bio, kao snijeg, nâko rep mu pri vrhu i noge nad papcima crne! Imao je rogove vilašaste. — Vrača li se u vas pleće, Janko? — zapita Rako Mrgudov. — Ne razumiješ šta me pitaš! — odgovori uskok. — E sad ćeš razumjeti!

Savo ustade, i uputi se k njima. Janko, sav zažaren, reče: — Kad ste toliko dobri prema meni, ja ću vas zamoliti za jednu veliku... najveću dobrotu? — Što mogu drage volje! — reče Savo.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Kakvu devojku imam za vas, da vam vidi oko! MLADOŽENjA: Za mene? PROVODADžIJA: Za vas, za vas, s pet hiljada. MLADOŽENjA: S pet hiljada?

Kakvu devojku imam za vas, da vam vidi oko! MLADOŽENjA: Za mene? PROVODADžIJA: Za vas, za vas, s pet hiljada. MLADOŽENjA: S pet hiljada? PROVODADžIJA: (vata se za trbu). Aha, kako vam je sad?

Kakvu devojku imam za vas, da vam vidi oko! MLADOŽENjA: Za mene? PROVODADžIJA: Za vas, za vas, s pet hiljada. MLADOŽENjA: S pet hiljada? PROVODADžIJA: (vata se za trbu). Aha, kako vam je sad?

Stotinu meni, stoji li, to jest? MLADOŽENjA: Je l’ odavde? PROVODADžIJA: Ovde i nema devojaka za vas. MLADOŽENjA: Kad ćemo je viditi? PROVODADžIJA: Stotina moja, a? MLADOŽENjA: Dobro, zaboga; kad ćemo je viditi?

PROVODADžIJA: Tako je, zdravlje je najveće, to jest, blago na svetu. MATI: E molim vas, blago je lako steći, samo kad je čovek vredan. PROVODADžIJA: Verujem, osobito kad je mesto kao kod vas.

PROVODADžIJA: Verujem, osobito kad je mesto kao kod vas. Gledim, lepa se varoš učinila. MATI: A vi niste skoro ovde bili? PROVODADžIJA: Ima šesnaest godina, to jest.

PROVODADžIJA: Mi smo slobodu uzeli vas posetiti. (Ustanu.) OTAC: Meni je osobito milo. Ta molim. (Opet se svi posade.) PROVODADžIJA: Pa kako ste mi?

Pak šta je bilo? Ostavio sinu kuću, vinograde, toliko dobro, pak otišao, to jest, pod zemlju. OTAC: E molim vas, šta čovek dece svoje radi neće učiniti. Ja imam samo jednu kćer i čini mi se što god radim, sve za nju jednu radim.

Іch bіn eіne Deutѕchverderberіn: MLADOŽENjA: A, to se ne može kazati. DEVOJKA: Kakvi su kod vas balovi? MLADOŽENjA: Vrlo lepi. DEVOJKA: A vi imate i muziku lepu? MLADOŽENjA: Vrlo lepu. Nego nam je sala malena.

Bez žene biti, to nije ništa. Istina, njega su mlogi, to jest, nudili, no ja kako poznajem i njega i vas, mislim, to jest, da je za njega najbolja prilika, to jest, vaša kći: zato sam ga, to jest, ovamo i doveo.

MATI: Oprostite, bogme nismo se nadali pa devojka nije ni prepravna, a i mlada je jošt. PROVODACIJA: E molim vas, samo sreća od Boga i dobar, to jest, život. (Mati odlazi.) OTAC: To bogme.

MLADOŽENjA: Zar vi mene nemate rado? DEVOJKA: Ja ne znam odkud ste došli na to? Da vas nemam rado, ne bi za vas ni polazila. MLADOŽENjA: Pa zašto ste tako ladni?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Krzneni Konj objašnjava Plišanom Kuniću: Kad vas dete uistinu zavoli, tada i sami postajete stvarni. Tajnu života Plišanog Kunića čuva Dečak koji ga voli.

Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu! Ja ga htedoh vama dati da vas mije, da vam šije, da vam kroji, da vam broji, da vam plete, da vam mete,

da vam kroji, da vam broji, da vam plete, da vam mete, da vam kuva, da vas čuva, da vam peva, slike šara

Samo njemu jedinom, bilo je dano da bude prosvetni pesnik: bio je prvi, pozvan i prozvan. Uzvik Dižite škole, deca vas mole!” pesnički je tanušan, ali smešan i besmislen nije.

A to znači: Nema leka Smrt vas čeka! Petlići su podeljeni na pevanja; u Koči epizode nose naslove, završavajući se, najčešće, šesnaesteračkim

donekle disonantan ton, nagovestivši i nešto od večnog nezadovoljstva i gorčine u odnosu između dece i odraslih: Molim vas, recite otac šta je. Da li je otac tata il’ - sudija za prekršaje?

Aleksandar Popović (1929—1996) mi je rekao da je već zaboravio i sadržaj svoje knjige. Podsetiću vas, u nekoliko reči, premda je PRILIČNO uzaludno prepričavati ovakav roman.

Vi više volite da pišete o prirodi uopšte, o proleću, o godišnjim dobima, a manje vas zanimaju pojedinosti, izdvojena zbivanja.

Svejedno: jezik vam već otkriva deo svojih neiscrpnih čari, omamljujućih mogućnosti. Jezik počinje srećno da vas služi.

Zar vas prošlost zaista toliko opseda, da svaki drugi sastav ponavlja svečanu zakletvu palim junacima i herojima? Ne ugađate li,

Očigledno je da vi u vašem ushićenju prekoračujete sve razumne granice, da padate u izveštačeni zanos, a da vas odrasli u tome samo podstiču. Pa neka neko kaže da je rad na ideološkom obrazovanju kod nas popustio!

Ko vam zadaje ove strašne zadatke? Ko zloupotrebljava vašu srdačnost, naivnost, otvorenost? Ko vas to, od malih nogu, odvraća od slobode?

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: Pa baš ja da se žertvujem? Fala vam! MILČIKA: A kako ste pređe govorili? ŠERBULIĆ: Ostavite se, molim vas, vi ne znate šta je to. 3.

Kako ste? ŠERBULIĆ: Evo se razgovaramo kako luduju naši Srblji. NAĐ: Zaista luduju. (Izvadi novine.) Gledajte, molim vas, ko tako piše: „Mi ćemo Madžare u Tunguziju, mi ćemo i istrebiti; Srblji su veseli, kupuju duvan na listove.

NANČIKA: Zar ti nisi imala druga posla nego u mene da glediš? MILČIKA: Nisam vas skoro tako raspoloženu vidila. NANČIKA: Morala sam, zašto ti je otac poznat kao veliki rodoljubac.

NANČIKA: Morala sam, zašto ti je otac poznat kao veliki rodoljubac. MILČIKA: Da vas je Zelenićka čula govoriti! NANČIKA: I ona mi oće da je neka rodoljubica, kao da ljudi ne znaju njene tragove.

A jošt dokle vidite plan! NANČIKA: On mora dobar biti kako je od vas. ZELENIĆKA: O, ja sam vam sada u velikoj zabuni, jer sam, osim toga, obratila vnimanije da postignem kako se prave

GAVRILOVIĐ: Koliko sam ja za Srpstvo činio i to svet najbolje zna, a vi sudite kako oćete. ZELENIĆKA: Ali, molim vas, ispitajte se sami; vi se neprestano teškate što ljudi ginu i što nam se sela pale.

ŽUTILOV: Ne brinite, gospodin Šerbulić, biće službe i za vas. ŠERBULIĆ: To ste mi jošt prvi dan kazali, pa na tom je i ostalo. Rodoljupci, vi rodoljupci! Šta ste za narod učinili?

Rodoljupci, vi rodoljupci! Šta ste za narod učinili? SMRDIĆ: A šta ste učinili vi? ŠERBULIĆ: Više od vas. Ko je po kafanama javno govorio da Srblji moraju dobiti, nego ja; ja se čudim kako su me Madžari trpili. SMRDIĆ.

SMRDIĆ: Pa istina je da ste i vi Vla. Nije li vam otac govorio: „Lepa je vremja!“ ŠERBULIĆ: Moj se otac vas ne tiče ništa. ŽUTILOV: Az ištenirt! Vi ste inače dobri prijatelji bili, pa sad da se svađate.

ŽUTILOV: Znate li šta je, da isteramo Gavrilovića iz odbora, koji je i tako mađaron, pa da namestimo vas mesto njega. SMRDIĆ: To bi dobro bilo. ŽUTILOV: I tako nam mlogo koješta kvari.

SMRDIĆ: Ništa nego pravo. GAVRILOVIĆ: Ali, molim vas, to nije iz moje glave izašlo. Evo pisma. ŽUTILOV: Ne pomaže vam ništa. 8.

Ali ja ni službe, ni vraga, pa da mi odnesu dvesta merova žita i sto akova vina. SMRDIĆ: Čujem da je zato što su vas tužili oni koje ste opljačkali. ŠERBULIĆ: Šta sam pljačkao? Lažu. SMRDIĆ: Govore za onaj šmuk što vaša supruga nosi.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Jedan Karadžićev dopisnik, Dimitrije Tirol, piše 1827. godine Karadžiću o Jovanu St. Popoviću: »On vas samo brani, vas odobrava i narodnje srpske pjesme traži, da ih čitajući nauči.

Jedan Karadžićev dopisnik, Dimitrije Tirol, piše 1827. godine Karadžiću o Jovanu St. Popoviću: »On vas samo brani, vas odobrava i narodnje srpske pjesme traži, da ih čitajući nauči.

Karadžić Mušickom koliko ga uvažava Njegoš, koji i sam piše »stihove lepe«: »Glas rodoljupca vašega zna naizust i obožava vas za vaše rodoljubive misli, nego mu je malo žao što još prostije srpski ne pišete, jer on misli da na svijetu nema

pisao svome prijatelju Slovencu Županu: »Srbi će vas sve za sobom ostaviti! Ovde je neki Vuk koji prekrasno piše srpski.

Milićević, Vuk - Bespuće

Šta da radite? reče ona čisto začuđeno i ne vjerujući. On se malo zamisli i pogleda je u oči. — Čekati vas da dođete ovamo do godine, kaza on lagano i tiho, otežući riječi; prisjećajući se iz razgovora s njezinim ocem da će

Sremac, Stevan - PROZA

A evo kako je to bilo. Znam da će vas interesovati priča, zato ću malo poizdalje početi i neću prećutati ni pojedine sitnice, samo da bi vam slika što

Kome sam ja još do sada zajeo? Ti samo nakrivi kapu!« — Nekome se već dosadi da ide sam, pa pošalje šegrta. »Pozdravio vas majstor i poslao vam ovo«, veli dečko i daje mu ceduljicu. — »A, vrlo dobro!

Gledaj ga samo! More, ta ti si mi već momče na ženidbu!« — »Molim vas, prekida ga dečko, kaz’o mi majstor da se ne vraćam bez para!« — »More, upade mu Jova u reč, doneću ja sam!

činila i lepo joj stajala ona tri mladeža, i to dva na desnom obrazu i jedan na levoj strani, ili obratno, sad ću vas slagati, jer baš ne znam kako behu raspoređeni, pošto se to menjalo prilikom svake toalete, pa vam to precizno ne bi

Stavite se, molim vas, sami u gospodin-Pajin položaj i pomislite samo na onaj nežan simvol puslice, pa kaž’te, ali po duši: da l’ biste vi

on je zameni jestastvenicom, i otpoče sa zoologijom: — E, deco, sad ćemo da se razgovaramo malo o onom što svaki od vas u kući ima. Mir! Ustan’te! (Deca ustanu.) — Sed’te! (Deca sednu.) — Tako! Deca skrstila ruke, pa gledaju u Maksima.

— Sad ću da vam pričam o, — kako naš narod lepo kaže — »hranitelju« jednom, koga vi svi poznajete, jer malo koji od vas da ga nema u kući. (Maksim se uvek držao u predavanju postupnosti i išao u izlaganju polako od poznatijega nepoznatijem.

»Cvetna i velika! — rekla je, zevajući — zar nema što pametnije da vas nauči; pa to zna i naš »Ban«, što ide za kozama!

— No ja ću vam to već u kulturnom delu bolje objasniti. A sad ću da vam o drugome nečem govorim. Hoću da vas spremim za drugu školu, u koju posle ove idete, a to je: škola života.

Jer vi ćete biti ljudi, građani ove izmučene zemlje, za to vas ja spremam... Evo, vidite ovoga brata — građanina, odnosno čiku.

Radičević, Branko - PESME

Samo što se sva na grudi svali, Stište grudi, ne mogo da danem, Vas nemoćan teo sam da panem, Bože, Bože šta je ovo tuda? Ali evo još većega čuda.

Oj vi srpski vitezovi, Vi zmajevi, sokolovi, Ta ima vas na iljade, Al' brojiti nemam kade, Ta kad bi vas sve brojio, Kad bi jadan vinca pio!

Oj vi srpski vitezovi, Vi zmajevi, sokolovi, Ta ima vas na iljade, Al' brojiti nemam kade, Ta kad bi vas sve brojio, Kad bi jadan vinca pio!

To je dosta, ja ne tražim više, — Zbogom, braćo, mila i suviše, Bili živi, veseli i zdravi Nikada vas ja ne zaboravi. (1844, jan.

Oj detići, reko, zdravo, zdravo! Kaki amo vas postavi đavo? Silna posla — o da sreće klete — Čuvajte se da s' ne pretrgnete.

Kad i zgleda, onamo poita, Pa i vako mlađane zapita: Što plačete, što cvilite mladi, Kaki su vas zadesili jadi? „O junače, ćuti, ne govori, Gledni samo preko onoj gori, Krasna li je, ko joj se ne divi!

Neće Ture više žive peći, Ni sa leđa vama kajše seći, Ni na kolje jadne vas nabijat, Niti kolom žive vas prebijat, Ni bacati o gvozdene kuke — Druge sada vas čekaju muke, Druge ruke drugi

Neće Ture više žive peći, Ni sa leđa vama kajše seći, Ni na kolje jadne vas nabijat, Niti kolom žive vas prebijat, Ni bacati o gvozdene kuke — Druge sada vas čekaju muke, Druge ruke drugi otrov prave Za vas, braćo,

kajše seći, Ni na kolje jadne vas nabijat, Niti kolom žive vas prebijat, Ni bacati o gvozdene kuke — Druge sada vas čekaju muke, Druge ruke drugi otrov prave Za vas, braćo, tamo preko Save, — Pa se otrov preko vode krade Da

kolom žive vas prebijat, Ni bacati o gvozdene kuke — Druge sada vas čekaju muke, Druge ruke drugi otrov prave Za vas, braćo, tamo preko Save, — Pa se otrov preko vode krade Da otruje vas ev'ovde mlade, A moj Srpčić ko bez glave

muke, Druge ruke drugi otrov prave Za vas, braćo, tamo preko Save, — Pa se otrov preko vode krade Da otruje vas ev'ovde mlade, A moj Srpčić ko bez glave trče, Pa se sladi i njegaka srče, On ga srče, a vata ga sanak, Njemu s'

skočiti u Dunavo ladno, Tu povrnut svoje zdravlje jadno, Zametnuti šetanu na pleći Pa u goru u lovak poteći, Tu vas grdna spopade ljutina, Pa lajaste kô na lancu psina, — Psina laje, ali kuću brani, Al' vaš lavež oće da sarani.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

lice s onolikačkim mjesecom, a kao za pakost odozdo se opet čuje dozivanje: — Ehej, magarci, vantazije, ozepšćete, bog vas ubio! — U štalu, sivonjo stari, pa tamo njači — vraća mu samardžija.

a time, u stvari, razoružava sagovornika, kao da veli: — Vidiš, brate, star sam i bolestan, a bogami, i prepao sam se vas, odgovornih drugova i naših glavnih ljudi. Šta ćeš, ja sam ti više kao jedan čovjek siromah.

— Daj, bolan, ostavite čovjeka na miru, šta vas briga kud je on pošao. — Brani ga, brani — grakće Bačkonja. — Isti si kao i on.

Ovolika vojska i ordija, moj mili brate, ne hrani se i ne drži bez stotinu ruku. Ja vas moram i nahraniti i napojiti, i prostrijeti vam i pokriti vas, i posijati vam i požnjeti, i ranjenika ponjegovati n

Ja vas moram i nahraniti i napojiti, i prostrijeti vam i pokriti vas, i posijati vam i požnjeti, i ranjenika ponjegovati n ginjenika pokopati.

Čekaj, da vas vidim danas na Vrbasu, kad ste toliki junaci, maconje jedne dezerterske! — Vidi ga, kako zna lijepo ružiti, čisto

— I sad tamo, u Prnjavoru, usred najžešće bitke i tarapane, neko iz naše čete dreknu: orasi, bog vas mazo! Evo ih, puni džakovi! — A vi, navali po njima, a?

— iskolači se Marko. — Jesam li ja još sinoć govorio da se kopaju zakloni za poslugu, a vi, macani, baš vas briga: Marko govorio, a šarov lajȃ! Druga granata zasu bateriju zemljom i gelerima.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

BEG PINTOROVIĆ: Aj da sednem. Al baš i nemam puno vremena. Čekam gosta, zato sam i navratio, da vas obavestim. HASANAGINICA: Da nećeš opet nekom da me pokazuješ? BEG PINTOROVIĆ: Ajde, ajde!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Moja vas je mati rado imala. Jer jedno što nam beste komšije, drugo što od poznanika i rodbine ne imađaste nikoga, zato vas je

Jer jedno što nam beste komšije, drugo što od poznanika i rodbine ne imađaste nikoga, zato vas je ona prizivala i družila se s vama više kao iz nekog sažaljenja i misleći da vam daje neku milost i time svoju dužnost

Jedno, što vas je sažaljevala, a drugo, što si je ti služila i dvorila kao rođena kći. I, kao što rekoh, sve je bilo po starom.

— I onda brzo odnese stvari: čaše, šolje, sahane kod vas što će trebati za tvoj ispit, a što vi niste imali... I onda nastade trka, jurenje, donošenje stolova, klupa, stolica iz

— A vaše? — E, ti to ne treba da znaš. Nego hajde probudi tetu. — Dobro, dobro. A smem li i ja tamo, među vas, da dođem? — U tvom je dvoru, pa možeš! I odoše iz bašte u dvorište. Učas počeše dolaziti i ostale iz cela komšiluka.

Ide, smeje se; mi trčimo oko njega tražeći mu, on nas odbija: — Hajd, hajd! nije za vas! Zatim uđe strini u sobu i, ne govoreći joj ni šta, sve sruči pred nju.

NUŠKA Već uveče i kojekako. Zabunite se, zaboravite i zaspite. Ali kad vas noću probudi mesečevo sijanje — a on baš upro u lice — ne znate da se jedva diše. Gledate, gledate, pa...

Čisto ne smete da dahnete. Ako se nakašljete, strah vas hvata, jer se samo vaš kašalj čuje i ništa drugo. Zagnjurite glavu u jorgan, udišete miris skoro oprana čaršava, slušate

popac u ognjištu iz kujne cvrči, iz bašte kako šušti lišće, kako skaču po drveću i džbunovima još ne zaspale ptice, do vas, u bunaru, kako kaplje voda sa ovlaženih kamenova, a odozgo iz ciganske mahale jedva dopire zurla, koja tanko pišti i

— Pozdravio vas tatko i majka da doveče, kako mož’ da mož’, dođete na slavu. A ko sme da im ne ode? Na oči posle da im ne iziđe.

Kostić, Laza - PESME

»Gospođice, dobro veče!« Želja moja curi reče: »Na toj zimi, lele meni, Tako lako odeveni! »Evo moje šube crne, »da vas malo zaogrne!

REČE GOSPOD Reče gospod ljudem svojim: „Hoću, deco, da vas spojim, da vas spojim verigama, miljem, verom i nadama! Jer ako vas spojit neće moga raja pleticveće, hoće da vas

REČE GOSPOD Reče gospod ljudem svojim: „Hoću, deco, da vas spojim, da vas spojim verigama, miljem, verom i nadama! Jer ako vas spojit neće moga raja pleticveće, hoće da vas obavije klupče

Jer ako vas spojit neće moga raja pleticveće, hoće da vas obavije klupče zmije vragolije!” Prisluškujem božjem slovu, dovijam se

Jer ako vas spojit neće moga raja pleticveće, hoće da vas obavije klupče zmije vragolije!” Prisluškujem božjem slovu, dovijam se blagoslovu, u slušanju usliša me: cvetak jedan

Ej, ropski svete, pod otim nebom! ej, zvezdice sjajne, štrecavi žuljevi na božoj stopi! Valjda kroz vas probi cikut i vapaj mučenički, pa kroz svako tako prociknuto mesto proviru znaci božje milosti tanko, štedljivo, kao

oj, zvezde, poljupcem njegovim užežene joj očice! Oj noći! oj zvezde! oj meseče! ta jeste l' vi tek san što vas iz plama žešćeg svog uspavan sniva dan? Bar ljubav moja taka je: — oh, al' ste joj prikladni!

Već treći dan što spava, treći dan. Probudite ga! Probudi l' se sam, rasrdiće se, karaće vas ljut, toliko spati što ga pustiste, toliko njega, što je svaki čas neobrađen što veku ostaje, progonit znao

Al' ako mu bula ne bude na krilu Dok ne stigne zora prehodnicu čilu, čestit će vas paša lepo da obdari: koceva dobrih nekoliko pari, koceva dobrih da čačkate zube i još malo vatre na to tamno kube, da

Jer onda bi tek delila tog ostatka vredna bila, desna ruko, tvoga mila, medna usta, vas, oh, vas!” Šesta noć se tako zbori, šesta noć se tako gori, šesta noć se tako mori, šesta noć: od naslade i

Jer onda bi tek delila tog ostatka vredna bila, desna ruko, tvoga mila, medna usta, vas, oh, vas!” Šesta noć se tako zbori, šesta noć se tako gori, šesta noć se tako mori, šesta noć: od naslade i miline verne

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

—: ono mi može biti od velike potrebe i polze: Sad već savršeno znam kakovih pripovijetki narodnih Vi želite, i ja Vas uvjeravam da ih mi (Srblji) dosta imamo« (Vukovo pismo iz Karlovaca 16/28 juna 1815).

Kad im sestra preko praga pređe, svi u dvoru padnu po zemlji od straha; seva, grmi, tutnji, puca, vas se dvor stane ljuljati, no to prođe i sjutra osvane dan.

Nalože vatru veliku, večeraju i spreme se da legnu spavati. Onda najmlađi brat reče: — Spavajte vas dvoje, noćas ću ja stražu čuvati.

Onda poviče: — Dobar večer, moja družino, ja vas tražim odavno. Oni ga dobro dočekaju i reku mu: — Bog ti pomogao, kad si nam drug!

Oni ga dobro dočekaju i reku mu: — Bog ti pomogao, kad si nam drug! On odgovori: — Vaš do vijeka ostajem i za vas ću moj život dati. — He, — vele — kad ti misliš naš drug da budeš, hoćeš li ti ljude jesti, i s nama u četu ići?

pa onda reče njima: — Ja ne znam što ću, nijesam ovdje uvježbao ovo mjesto, ne umijem je preturiti, no hodite koji od vas da mi pokažete kako ću je preturiti.

pa ga dohvati po vratu te mu odsiječe glavu, a div pane u grad unutra; onda on reče: — E sad hajte po jedan redom da vas ja ovamo spustim.

za ženu, i dopusti mu da je on prvi do njega u svome carstvu, a onoj dvojici starije braće reče car: „Ako hoćete, i vas hoću oženiti, pa vam dobre dvore sagraditi“, no oni njemu kažu da su oženjeni obojica, i cijelu mu istinu otkriju, kako

zlatnu jabuku, koji najprije do nje dođe i uzme je, ja ću biti njegova, a ako ja prva k njoj dođem i uzmem je priđe vas, znadite da ćete vi svi mrtvi na ono mjesto ostati, nego pazite dobro što činite.

I tako krene. Putujući nađe blizu nekaka jezera usred planine jednoga starca, đe sjedi vas sijed kao ovca, koji ga upita đe ide, a on mu sve kaže. Tada mu starac reče: — Ja ću ti kazati đe ćeš sve ovo naći.

Pošto to pojedoše, reče im ona žena: — Idite sad kud znate, jer će sad doći kralj, pa ako dozna za vas pogubiće vas, jer vidite da sam i ja kao i vi iksan, pa sam njemu dopala u ruke te se ne mogu nikako izbavit.

Pošto to pojedoše, reče im ona žena: — Idite sad kud znate, jer će sad doći kralj, pa ako dozna za vas pogubiće vas, jer vidite da sam i ja kao i vi iksan, pa sam njemu dopala u ruke te se ne mogu nikako izbavit.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Oćeš da dam drugome da šije? MAKSIM: Dabogme! Kod vas dve, da plaćam jošt. SOFIJA: Tako i ja kažem. MAKSIM: Oćeš ostaviti te trice?

MAGA: E bože, braco, pa zašto ne bi kojiput i dete poljuljali? Mi sirote po vas dan klancamo, čas ovamo, čas onamo, eto, spado s nogu. 7. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI LEPOSAVA: Strina, plače vam dete.

SOFIJA: Sedi. (Sednu.) Šta radi mama? SVETO3AR: Fala bogu, zdrava je. Pozdravila vas i ona i Kata. SOFIJA: Blagodarim. Zašt ne dođu, zaboga?

SVETOZAR: Kata navalila odavno, a i ja sam želio, da damo jedan bal. SOFIJA: Gle, gle! SVETOZAR: Pa sam došao i vas pozvati. MAKSIM: Za nas nije bal. SVETOZAR: Zašto? MAKSIM: Poslova, ne znamo gdi nam je glava.

SOFIJA: A već ti opet — svakoga da učiš. Neka radi kako koji oće. SVETOZAR (Ustane): Dakle, mi ćemo vas očekivati na bal. SOFIJA: Mi ćemo uzeti slobodu. MAKSIM: Samo ako se što ne dogodi.

KUM: Biće moja kuma. MAKSIM: Nisi venčao ženu, nego đavola, vampira, vukodlaka. Po vas dan gotovi, po vas dan mesi, sad ovo, sad ono. KUM: Blago tebi, kume. MAKSIM: Lepo blago, kad žena razmeće kuću.

KUM: Biće moja kuma. MAKSIM: Nisi venčao ženu, nego đavola, vampira, vukodlaka. Po vas dan gotovi, po vas dan mesi, sad ovo, sad ono. KUM: Blago tebi, kume. MAKSIM: Lepo blago, kad žena razmeće kuću.

SOFIJA: Već u vas su mi sve beli. MAKSIM: Bar nisu iskvareni od belila. SOFIJA: Nego od duvana. Zaista, kad smrdite na Duvan, kad

SOFIJA: Ja im i ne tražim. MAKSIM: Vidi se, kako revnuješ kući. 7. SVETOZAR, PREĐAŠNjI SVETOZAR: Ja vas često posećujem, ali danas po dužnosti, jer je ženski praznik.

KUM: Ajde, kuma Niko. (Potpišu.) SVETOZAR: E, sad da idem. (Sofiji) Želim da kocka na vas padne. SOFIJA: Kad nisam lepo obučena. SVETOZAR: Tko zna. Zbogom! (Odlazi.

SOFIJA: A vi, kume? KUM: I ja bih volio, da je kao vi. SOFIJA: A ti, Makso? MAKSIM: Meni peva sreća. SOFIJA: Eto vas trojica, pa ni jedan nije zadovoljan. Kako si ti, seko, s tvojim zadovoljna?

MAKSIM (bije se po čelu): Gdi se ja izbezumi za sto dukata. SVETOZAR: Ali kakova šteta proističe otuda za vas? MAKSIM: Ćutite, molim vas: tri bala, pa je otišlo sto dukata. (Svi se smeju.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Ako ste dakle, moje mile čitateljke, rade da se više protiv vas ništa ne piše, vi znate lek: pišite mi i ja ću abije u čuvstvo doći (oće li pak to biti ljubovi čuvstvo ili drugo kakvo

) SULTANA: Jesi li ti Sretinica? PELA: Jesam, milostiva gospođo. Dobila sam zapovest da dođem kod vas. SULTANA: Valjda si čekala limune, nisi mogla ranije doći? PELA: Sad mi je momak kazao. SULTANA: Ugursuz!

) Zaista,... hm! (Ljuti se.) Svaki đavo na moju glavu. PELA: Ja se radujem, milostiva gospođo, da sam srećna na vas nalkkovati. SULTANA: Vidiš ti parasnice kako se ona raduje!

No vi ste mi radosni glas doneli, odite da vas obdarim, pak kad se sovršeno uverim da je tako kao što mi vi kazujete, kupiću vam i aljine.

SULTANA: Pobesnio ti, kad niko ne besni. Ne vidiš da sam ja grafica Trifička? Persida, Stevane, kud vas je vrag odneo. Persida, ti! SRETA: Ha, ha, ha!

SULTANA: Da vas đavo obojicu odnese. (Pođe na vrata.) SRETA (opali je, pak je potom za ruku uvati): Oho, tamo nisu čizme.

Ne možete ni s jednom da iziđete na kraj, a kamoli kad vas obadve najedanput okupe? Ostavite vi, gospodine, da je ja jošt jedanput promuštram, pak ćete viditi da će ona biti ona

Lalić, Ivan V. - PISMO

Asfodele, sunovrati Koje crni vetar klati, Bole ne znati no znati Ko li će vas sutra brati. (10. VII 1989) TRI SNIMKA KLIPERA CUTTY SARK 1 Uz jedra puna vetra, dobar smer, U sat će mnogo čvorova

Stojte, galije carske! Slabo vas nešto vidim U omaglici dana. Pred nevidljivim hramom otvara se i bridi Nezaceljena rana.

statiku smetnji I kažem: ipak mirno počivajte; Nije ovo podne ono što nas spaja, Nego jedna povest koja dugo traje, A vas usijava do crnoga sjaja, Pa podnevno ovo sunce crno biva Unutrašnjem oku putnika pevača; Dok mi pogled klizi po ploči

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Jer, drage moje naglo ostarele devojčice, niste vi krive što se život našalio s vama, pa vas jednog jutra probudio kao i obično u pola šest, kad ono — osam banki. Opa! A vi se još pitate da li je 1900.

Opa! A vi se još pitate da li je 1900. i neke trebalo da popustite jednom putujućem glumcu i dozvolite mu da vas poljubi u kućnoj veži (šta li ono beše s njim?

i ložite peć, pa ronite kroz jutarnji smog da kupite kilo polubelog, paket butera, jogurt, kifle mortadelu i, „molim vas, trista grama mlevenog, ako može mešano, za sarmicu ...

“ — a tamo, već vam je osam banki, a još niste načisto da li je trebalo dozvoliti onom putujućem glumcu da vas coki, ili nije?

Baš je lepo od vas što ste me izveli na večeru u ovaj klubijanović! Sve sâm otmen svet! Gde god se okreneš — neka veličina, na časnu reč!

Ne ljutite se što sam vam prišla na ulici? Baš ste slatki! U stvari, videla sam vas još na Slaviji, pratila do Londona. Primetili ste da vas gledam u onoj antikvarnici, je l' da?

Baš ste slatki! U stvari, videla sam vas još na Slaviji, pratila do Londona. Primetili ste da vas gledam u onoj antikvarnici, je l' da? Ali, nikako nisam smela da vam priđem. Sve do Trga Republike.

Cap — a vi mene pravo na večeru! Stvarno ste slatki! U stvari, dopada mi se kod vas to što umete da slušate čoveka. Mislim, gledate pravo u oči čoveku i čini se da ga stvarno slušate.

Drugi su uglavnom zaokupljeni sami sobom. Ne masiram vas? Znate, večeras mi je noć od brbljanja. Bez veze. Jednostavno, osećam da iz mene teče nešto kao neka poplava, a i ova

Ovako, ne vredi! Neće mi verovati. Ma, ne! Ne zezam vas, na časnu reč! Da samo znate koliko ste popularni u našoj školi! Ulazite maksimalno u modu, keve mi!

Jer, uopšte uzevši, naši su klinci, znate, potpuno bez lovijanovića. Uzmimo drugu mogućnost! Ako neko može da vas otfura na jedno ovako maksimalno mesto, gde svaki sto ima lampu sa abažurom, onda je on kao po pravilu „tabu“,

Hoćete li da znate šta se dalje dešava? Obično vas odvode na neka mesta blizu kraja sveta, pa onda pola sata ulevo, i tu na vaše oči počnu da se ukokavaju od preterane

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

- Bruj pčelinji: takuše cvijetom se osule. (Ne bježite mrakuše i vas zdjele čekaju.) - Teče pjesma sjetnica, kroz tavninu prisjetak: igram vepra Putalja oko duda kvrgavog.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MARKO: Zato ti srpski tako govoriš. JELICA: O, molim vas, tatice, u Beču se retko čuje srpski; sve nemecki i francuski. To su vam jezici!

Ja jednako žalim što me niste dali da i francuski učim. MARKO: A s kim bi ovde govorila? JELICA: O, molim vas, tatice, imala bi ja dosta hasne od toga. Kakvi romana oni imadu!

MARKO: Hm! A ja bi reko da niste baš pravi Srbin. ALEKSA: I zaključavate? MARKO: Ja vas ne zaključavam, nego samo tako mislim da niste pravi Srbin. ALEKSA: Al otkud vi to mislite?

ALEKSA: Al otkud vi to mislite? MARKO: Zašto vas ne razumem; a ja sam jamačno Srbin, jer je moja rodbina iz Požarevca na ovu stranu prešla.

MARKO: Bogme, gospodine, ja vas baš ništa ne razumem. Aleksa: Negli zato, zane... MARKO: Zane, i šunegli! O njima nije bila reč.

ALEKSA: To se abije daje viditi, poneže knjiga pred vama stoji. JELICA: O, molim vas, to vam je knjiga! Ja sam i stotinama čitala; ali ovaj libšaft, ovaj švermeraj nisam nigdi vidila.

JELICA: Svi ga pofaljuju da je modišrajber. ALEKSA (smeši se): Taj me je učio igrati. JELICA: Šta? Gete vas učio igrati? Ovaj Gete? ALEKSA: To je davno bilo, godine trideset i pete.

JELICA: Šta? Gete vas učio igrati? Ovaj Gete? ALEKSA: To je davno bilo, godine trideset i pete. JELICA: O, molim vas, on je trideset druge umro. ALEKSA: Starac, ali njegov sin... JELICA: On nije spisatelj. ALEKSA: Jošt kakvi!

Jedva sam naučila čitati. ALEKSA: Šta? Vi znate i čitati? JELICA: Samo ne znam da l dobro izgovaram. Zato želim od vas čuti. ALEKSA: Izvolte vi samo, ja ću vam potom izgovor utončati. JELICA: Stidim se kad me ko koregira.

JELICA: Ah, da mi je mogućno, ne bi vas pet dana otpustila. ALEKSA: Vjerujem, to mi se često na putu događalo; al tako mi i treba kad mnogo znam.

JELICA: Dakle, vi u Beč odlazite? ALEKSA: Zasad upravo u Beč. JELICA: Ah, kako vas benajdigujem! ALEKSA: Zašto? Izvolte i vi namoliti gospodina oca da vas vodi gore, pak možemo zajedno putovati.

JELICA: Ah, kako vas benajdigujem! ALEKSA: Zašto? Izvolte i vi namoliti gospodina oca da vas vodi gore, pak možemo zajedno putovati. JELICA: Ah, daѕ würde mіch überraѕchen; ali jedno mi stoji na putu.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Delija Mačak zaigra brkom: „Nisam se, Lišče, nadao vas!“ pa jurnu ravno, olujnom trkom, otkud je čuo drugarev glas.

A kad je baka na smrti bila, reče im tužno: „Eh, sirotani, ostaste sami, dječice mila, ko da vas pazi, ko da vas hrani?! Eh, kad bi našli čarobni kraj, Crvenog Vrapca zavičaj!

A kad je baka na smrti bila, reče im tužno: „Eh, sirotani, ostaste sami, dječice mila, ko da vas pazi, ko da vas hrani?! Eh, kad bi našli čarobni kraj, Crvenog Vrapca zavičaj!

Žarko i Žuća krenuše dalje da traže Vrapca i njegov kraj. Iziđe mjesec u ruhu žutom, zablista srmom predio vas. U društvu idu beskrajnim putom Mališan Žarko i vjerni pas. Uzalud Žuću na putu dugom iz trnja svakog mamile zeke.

To samo hulje, nosi ih vrag, za ručak daju svoj rodni prag! Zbog toga samo vas troje, znate, čestite kuće i nemate. Živite, čujem, od skitnje, pljačke i svršićete naopačke!

„Pomagaj, stari, ako si drugar, dolazi, evo, najezda pseća!“ Poskoči čiča, prestrašen vas, pa istog trena u vodu — pljas!

“ „O zdravo, mirno, delije s mlina! — ždral se pokrenu sivi — Melje li žrvanj, šta radi Triša, kako se kod vas živi? Je li vam dobro kod vašeg dede, da li vam srce kudelju prede?“ „Šta da ti pričam!

Recite samo šta biste hteli, vašu bih želju odmah da znam. U kakvu zemlju da vas povedem? Tražite samo, sve ću da dam.“ Žuća i mačak pospano trepću, veliki lovci, malena deca.

“ iz ćoška svakog vraćala jeka. Ognjena vila začepi uši, zbuni je vika i dvoboj lud. „Nikud ne mogu da vas povedem, kad sloge nema, uzalud trud.

Čitave noći tupite zube, leti vam jezik u gnevu ljutom, ako vas nije složila vila, složiće čiča — vrbovim prutom. Šta će vam carstvo Velikog Zeca, njegova vojska u silnom broju?

Prenu se deda, veselo viknu: „Čuješ li mlina, budan je opet!“ Ponovo odjek niz reku pođe, ispuni huka predeo vas, opet su srećni kod mlina starog dedica Triša, mačak i pas . . .

“ „Onda vam spremam optužbu vruću: vi ste prebrzo vozili kuću. Ispred okuke, ja videh vas, do same daske dajete gas. Gospodin kuću rođenu vozi pod punim gasom, na jednoj nozi!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

I, najzad, sutra moram preći na drugu stranu jezera. Ostrvo prema tome ne bih ni video. — Onda će vas poštanska lađica uzeti. Ona ostaje ovde minut ili dva, koliko da izmeni poštu. Koliko je sad? — Pet.

— Ah, pa ona je otišla ima već deset minuta. Čekala vas je pet minuta ali smo posle mislili da ste se predomislili. — Neprijatno.

— Ne verujem. U slučaju da se jezero uzburka, ne biste se večeras mogli vratiti. Svakako, koštalo bi vas mnogo. — Koliko bi me koštalo? — Možda trideset pezeta. — Mislim da to nije suviše.

— Mislim da to nije suviše. — Možete govoriti sa onim starcem na klupi. On je jedini koji bi vas mogao povesti; ostali se tek vraćaju sa ribolova. Prilazimo zajedno starcu koji ljubazno ustaje da nas pozdravi.

— Da, ali bismo ga morali piti u mraku. Idem da pitam sina.. Ako on pristaje, dovešćemo čamac do vas i poći. Nisam verovao da će sin pristati; ličilo mi je više na uljudno odbijanje.

— Ova se barka vraća na ostrvo; tako ću vama uštedeti trud. Hteo bih da vas zamolim da uzmete za piće. Za to vreme muž i žena su već u čamcu i mi polazimo. — Hvala, gospodine, i doviđenja.

Kosa joj je savim svetla. — Volite mnogo decu? — Deca su satisfakcija života. — Nisam vas dobro čuo. — Kažem, da su deca jedna satisfakcija. Život ne bi vredeo bez njih. — Sigurno.

— Ja počinjem rad u sedam. Ako pođete u pet, mogao bih vas i ja prevesti; tako bih za posao zadocnio samo oko pola sata.

Više bih voleo da iz Huente napustim jezero. — Onda ću ja u pet doći po vas. — Dođite u pet po mene. Ono je zamak? Izgleda ogroman. Ne vidim ribarske kuće. — Selo je sa druge strane ostrva.

— Kako se kaže? — Da, gospodine. — Čekaj, Huana. — Kako se kaže? — Hvala, gospodine. — Gospođo Marija, traži vas jedan gospodin. Jedan gospodin želi da govori sa vama.

— Onda nije ni potrebno da je gledam. Glavno je da imam gde da prenoćim. Kada se večera kod vas? — Kad god hoćete. Obično jedemo u osam. Šta da vam spremimo za večeru? — Ono što obično spremate za sebe.

Ali ja čuvam sad krave da bih zamenio jednog mladića koji je prešao poslom u Belmontehu. Ja sam lovac. — Koliko vas ima posluge? — Sada smo četrdeset. Ali će sa gospodinom markizom kroz dva dana doći još dvadeset.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Čuj! Na školi razleže se Našeg zvona mili glas, K'o da veli: Skupljajte se, Majka škola zove vas! SRPKINjICA — Srpkinjice sele, Srpkinjice mlada, Gde si do sad bila? Kuda misliš sada?

„Prihvatite luč slobode Usred ove ropske tame; A stariji nek vas vode Gde ginuti vala za me: Knjiga, to je luča tvoja, Srbadijo, nado moja!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Pustite draguljske odore da padnu o gospe, i perjem zastrite nagotu pre no što vas na čekinjave sapi ratničke ruke zauvek bace i u jatima odletite s balkona u vis!

kurvu iza sebe u takvom se društvu ne ide pred lice višnje dosta su me cimali sa svih strana Jagnje je došlo da vas blagoslovi gledajte njegov sjaj mi smo mu spremili ražanj vi zbilja niste za predstavljenje smrtna se kazna zamenjuje

je slučaj na redu vaša se sreća pita recite poslovicu neku dok tutanj izdiže jezera i nestaju granice državne a da vas niko ne tuži da ste hegemoni Milost će oskudna biti znali ste da svako svoju sreću kuje al ne beste pokorni ni

al ne beste pokorni ni sopstvenom znanju spremite se za turizam po paklu mada presuda još nije pala Kartaroši da vas nešto pitam ima li za mene mesta za stolom hoću da igram čak i bez veselja možda je i milost koju čekam samo obrt u

Zato što je mogao da pada u trans i da stvara ali u stvaranju je već razorna kob ne u meni ja sam hteo da vas povedem na sigurnu stranu uz male žrtve meni razume se bog ne može ništa ni danas kad ovako stojim po strani u

Deco gde je seme? Zar da vas nasledi trava? Osetili ste oštricu najtežeg mača na Strumici na Marici i Sutjesci nasred Terazija uvek gini u

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

TANASIJE: Pa dobro, de, ne moramo se baš odvajati. AGATON: Ja ću da vas vodim, jer opet više znam nego vi. SVI (se priberu oko njega). AGATON: E, vidite najpre ovo ovde! (Soba u kojoj su.

DANICA: Ja ne – tetka, ali, dabome, stara žena, moram joj pomoći. MIĆA: To je teško za vas. DANICA: Pa to je samo za koji dan, dok se kuća ne preda naslednicima. MIĆA: Dotle samo?

DANICA: Šta da rešim? MIĆA: Pa to, da ostanete u stanu. Zašto ne? Za vas bi to bilo vrlo ugodno, jer ste se, izvesno, već navikli na taj stan, a za mene, pravo da vam kažem, za mene bi bilo

Zar ne? DANICA: Hvala, to je vrlo ljubazno od vas, ali, ja mislim, tetka želi da se iselimo. MIĆA: Ali zašto, zaboga? To bi vam bio samo jedan težak izdatak.

Ovde ste stanovali besplatno, pa tako bi i dalje stanovali. Zar to nije bolje za vas? DANICA: Bolje je, ali... MIĆA: I što je glavno, ja ne mislim tako brzo da se ženim, a sve dotle vi bi ostali u stanu.

Preporučili ste nam, tetki i meni, da budemo prema njima predusretljivi i ljubazni. ADVOKAT: Pa ta vas ljubaznost ništa ne košta. DANICA: O, košta vrlo skupo. ADVOKAT: ? ? ? DANICA: Košta me uniženja.

DANICA: O, košta vrlo skupo. ADVOKAT: ? ? ? DANICA: Košta me uniženja. ADVOKAT: Vređaju vas? DANICA: Ne, jer se ja i ne obzirem na njihova podmigivanja, šaputanja i njihove omalovažavajuće poglede...

ADVOKAT: Dobro ste ipak učinili što ste se uzdržali, jer najzad, šta znate, možda taj čovek nije time hteo da vas vređa. DANICA: Ali kako? ADVOKAT: Možda on ima kakve ozbiljne namere? DANICA: Pa šta ako bi imao ozbiljne namere?

DANICA (uvređeno): Zar vi odista niste mogli steći bolje mišljenje o meni? ADVOKAT: Bože moj, neka vas to ne vređa, ali, znate kako je, bogatstvo ipak mora pokolebati čoveka. DANICA: Tako?

SARKA (proviruje na vrata, komotna, razgolićena): Je l' te, molim vas, ima li ovde u kući kakvih papuča? DANICA (zgrane se): Vi ste ovde?

On bi mogao mene da pita: „Želite li, gospodine, da se uselite u kuću?” On mene, a ne ja njega. DANICA: Pa je li vas pitao? MIĆA: Nije, ali ne mora me ni pitati; ni ja njega ni on mene. DANICA: Ja ne znam zbilja šta da radim?

DANICA: Nije, nego valjda ravnodušno da gledam sve ovo šta se dešava. MIĆA: Ravnodušno ne. Eto, i ja, kad sam kraj vas, nisam ravnodušan. I kad bi hteli da mi date prilike, vi bi se uverili da ja nisam ravnodušan prema vama.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Ćutali smo... Čobani malo govore. Osamljeni po ceo dan, upućeni su na sebe i svoje misli. Gledaju vas detinjskom ljubopitljivošću i puno puta pustiće vas da prođete, a da vam ne postave nijedno pitanje.

Osamljeni po ceo dan, upućeni su na sebe i svoje misli. Gledaju vas detinjskom ljubopitljivošću i puno puta pustiće vas da prođete, a da vam ne postave nijedno pitanje.

Grupa seljaka navali na peron. Vojnik ih zaustavlja. — More, može... požurite — viču ovi iza ograde. — Samo se na vas čeka. Seljaci zastadoše neodlučno. — Odbij! — naređuje vojnik. — Što, bre, odbij, ne idemo na svadbu, već u rat.

— Jaka komanda! — Najviše sam mrzeo kuvare i posilne, slavu im njinu... — Bez nas, bre, ne možete. Ko će vas hraniti? — govorio je debeljko otkopčavajući prsnik, pa zavuče ruku u nedra i poče da se briše.

Svršeno je. Od sada za vas važe pravila i propisi o vojnoj disciplini. Ko odrekne poslušnost, ko izbegava službu, ko ometa rad, sudiće mu se po

Jesi li razumeo? — Razumem!... Gospodine kapetane, biću tako slobodan da vas zamolim... — Nema ovde „biću tako slobodan“... Tako se razgovara sa frajlicama. Molim, i odmah izloži šta želiš.

kao da smo na seljačkom vašaru... a?... Slušaj, razumeš li, da to nisam više video... Vozari napred... Vas četvorica bićete požarni u štali, a od poslužioca, vas četvorica, požarni u bivaku i još vas četvorica — straža kod

Slušaj, razumeš li, da to nisam više video... Vozari napred... Vas četvorica bićete požarni u štali, a od poslužioca, vas četvorica, požarni u bivaku i još vas četvorica — straža kod topova. Sve ja moram...

Vozari napred... Vas četvorica bićete požarni u štali, a od poslužioca, vas četvorica, požarni u bivaku i još vas četvorica — straža kod topova. Sve ja moram... — Gospodine naredniče, ja sam mislio — usudi se Trailo.

— Blagoslovenije Gospodnje na vas... i vo vjeki vjekov. Amin. Kao da iščeznu ono kolebljivo stanje... Neka tako bude. I biće.

— Molim vas... —...da ti ni Gospod Bog neće pomoći. Jesi li razumeo? — Razumem. Onda potporučnik Aleksandar šmrknu kroz nos,

Seljanke i deca istrčavaju na put. — Požurite, deco, požurite — viče jedna stara žena. — Bog vas blagoslovio! Oko podne ugledasmo varošicu Ub. Predahnusmo, kada prednje baterije skrenuše u neko oranje.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Sav je vazduh njom ispunjen, i ona vas, ulazeći u pluća, davi i guši svojom vrelom nevidljivom prašinom. Jedva čekaš da u gledaš na livadi kakav moćni grm s

— Molim vas, prekide ga učiteljica, mogla sam ja može biti naći stan i džabe, pa zar onda i vi da mi ne platite ništa?

Ona im odgovori prijateljski: — Vaši ljudi tamo upisuju... oni vas znaju najbolje, pa njih i molite. Ona stupi među gomilicu đaka, koji ostaviše igru i okupiše se oko nje.

— To je za one iz prvog razreda, a mi ’vako... krpiguza, jarca, vina i tako... — Je li vas učio pređašnji gospodin koju igru? — Jok, on samo u školi...

— Meni nije nevolja da se tako dovijam, odseče se Ljubica. Od mene će na ispitu da se zahteva sto čuda, a ja od vas zahtevam sve školske potrebe.

Znate, obrte se on učiteljici i zausti nešto da kaže, al’ ona planu i prekide ga: — Molim vas, šta ćete vi ovde, ko ste vi ?... Zašto se plećete u ono što ne razumete i što nije vaš posao!... — Ja, znate...

Zli su im psi. — Jeste. Juče vas u malo ne iscepaše. Ja gledam kroz tarabu kako ne umete da se branite, odgovori mu ona i zacenu se od smeha, sećajući

No ništa, bar ću sa te strane biti mirna, jer i njih ima svakojakih.« — Izvinite, molim vas, ali znate: nas novake sve interesuje, obrte mu se ona, gledajući u zemlju. — Kakve ste ocene dobili do sad?

— He... a niste još ništa ni počeli. Polako!... Svaki je početak težak. — Ali, molim vas, ko može da se ne ljuti kad vidi ovako malo dete, a prepredeno i širet k’o i čiča Stojan.

— Ha-ha-ha... Pa to su najobičnije pojave u školi ; To već ne sme nikako da vas ljuti, jer će vam se ponavljati onoliko puta koliko imate časova rada u školi. — Mora, bratiću!...

— Vi, odmor... da. He, vaši su mali, ne treba se sa njima mnogo žuriti. — I ne žurim se. Nego gledam vas jednako, pa baš dođoh naročito da čujem... kako to vi... Nekako to vi radite drukčije, življe. — Hm... kažem vam...

— O, molim.. izvol’te, reče ona sa nekim malim izrazom koketerije. — Ama nemamo gde da vas uvedemo. Deco, dajte koju stolicu. »Hm, pa to je on !... znam ... I gle sad šta je !« reče Gojko u sebi.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Kan’ dasu vas zmije pile, Zmije pile i gušteri?“ Al’ besjede mile snae: “Bre Boga mi, svekre Petre! Duge njive i široke, Vazdan

Sve čardaci i džemli pendžeri, Na pendžeru lepota devojka, Ogleda se, belo lice beli, Lice beli, ruse kose gladi, Vas je Pazar licem obasjala, Obasjala, drugo sunce dala. 142. Štono mi se Travnik zamaglio?

San me mori, san me lomi, Spavala bih ja; Ali mene sanak ne će, Nego Jova mog; Čuvaj, sanko, Jova moga, Čuvao vas Bog! 241.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

DRUGA GRAĐANKA: Baš ste mi našli vreme za pozorište! TREĆA GRAĐANKA: Nije vas stid! ČETVRTA GRAĐANKA: Užice se crni od crnih zastava!

Nikad! Ni po cenu života! TREĆA GRAĐANKA: Nemate obraza! TOMANIJA: Da jaja nisu po deset iljada komad, ja bi vas lepo odavde ispratila! JELISAVETA: Ko si ti da mi pretiš? PRVA GRAĐANKA: Samo se usudite da glumite!

MILUN: Pokažite mi vaše ausvajse! SOFIJA (još uvek držeći drveni mač Franca Mora): Ali, gospodine, molim vas, mi smo glumci! MILUN: Odloži oružje! SOFIJA: Kakvo oružje? MILUN: Odloži oružje, kad kažem, ili ću pucati!

) MAJCEN: Ti, dakle, kažeš da si vođa trupe? VASILIJE: Da, gospodine. I molim vas da objasnim... MAJCEN: Doći će i to na red, prvo podatke. Ostali sedite. Idemo redom. Ime?

Miloš Šòpalović, bakalin iz Velike Plane! MAJCEN: Pol? VASILIJE: Čiji? MAJCEN: Muški. Ima vas četvoro? VASILIJE: Četvoro. MAJCEN: Jeste vi možda bračni parovi? FILIP: Njih troje jesu, ja sam slobodan čovek!

MAJCEN: Sa vama su sve neki nesporazumi! Ovde je protiv vas podneta gomila optužbi! Nemate ausvajs! Služite se lažnim imenima! Okupljate narod na javnom mestu! Nosite oružje!

FILIP: Da možda nećete da kažete da drveni mač nije ozbiljno oružje? VASILIJE: Molim vas, ne obraćajte pažnju na njega! FILIP: I da drvenim mačem ne može da se proburazi aždaja, ili da se probode tiranin?

SOFIJA: A da ti možda nećeš da kažeš da nismo? VASILIJE: Gospodine, molim vas, ne uzimajte Filipa ozbiljno! On je jedini i odgovoran za tragični nesporazum koji je doveo do ovog hapšenja!

FILIP: Vi ste moj ružan san, i ništa više! VASILIJE: Jeste ga čuli? FILIP: I dosta je da se probudim, pa da vas nema! VASILIJE: I probudićeš se ti jednom, ali to neće da izgleda onako kako to ti sanjaš i zamišljaš!

VASILIJE: Ja sam Stefan u jednoj predstavi, ali sam u privatnom životu Vasilije! Molim vas! Pa to dvoje svako pametan razlikuje!

JELISAVETA: Sad samo kaži da ti to nisi znao! (Sedne na Majcenov sto i zapali cigaretu) MAJCEN: A, drugo, ja vas neću pitati kako ste se u drugim krajevima Srbije dovijali bez dozvole — to je problem tamošnjih vlasti, a ne moj!

MAJCEN: I ugasite tu cigaretu u kancelariji! A treće, i poslednje, sve je ovo više nego dovoljno da vas, do prvog transporta za logor, strpam u zatvor! Što ću ovog momenta i da učinim!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

GOSPOĐI X. Ne pomaže ni muž, ni dete, ni glasovir. Za vas je u grehu mir. Biti nesretan malo više ili manje sve je jedno. Kriti u srcu za sve gnušanje o kako je bedno.

Dižite oči mračne, ko buntovne buktinje zračne pobodene u duboke crne kolutove. Vi ste moja buna. Znam da vas dragan zove, za ništa vas ne pitam. Ako vas život boli, ako vas neko voli, ja vam čestitam.

Vi ste moja buna. Znam da vas dragan zove, za ništa vas ne pitam. Ako vas život boli, ako vas neko voli, ja vam čestitam. NjEGOŠ U VENECIJI Nasmešio se poslednji put.

Vi ste moja buna. Znam da vas dragan zove, za ništa vas ne pitam. Ako vas život boli, ako vas neko voli, ja vam čestitam. NjEGOŠ U VENECIJI Nasmešio se poslednji put.

Vi ste moja buna. Znam da vas dragan zove, za ništa vas ne pitam. Ako vas život boli, ako vas neko voli, ja vam čestitam. NjEGOŠ U VENECIJI Nasmešio se poslednji put.

Drveće puno pupova i zvezda mesto mene živi. Sve što sam ja reko šaputaće vam meko dalje noći. One vas vode u moje osmehe i grehe, za mnom daleko. NOVA SERENATA Draga, tenorista više nema.

Silnija ste no jarko Sunce, nek vam se klanja ko prođe. Ta grlili smo gore od vas i nosili na oltare. Pa kad Isus ne spase nas, vaše će ruke stare.

Pa što bi došla tako tajno i pognula svoju glavu? Hoćemo da vas dočekamo sjajno sa pesmom u vašu slavu. Lepše se vama po nebu šeta, po zemlji ima blata.

POSLANICA IZ PARIZA Život vaš i telesa još su tvrda a zidanja krivudava, neoprezna, no ja vas mirno gledam sa brda i znam što još niko ne zna.

Ispuniće se pesničke ludosti, i, kad prva proletnja noć zaplavi, videću ja još vas i život kako igrate, na nebesima, a ne na javi.

Zar vas to čudi? Nije istina da suviše jedu, ali je istina da je sve krcato puno robom, gvožđem, spravama, snagom. Da, istina

Bilo je oko ponoći. Kad ovo pismo, dobijete, biće proleće tamo oko vas, svejedno je, dakle, šta vam pišem. III PARIZ (1) Od svakoga grada u kome mi je prolazio život ostali su, u meni, samo

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

da ne biste smatrali da vas ovim nagovaram na čitanje, evo odmah, u samom početku, najiskrenije izjavljujem da nije vredno čitati, i da čiča (taj

Ali, prosta krv moja, jer će ti zraci slobode obasjati tebe, sine moj; obasjaće vas, decu našu. Pođi, sinko, poljubi tu svetu zemlju kad nogom stupiš na nju, idi i voli je, a znaj da su velika dela

me pogleda s rešpektom, ponizno se pokloni do zemlje, i taman da otpočne govoriti, a ja ga prekidoh rečima: — Molim vas, gospodine, recite mi kako se zove ova vaša zemlja? — Niste znali?!

“ — pomislih u sebi, ali njemu ništa ne rekoh, već ga upitam: — Čime vas mogu služiti, poštovani gospodine? — Osnovano je novo zvanje upravnika državnih dobara, pa sam slobodan da vas u ime

— Osnovano je novo zvanje upravnika državnih dobara, pa sam slobodan da vas u ime gospodina ministra umolim da se primite toga visokog i patriotskog položaja...

— Uzimam slobodu, gospodine ministre, da vas zapitam o tim valjanim privrednim zakonima! — rekoh. — To su zakoni, upravo reći, klasični.

Bez sumnje ste razmišljali o kakvom važnom finansijskom pitanju? — primetim. — Držim da će vas na svaki način zanimati polemika koju vodim sa gospodinom ministrom građevina o jednom vrlo važnom pitanju.

Zaprepašćen od čuda, nisam umeo ni reči progovoriti. Ministar to kao da primeti, te će reći: — Vas kao da to čudi. Takvi i slični slučajevi nisu retki. Jednoj gospođi Skupština je uvažila molbu takve iste prirode.

— Izvinite, gospodine ministre, što vas prekidam... Ne razumem kakav je izdatak od pet miliona za uvođenje štednje. — E, vidite, gospodine, štednja je neosporno

” Molim vas, gospodine, recite sami, otkuda ja smem uludo bacati državnih osam stotina dinara? — završi ministar i s raširenim

Ja se zastideh i jedva promucam: — Izvinite, nisam imao nameru da vas vređam, samo sam hteo da zapitam... — No, to je lepo pitanje!

— Braćo! — poče jedan od sazivača. — Vi već znate što smo se ovde okupili. Sve je vas ovde skupilo plemenito osećanje i žela da se nađe leka i stane na put drskim upadima anutskih četa u južne krajeve naše

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Dobro doš'o!... viknu mi ča-Marko iza leđa. — O, ča-Marko.... bolje naš'o, bolje vas naš'o, zbunih se ja. — Ja mišlja' ti nećeš doći. — Kako da ne dođem, kad sam ti sam kazao da mi se javneš.

— 'Aj'te u sobu! — Vala ja bih voleo ovde s vama, nekako mi je lepše. Vi radite, a mi ćemo vas zagovarati. — 'Ajde, more, šta ćeš u ovom dimu; i nama poiskakaše oči.

— A ja sve gledam kad će da izleti pred nas. — Što se brukate, ojađenici; zar vas nije sramota, da se u 'volikom narodu bojite jednog čoveka! — Ljubiša, je l' te stra'? — upita neko.

Namestismo se svi u jedan red. — E, sad odbijajte vi u desno, a vi u levo. Između vas ne sme biti veće rastojanje od dvadeset koraka. Kad ih ugledamo, ja ću kazati ko će pucati...

mogu...« — »Hm! možete, a?« veli profesor i opet ga onako đavolasto pogleda: »pa ded baš da vidimo u kojoj su Vas meri interesovali zeleni i plavi«, veli profesor i smeši se zadovoljno.

Meni.., onoga... to nije vaše. A ja sam samo hteo.. kako ću reći... da ovaj da vidim; jesam li ja kod vas onaj stari Burmaz koji sam i bio... — Jesi, jesi, gospodine! — povikaše svi u glas. — Dobro, braćo.

»Iz Beograda mi sad javiše ovo: »Kapetanovo pismo izišlo jutros. Šta je to kod vas, svi se krste i čude?«« — Tako, sinovi, nek se čude, imaju i čemu, — veli kapetan i pogleda nas tako pobedonosno, kao

Čim se pozdravi s kapetanom, on će tek reći: — Ama šta je ono s Vama, gospodine, za Boga! Ko vas ono 'nako obruka? — Šta, čitao si? veli Mitar. — Jesam, brate, pa ne mogu da se načudim.

— Molim za vaše časno ime. — Profesor Nikolić, odgovorih mu. — Nu? — Nu, i ništa više. — Ali molim vas, šta je s profesorom Nikolićem? — Ta evo ga, stoji pred vama. Ja sam profesor Nikolić. — Ha, ha, ha...

Ona me pogleda začuđeno i upita: — Ja bih vas molila, gospodine, za vaše časno ime i za cilj vaše posete. — Gospođo, rekoh joj, sve što vidim u ovoj školi tako me

Meni se čini, da ću ja biti u većem pravu da zapitam vas: otkud vi ovde, otkud ovaj gospodin i zašto je ovakova tišina u školi kad je već 8 časova.

Najzad je upitah: — Molim vas, gospo, koji je ovo vek? — Dvadeset prvi. — A godina? — 2095-ta. — Ko ste vi i šta ste ovde?

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

DANICA (hitno ustaje). JEVREM: A ti si, gospodine Ivkoviću? Izvoli! IVKOVIĆ (Danici): Hteo sam da se izvinim! Vas opet uznemiravaju moji klijenti? DANICA: Da. Malopre je bio jedan koji se, siromah, žali da ga gonite kao vuka!

IVKOVIĆ: He, šta ćete! Takav je naš posao. Ali, neće vas više uznemiravati. (Vadi iz džepa jednu tablicu na kojoj piše: Advokat.

IVKOVIĆ: Hvala bogu te je stiglo. Neću biti ovde dva-tri dana pa bi vas još više uznemiravali. DANICA: Nećete biti ovde? IVKOVIĆ: Da, moram malo do Beograda, zbog izbora. Na dan-dva samo.

JEVREM: Dobar dan! PAVKA: A ja vas baš gledam kroz prozor, pa kažem Jevremu: evo gospa-Marine pravo k nama. MARINA: Baš dobro što vas vidim,

PAVKA: A ja vas baš gledam kroz prozor, pa kažem Jevremu: evo gospa-Marine pravo k nama. MARINA: Baš dobro što vas vidim, gazda-Jevreme, te da vas kao čoveka i građanina zapitam: ima li, boga vam, vlasti u ovoj zemlji?

MARINA: Baš dobro što vas vidim, gazda-Jevreme, te da vas kao čoveka i građanina zapitam: ima li, boga vam, vlasti u ovoj zemlji? JEVREM: Pa ima, gospa-Marina.

JEVREM: Kako da nema! Pa ko bi glasao za izbore kad ne bi bilo građanstva? MARINA: Pa molim vas lepo, kako ta vlast i to građanstvo trpi ova čuda? Eto, molim vas, sad baš prođoh kraj apoteke. (Pavki.

MARINA: Pa molim vas lepo, kako ta vlast i to građanstvo trpi ova čuda? Eto, molim vas, sad baš prođoh kraj apoteke. (Pavki.

(Pavki.) Vidite, pa i to mu je kao neki miraz za zeta, toliki glasači u familiji... Kako, nije ih malo, molim vas, i to... (Ulazi u sobu govoreći dalje.) PAVKA (ulazi za njom).

DANICA: Bože, kako je to neprijatno, vi radite protiv njega, a on protivu vas. IVKOVIĆ: Priznajem da je neprijatno, pa ipak može biti i zanimljivo, jer ko bilo da pobedi, iz vaše kuće ide jedan

DANICA: Da, ali on vas grdi. PAVKA: E, pa nemoj ti sad, i zet grdi njega. IVKOVIĆ: Ja? PAVKA: Tako on kaže, da govoriš na zborovima protiv

Hvataju čak i one koje ja poslovno gonim. Eto, sećate li se onoga... što je zalutao bio kod vas kad me je jedanput tražio... tužio sam ga zbog žene. PAVKA (doseća se): Kanda Sima Sokić. IVKOVIĆ: Da.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Ne treba da vam kažem koji je to kapetan i koji je režim taj kapetan pomagao. Koji bio da bio, to je po vas čitatelje svejedno, kao što je i Sreti to svejedno bilo.

Pogledate šta vam može to pisati! Piše vam preko novina i pita vas kad ćete platiti za ona pendžeta tri dinara radeniku-šusteru, a uz to vam očita jednu paprenu bukvicu: kako taj isti

I sada, kad sam vas onim u prvoj glavi spremio na sve i na svašta, sada vam neće biti ništa čudno što se Sreta morao užasnuti odmah prvih

Malo je zaobišao, a mogao je ranije stići, ali ništa ne čini; bar je dao prilike da vas za to vreme, dok je on polako dužim putem išao, upoznam s kafanom, jedikom i personalom ćir-Đorđeve mehane.

Čuje se samo »Laku noć i prošćavajte«! Pa i ja bih trebao da vam kažem: prošćavajte, čitaoci, što sam vas toliko dugo zadržao u mehani. Ali kako smo mi Srbi, i vi i ja, znam da vam to nije neprijatno.

Ta gde je Srbinu podesnija klima, lepše podnebije, nego u mehani?! A posle, zadržao sam vas poduže ovde još i stoga što se sve ono što u ovoj pričici sleduje ujdurisalo ovde, i to baš ovoga večera.

— »Ne, neću vas ostaviti, dobri ljudi!« — mišljaše Sreta idući doma. — »Napred! to će mi biti deviza, dok od ove Vandeje ne načinim

Baš juče pitam za vas, pa velim: Koji je ono gospodin, baš bi se, velim, rado s njim upoznao«. — »I ja vas poznajem«, veli prvi: »onako iz

Baš juče pitam za vas, pa velim: Koji je ono gospodin, baš bi se, velim, rado s njim upoznao«. — »I ja vas poznajem«, veli prvi: »onako iz viđenja«. — »Jeste, milo mi je«, veli drugi, »da se kucnemo«.

To ime nosi poodavno, još kako se iz vojske vratio. Samo pisac ne zna, te vas, dragi čitatelji, zato i neće umeti tačno obavestiti: da li mu je to ime otuda što je u vojsci služio, ili ga je možda

Sve onako asli francuski. A počinje se dopis ovako: »Znam da će vas interesovati da čujete što odavde, s ovoga kraja. I pravo je. A zar sme drukčije da bude?! Zar ne? Jeste!

Ama vi se kanda opet bunite?! Čisto vas gledam kako se ipak ne sećate šta znače one njegove poslednje reči. A to i jeste žalosno što naša srpska publika ništa

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Šta to čuh? Ozbiljni starci, imaju i bradu, — Uh, uh... — A ponekad kradu! Ako mi ko od vas ne poklanja vere, Misleći da se bavim intrigama, Nek bude! Od takvog ne treba mi plata!

) „Ne može se oprati na sto perila, A vi, pravednici duše čiste, Primenjujte svuda ista merila! Ja prezirem sve vas, humaniste!” „Osetljiv ko je, nek ne gleda! Svi ste vi mlakonje i topla braća! Narode, na prodaju se daje deda!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

i tu komotno, bez ikakvih napora i naprezanja, kao da udobno sedite u svojoj naslonjači mirno posmatrati ono što pored vas prolazi.

Pogledajte sad dole ispod nas; to je prizor koji su malo njih pre vas imali prilike da posmatraju. Vidite li ove bezbrojne svetle tačke što se kreću u svima pravcima i čine od morskog dna

Rakić, Milan - PESME

Ja drhtim i strepim, Da li ste ma gdegod, krivi ili pravi, U stranama crnim ili večno lepim. Jer vas nikad nema u danima tuge, Kad nam srca strepe i sudbe se plaše, Da nam date, dobre nekadanje druge, Sve milosne reči i

bez suze u oku, Bez bola, gledate sudbu našu krutu, Očajanja naše i bedu duboku, I lutanja duga na kratkome putu, Il̓ vas tamo gore grube neke sile Stegle, i ne dadu ni reči ni dela, Stvarajući od vas.

lutanja duga na kratkome putu, Il̓ vas tamo gore grube neke sile Stegle, i ne dadu ni reči ni dela, Stvarajući od vas. duše moje mile, Jadne Prometeje bez poleta smela!

Nek propadnu dela! Al̓ ko besni hrti Nemilosni dani, sve jači i jači, Vas gone i nište — srce moje, plači! — Vas, spomeni moji, svetli ali krti. Lavež, vika, graja.

Nek propadnu dela! Al̓ ko besni hrti Nemilosni dani, sve jači i jači, Vas gone i nište — srce moje, plači! — Vas, spomeni moji, svetli ali krti. Lavež, vika, graja.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

“ Pa im poče demonski mesija lažne vjere pružat poslastice. Bog vas kleo, pogani izrodi, što će turska vjera među nama? Kuda ćete s kletvom prađedovskom?

Ko na brdo, ak' i mâlô, stoji više vidi no onaj pod brdom; ja poviše nešto od vas vidim — to je sreća dala al' nesreća.

Tijesna su vrata uljaniku, za međeda skovana sjekira. Jošt imate zemlje i ovacah, pa harajte i kože gulite! U vas stenje na svakoju stranu zlo, pod gorim, kao dobro, pod zlom.

Drugom vikni: „Poslušaj narode, svak će sada grozd u ruku imat, grozdu ćete britve prinijeti, al' čuvajte, da vas jad ne nađe, nemoj koji grozda okinuti!

VUK MIĆUNOVIĆ Čudne stoke, Bog ih posjekao, oko šta se imalo poklati! A đe vi je ta zlosrećna baba tê među vas nož krvavi vrgla? ISTI CUCA Evo smo je doveli sa sobom da pred vama ovo posvjedoči.

KNEZ JANKO Pa poslijed što se od vas radi? BABA Kupimo se na mjedeno guvno, — niko ne zna do nas đe je ono. Na vratila o marču jašemo, dogovore krijući

Vezir bješe čuo što se radi, da dogovor među se imate na domaće udariti Turke, pa me posla da vas ja pomutim, da se o zlu svome zabavite.

Težak v'jenac, al' je voće slatko! Voskresenja ne biva bez smrti. Već vas viđu pod sjajnim pokrovom, čest, narodnost đe je vaskresnula i đê oltar na istok òkrênŷt, đe u njemu čisti tamjan dimi.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Glavu ću mu kao vrapcu otkinuti. Ni ti ni on niti iko od vas na oči da mi ne izađete“. I, eto, zato neću i ne mogu da te krijem, da posle on mene tako grdi.

— Pa, snaške, kako ja više nisam kod vas... — A da beše sreće, ja do smrti nisam mislio da napuštam vašu kuću. — Eh, zar vašu kuću ko da napusti?!...

I, ma da se još nije bio ni približio k njoj, otpoče: — Ete, pozdravio vas efendi Mita i poručio mi da vam kažem... — Ako, ako, dobro nam došao! — predusrete ga mati.

Gde je? Zdrav li je? I što mi se nikada ne javi, kada dođe, da ga vidim. Koliko puta pitam one moje za njega i za sve vas, a oni ili mi ne odgovore, ili možda mi nešto i kažu, ali ja ne čujem, pa mislim da mi ništa i ne kažu.

Ja sve to mogu, ja sve moram. Ja? Efendi Mita! Nećeš, sramota te, sramota vas je (a to „vas“ odnosilo se na sve njih, na nju, mater, ceo svet).

Ja sve to mogu, ja sve moram. Ja? Efendi Mita! Nećeš, sramota te, sramota vas je (a to „vas“ odnosilo se na sve njih, na nju, mater, ceo svet).

Efendi Mita! Nećeš, sramota te, sramota vas je (a to „vas“ odnosilo se na sve njih, na nju, mater, ceo svet). A ne bi vas bilo sramota da ja idem pred crkvu, u amale, u Šareni han, da tamo dočekujem turske trgovce, moje poznanike,

A ti, Sofke, što god zaželiš, samo njoj kaži. A ove druge nemoj da puštate. Šta da vas prljaju i da se samo tu vuku. Tamo neka su. Eno im svadba, dvorište, ora...

starom i gotovo slepom deda-Mitru: — Deda-Mitre, i vi svi, bre, spremajte dar, jer evo snaška „vašega bate“ ide da vas dvori!

Sve vas volim. — Ama baš sve? — Sve, kuću, tebe, a najviše tebe. Ali tada klonu. Oseti kako iz one njegove ruke pojuri u nju

— Zar da nije obećao pare, i to kakve, zar bih ja dao, ne za tebe nego za vas, moje čedo, kćer? Ko si ti? Šta si ti? Kerpič jedan, seljak jedan! I zar da ti sad meni...

Pandurović, Sima - PESME

Draganama kaži: „Otišli su tamo!“ „Vratiće se da vas, uz pobedne trube, — Reci našim dragim ženama i deci — Probude, kad opet procvetaju vrti, Da vas više vole i

“ „Vratiće se da vas, uz pobedne trube, — Reci našim dragim ženama i deci — Probude, kad opet procvetaju vrti, Da vas više vole i strasnije ljube; Il’ zaspati tvrdo na postelji smrti“. Njima tako, Vrâne, na rastanku reci.

Vi ste spasli naše drage, naše mile, Popadali gordo radi naše slave Na domaku besne, neumitne sile. Sad vas nose tužno, a niko vas neće Spominjati nekad, kolevko uzdanja!

Sad vas nose tužno, a niko vas neće Spominjati nekad, kolevko uzdanja! Na nosila vaša bacaju sad cveće — Poslednji i prvi znak opšteg priznanja.

Slućenog glasnika savesti još nema. Ali on će doći, ma u zadnji čas, Da nam ipak javi, usplahiren vas, Da nam se gost jedan u posetu sprema.

Reci ko nas gazi, mrvi, — Točak neke večne Pravde il’ nebeske Industrije? STUDIJA Osmesi ljudski, — gledam vas k’o smene Svetlosti i mraka, žalosti i sreće, Kao čudnu, istu masku što se meće Na sve tajne misli i želje skrivene.

Ko bi vas sve redom mog’o da pročita Kada vam ne smeta „sredina“ i klima, Kad ste raznobojna, negovana kita Otrovnoga cveća

A s tim se treba pomiriti jednom. Proleća vaša teški nemir behu, Leta vam vatrom nežna krila prže, Jesen vas grize k’o savest u grehu, Zime vam neće poleta da drže. Proleća vaša teški nemir behu.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Vojvoda Mićo, turska krvopijo! Stevane Perka Šaletina, gospodsko koljeno! Ulazite ljudi; željkuje vas Vladika sveti!“ nastavi đakon.

Pošto svaki ispriča, Vladika opet ponovi rasijano: „E žao mi vas je, žao!“ Svaki se poče braniti od toga sažaljenja, navodeći kako i Crnogorke idu u drva na dva puškometa daljine, a

Zatijem diže se polako, pa stavivši ruku na rame Janu, reče glavarima: „Crnogorci, još sam vas jednom zakleo da prihvaćate soldate bjegunce kao braću, jer s nevolje k nama se utiču.

A sad potvrđujem to, i još vas jednom zaklinjem da održite moju volju!“ „A ti momče, pošto želiš kod mene da ostaneš, ostani slobodno!

Branite svoje ognjište; svetite i mrtve i žive što ih je varvarstvo ugnječilo. Ovaj red zemlje što ga šaka vas čeplje, srce je srpskijeh banovina, kao što ih je varvarstvo ugnječilo.

Ovaj ped zemlje što ga šaka vas čeplje, srce je srpskijeh banovina, kao što ste i vi cvijet naroda toga, pa dok je srce zdravo da ako ne pogine ni

“ „Bogami, i mene!“ doda brkonja Radoje. I još dvojica tako se potužiše. „Bole vas jednako svu četvoricu, jer ste se jednako i utrudili!“ primjeti njeki starac i pogleda serdara.

Vladika ustade, pa priđe do pod vijenac od gumna. Đakon stade malo iza njega. „Došli ste da vas prokunem!“ reče starac. Kao da grom puče među njih, tako ih potresoše te riječi.

ne kuni nas!“ viknuše mnogi, jedan za drugijem. „Prokleti smo i bez toga“. „A da što pogaziste vjeru, gubala vas!“ „Nesreća, Gospodaru, zli udes!“ odgovori jedan ponajstariji između njih.

“ naredi Vladika. Momče to učini. Zvono prestade. „Čuješ još nešto! Bila je neka čegrst između vas, između tebe i Ilije, je li?“ „Je...st Gospodaru!“ odgovori momče zapanjeno od čuda... „za to niko znao nije!

S njegove strane ta čegrst nije pritrunila da se krv prolije, a što će meni, pod ispovjednu kazati, to se vas ne tiče!“ Te riječi i mogući pogled njegov, utoliše tu časovitu buru.

Pravda će biti. Poslušajte dakle što naređujem. Odaberite šestinu vas, a šestoricu svojijeh odabraće ovi pa sjutra poranije neka dođu, da tu stvar potanko izvidimo i protresemo, pa ćemo

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Krv platio na svom domu! Kud god išao, vazdan kukao! Kuća mu se kocem zatvorila, ljuba mu se u rod povratila, a vas mal mu u begluk otišô! Lak mu san kao vodenički kamen! Ljubila ga među oči guja, a crna ga zemlja zagrlila!

pak videći da oni svu ribu uzeše, uzme činiju s čorbom vrućom, pa po njima svoj trojici govoreći: „Izlija sja na vas blagodat božija“. O ŽENAMA Vid’la voda svekrvinu košulju.

Na to domišljan kao najpametniji rekne: „Nješto nješto izjelo i od nješta kosti ostale“. Odstupite nekoliko, mnogo vas je.

— Ja za tuđim nikad ne čeznem. 13 Pitao Hercegovac Primorca: — Ima li i kod vas magaraca? — Četvoronožnih nema mnogo, a dvonožnih bez broja, jer više no magarci trpimo.

— Zato što joj je crn obraz. 5 Pitali Ciganina: — Kako znate kad je u vas podne kad nemate sahata? — Po trbuhu. 6 Pitali Ciganina: — Ko ti je najveći dušmanin? — Prazna torbica.

— Kažite vi mene najprije: koje mene rodio? — Mi ne znamo. — Nu, stid vas bilo, a sve babe u mome selu znadu. 6 Pitali popa crnogorskoga: — Kad će, pope, ovo Božić doći?

(Eto baučine!). KARANĐELOZ Karanđeloz je vas šaren, svijetlijeh očiju, nosi veliku štapinu, pa bije neposlušnu djecu (Izješće te karanđelozi).

Kad ih sve sagleda i mnoge među njima pozna, onda se, kao od čuda, prekrsti govoreći: „Anate vas mate bilo!“ U onaj isti mah one sve prsnu kud koja, a on spadne pod orah, čovjek kao i prije što je bio.

U tome iskoči iz jezera jedan starac, pa zavapi k nebu: — Hej, Bukumire, krvav nož među vas pao! U tome ga i nestane. Bokumire se potom pokupe na jednu kosu i sednu da se odmore i počaste.

svila mota (pogleda iza sebe), iz usta mi biser kaplje (pogleda preda se); spreda sam vila, otrag sam mama: ja pomamih vas svijet: i u putu putnika, i u sretu sretnika, a najbolje svoga suđenika! (i duhne niza se).

Bež’te, uroci! Po vetru ste došli, po vetru i otišli; bez semena ste postali, bez semena vas i nestalo! Bez oca začeti, bez majke rođeni, bez popa kršteni, nemate stanka do beloga danka, niti imate pomoći — do

Ustuk, nico odumuco, ti odumi što si naumila. 2 Što ste izašle vas tri? Rodile se tri devojke; jedna gluva, druga slepa, treća nema.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad to čuje | Stojša odmah joj se pokaže: „Ja sam tvoj brat. Možeš li se setiti da je mati bila trudna kad je vas vihar odneo?” A ona se odmah seti i brizne plakati pa njemu oko vrata: „Slatki brate!

” Otac ih stane opet umirivati i tiškati, pa im najposle re | če: „Idite, dovedite svaki devojku pa ću vas svu trojicu oženiti.

mala kolebica, te Usud uzme motiku i stane kopati, onda i onaj čovek uzme motiku te stane kopati, i tako su kopali vas dan. Kad bude u veče, uzme Usud komad hleba, pa odlomi od njega polovinu te da i njemu.

i veseli se, te zapita jednoga: „Kako je to, brate, u vas sve veselo?” A onaj mu odgovori: „Za što ne bi bilo, kad nam je svaka godina rodna i svega imamo izobila.

gde je u njemu sve žalosno i plačno, pa reče jednome: „Ja prođoh kroz jedno selo, i videh sve veselo, a za što je u vas sve tako žalosno?” Seljak mu odgovori: „Kako ne će biti žalosno, kad nas tuča tuče svake godine, pa nemamo ništa.

Kad on to viđe, prepade se i hoćaše natrag da bježi, no ga dočeka nekakav čoek vas u krvave haljine obučen, krilat i s jednijem okom u glavi, koji zavika: „Stan'! kuda ćeš? natrag! jere si poginuo.

zlatnu jabuku, koji najpriđe do nje dođe i uzme je, ja ću biti njegova, a ako ja prva k njoj dođem i uzmem je priđe vas, znadite da ćete vi svi mrtvi na ono mjesto ostati, nego pazite dobro što činite.

te tako ne mogući već ništa, šetajući se tamo amo kroz kamaru ugleda negđe u nekakvome ćošku od kuće nekakav štap vas od suhoga zlata, na kojemu piše krvavijem slovima: „ne tiči me.

čuvajte se vi te jame, jer da koje od vas upadne vreteno u nju, one bi se mati odmah pretvorila u kravu.” Ovo rekavši starac otide, a đevojke onda čudeći se

” Kad se probudi nesretnji otac, vas zabunjen nađe sve kako je snio i trči trkom doma. Kad doma upita ženu za šćer, ona mu odgovori da je negđe odbjegla i

đe je Premudri, otidu k njemu na dno mora, i dozvavši ga kažu mu za što su došli; a on im iz kovčega odgovori: „Kako ću vas ja iz kovčega namiriti, kad niti vidim vas ni onoga oko čega se svađate?

dozvavši ga kažu mu za što su došli; a on im iz kovčega odgovori: „Kako ću vas ja iz kovčega namiriti, kad niti vidim vas ni onoga oko čega se svađate? Nego me iznesite na brijeg pa ću vas onda namiriti.

Sveti Sava - SABRANA DELA

“ (Mt. 10, 38) Oni koji ga iskuse posleduju onom koji reče: „Hodite k meni svi koji se trudite i ja ću vas umiriti. Uzmite na se igo moje i naučite se od mene, jer sam krotak i smeran srcem.

(Mt. 25, 1) Čuvajte sebe, o ljubimci moji, jer se bojim i treptim i strah me hvata da neko od vas ne ostane van dveri kao i pet devojaka, i da strašan i grdan odgovor onaj ne čujemo: „Idite od mene, ne znam vas ko

od vas ne ostane van dveri kao i pet devojaka, i da strašan i grdan odgovor onaj ne čujemo: „Idite od mene, ne znam vas ko ste!“ (Mt. 1Z, 23; Lk.

“ (Mt. 10, 22) Jer „ne varajte se, braćo moja.“ (Jak. 1, 16) Govore neki od vas da ako dela ne činim, ali verujem u Boga i spašću se, pa i besi veruju u Boga; (Jak.

Jer ovo je istiniti Bog i život svima, i ako štogod zaprosite od njega, uslišiće vas. (I Jn. 5, 20; Jn. 17, 3; 14, 13-4; 16, 23) Dečice moja, pazite se i čuvajte od zla da neko ne ostane izvan dvora.

1, 21-25) Kako treba da činite napisah vam, da položite kao neki vid mere, ne samo vama, nego i onima koji će posle vas boraviti u ovom životu.

6, 2) pokoravajte se jednomisleno svom starešini igumanu. A molim vas, braćo moja, imenom Gospoda našeg Isusa Hrista da držite ovo što vam je zapoveđeno, i da ne budu među vama raspre,

I htede on blaženi, da kao što i tamo opravda svoje carstvo, tako da bude i ovde. Poželevši da za vas nađe mesto spasenja, isprosi u cara mesto ovo pusto i uze mene grešnog iz Vatopeda, i na mestu ovom nastanivši se,

i jerej izgovori uobičajenu molitvu, toga časa svi padaju pa lice i slušaju igumana, a on ovako molitvu da izmoli od vas: „Molite se za mene u Gospodu, braćo, da se izbavim od strasti i sablazni zloga!

“ Zatim se iguman moli i govori: „Bog molitvama svetih otaca naših neka vas spase!“ I tako ustavši, u ćelije vaše pođite, ostavivši svako sastajanje i sujetan odgovor, praznoslovlja i smeh

Potom se treba pričešćivati božastvenim svetinjama pošto od igumana dobijete oproštenje, jer nikom od vas ne priliči da se pričešćuje bez bojazni i bez suda; niti se treba pričešćivati svaki put.

časa i o večernji i o panihidi i o polunoćnici i o jutrenjici Deveti čas treba pojati kao i prethodne časove, pošto vas udaranje klepalno na to pozove, kao što je običaj.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

MILE (probudi se): Ja se od takvih stavova ograđujem! (Ponovo zaspi; vraća se Ikonija) SKITNICA: Da vas pitam. Sad baš kažem ovoj vašoj, za šankom.

Sigurno bi se setila, da sam je vidla. Poznajem svakog u fasu. Eto i vi. Došli ste prvi put, a da vas vidim kroz deset godina, znala bi. Dajde dve đurovače! SKITNICA: Trebalo je da se venčamo četrešeste.

A što vi mene tako fiksirate? CMILjA: Kaže Ikonija da vas nazivaju Ćora! ANĐELKO: Pa šta s tim? CMILjA: Ništa, samo se pitam što vas zovu Ćora kad niste ćoravi!

CMILjA: Kaže Ikonija da vas nazivaju Ćora! ANĐELKO: Pa šta s tim? CMILjA: Ništa, samo se pitam što vas zovu Ćora kad niste ćoravi! ANĐELKO: Ćora, to je od ćorisanja, pogrešno ste protumačili koren!

A da ispraznim ovu kantu, pa u kantu? Nemam krov, al barem imam poklopac! Ne mogu da vas ogreju ni toplane, ni cerova drva, ni ugalj, ni ovnujske kože! A kako to nekog i jedna lula može?

Sevaj za drugi astal! MILE: Šta kaš? STAVRA: Kažem, sevaj za neki drugi astal! SKITNICA: Kod vas čovek svačega da se nagleda. IKONIJA: Nije ovo ništa, kako je ponekad! Samo nastavite, mene baš zanima.

Zašto, rekoste, dižete ruke od Vukosave? SKITNICA: Sinoć mi sinulo. Pođem odavde, od vas, sećate se, dođem na stanicu, kad tamo — Vukosava! IKONIJA: Ja moram da sednem! SKITNICA: Gledam, pljunutā ona!

SKITNICA: Nema tu šta mnogo da se misli. Niko čoveka ne laže ko sam sebe. Nego, kolko je kod vas sati? IKONIJA: Saće deset. SKITNICA: Moram da požurim ako mislim da stignem. Vama na svemu fala!

Nego mi kaži gde su ti tvoji vojnici. VILOTIJEVIĆ: Eno ih tamo, vidim ih ko sad vas! Sve do poslednjeg dugmeta! Pogledajte! STAVRA: Šta vredi, ne vidim! Nije to tvoja greška!

Aaa, mislite moralni? Pa za to služi karakteristika, to je bar jasno! Ma ajte, molim vas, kakve austrougarske trupe, pobogu, ljudi? Koji kralj Petar? Ama na kakvim volujskim kolima? Sumareni?

Vi se dogovorite šta ćete za piće, a ja odoh da naručim škembiće! (Ikoniji) Molim vas, naspite dvaput škembiće! Duple porcije, za onu dvojcu vojnika! IKONIJA: Ja moram da sednem! CMILjA: Šta da radim?

CMILjA: A da ti znaš za moju tragediju! JAGODA: Šta se sve meni noćas ispodogađalo! Izađem od vas, kad koga vidim? Onaj matori napasnik, manijak, stoji kraj kante i, dizvinete, piša!

Stanković, Borisav - JOVČA

Jer, da tebe nema, šta bi od nas, od ove crkve i vere bilo?! JOVČA Pa, zar vas je ko dirao? VLADIKA A, ne. Ko sme? Još kada se čulo da si bio u Stambolu, i tamo kod samoga cara...

VASKA Pa zar ti sve to čuvaš što ti ja dam? MLADEN Čuvam. Ovde kod vas imam sve, i nemam za šta da trošim. VASKA I mnogo para imaš? MLADEN Pa, ne znam. Sigurno imam dosta.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Neke od gospođa kao da suze otiru! Tako mi Hrista vladike, to nije pravo da vi mene častite, a da ja vas činim plakati! Dajte, deco, piti!

Dajte, deco, piti!” Pak se onda okrene k gospođi doma, govoreći: „Kako ja vidim, ja sam vas s mojom besedom u neveselje doveo; ne zamerite mi, nije to moje namerenije bilo.

” Malenica: ,,Sve je to vaš izgovor, gospodine.| Narod, narod! Ko će narod složiti? Šta li zna prosti narod? Vas je narod izabrao za svoje pastire; ako vi poznajete da kaluđeri nisu od potrebe, učinite s njima kako je arhimandrit

Ostario sam, i ne mogu zadugo voziti, a bi[h] vas sam prevezao.” Uveče nađe nam jednog momka koji nas preveze u Slankamen.

ljudi kavge i inata, zapovedi sve one memorijale jošte nepročitane sažeći, pak se okrene k svetim ocem govo-reći: „Mi vas za svece držimo i oglašujemo, i jeste, hvala bogu; a vi predajete tužbe jedan na drugoga.

Ja, grešan čovek budući, kako ću svece suditi? Okanite se, ljudi, procesa; vas, ako što između sebe krivo imate, bog valja da sudi.

Rasudite da ovo što vam govorim, ne govorim ni za kakav moj interes; ne ištem od vas nikakva dostojinstva, ne ištem bogatstvo; želim i ištem vašu polzu i ispravljenije.

” Vidi on da sam se ja prepao i tihim reče nam rečma: „Ta ne bojte se, ljudi, nećemo mi vas silom, pounijatiti. Ostanite, barem, te ručajte s nami, pak onda idite zbogom kud [h]oćete.

I | za ta dva meseca ja ću za vas platiti; vi niste mu dužni ni novca dati. Pritom čuvajte se da mu ništa ne date u zajam; to mu je sva mana: uzajmljuje,

„Nipošto”, rečem mu, „nisam ja došao ovde sramotiti sebe i vas.” „M’ ’ajde, kaluđeru, svetao ti obraz!” — otvešta major i pođemo u crkvu.

Ova škola [h]rani 30 učenika, a iz tako daleka mesta da ste petorica došli, ja bi[h] vas rado primio.” Učini mi se kao da neko božestvo iz njega govori.

Tu ćemo vas držati, ako hoćete, tri meseca ili tri godine, da ni pare ne potrošite. Ako li vam se smili, ostanite s nami za života;

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Uz to, Osinjača je tkala po vas dan, a njezino je tkanje bilo na cijeni. Eto tako se u kući Kušmeljevoj sastajao kraj s krajem u rodnoj godini.

A kad bi ljetina izdala? A kad bi ljetina izdala, bogme, i onda se njekako dolazilo kraju. Osinjača bi tkala po vas dan i po svu noć, magarci natovareni drvima i za njima Kušmelj kasahu češće put varošice, a, što je najglavnije u takvoj

— odgovori Bakonja gledajući strica otvoreno u oči. — Ne govori tako, divlje dite, nego reci: Slušaću vas, čestiti oče, i biću vašoj dobroti pripokoran! — popravi Stipan.

— popravi Stipan. — Slušaću vas, čestiti oče, i biću vašoj dobroti pripokoran! — ponovi Bakonja i poljubi opet strica u ruku.

— Taa-aa-ko! Uf! neka vas vrag nosi sve, sve, sve, koliko vas je!... — A prokleti antikristi! lupeži! galijoti! žbiri! ajduci! ubija vas bog!

— Taa-aa-ko! Uf! neka vas vrag nosi sve, sve, sve, koliko vas je!... — A prokleti antikristi! lupeži! galijoti! žbiri! ajduci! ubija vas bog!

neka vas vrag nosi sve, sve, sve, koliko vas je!... — A prokleti antikristi! lupeži! galijoti! žbiri! ajduci! ubija vas bog! A platićete, platiti, ako živ bude Jere — govoraše Kušmelj. — Jeto, moj dobri divere!

Jer ste svi gube i pogrde, kakvi’ nema u cilom kršćanstvu! Gori ste od rkaća. — A šta radite više, vrag vas odnija, a? — obrnu se k vozarima, koji živo veslahu natrag. — Nismo mogli prije, oče!

Od njekuda pritrčaše k njoj njekakve sive i kusaste kokoši, koje činjahu: gr-grgr-gr. Bakonja uđe u kujinu. — Molija bih vas, šjor-Grgo, za jednu rič — reče Bakonja, pa se i nehotice obliznu, pogledavši na pečenje. — Šta ćeš, dite?

— viknu Bakonja. — Nisam ja strašljiv! Nisam ja okle si ti, di su ljudi kâ koze!... Jest, kâ koze, jer bi jedan naš tirâ vas pedeset... U mal’ što ne dođe do ruku.

Kako se sinoć opija, zar još spava — odgovori njeki. — E, pa zovite i njega, jer bi on mogâ valjati koliko vas tri. Sluge pođoše gdje im bi naređeno, a fratri i đaci put manastira.

Daklen, koji može priplivati, pa da nađe dobra konja priko vode, ća da ode u vas trk u grad? Alate, momci, jer dajem tri talira jabuke! — reći će novi privremeni starješina.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

O, žali, što vas prekriva agava I neki čudni vres kog sunce zadržava Da se dugo srebri međ kućicama mrava I rovljem gde se krtica

Zar je tu južni kraj i jedino im žalo? Blizu je praznina i rub se približuje: Reči ove pesme izdržite još malo Dok vas smrt il ćutnja skora ne rimuje. VRATA Ponekad, tako: na nekoj staroj zgradi Otvorim vrata — obično nikog nema.

Ćosić, Dobrica - KORENI

(Nije mi se obradovao. Ne želi ni da se poljubimo. Ne zna. Otkud bi znao? Još kad je bio dete...) Nisam hteo da vas mučim na Badnji dan, mnogo je posla. Dobro me Vozio. (Samo s ocem sada da se ne sretnem. Kasnije. dok se sredim.

Izelice! Za vas Katiće sam radila i čuvala. U šta su istekle moje mlade godine? Ti si mi snagu prosuo ni u šta, ti što hrčeš, što

na stolici, šubaru namače na obrve, dlanove ostavi na stolu pored čaše i, žmirkajući, promumla kroz zube: — Znam ja vas dobro. Mislite Đorđa. Katića da varate? — zakikota se zlobno. — Varam ja vas. Puna kesa je jedini bog na zemlji.

Mislite Đorđa. Katića da varate? — zakikota se zlobno. — Varam ja vas. Puna kesa je jedini bog na zemlji. Dukati su njegovi sinovi... — Pametno zboriš, gazda-Đorđe!

“ Istinu je rekla. „A što je moj otac umro u vodenici, ubijen vrećom žita? Jeste li vas dvoje na sprudu počeli trgovinu?

„Bolje, braćo, Turci da se vrate!“ mahao je štapom Aćim. Rekao je još: „Do groba ću se boriti s vama i za vas!“ Grudi su mu bile nabrekle. Sam sebi bio je kao brdo veliki. A seljaci, svi su oko njega bili kao mravi.

Poćuta, pa nastavi: — Srbiji je Bog odredio da se buni. A kad je tako, onda čvrsto! Aćim Katić vas neće izdati. Nikada to nije učinio. Neće ni sada — umuče, dušnik se prekinuo. Rakija podstaknu hrabrost i uguši strah.

— I ovu vojsku Vodiš na narod! Sram te bilo! Zato li vas mi hranimo i odevamo — ogorčeno reče Aćim. — Ne laj! Narediću paljbu — oficir lako skoči s konja, stade pred Aćima,

Vi niste ludi, vi ste slepci, ovce. Što ste se zbili u gomilu? Tako će vas lako nanizati, sve će vas izbušiti, samo jedno đule, crno kao šubara, da lupi, kao onda u šumatovački šanac...

Vi niste ludi, vi ste slepci, ovce. Što ste se zbili u gomilu? Tako će vas lako nanizati, sve će vas izbušiti, samo jedno đule, crno kao šubara, da lupi, kao onda u šumatovački šanac...

da se zarijete dublje nego taj brest, crvi i vatra pojeli mu utrobu, što se svi ne zbijete u brest, pa da barut na vas ne troše i potpale vas.

nego taj brest, crvi i vatra pojeli mu utrobu, što se svi ne zbijete u brest, pa da barut na vas ne troše i potpale vas. Nikakva šteta nije ni za vas ni za njega kad je moja buna utrnula i kad Krivovirci i Timočani pobacaše puške...

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Pa, mi smo Tatagina deca, ali nikom ne pričaj! Godinama ona u drvetu urezuje naše ruke i noge, i, pošto voli sve vas u ulici, daje nam vaša lica. Pogledaj onu malu kraj peći! Na koga liči?

— Jesmo li teške? — Pa, naravno! — osmehnu im se, mada nisu bile teže od pene. — Vidite koliko vas je! — talas se okrete levo, zatim desno. Kakva divota! Kakav sjaj!

Da nećeš uloviti neku ribu? — I poleteću! I uloviću! — prasnu najmlađi brat. — I biću boli letač od svih vas! Čitavo jato se nasmeja.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

je voleo da utekne pred zoru, kad je vazduh kao sečivo a daje snagu, i kad svaki vetar, za tren, stane: tad, kad vas svet utihne u svitanje, dečak trči uz Avalu i gubi dah.

nešto od zaboravljenog, pustog sokaka, bez vazduha i bez neba, ipak pođete uzbrdo, od Dušanove, možda ćete osetiti kako vas dodiruje prijatna, mada nekako lepljiva tajnovitost koja je, izgleda, uvek u toj ulici.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Ej, pusti vali! Ponosni beljci, srčani ždrali! Vi mi svu radost moju preneste, I opet zato umorni neste! Koji je od vas blaženi đoga Što j odn'o morem dragana moga? Il' nije jedan toliko sretan?

Koji je od vas blaženi đoga Što j odn'o morem dragana moga? Il' nije jedan toliko sretan? Pena vas bela sve poduzela, Svi ste ga valjda trkom preneli; Zato ste besni, konjici beli!

Đ. Jakšić XXXIX NA LIPARU I VEČE Jeste li mi rod, siročići mali? Il' su i vas možda jadi otrovali; Ili vas je slabe progonio svet; Pa dođoste samo, da kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje

Đ. Jakšić XXXIX NA LIPARU I VEČE Jeste li mi rod, siročići mali? Il' su i vas možda jadi otrovali; Ili vas je slabe progonio svet; Pa dođoste samo, da kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje upoznamo, U dvopevu tužnom pevajući

O, pesme moje, jadna siročadi! Deco mila mojih leta mladi'! Htedoh dugu da sa neba svučem, Dugom šarnom da sve vas obučem, Da nakitim sjajnijem zvezdama, Da obasjam sunčanim lučama...

Sve nestade što vam dati spravlja' U traljama otac vas ostavlja! Br. Radičević XLII* BRANKOVA ŽELjA (pričula se Z.—J.

J. Jovanović 3maj XLIII DIŽIMO ŠKOLE! Dižite škole, Deca vas mole! Jer ima l' gora srama i stida Neg' svome čedu ne dati vida!

Jer evo svetlost svetu se sprema, A vaš da porod očiju nema! dižite škole, Deca vas mole! Posejte njivu budućih dana, Radite na njoj sa sviju strana; Ne žal'te truda - sećajte s' ploda Il' niste sinci

Rani nam treba brzoga leka, Otvor'te izvor sretnija veka! Dižite škole, Deca vas mole! Jer brza reka pored nas teče, A mi na bregu naše nesreće; Ko ima svesti, otud se kloni; Okati vide, breg nam se

Gradimo broda, nema se časa, Sutra smo žrtva burnih talasa. Dižite škole, Deca vas mole! Il' neka zine to naše groblje; A narod naš će ostati roblje, Slepo će poći u taj svet beli, I molit' mrve da mu

dižite škole, Deca vas mole! „Skini mi, babo, s čela oblake; Ne daj me, babo, u prosijake! Ne štedi, babo, rad dobra moga, Smiluj se, babo,

“ Dižite škole, Deca vas mole! J. Jovanović 3maj XLIV* NEGDAŠNjEM PRIJATELjU Da ti Bog da mnogo leta, A što više s otim bolje, I dukata pusta

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Pitagore i ti Epikure, zli tirjani duše besamrtne, mračan li vas oblak pokrijeva i sve vaše posljedovatelje! Vi ste ljudsko ime unizili i zvanije pred Bogom čovjeka jednačeć ga sa

„Evo, - reče slatkoglasni angel - sad će vreme biti od odiha, što vi kod vas noću nazivate.“ Naprijed mi raskaza javljenja koja će se u njem pokazati, dok odjednom svu nebesnu sferu prikri šator

lukavi i zlom zadojeni, on je svojoj pogubnoj namjeri sve polkove svoje obratio, Adama je na zlo prevlastio (od vas činom mlađega vojvodu) i legion njegov mnogobrojni.

Do rođenja sv'jeta istinoga, vi presretni poklonici sunca! Vi ste vjerni nebesni sinovi, vas svjetila luče životvorne nose k tvorcu, lučah istočniku; luč je sjajna bogoslovija vam, luč vam žertvu u nebo

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Postepeno ću vas upoznati sa svim tim zvezdama, a danas ću vam rastumačiti zvezdano jato nebeskih kola“. Pošto je svoje mlade učenike

Sada razumete tačno ono što je Homer rekao u svojim stihovima na koje sam vas maločas potsetio“. Učenici klimnuše glavom, u znak da im je to jasno, a Pitagora produži: „Sve ovo što smo sada

Pitagora ućuta, razmišljajući nešto, pa onda zapita: „Koji od vas je peške prevalio najveći put?“ Učenici počeše da se o tome ispituju, ali kako je svaki od njih hteo da natkrili

“ „Ja?“, uzvrati mu Glaukos, „ta vi me tome naučiste, jer kad god od vas zatražim kakvo obaveštenje, vi mi odgovarate: „Autos efa!“ „On, učitelj, tako je kazao!“ „Nemojte tako činiti!

“ „On, učitelj, tako je kazao!“ „Nemojte tako činiti!“, puoči ih Pitagora. „Svaki od vas treba da misli svojom vlastitom glavom.

No za to mi treba jedno uže kanap ili vrpca“. On zastade malo, zamisli se, pa zapita: „Ko od vas ima najduže podvezice?“ „Parolos iz Sibarisa!“, povikaše učenici kao iz jednog grla.

„Takav dokaz je, kao što većina od vas već zna, naročito jednostavan kad imamo posla sa ravnokrakim pravouglim trouglom.

Ispitao sam i u drugom jednom pravcu sistem brojeva i našao u njemu divne harmonije, sa kojima ću vas postepeno upoznati. „Kada sam se, posle svih tih saznanja, obazreo u prirodi, našao sam i u njoj sve te harmonije.

„Stoko! Svinje pijane!“, riknu nomofilaks u divljem gnevu. „Narediću da vas sve od reda išibaju i stave na sramni stub. - Ne, to ne ide - on je suviše uzan za celu vašu tevabiju.

- Ne, to ne ide - on je suviše uzan za celu vašu tevabiju. Ali ću vas dati ukrcati na lađe republike i onde lancima privezati kao pse, jer i niste ništa drugo. - Sram vas bilo!

Ali ću vas dati ukrcati na lađe republike i onde lancima privezati kao pse, jer i niste ništa drugo. - Sram vas bilo! Ne doneti ribu na pijacu - ta to je izdajstvo, zločin prema državi! Čim da se hranimo? da skapamo od gladi!

Pa kad bejah u stanju da vas, tragičare, razumem, zašto da ne shvatim dela jednog Iktinosa, Mnesikla i Fidije?“ „Potrebno je, dabome, da se za to

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

pet dana, večeras, molim vas. I ne zaboravite kutiju sa žutim imalinom kao prošli put, tako vam Boga.. Pa onda grunem u taštinu sobu i užasno je

Jeste li videli, molim vas, kako su duhovi pripremani, bodreni. I zar sami ne uviđate kako nama danas nedostaju Neznamovi i Korenjevi?

A vi? Kažite sami, Vi biste nešto hteli, a to što hoćete to nije iz vas, iz nas, neposredno. Recite samo: zar vi niste Rusi bez ruske duše? Imate nešto od nje, možda, ali nije sva i nije vaša.

Pa ja sam je razumeo i izvršiću je! — — — — — — — — — — — — — — Vi govorite s komandirom, molim vas! — — — — — — — — — — — — — — Razumem. Da odmah vratim sav nepotreban materijal za utvrđivanje u štab puka i da...

Da je kakav pisac bio pored vas da posmatra: kako se kamen povraćao u dušu, nem kako ste progovorili, mrtav kako ste oživeli.

A ja sam ga svaki čas pitao: „Je l' te molim vas, može li se inače?“ Pa se sve počelo talasati oko mene kao nekad u kabini „Verdona“ kad sam bolestan putovao u Bizertu.

Ima finih komada, nema govora, ima i novih. Kod vas, nema govora, ima i boljih stvari, ali za ovde je dobro, srednje, na primer.

I pod i duvarovi i tavan sve se talasa, a ja ga svaki čas pitam: „Je l' te, molim vas, može li se inače? Je l' predratna kostobolja?

što znam da među vama ima laparala, a kugla Zemljina nije više ono što je bila, prostrana i neprohodna, te da bar od vas, kad vas neka komisija slučajno nanese tamo gde je on, sazna prava naša osećanja i da ovamo ne dolazi jer nema gde.

da među vama ima laparala, a kugla Zemljina nije više ono što je bila, prostrana i neprohodna, te da bar od vas, kad vas neka komisija slučajno nanese tamo gde je on, sazna prava naša osećanja i da ovamo ne dolazi jer nema gde.

Časti mi, ne bi bilo ni najmanje lepo... Šta mi vi na to kažete? Rad sam da čujem vaše veoma cenjeno mišljenje i... i da vas umolim za jednu cigaretu. Zbilja, neverovatno, popuših vam sve cigarete, gospodo!

— Molim... je l' po volji, gospodine đenerale? Biću slobodan da Vas ponudim... I otkopčava bisage i traži. — E, a šta imaš? — Malo piletine... i...

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Svakog je jutra izlazio nanovo sa svojim zahtjevom. Najzad se nadovezao mene. — Hoću da pravim testament. Molim vas, vi pišite, a ja ću vam kazivati u pero. — Ali za koga testament, kad nikoga svoga nemaš?

Baš „liberalan fratar”, kako su vas zvali u našoj blagovaonici. Sjećam se kako ste se onih izbora angažirali za mog djeda, kao liberalnog kandidata, i

Starac promrsi samo: — Hm! Pa upita sasvim tiho, s nekom bezazlenom ljubopitnošću: — A ima li vas još mnogo takvih po svijetu? Ja živim u ovoj zavjetrini, malo znam što se napolju događa.

Svrnem u ležerniji ton. No možda je prelaz ispao malko prenagao. — Recite ma nešto, fra Anđelo. Riješite mi, molim vas, jednu „tajnu“ koja me namučila u djetinjstvu.

— Da, molio bih vas. Starac me isprati do vrata i otključa ih. — ... Otiđi i na onaj drugi grob. — Hoću, oče. — Kad ćeš opet amo

I ne znam što vas to čudi. Što ima, molim vas, u tome specifičnog što bi važilo samo za dramu a ne i za ostale literarne vrste?

I ne znam što vas to čudi. Što ima, molim vas, u tome specifičnog što bi važilo samo za dramu a ne i za ostale literarne vrste?

Ta molim vas, što će Eshilu ili Sofoklu nadodati teatar? Što će nam predstava pružiti više nego čitanje njihovih tekstova?

To bi značilo da nije uistini velik umjetnik. To se najbolje vidi kod velikih pisaca. Ta molim vas, postoje li dvije međusobno dalje stvari nego što je moralističko djelo i umjetničko djelo?

Zavrtjela je glavom. — Baš ste kao dijete! Ispitujete te potankosti pa vas kasnije deprimira! Zašto to radite? — Moram, sestrice, moram. Nije od dobre volje!... Kažite mi: što je rekao profesor?

Odlažem kraju romansirane biografije mog mladog doktora. Ta idite, molim vas! Što mi pričate! Historije jakih su priče o pojedincima, Plutarh! A historija slabih to je povjesnica čovječanstva.

A onu raniju „vječnost” i „beskrajnost“ možemo zasad ostaviti pjesnicima... Ali ako vas baš smetaju ti izrazi, možemo za novi lijek iznaći neko drugo ime. Na primjer „Athanatik”.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

I ako se vazda nosio seljački, ipak i u njegovu odelu i držanju beše nečega, što vas prinuđava da ne gledate u njemu obična seljaka: on nije ni u čemu nalikovao ni seljaku ni građaninu, on beše sam za sebe.

— 'Natema vas bilo, kako doznaste za ovo tako brzo? — zapita kmet ljubopitno, čim ostadoše njih dvojica sami. — Ni ja ne znam sve,

Devojke se sve dale u kikot, pa, kako se pogledaju, zacenu se od smeha. — Šta vi je, đavoli, da vas nije ko uvrebao ? — zapita Stanka, smejući se i sama. — Đurica, slava ga ubila!

Đurica se namršti. Pantovac upade u razgovor: — Pa šta ćeš, more, ne zna čovek kud će pre. Nije vas malo. Samo u ova četiri naša sela imamo trideset takih ljudi ,a još dvadeset u drugim srezovima...

— Potera!... Vujo poslao ovoga... — odgovori Jovo. — Kazao ti čiko da begate na Korušac svi troje, čim vas nađem — progovori mladić brzo, dišući naglo posle umorna i duga puta. — Čim svane, krenuće se ceo srez osim naših sela.

Eto, ja ću kidisavati na decu i ukućane, a ti sa njom drži i napadaj gazde. — To neću — odgovori Stanka. — Ja ću vas samo pratiti, a vi vršite vaš posao bez mene. — Pa šta ćeš ti za to vreme da radiš?

— Ja ću vas samo pratiti, a vi vršite vaš posao bez mene. — Pa šta ćeš ti za to vreme da radiš? — Ništa, čekaću vas negde u potoku ili u šumi. — A, tako bi i moja baba, da je živa, mogla hajdukovati... — Stoj !

Da nije Đurice i vas, ne znamo šta bismo radili od duga vremena. — A, i toga ću Đuricu skoro skinuti s vrata. Ne znam samo koji li je to

Gde si, lisnata zelena goro ! Kamo te, vrelo i toplo sunce!... Hajduk vas se zaželeo!... XXIII Proleće je; svetlo, veselo, živo proleće...

— Ja nisam s raskida, ako ona hoće... — Ne možemo mi trezne sa vama u društvo, nego prvo da vas stignemo ! — reče Maruška, pa ponudi Julu da sedne do Đurice, a sama se namesti do Novice.

— Viknu on, ne izlazeći iz sobe. — Došla, gospodine, ona devojka što ide sa Đuricom... Traži vas, kaže, da preda Đuricu. — Zaključaj brzo vrata spolja ! — reče mu on tihim glasom. — Zaključao sam, evo ključa.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

3atim ih uzme od njih, i kaže im da idu svi troje tamo na jedan breg, „pa kad ja mahnem rukom na vas, a vi onda potrčite, i koji prvi dođe do mene — taj će dobiti kapu, drugi će dobiti štaku, a koji poslednji dođe — onaj

Ova ga ala dopravi. Opet ih popita seljak: — Pa vama je teško da ga hranite, on će sve vas da pojede. Ja da sam na vašem mestu, ja bih ga utepao. — E, mi to ne smemo od boga, on je naš tatko.

Kad im sestra preko praga pređe, svi u dvoru padnu po zemlji od straha. Seva, grmi, tutnji, puca, vas se dvor stane ljuljati, no to prođe, i sjutra osvane dan.

Nalože vatru veliku, večeraju i spreme se da legnu spavati. Onda najmlađi brat reče: — Spavajte vas dvoje, noćas ćy ja stražu čuvati, — te tako ona dvojica legnu i zaspe, a najmlađi najbolje gledaše oko sebe i često na

Onda poviče: — Dobar večer, moja družino, ja vas tražim odavno. Oni ga dobro dočekaju i reku mu: — Bog ti pomogao, kad si nam drug!

Oni ga dobro dočekaju i reku mu: — Bog ti pomogao, kad si nam drug! On odgovori: — Vaš dovijeka ostajem i za vas ću moj život dati. — He, — vele — kad ti misliš naš drug da budeš, hoćeš li ti ljude jesti, i s nama u četu ići?

pa onda reče njima: — Ja ne znam što ćy, nijesam ovđe uvježbao ovo mjesto, ne umijem je preturiti, no hodite koji od vas da mi pokažete kako ćy je preturiti.

Onda on reče: — E sad hajte po jedan redom da vas ja ovamo spuštim. Oni, ne znajući što je sa onijem gore na bedemu bilo, pođu jedan po jedan, a carević njih sve po

za ženu, i dopusti mu da je on prvi do njega u svome carstvu, a onoj dvojici starije braće reče car: „Ako hoćete, i vas hoću oženiti, pa vam dobre dvore sagraditi“, no oni njemu kažu da su oženjeni obojica, i cijelu mu istinu otkriju, kako

uzjaši i bježi s curom dalje, a neće preći dugo vremena, ja ću prevariti cara i pobjeći od njega, i trčati za vama dok vas ne stignem. To on jedva dočeka. Kako rekli, tako načinili.

Oštar Dan kad je viđeo to, reče im: — Kad sam vas sastavio i toliko se za vas promučio, ja ću i to popiti, a vi budite sretni.

Oštar Dan kad je viđeo to, reče im: — Kad sam vas sastavio i toliko se za vas promučio, ja ću i to popiti, a vi budite sretni.

Petković, Vladislav Dis - PESME

11. AVGUST 1913. GODINE Dolazite danas uz doboše, trube, Kao kad ste pošli za slobodu brata, Samo što vas sada venci slave ljube, I što dolazite iz dva srećna rata.

Dolazite nama uz doboše, trube, Kao kad ste pošli za slobodu brata, Samo što vas sada venci slave ljube, I što dolazite iz dva srećna rata, Što Beograd ceo sa radošću grli Vas, decu Srbije, ponos

slobodu brata, Samo što vas sada venci slave ljube, I što dolazite iz dva srećna rata, Što Beograd ceo sa radošću grli Vas, decu Srbije, ponos neumrli.

I POSLEDNjE PESME PRVI SUSRET Jedno poslepodne — ne sećam se koje — Išli ste lagano i pognute glave, A oko Vas vazduh, svetlost i mir stoje, A nad Vama nebo boje jasno plave. Senku i s njom mene vodili ste sobom...

Senku i s njom mene vodili ste sobom... Silna drskost beše ovladala mnome; Ja sam samo znao biti njenim robom — Da Vas pratim, gledam na domaku svome. Na uličnom uglu zastali ste malo I meni se naglo okrenuli lako...

Oprostite, ali — podveza vam spala. U najmanju ruku, svet je ovaj zloban; Uzeće vas na zub — pošalica tu je, I ko može znati kakav udes koban Najbliža budućnost sprema vam i snuje.

Unapred vam kažem, s etiketom mnogom — A već ruci ne dam da vas išta vređa — Vezaću podvezu čim pred vašom nogom Presavio budem kolena i leđa.

Ali šta mu drago — ja požare volim. — Vatru koji gasi, taj se i opeče; — Sad se klanjam, gospo; videću vas, molim? “Kad stidljiv dan ode i kad dođe veče.” 1904. POENTA Jedva čekam veče da i meni svane Jer ja nemam dana.

Smrt vaša teška moj je bio život, K'o ruka kakva bolesna i meka, On pada na vas i sprema vaš ćivot Gde je i moja budućnost daleka.

Moja lepa zvezda, majka i robinja, Bože! šta li danas u Srbiji radi? Kod vas je proleće. Došle su vam laste. Oživele vode, đurđevak i ruže.

Napolju je vidno, kao pred svitanje. K'o da će se dići grobovi i ljudi. Skupila si suze u kose detinje. Sve vas gledam sada kraj gozbe sirote. Lice ti se vedri: to duša svetinje Ljubi tvoje čelo, moj sjajni živote. 1916.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

- Uzmite, molim Vas, - rekao sam im - to je mesila ruka moje majke i pripremila mi za ovaj dugi put. Oni su prihvatili moju gostoljubivu

Ali legende su, baš kao i uspavanke, te koje će vas uspavati ako niste sasvim budni. Zahvaljujući ovom iskustvu sa trkom, jasno sam shvatio šta je mladi Lukanić mislio

Da li ti to zoveš koleškim životom?” Ali vratiću se na ovo malo kasnije. - Vintrop vas jako ceni - rekao mi je Raterford pre polaska u Evropu - i ako vam ne uspe da ga spasete to će biti kraj njegove

”Ako nastavite svojom metodom i dalje, bojim se da Vas majka nikad neće videti, jer je sigurno da nema dosta anđela čuvara na čitavom nebu koji će Vas spasiti da ne slomite

i dalje, bojim se da Vas majka nikad neće videti, jer je sigurno da nema dosta anđela čuvara na čitavom nebu koji će Vas spasiti da ne slomite vrat.

”Ako nastavite svojom metodom i dalje, bojim se da Vas majka nikad neće videti, jer je sigurno da nema dosta anđela čuvara na čitavom nebu koji će Vas spasiti da ne slomite

i dalje, bojim se da Vas majka nikad neće videti, jer je sigurno da nema dosta anđela čuvara na čitavom nebu koji će Vas spasiti da ne slomite vrat.

dočekao da se atmosfera malo raskravi pa sam iskoristio priliku i dodao: ”Naša najvažnija uloga sastoji se u tome da vas, naše siromašne rođake, usrećimo i unapredimo kalemeći vam američke stavove i gledišta.

- Vaše američke ideje, - reče on uzvraćajući istom merom, učiniće vas još nepoželjnijim nego što su to učinile vaše nacionalističke ideje od pre jedanaest godina. Zaboravite ih dok ste ovde.

Nebo na zapadu plamtelo je zlatnom svetlošću kakva se viđa samo u smiraj dana. tome da vas, naše siromašne rođake, usrećimo i unapredimo kalemeći vam američke stavove i gledišta.

- Vaše američke ideje, - reče on uzvraćajući istom merom, učiniće vas još nepoželjnijim nego što su to učinile vaše nacionalističke ideje od pre jedanaest godina. Zaboravite ih dok ste ovde.

- Dr Rut vas može pripremiti brže nego iko drugi - rekao mi je Niven smeškajući se, a onda je oprezno dodao - naravno, pod uslovom

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Do ognjišta naslagana su debela drva: trupići i cepotke, a po tlu razasule se prosušene paštice skašenih maslina. Vas prostor ispuni sa vrućinom, dimom i parom; vazduh zaudara mlakom gnjiloćom i jetkom žestinom što omamljuje i zadržava

Drugi se stali ceriti i dalje zadirkivati dok župan ne odseče: — Večeras ćete se šaliti koliko vas je volja; sada prigni šiju i kupi! Opet je pred zahod zahladnilo. Uokolo je tiho i spokojno.

Dok se povratila, već je vatra dobro plamsala i rasvetljavala vas prostor, da se dobro videlo i bez sveće. Nad oganj neko od one trojice beše nadvisio bakru; stoga je ona morala svoju

Najposlije im lijepo kaže: —Zvaću vas opet, pa ćemo bolje razvidjeti, — i predaje ih tamničaru. Sud povede istragu, a u tome prođe dugo vremena.

No svejedno, — reče življe, — samo da ste mi vi živo i zdravo! A znajte, zbore naši da neće biti zla, već će vas domalo pustiti. Braća se živo zgledaše, a otac promijeni govor i upita ih: —A imate svoju potrebu? —Imamo.

—Doći ću svakako po podne da vas vidim, — dobaci on smijući se i iziđe na ulicu. Djevojka gleda s vrata za njim, i kad ga s vida izgubi, čisto protrne.

Drugi to opaziše, pa se počeše rugati, vičući na vas glas: „Antica je našla muža!” Ona ih začuđeno pogleda i pođe u kuću.

Preko sela opet gomila djece za njima pristaje, i žene s prozorčića ispružaju duge, naborane vratove. Na vas glas javljaju se i raduju im se!

gleda za njim i s mjesta se ne miče, ljuti se i prijeti joj; u srdžbi ono razroko desno oko čisto sijeva, i on viče na vas glas: — Ja sam ti sam sada gospodar... Dosta sam radi tebe trpio! Osle on joj pomnjivije za stopama ide.

— Čekaš da odem, da se možeš skitati po školju, a? Nađi mi maramu! A dijete u zipci kriči na vas glas. — Žena posluša, otvori sanduk, i, prebirući po njemu, oseća nad sobom njegov dah. Najposlije nađe je.

A sijeva sa svih strana; čamac očiglece ne može da uhvati kraja. — Eno mu je rastrgla jedro! — povika na vas glas mladi ribar, zvjerajući živo očima u pravcu napadnutoga čamca, i nastavi: — Gledaj, sad ga vjetar po volji nosi!

A ako se budete bunili, znam kome ću se obratiti... Umiriće vas oni... Dum Andrija potraži svoj štap i, ne obazirući se na njih, iziđe naglo iz kuće.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

ne vidi Dajte mi znakove tajne Daću vam višnjev štap I putanju jednu boru I vodilju jednu trepavicu Kući da vas vrate Kao da je ova pesma ponikla iz jezičke, književne i vaskolike kulturne memorije; kao da ju je pesnik izveo iz

Crnjanskog tumačite gotovo dve decenije; čime Vas on ovako dugo privlači: ulogom koju je imao dvadesetih godina u avangardnim previranjima, udelom u razvoju srpske

Čime je semiotika zadužila ovovekovnu nauku o književnosti? Posebno bih Vas zamolio da prokomentarišete prigovore koji se odnose na matematizovanje jezika u tumačenju književnosti, kao i da

Ona služi za prenošenje obaveštenja. Ali predmet o kome vas obaveštavaju oni zapravo modeluju. Stoga se podrazumevaju i izvesna saznanja do kojih se došlo u teoriji informacije,

Imate li (i) takvih iskustava: koje je za Vas najdraže od ovovekovnih dela? Nije nimalo zgodno kad od nekoga ko se profesionalno bavi književnošću tražite da

• Rođeni ste i odrasli na Kosovu. Pre nego što Vas upitam da li danas uopšte možete da radite, da ostanemo još malo u prostorima književnosti.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Volim, kaže žena, da odležim jedno zapaljenje pluća nego jednu ministarsku krizu. DARA: Slušam vas vazdan, a i ne skidam šešir. (Polazeći levo u sobu.) Majka, je li donosila šnajderka haljinu? ŽIVKA: Nije još.

ČEDA: Mogu dotle i umreti. ŽIVKA: Ne bi baš bila velika šteta. ČEDA: Pa ne bi za vas, mogli bi još vi da nasledite i moje osiguranje.

PERA: Ja sad idem na Terazije; šetaću tamo pod kestenovima, pa ako još što opazim, ja ću vam javiti. Samo vas molim, kad dođe gospodin Popović, kažite mu da sam ja prvi došao i doneo vest da će naši obrazovati kabinet.

ČEDA: Reći ćemo! PERA (gospođi Živki u koju kao da ima više poverenja): Molim vas, gospođo, recite samo: Pera pisar iz administrativnog odeljenja. ŽIVKA: Hoću, gospodine!

ČEDA: A šta kod vas znači kad vas pošlju za cilinder? MOMAK: Znači da je gospodin pozvan u Dvor i taj posao treba brzo svršiti, jer bivalo

ČEDA: A šta kod vas znači kad vas pošlju za cilinder? MOMAK: Znači da je gospodin pozvan u Dvor i taj posao treba brzo svršiti, jer bivalo je da ja po

(Izgura ga.) Žurite, molim vas, žurite! XVI PREĐAŠNjI, bez MOMKA ŽIVKA (Čedi, pošto je momak otišao): Ti znaš nešto? ČEDA: Ne znam ali... dabome!

ŽIVKA (uzbuđeno): Da se niste prevarili? PERA: Ta kako bih se prevario! Video sam ga kô što vas sad vidim. Javio sam mu se. ŽIVKA: A on? PERA: I on se meni javio. ŽIVKA: A ne znate zašto je otišao u Dvor?

) Da li je to moguće da je već potpisano? PERA: Idem da ih sačekam kad izlaze; pročitaću im sa lica ukaz. Ali vas molim da kažete gospodinu da sam ja prvi koji sam došao da mu javim da je otišao u Dvor. A ja ću...

) Uh, da mi je da se sad pretvorim u muvu pa da uletim u Dvor da svojim ušima čujem kako kralj kaže Simi: „Pozvao sam vas, gospodine Simo, da vam ponudim jedan portfelj u kabinetu!

Ne!... Kako?... Pa, pravo da vam kažem, ja ne znam kad prima. – ... A, zvala vas je? To je druga stvar. Pa onda izvolite u koje doba želite, ona će, izvesno, kroz koji čas biti kod kuće.

ŽIVKA: Tako, da se ti lepo i ljucki izvučeš iz ove kuće i da ostaviš ženu. ČEDA: Kako, molim vas? ŽIVKA: Pa tako, de, što se iščuđavaš? Da napustiš ženu i ona tebe da napusti. ČEDA: Tako. A zašto to, moliću?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

] kako vas tek onda zagreje oko srca, kad se vidite tu, u toj ututkanoj, toploj i meko nameštenoj sobi, po kojoj veje miris tamjan

Sutra ću vas izdati lekaru. Zar ne vidite kako ste se već osušili? Bože moj, kako sam ja predstavljala sebi Srbe”. 221 San u snu,

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

pošla rugalica uz orahovačke krše, koja je u prevodu sa arnautskoga, ovako počinjala: Blago vama, mamuški jeđupi, Kad vas Hamza, paša silni, Za večerom smerno dvori!.. Tad mu je to bilo teže od svega, ali je ove godine bio srećniji.

Hamza im je bacao čereke i bele medžedije kao pomaman. Pa se odjednom okrenuo Kolašincima: — Ko peva od vas, bre, uz guslu? — Seno Durut! — povikaše svi u glas.

Glas beše kao s onoga sveta, kao od kakve prikojase, iz neke dubine, tutnjiv i pronicljiv, glas svetiteljski, onaj koji vas iznenadno nagna da ga slušate, jer je neposredan i probija vas kroz dušu kao grmljavina. — Zdravo–živo ste, sinko?

dubine, tutnjiv i pronicljiv, glas svetiteljski, onaj koji vas iznenadno nagna da ga slušate, jer je neposredan i probija vas kroz dušu kao grmljavina. — Zdravo–živo ste, sinko? Nikad ništa toplije i svojskije ne čuh dotle.

— Neje vreme za plakanje, moj sinko!... Ja sam došaja kod vas ne da žalimo moje sinove i da kukamo ovde, no da tražimo neka vrata, neki derman...

!.. Nijesam za vašu odaju?.. Ne mogu sjesti među vaše barjaktare ili kačake?.. A?.. E, Bog vas milovao, a da sam nešto ranije umro ne bih znao za ovo vaše junaštvo!.. Tako mi Boga, na kulu ću!

— Hajde more, nikad više! — A zašto, pobratime? — Zato što država i nije za vas... — Nijesam to dosle znao... A šta je tebi Srbija učinila, pobratime? — Svašta!..

Svi, i Turci i Srbi. Pa im kadikad podviknem: „A, bre, krvnici jedni, koji vas nečastivi nagna da nam ostavite ovoliko prokletstvo da s najtežom mukom umiremo ne kao ljudi, no sve kao besovi, kao

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Dugo usta neće moći Da se rastanu, A u to će i dva dana Da se sastanu. — Goro, goro, dolina vas Zalud rastavlja; Dane, dane, noć vas deli, Ljubav sastavlja!

— Goro, goro, dolina vas Zalud rastavlja; Dane, dane, noć vas deli, Ljubav sastavlja! ORKAN Probudio s’ orkan ljuti, Iščupao vrtu cvete; Od tud dalje — kâ da riče: Teško tebi,

A meni se tako čini: Tam’ na bregu kad bih bio, Rukom bih vas domašio Il’ jabukom prebacio. Po sto milja, vele ljudi, Preletite za čas besno; Zar se ne bi to orilo Hučno,

Dakle to je jedna zvezda! Pa kanda joj i glas čujem: „Dosvetljavam tja do groba, A gore vas dočekujem“. »Neven« 1881.

“ Sad još jači glasi Sa visina plavih: „Pospite se, jadni, Svi kol’ko vas ima, Pepelom po glavi.“ — — — — — — — — — I mi se posusmo Pepelom po glavi...

Hudoj sreći? — Jest, tako je, Al’ ti šalješ poruk s neba: „Ostavljam vas hudoj sreći Sa kojom se borit’ treba!“ I kad ovaj poruk čujem, Dreše mi se s grla guje: Tako ćemo!...

Srećni bili, zaručnici! Srećan danak što vas spaja I čarobom pesme stvara Od najdubljih uzdisaja. »Starmali« 1889.

Ne budite deca što na trsci jašu Il’ maćehu mole da im skuva kašu. Maćinska se kaša i bez molbe kuva, Ožeći vas može; valja da se duva. Ne budite deca koja se od strave Pod jastuk uvuku pa se tu udave.

Svakoga bauka ne bojte se, moji, Jer taj bauk možda, možda se vas boji. Najgora je slabost što bez nužde kleca; Zato, ljudi, ljudi, ne budite deca.

“ »Starmali« 1883. ŽELjA ČITAOCU Osmi mnogih lepih želja Što sam danas za vas snovô, Poštovani čitaoci, Ja vam želim još i ovo: Ajd’ da počnem odozdole; Ja vam želim noge lake, A nogama

Morune bele, jesetre slane, Ta i vas ljudi dostojno hvale, Al’ kad se samo kečige setim, Sve ste mi druge kô trunci male.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

— „Gospodin spisatelj, nemojte vi biti tako oštrljatonosati, zašto ako vas počnemo mi, salva venia, žene kritizirati, nećete se znati ni vi, ni vaša knjiga; jer mi ako i na bal odlazimo, opet

Tako ste nas u pređašnjem vašem djelu napali s Jelicom, a sad nam opet Femu predstavljate. Tko vas je postavio arendatorom? Vi znate kako je i vama kad vam ko vaša suvoparna sočinenija kritizira.

Vidite, frajlice, ja dođem na primer k vami na posješčenije, vi mi taki počnete uši nabijati kako vas je šnajder prevario, nije vam načinio aljinu po poslednjem žurnalu.

Na ovakav razgovor šta znam drugo raditi, nego smejati se, a smejati se bez vas, bilo bi od mene grubijanstvo; moram i vas, kao što vi zovete, unterhaltovati, i tako unterhaltujući vas i

Na ovakav razgovor šta znam drugo raditi, nego smejati se, a smejati se bez vas, bilo bi od mene grubijanstvo; moram i vas, kao što vi zovete, unterhaltovati, i tako unterhaltujući vas i prepovedajući što sam kojegde čuo i vidio, izilazi

se bez vas, bilo bi od mene grubijanstvo; moram i vas, kao što vi zovete, unterhaltovati, i tako unterhaltujući vas i prepovedajući što sam kojegde čuo i vidio, izilazi Pokondirena tikva. Je l’ tako, gospodična? U Vršcu, 1830.

VASILIJE: Majstorice, to nije lepo od vas. FEMA (poleti na njega, pak se opet trgne): Vuci se, kad ti kažem, iz moje kuće, ili ću taki pandure dozvati.

Ono se razgovara, ono se šali, a najviše pravi apetit. FEMA: Danas uzimam čest ajnodlovati vas na ručak. SARA: Blagodarim, blagodarim!

hipš! Ovo nema jošt nijedna kod nas, šarmant! Nek se zna koja je gospoja od Mirič. FEMA: Kažite mi, molim vas, kako ćemo ovu moju devojčuru na nobles podići? Stoji mi kao kost u grlu.

Spuštajte samo: on je od karaktera filozof. FEMA: Vilozov? Ah, molim vas, gledajte, nastajavajte, samo da bi se u nju zaljubio; ah, to će biti nobl! Nastajavajte, molim vas.

Ah, molim vas, gledajte, nastajavajte, samo da bi se u nju zaljubio; ah, to će biti nobl! Nastajavajte, molim vas. SARA: Tgèѕ volontіerѕ! On će nju vospitati, on će nju nobilitirati; on će je načiniti kao pamuk.

Ostala bi kod vas do podne, no izvinite me, moja Fineska... to vam je mops, ni francuski kralj nema takovog... Službenica, službenica...

Miljković, Branko - PESME

stvorena je istorija pouka za ostale: ljudi su mrtvi a ne smrtni sunce će proći i kroz naše oči neizmenjeno V Uzidali vas u zid nevidljivi i svi ste bili spremni da umrete jedni u drugima i bilo je tako zdravo čudna reko spasa tražili vas

vas u zid nevidljivi i svi ste bili spremni da umrete jedni u drugima i bilo je tako zdravo čudna reko spasa tražili vas zalud u mračnome spletu onesvešćenih čula na granici vas i iznenađenja nisu vas našli zbogom grade gde se prekida moje

u drugima i bilo je tako zdravo čudna reko spasa tražili vas zalud u mračnome spletu onesvešćenih čula na granici vas i iznenađenja nisu vas našli zbogom grade gde se prekida moje sećanje sada ste mrtvi i vaše je telo neopipljivo sećanje i

je tako zdravo čudna reko spasa tražili vas zalud u mračnome spletu onesvešćenih čula na granici vas i iznenađenja nisu vas našli zbogom grade gde se prekida moje sećanje sada ste mrtvi i vaše je telo neopipljivo sećanje i topla pregršt zemlje

Gorka pričest sluha u sebi vas krije, Čemerni labudi izlišnosti britke. Usamljenost je niskost. Gospo moja, bije Svako u svom mraku izgubljene bitke.

ptica sve luđe Da za njom u vatru uđem ORFIČKO ZAVEŠTANjE Ako hoćete pesmu Siđite pod zemlju Al pripitomite životinju Da vas propusti u povratku Ako hoćete pesmu Iskopajte je iz zemlje Ali se čuvajte njenih navika Njenog podzemnog znanja Reči

Krakov, Stanislav - KRILA

— Eh, dabogme da smo imali uspeha. Te kakvog. Duško je dobio poljubac od male Viktorije, kroz vazduh; na vas se, čika—Joco, mnogo smejala ona čupava Vida, kamenjarka, a Andrija sa pobedonosnom trbušinom i ona oklopnjača Ida...

Posrnuo je na malu klupu, i šampanjac se prolio po neotesanoj dasci stola. — Ćutite, gospodine majore, čuće vas vojnici. Duško se nagao i vukao za rukav majora.

Vojnici gunđaju. A na čelu njine kolone neki viši, krupni komandant govori čičici majoru: — Od vas sve zavisi. Dragomir na tebe čeka. Dve tvoje čete su gore, povukle se, pridruži se njima pa onda na nož.

—... Ludilo zločinaca gomila svoje žrtve... žrtve ujedinite se... ne ubijajte male, one koje u smrt, kao i vas, gone drugi... bacajte oružje... jedina je istinita velika, večna ljubav nad nama... bacajte...

Petrović, Rastko - AFRIKA

Treba videti sa kolikim vas očajanjem pita vaš saputnik, koji je slučajno bio zaspao u kolima: da li je u snu možda klonuo tako glavom da su mu

Moj prijatelj se sav promeni u licu; „Pa to je sve udešeno da bi vas ispšumpali! Ništa strašnije no pasti u ruke crnih a ne znati biti odlučan sa njima! Oni su se dogovorili između sebe.

Oni su se dogovorili između sebe. Šef sela je i došao da vas zagovara, kako bi šalupa imala vremena da prođe, i oni sad svi za jedno dele novac kojim ste platili onu drugu šalupu!

nas i peva uz najneverovatnije pokrete i ljubavne poglede, koji su sve samo ne pristojni: „O da sam devojka, ja bih vas očešljala!“ Ja sam zadovoljan što to može da se odnosi jedino na Švajcarca o čijoj se kosi još može govoriti.

Reče mi: „Ja polazim sutra za Ferkasandugu, odakle vas mogu jednim zaobilaznim putem ostaviti u Banfori, koju ste želeli da vidite.

Onda odlazimo. — Šta ste govorili? — O, ništa, — odgovara on s gađenjem. — Prvo nije hteo da iziđe i udesi igru za vas zato što je hladno i što svi spavaju, a onda sam ja želeo da mu za to platim i strašno sam ga uplašio. — N.

— N. se nasmeja: — Zamislite crnca koji vas pita: „Ko je vi?“ i vi Mu odgovorite: „Beli duhovi koji žele da tvoja koza polomi noge, da tvoj krov padne pod težinom

“ Do smrti će o tome pričati a sutra će već razume se biti tam–tama, makar i da oteraju bele duhove. — To vas zabavlja, da ih plešite? — Ne, ništa me ovde ne zabavlja, ali pokatkad prezirem ih iz dna duše i želim im zla.

On se smejao: „Verujete li da se crncem čovek može služiti ako ga ne dresira; neće raditi ništa i napustiće vas kad vam je najnužniji.

“ — „Ni ja, tj. nikako ne bih smeo garantovati za vas da ste protestant, ali bih smeo da niste katolik.“ Bio sam zaboravio da sam u Africi i razgovarao sam sa svojim

U strašnom sam zadocnjenju. — Znam, zato sam i pošao da vas potražim. Ja imam neki tovar savanske paprike koje mogu povesti i sutra u Bamako.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Al’ ona noć U pustim grud’ma spomen ostavi: Poslednju volju oca ranjenog I prvu ljubav!... STANA: Grom vas ubio!... (Odlazi jarosno.) SPASENIJA: Oh, majko, majko!... Eno je, ode!... S ćerkom je, jadna, sve izgubila!

JANjA: Al’ je utopljen!... Sasvim zaronjen! Od njeg’ ni đavo nema pomoći! RADAK: Kô da vas ne znam ja! Tu čivitarsku, kaišarsku krv!

ISAK: Dobro, bogami! A trunić nade jedva ostade Da ću te ikad više videti. JANjA (u sebi): Deset vampira da vas gledaju — Neka im na čast oči ispadnu! — Ja samo da vas nisam video!...

JANjA (u sebi): Deset vampira da vas gledaju — Neka im na čast oči ispadnu! — Ja samo da vas nisam video!... VUK: Dva, tri li sata beše po ponoći; kiša i mrak, samo što munje svetlucaju...

To niko ne zna, a, bogme, tu ti ne pomaže molitva!... Hajd’ hajd’, hajd‘!... Čamac vas čeka, hajd’!... Popo, snaša-Ano, Boško, hajd’. hajd’, hajd’! (Svi odlaze.) ČETVRTI AKT PRVA SCENA Pašino predsoblje.

O, deco, pa i vas molim! (Klanja se pred Turcima skoro do zemlje.) ’Vako vas molim, kô što priliči Ponosnoj deci vere jedine, Pomoz’te

O, deco, pa i vas molim! (Klanja se pred Turcima skoro do zemlje.) ’Vako vas molim, kô što priliči Ponosnoj deci vere jedine, Pomoz’te danas mojoj nevolji! TREĆI TURČIN: Opet nevolji!....

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Dok sam ja tako oborene glave pušio moju cigaru, otac prota jednako me je zapitkivao: — Je l' te, molim vas, a jeste li se vi jutros čim god prihvatili? — Ne znam, nisam, čini mi se.

Ja mu opet ništa ne odgovorih. Pošto je malo poćutao otac prota, opet poče: — A je l' te, molim vas, jeste li vi gde god čitali o tome, kako se hvataju haringe; jutros sam ih znate jeo, pa mi pade na pamet.

Kad dođem u štab, zateknem đenerala Černjajeva ljuta i zabrinuta. — Gde ste vi? Ima po sata kako vas tražim! — Bio sam na visu da posmatram borbu na Tešici. — Pa vidi li se što? Kako stoji stvar?

Komarov se čisto obrecnu na me: — Molim vas, ostavite me na miru! Zar ne vidite da mesto, gde ste vi uobrazili da nešto vidite, leži skoro spram samoga Aleksinca.

Černjajev poljubi Dimitrija u čelo, obesi mu medalju za hrabrost i reče: — Trčite, molim vas, trčite odmah i kažite majoru Petroviću neka skuplja svoju vojsku oko Šumatovca, onde gde god u blizini.

Tamo vaša braća i drugovi već gone i lome dušmane naše. Nemojte da vas oni osramote na junačkom megdanu. Sećajte se da je Šumatovac kapija od Srbije.

samoći, za tebe mnogo napaćenja Srbijo, za tebe srpska sirotinjo, što se potucaš razbegla sa pogoreloga ognjišta; za vas ranjeni mučenici, što izdišete po bolnicama; za tebe budna stražo, što u mračnu daljinu upireš brižne ispitujuće poglede

ali vi ste bili otišli pre 7 časova i ja sam pošao za vama, kao što glasi naredba, i ma da sam terao brzo, nisam vas mogao naći pre 9 časova — odgovori major. — Gde vam je vojska? — Baterije su na logorištu, a pešadija ne znam gde je.

— Otpašite sablju, rekoh mu ja — (po zapovesti Komarova) — vas stavljaju pod vojni sud, još danas će vas opraviti u Beograd.

— Otpašite sablju, rekoh mu ja — (po zapovesti Komarova) — vas stavljaju pod vojni sud, još danas će vas opraviti u Beograd.

skupite vašu vojsku, i ako mi danas očuvate sadašnje naše položaje na levoj obali Morave, da ih Turci ne zauzmu, ja vas doveče pozdravljam činom potpukovnika. Ova nežnost Černjajevljeva bila je reakcija na njegovu otoičnu prasku.

Aman padišah, derman, biti fukara! Po Šumatovcu se izvila jedna žuta guja, Ako pitaš za ime — Černjajev general! Po vas dan dugi iz topova tuče, noću bombardira, Ne daj care (pomagaj), propade ti sirotinja!

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

A ko bi, nego ti, Ti božja prva ćeri, Ti sveta ljubavi! Pa id’te, molitve nam, Kud ste se spremile, Bog će vas rado primit’ Od ćeri premile!

! — I tad ćemo jedno biti. Evo venca tužna cveća, Koj’ sam tebi počô viti, A venac se šire spleo Sve vas može zagrliti! Ne mogu ga u vis bacit’ — Pa nek stoji iza svega Međ Srbima kao spomen Mog života i vašega.

Sve ostalo kao neka Uvreda golema, Pak mi viče: Tu smo, tu smo — Al’ nje nema, nema. „Vi lažete, nema ni vas, Nema sveta, sjaja!“ Tako viče iz mog mozga Ludilo očaja. XX Šta je tuga koja dođe Najedared mahom celim!

A preda me ti iziđe, Okićena sa biseri, Sa biseri naše sreće, Sa tri sina i dve kćeri. Ja vas spazih, pa zadrhta’, — Htedoh pitat’, al’ se boja: „Je l’ to Mirko? Je l’ to Sava? Jug, Tijana, Smiljka moja?

Spomenu vam odužit’ se hteti, To je tlapnja slepilom golema... Al’ mi niko ne može oteti: Ljubiti vas — i kada vas nema. XXXIX Vratismo se spred oltara Sa burmama izmenjenim; Ruzmarin je mirisao Na grudima njenim.

Spomenu vam odužit’ se hteti, To je tlapnja slepilom golema... Al’ mi niko ne može oteti: Ljubiti vas — i kada vas nema. XXXIX Vratismo se spred oltara Sa burmama izmenjenim; Ruzmarin je mirisao Na grudima njenim.

LIII Pojte, pojte, vesel’te se, Ta to meni ništ’ ne smeta! Jer se meni tako čini, Da vas gledam s druga sveta. Pojte, pojte svojoj sreći, Ne dajte je iz svog kruga!

Pa poštuj jade, Poštuj svoje bole, I nosi svima Zemskim patnicima S porukom božjom Najlepšega dara: Bol neka vas diže Nek vas ne obara! I ja sam o tom Premišljao dugo — Da l’ to beše sanak, Kao i sve drugo...

jade, Poštuj svoje bole, I nosi svima Zemskim patnicima S porukom božjom Najlepšega dara: Bol neka vas diže Nek vas ne obara! I ja sam o tom Premišljao dugo — Da l’ to beše sanak, Kao i sve drugo...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Vi ste, dakle, bili prema vrhu... — Vrh Kajmakčalana je bio tačno u pravcu našeg nastupanja. Molim vas, to treba zapamtiti. — A gde je bio četinički odred? — zapita neko.

— Dede, da vidim gde ćeš nas da gurneš? — Šta imam ja da vas guram!... Vi ste bili levo od nas, prema početnom delu leve horizontalne prečage krsta, gde su oni Zupčasti Kamenjari.

— Pa... nije daleko. — E, sad ja kažem: molim vas, to treba zapamtiti. — „Komisija“ je primila vaša opažanja k znanju i upravljanju — veli šaleći se kapetan Radojčić.

— Otkud ova zmija? — pitao sam usplahireno. — Pojavi se iz kamenjara, te je potkačih bajonetom. A baš vas je posmatrala — veli moj ordonans. O majku mu, još i to da mi se desi. Čisto sam se naježio...

Koliko sam mogao videti kroz puškarnicu, ceo plato bio je pokriven leševima naših i bugarskih vojnika. Da vas muka spopadne. Bilo je leševa od pre deset dana. Povremeno dune vetar sa vrha i nanese kužan zadah.

Kapetan Radojčić ga prekide: — Eto, vidite. Sad ja, u ime Drinaca, kažem: molim vas, to treba zapamtiti. — Naravno. To niko ne spori. Nigde više nisam video grobova nego na tom putu za Kajmakčalan.

Ali se čudim kako se onaj jedan upleo kao da su ga uvijali žicom. — A koliko je bila udaljena ta žica od vas? — pita Mišić. Čujem gde neko levo od mene šapuće: — E, dosadan ovaj čovek... Samo zapitkuje.

— Neko od vas reče da se Kajmakčalan može porediti sa aždajom koja ima dve glave. E, lepo. Slušajte. Drinska divizija vodila je

Međutim, Drinska divizija nije imala više snage da joj dotuče i one dve glave. Onda ste pristigli vas dvojica. Mislim na četnički odred i sedmi puk.

— Eh — učini Vlajko i mahnu rukom. — Kod nas je sasvim druga administracija nego kod vas artiljeraca. Prvo i prvo, ja sam otišao iz čete još uoči toga dana i vojnici me nisu videli kad sam se vratio.

A posle, drugo, ja sam mogao i da poginem. Zar ne?... Kod vas artiljeraca kad pogine vodnik, onda se to odmah zabeleži u analima puka.

Kad je video pogibiju moje, a naročito druge čete, on se reši da ne prelazi. „Posle vas ni riba vodom nije mogla da prođe“ — govorio mi je.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

— — — — — — — — Neka Srpstvo bude slavno Ma se hvala od vas krila, — Ta naša je gordost bila Samo roda glas uzneti. J. St. Popović, 1854.

Vreme milo, mog dostojni gananija dani, Da vas pastir u dolini, ptičica na grani, Da vas težak s njive svoje vosklicajuć hvali, Jek odziva slavoslovi po vsemirnoj

Vreme milo, mog dostojni gananija dani, Da vas pastir u dolini, ptičica na grani, Da vas težak s njive svoje vosklicajuć hvali, Jek odziva slavoslovi po vsemirnoj dalji!

Trista ti mu mana nađu nije l im po ćudi, Sve iz ljubve k čadu svome, makar da poludi! Vas ja zovem u moj sovjet, zaljubljene mlade, Vas, junoše! Je li pravo da to stari rade?

Vas ja zovem u moj sovjet, zaljubljene mlade, Vas, junoše! Je li pravo da to stari rade? Poimlju li oci vaši što ste vi iz' brali, Mogu l' u tom postupati k'o u nekoj

Pavle Solarić POSLANICA DRAGU TEODOROVIĆU TRŠĆANINU Čitaćete, kad me od vas dol' i gora d'jele, Ovaj Pavla, mili Drago, listak knjige b'jele; Čitaćete, neka znadu roda vašeg udi Da za njima i u

I tast, i svast, i punica, i svâk su te vreže, I kol'ko vas rod sa četom Slavujevom spreže; Braća vaša k'o i snahe, južiki ostali, Svi su meni na vovjeki pamtiti se dali.

No svagda će (vjeru dajem!), kad me ćud namane, Moj pomisal u te vaše doletati strane: Vas vrliti nevidimo, i četu ostalu, Suštu ljupkost stiha moga, pjesan mojih hvalu; Da, dok bude pamet vaša u rodu

Moji mladenci nevini, Vitlejemskim podobni! Meč Irodov vas kosi I krov mene svu rosi vaša. 1813. Milovan Vidaković JOVAN BERIĆ ŽENIDBA PO MODI Od teškoga plača

Saziva s Šturca mudra vila K obrani zemlje junake serpske: „O hrabri, čujte! Gluvo je doba sad. Za vas bdim, jadna; s plačnima očima Pod bledosjajnom lunom gledim Levo na Drinu, na Timok desno.

Jošt braća, sestre, ocevi, matere I krotka deca slatko počivaju. Kakva ji, bedne, kod vas živih Žalosna sudbina sutra čeka!

Za vas već rastu lavri na Prahovu, Na Varvarinu, tam' na Suvodolu, Vračaru, dugim i širokim Ponikvam, lozničkom polju ravnom.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Ne prevariste me, ne, znam vas ja! A i da ne znam — bi l’ prikrit mogli Sumorno čelo moje sudbine, Vrhova svojih čemer kameni, Ugasit granit

(Leonardo odlazi.) JELISAVETA: (gledajući za njim): Žene ste svi! — Samo što vas svemoguć nagrdi Rutavilom mrkih nausnica, Što krepkošću nazivate muškom... Ovde je moć!... Il’ nije?...

Pa opet hvala mu!... Kakvi smo mi, Mogao nas je i pokloniti. KNEZ ĐURĐE: Vas videt, braćo, Želja mi beše, — Vas, diko srpska, sedi glavari! Serdari, kapetani, vojvode!

Pa opet hvala mu!... Kakvi smo mi, Mogao nas je i pokloniti. KNEZ ĐURĐE: Vas videt, braćo, Želja mi beše, — Vas, diko srpska, sedi glavari! Serdari, kapetani, vojvode! Slobode svete tvrdi stubovi! Propalog carstva ruko čelična!

— VUKSAN (za sebe): Ta Latinka će ga zaludeti — ako već nije, bože oprosti — poludeo. KNEZ ĐURĐE: Ali ne sebe. Vas radi, braćo, U Veneciji ćerku zaprosih. VUKSAN (za sebe): E, boža mi vjera, da brzo li lagati nauči!...

Nas radi je isprosio?... Laže, zdravlja mi! A isto bi tvrditi mogao: vas radi spavam, sanjam, jedem, hodam — sve to vas radi činim; a ovamo je, opet, uzeo Latinku, a boga mi, bi ona po nama i

Nas radi je isprosio?... Laže, zdravlja mi! A isto bi tvrditi mogao: vas radi spavam, sanjam, jedem, hodam — sve to vas radi činim; a ovamo je, opet, uzeo Latinku, a boga mi, bi ona po nama i sijede pletenice ponijela, il’ ako se baš za

KNEZ ĐURĐE: Na vas gledi posvećena seni Poslednjega od srpskih careva I u sanu viteške večnosti Vam’ amanet na dušu polaže, Osvetnici

Izdajnici ste sramni oboje! Buntovnici ste gladni, grabljivi! Pa vas opada vaše nedelo. Nije vam moja milost dovoljna, Kojomno sam vas svakad štitio, Veće upornom rukom mašate Za

Buntovnici ste gladni, grabljivi! Pa vas opada vaše nedelo. Nije vam moja milost dovoljna, Kojomno sam vas svakad štitio, Veće upornom rukom mašate Za sjajnu krunu moga prestola; — Al’ nećeš nikad, stara nevero, Postići

VUKSAN: Dođosmo, gospodaru, i ti, gospođo, Za Radoša vas našeg moliti. JELISAVETA (knezu nasamo): „Našeg?“ E ču li, kneže: „Njinog“ Radoša?

A njim sam mnoge I opasnije rane lečio... Ma šćah vas pitat, deco, Kuda pođoste? Na daleko li, mladi, smisliste? BOGDAN: Daleko, starče, bogme daleko!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Tu pjesnu, tu veliku pjesnu zapjevajte zagrljeni i ožalite pogibiju snage moje i ljepote moje! Mali je Đoko vas dugi dan prejadikovao nabrajajući Jablanove mejdane, i pred veče je zaspao na mrtvom tijelu bikovom, od koga ga nijesu

— Baš se mora ići? — pita Mijo i gleda oštro u đendare. — Mora! Zakon te goni; mi te ne gonimo. — Onda vas molim s božje strane, prikaž'te dolje sudu da moje kućište predade kom našem čovjeku iz ove naše proklete zemlje.

— Pa onako smo se, oče proto, malo navrnuli... — Ama kako ste vi ušli da vas pas ne opazi i ne zalaje?... Nećeš više ni zalajati Džibovina ti se mesa na Božić najela!

Kikoću, govore i ugovaraju kako će me i kad će me sa svijeta smaknuti. O, nebo vas ubilo! — vrisnu, i sav se od ljutine zatrese, jer se toliko zanio u govoru da mu se činilo da sad gleda pred sobom

Turci su ljuti na te i na oca Parteniju, jer se pronio glas po Krajini da ste vas dvojica krijući oko ponoći svake noći dobivali nekakve nesretne depešine iz Crne Gore, i od srpskog knjaza iz Biograda.

A sad se jope' govori da ste vas dvojica neke noći u gluvo doba nekakve čet'ri proklete i nesretne depešine — iz Beča dobili.

Dok se mi 'vamo svađamo i prepiremo čija je, a on se poistija sladi i deblja, štono vele, kô šokački pratar. Zato vas molim i preklinjem da ga što teže osudite. Meni je ovaj slavni sud mlogo dobra učinio.

David: Tako ti mladosti, dijete, ne upleći se u razgovor kad ništa ne znaš. „Zar si udovicu oženio?...“ Sudac: Vas se dvojica ne razumijete. Mene ćeš ti bolje razumjeti.

“ Pa sad vas molim i preklinjem da ga što teže osudite... Sudac: Ja ovom čovjeku ne znam ništa! David: Što, gospodine, što sam ja

Sudac (još življe): Kaži, ne boj se ništa! David: Ama, kazaću, pa nek ide glava!... Ima li u vas škola što se zove terezijanska? Sudac (govori s pisarčićem njemački).

Nešto sam zaboravio, pa pitam gospodina... Ima, Davide, ima tak'a škola u nas. David: Pa baš ima u vas ta'ka škola terezijanska što se zove? Sudac: Ima, ima.

Pisarčić: Da, juče sam doša'. Sudac: Nikad niste vidjeli ovog čovjeka, niti on pak vas? Pisarčić: Nikad! Nikad ga nisam vidio, a ni on mene. Sudac: E, Davide, kako je ime gospodinu?

Bojić, Milutin - PESME

O, živite život uz zvuke sosana! Za vas cvate loza. Saloma je stara. Ja sad slušam vetre sa Nilovih strana I suncem pečene pojmim piramide.

Rođen sam da budem prorok onoj četi, Što će vedra čela silno tebe hteti. Ljubavi n Srećo, kô kobac vas kljujem! Dok damari pršte i igraju žile, Tonem u dubine, gde se svesno skrile U dremežu tihom snene kćeri Tajne.

pun sile, Kopljem dvorsko probijali kube, Čijih konja kopite su rile Crven mramor i bronzane stube, Što jesenje kad vas zasu inje Tražili ste manastirska bdenja? Našto tamjan, smirne magle sinje? Mesto pira, kiparis i venja!

Tuđ pogled kao sen preklizi njima, Žudi se raspu u kolute dima. Oči, ja u vas tonem prepun snova, Mir pružate mi, dokle iz daljine, Preko grobova, kroz svetost tišine, Kô poziv čujem novi zvuk

Briga jedna zorom kô dželat nas budi, Briga jedna vas dan u stopu nas prati, Briga jedna svu noć nagriza nam grudi: Je li živa mati?

Žudnja jedna zorom u osvit nas budi, Žudnja jedna vas dan u srcu skrivena, Žudnja jedna noću sažiže nam grudi: Šta li radi žena?

Treba da se vene. XXIX Hodite opet, moje noći mile, Noći lutanja i vinskoga dima, Prezreo sam vas, kô boce od lima Kad njene ruke o vrat mi se svile. Tad drugo vino usne su mi pile Zenice njene.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

VIĆA: Dabome! Ne bi moralo šifrom čak i kad bi vas penzionisali, zbog onog što ste udesili da se čovek zaduži kod Uprave fondova na tuđe imanje.

Stvar je, kako da kažem... da, gospodo, mi smo se ovde sabrali... upravo, ja sam vas pozvao, gospodo!... Gospodin-Vićo, brate, ti tako gledaš čoveka u oči kao da imaš nešto da mu kažeš, a to može zbuniti

(Žika se buni.) Nije! Je li Tasa sumnjivo lice? (Tasa, se snishodljivo smeje.) Eto, promerite ga, molim vas pa kažite: je li sumnjivo lice?

JEROTIJE: Ama, hoću, samo opet, neka on počne. ŽIKA: A što, možemo vas i pričekati. JEROTIJE: Možete me i pričekati, al' bolje je neka počne.

VIĆA: Šta to? MILISAV: Pričam gospodin-Žiki kako se kapetan jutros prepao. VIĆA: Kukavica! Eto, molim vas, ljudi, pala mu u ruke jedna krupna stvar, mogli bi najmanje petnaest njih da uhapsimo, a on ne sme.

Da ne pričate po čaršiji što ovde čujete i vidite, jer je ovo državna tajna. Jednu reč ako lanete, isprebijaću vas kao mačke, u ime države. MILADIN, SPASA (jednoglasno): Jok! Kako! Molim te! VIĆA: Upamtite samo šta vam kažem!

(Građanima.) Je li tako kazao? SPASA, MILADIN (jednoglasno): Tako je, gospodin-Vićo! BOKA: Molim vas, ja sam kazao da je to moja tajna. VIĆA: Pa tvoja, dabome da je tvoja! Ali sad, kad smo te ulovili, sad je naša.

VIĆA: Rekao sam im! KAPETAN (građanima): Obesiću vas za jezik, razumete li, ako čujem da ovu državnu tajnu krčmite u čaršiji! (Opet gleda Đoku.

A što hoćeš da baciš državu u vazduh, je l' i to tvoja privatna stvar? Sve ovo mora da se pročita. BOKA: Ali, molim vas... KAPETAN (ne slušajući ga): Piši ti, gospodine Milisave... (Diktira.

Jesi l' zapisao? Deder, gospodine Vićo, po redu. (Daje mu hartije.) BOKA: Ali ja vas lepo molim, gospodine kapetane! KAPETAN: Nemaš ti mene, brajko, šta da moliš; ni ti mene, ni ja tebe.

KAPETAN: Aha, pesma! Oružje, krv, revolucija, sloboda... To, to, čitaj, boga ti, Vićo! ĐOKA: Ja bih vas molio! KAPETAN: Je l' hoćeš da priznaš? ĐOKA: Ama, nemam šta da priznam. KAPETAN: Čitaj!

Što se tiče vojske, ne razumem se u vojničkim stvarima, ali što se tiče činovništva, kako može da se ukine, pitam ja vas? Ti si za to da se ukine, al' ja, brate, nisam, jer imam trideset i dve godine ukazne službe.

Jakšić, Đura - PESME

S perom u ruci Stekô sam sebi u rodu glas; S krvavom sabljom na bojnoj muci Bolji sam bio — bolji od vas! Da ste me vid’li — to da ste samo! Al’ onde, znajte, ne beše rob! Ubojne sablje kad potrzamo: Pobeda! Juriš!

Ta zar bi tako s Avale plave Gledali ledno u ognjen čas? Ta zar bi tako, oh, braćo draga, Ta zar bi tako prezreli vas?... Prezrite bratstva pokor i kletvu, Što nebo dade, pogaz’te vi!

A gde je pomoć il’ suza bratska? Il’ „Juriš, rode, za brata svog!“?... U veljoj bedi, smrti i krvi, Danas vas same ostavlja bog! Al’ opet, grešan, grešno sam pevô Ranjeno srce naroda mog!

1862. NA LIPARU Jeste li mi rod, siročići mali? Il’ su i vas, možda, jadi otrovali? Ili vas je, slabe, progonio svet — Pa dođoste samo da, kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje

1862. NA LIPARU Jeste li mi rod, siročići mali? Il’ su i vas, možda, jadi otrovali? Ili vas je, slabe, progonio svet — Pa dođoste samo da, kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje upoznamo, U dvopevu tužnom

— 1877. KALUĐERI Gledô sam vam metanije Kad varate boga živa; Gledô sam vas gde se pije, Gde se jede i uživa.

Slušô sam vas kad kunete Svoje stado, svoje verne; I kad tajni prizovete, Licemerni, licemerne! Gledô sam vas — ne da nisam,

Slušô sam vas kad kunete Svoje stado, svoje verne; I kad tajni prizovete, Licemerni, licemerne! Gledô sam vas — ne da nisam, Kad razbludom usplamtite; Gledô sam vas, ne da nisam, Licemerni, upamtite! 1877. (?

Gledô sam vas — ne da nisam, Kad razbludom usplamtite; Gledô sam vas, ne da nisam, Licemerni, upamtite! 1877. (?

Nastasijević, Momčilo - PESME

Mirisne moje, toplo li umirete. Raskoš je ovo i u meni sete. Kropi u jesenji dan. Kropite, sestre, voljene vas preživim, s jeseni do jeseni gusnem u zlato. Zlatom kao vi na pohodu zajesenim, raskoši prolijem svih umiranja.

Mili druzi, boli li kad vam sekira zaseče telo? I umine li, kad za vas neme ja mukotrpan kriknem? Ako je skrnavljenje, prostite, srce mi je dano.

Rad mene mirujete: tiho i tiše, umin iz rana. To mukotrpan, druzi, za vas neme, šapatom visinama kazujem blagu reč. SIVI TRENUTAK I najednom zasivi, kao pregorelo je sve, a sve živi.

2 Pazite, čudno sam vičan: jed, pelen li mi od vas, ili mana; mrtav od vaše ruke, ili živ — ne zaceli se, ne ozledi ova rana.

PORUKA 1 Prozrem vas: jadna jasnota, umlje, jadna reč, mračni put grete. Zamukni mukom skota; — dostojan spolja lik i um, unutra zver

Iz tame sebe tamom poteci van; rugobom noći šturinu oplodi dan u videla neprebol, u stid. 3 Čujem vas: na mužansko grlo zacvili dete, rikne iz pitomine zver.

Vidim pala tela i krv ranjenika. Tvoj mač, Saule, uvek je mahao. Saul i Jonatan! Dragi, dok beste živi, Ni smrt vas nije mogla rastaviti, Orli brzoga leta, a lavovi čvrstog srca. Kako su najhrabriji, tamo, popadali?

blizu, il’ telom ili duhom, no da li gore razdvojiše nas, da li reke, david da reče: „Gore Gelvujske, dažd na vas da ne siđe, ni rosa, Saula jer ne sačuvaste, ni Jonatana?

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

— Ne — odgovori — nego tako. I pre dok je [ležala], ona je uvek ili tebe ili oca pozivala. Vas dvojicu samo imala je na zemlji... Pokatkad zanese se. Ostane sam kod kuće. Praznik.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

grančicu i govorio: »Kao što vi obilazite bogomolju, onako i vas svako zlo obilazilo!« (ZNŽOJS, 12, 304; upor. i TRĐ, NNŽ, 3, 34).

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Kod vas snijega? — upita gazda, i goni od sebe seljake što ga dolaze moliti da im blago povrati. — Eno vam Vase, pa što on učini

— veli im i ne osvrćući se na njih. —A da! — uzvrati Rade, počekavši odgovorom, — a kod vas blata! — i nasmija se veselo. — A kod kuće? — Zdrave sam ih ostavio. — Opremi ga!

Platiće na jesen, pošto gazda zacijeni. — 'Vala ti, gospodaru! — veli Vojkan. —Neka vas! Boga mi, u potrebi valjali ste svakome... A što bi sada od blaga, da nije vas?

— veli Vojkan. —Neka vas! Boga mi, u potrebi valjali ste svakome... A što bi sada od blaga, da nije vas? Ilija priđe gospodaru, rukuje se s njime.

— Što ne uze od popa Vrane sijena? On se sada za vas brine, — veli mu. —Što će meni pop kod tebe?. . —Pitao si. —Ko ti reče? —Nije te briga znati, pitao si.

— Otkud sada gotovih para, bog s tobom?! Dadoh sve za sijeno. —Ima ih kod vas, a imate se od šta naplatiti. —Čisto ti kažem: nemam. —Pa se smisli: —Dođi poslije, gledaću.

Petru se učini previše. — Čudo je! — veli. — Da još jednom dođemo, ostade sva zemlja za vas! — Tako je po tarifi, po zakonu! — sleže bilježnik ramenima. — Znam ja, čast vama! ... Baš to je zlo što je po zakonu!

— Ne budali, svijet više govori nego je... i mene potvaraju s njome, a pravedna je.. . —Čudo božje, što ona vas neće ... —Jesi li joj govorio? —I prekjuče, kad je Marko pošao u varoš, velim ja njoj, taman kako ste me vi učili.

— Ima neko vrijeme te vas češće vidimo ... Milo mi je! — otpozdravi gazda ... — Ali jeste li čitali? — upita ga pod utiskom novinarskoga članka

Potpisali smo neki dan protest u ime cijeloga naroda, — priča odvjetnik. —Poslaćemo ga svim općinama. Doći će i na vas. — Kakova sramota? — umiješa se u razgovor Ilijv odvjetnik.

— Jedna lijepa riječ! —Moral, dakako, moj dragi doktore, — potvrdi sazda Jovo i posegne za novinama. — Čujte, molim vas .... — i stade da čita kako iza tolikih progona ima još žrtava.

Gazda ućuta. Zlata, osokoljena njegovim ćutanjem, nastavi: — Tako bih se umirila, živila bih samo za vas i za djecu, i radila bih, a bilo bi i manje troškova, — bili bismo sretni...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

svađa, ljubomornost, srdžba, sebičnost, razdori, strančarenja, zavisti, pijanke, razuzdane gozbe i ovima slična, na koja vas unapred upozoravam, kako sam i prije upozorio: oni koji čine takva dela neće baštiniti kraljevstva Božijega.

Šta tu pomažu reči? Reći će nam: vi samo to i umete, da pričate, pričate, pričate; sve ste u stanju da opravdate, za vas nema krivih, svi su dobri, samo se u neke uvukao nečastivi koga isterujete molitvama. Kad počne buka, razum se povlači.

grešno telo, svaki ću delić kože ostaviti u modricama, svojski ću se založiti ne bih li iskijao ovu noć ali molim vas, ljudi, sveci, moćnici, posvećeni i priznani, nemojte mi brojati zalogaje baš sada, ne šaljite mi večeras neko njuškalo

Jer šta znači ono: „Ako volite one koji vas vole, kakvu ćete platu imati? Ako jedino svoju braću pozdravljate, šta izvanredno činite?

“ A naročito: „Ljubite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone, kako biste postali sinovi svoga Oca nebeskog, koji čini da njegovo sunce izlazi nad zlima i dobrima, i da kiša

Kao da nam dovikuje odozdo iza debelih zidova i zamandaljenih vrata: ja vas ne primećujem, crvi! vaše kazne su smešne i moj duh moćno lebdi nad vašim sitničavim zakonima.

Pokazali smo vam sami kako je to moguće. Strah me je i da pomislim kud bi nas odvela naša nepromišljenost. Pitam, vas, trezvene ljude koji ovde sedite, da li ćemo širom otvoriti vrata i pustiti napolje ljutu aždaju greha da hara po

Slutim da mrzovoljno odmahujete svojim krasnim glavicama. Nećete?! Nećete Dimitrija?! Pa zar se on nije čuvao za vas? Zar se trošio na sebarske brabonjuše? Matija Njih dvojica su zaspali.

O, sećam se ja vrlo dobro, mila moja braćo, kako su vas podilazili žmarci dok smo onu trojicu kinjili i ponižavali. Zar ste izgubili pamćenje, nevinašca moja, to je bilo skoro.

Svaki od vas je onda mislio kako se kažnjavanje odveć prebrzo završilo. Zar niste, braćo moja zaboravna, bili razočarani što to nije

Nečastivi ga je spleo. Nečastivi je okaljao njegovu besmrtnu dušu, Gospode. Zlo vas je dotaklo, žeravica nje gova opekla vam je lica, ali sada, strasne reči, strasne reči, reči, reči, oh, Gospode,

Vaše uzmlačene izraze, otužna kisela lica, ganutljivu tugu. Starac se šeta okolo sa rukama na leđima. Odmerava vas, pažljivo ispituje da li ste svi dovoljno plačni. Šeta se žilavi starac, drhtava šiljata utvara. Geljuca pun sipnje.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1886. GOSPOĐICI N* Po voli svoje sudbe klete, Progonjen strašnom burom zla, A misleć na vas, milo dete, Iz daljine vam pišem ja.

Meni je samom jako krivo, Zašto se večno sećam vas. Al' sećanje me goni živo I uspomenâ moćni glas! Ko smoren putnik iz tuđine, Kome je mrzak život mlad, Na obalama bujne

1886. GOSPOĐICI N* Poklonik muza, ja i sada Zvucima lire zdravim vas Iz okoline šumna grada Što slavom svojom diči nas.

No dalje s tugom!... Milo dete, Tim neću da vas morim sad, Ja volim kad se nasmejete, I mene onda mine jad. Ja volim vaše vedro čelo I vaš srebrni, jasan glas, Kad

Ja volim vaše vedro čelo I vaš srebrni, jasan glas, Kad detinjasto i veselo Sitnica kakva dirne vas. Ah, sećaću se celog veka Kao prijatnog, slatkog sna, Preko jaruga i jendeka Kad sam za vama trčô ja!

Plamen je lizô vaše lice, Disala naglo vaša grud, A vaše kose i vitice Mrsio lahor kao lud... I to je prošlo. Vas već nije, Kroz pusta polja bludim sam Jesenja magla zemlju krije, Ah, kako mi je - to ja znam!

S ove sure stene, Mahovinom sedom što se krije sva, Valovi stoleća o koju se pene, Ostavljen i tužan dozivljem vas ja: Vas progoni zima u predele juga, Iz predačkog kraja mene goni tuga.

S ove sure stene, Mahovinom sedom što se krije sva, Valovi stoleća o koju se pene, Ostavljen i tužan dozivljem vas ja: Vas progoni zima u predele juga, Iz predačkog kraja mene goni tuga.

Sin mračnih rudničkih gora iskreni pozdrav vam šalje: Nebo nek čuva vas! Ja volim kućice bele sa trskom pokrivene, I rujne večeri vaše, kad s roglja pesma vri, Kad mesec spokojno plovi i

diše. Mila polja i doline cvetne, Božje sunce nek vas večno krasi, I da, štedro, nikad se ne gasi Nad poljima Arabije sretne! II NA OAZI Žarko je prispelo podne.

U večnome hodu šar ognjenog sunca Nežno vas oblači u purpurnu rizu; Il' pojili rosom visove Livanske, Il' šumno padali u Kedronsku nizu Vama je svejedno.

„Prijane, - rekoh mu najzad, - i ja ću s izjavom prići: Za vas će najbolje biti odavde što pre otići, I to je najpreča dužnost, od koje koristi ima, Što će u svoje vreme koristi

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Ja vrlo rado prihvatam taj Vaš predlog, iako sa zebnjom da Vas naša prepiska, od koje očekujete toliko zadovoljstva, ne razočara.

Pa kada na taj način budem mojim perom postepeno obuhvatio sve ono što Vas iz astronomske nauke zanima i što Vam je iz nje pristupačno, onda ću - tako Vi zamišljate - ne znajući i ne hoteći,

Htele bismo mnogo da znamo, i toliko smo ljubopitljive da nam naše nestrpljenje ne dozvoljava da učimo. Pa kako sam od Vas, ne učeći, mnogo naučila, ja Vas molim da nastavu produžite, i dozvolite da se i drugi njom koriste.

Pa kako sam od Vas, ne učeći, mnogo naučila, ja Vas molim da nastavu produžite, i dozvolite da se i drugi njom koriste.

Nije li bolje da Vas, mesto da Vam pričam i tumačim, uzmem pod ruku i povedem na zamišljena, ali duševno doživela putovanja u tajanstvenosti

Ja Vas pozivam na takav put, pun doživljaja. Za ovako takvo putovanje možete se, po Vašem ukusu, odenuti i okititi. Putujući

Možda će se u toku naše prepiske ukazati zgodna prilika da Vas, draga prijateljice, upoznam sa najzanimljivijim ličnostima ovog duhovnog carstva, a sada bih samo hteo da sa dostojnim

Vi ne možete oka da odvojite, dogod se ne ugasi i poslednji sunčev zrak. U polutami produžujemo našu šetnju a ja Vas vodim na levo u aleju zasađenu visokim palmama. Odmorimo se i prikrimo se ovde da nas niko ne vidi.

Ali Vaša snaga malaksava i, pri kraju našega putovanja, na sedmoj kuli ja Vas nosim u naručju do gornje ivice poslednje rampe, gde se zaustavljamo pred neočekivanim prizorom.

Zato sam i ja u stanju da odgovorim Vašoj želji, draga prijateljice, i da Vas upoznam sa tajanstvenim ličnostima koje smo na Vavilonskom tornju iz prikrajka videli.

STARA ATENA, ARISTOTEL I NjEGOVA SLIKA SVETA Atina Lepe poštanske marke sa Akropolom i Tezejevim hramom izvestile su Vas, pre no što ste ovo pismo otvorili, da se nalazim u Atini. - Stvorih se naprasno ovde.

A zašto da ne pokušam? - Učinićemo to, mi oboje, zajedno! Ja Vas, dakle, draga prijateljice, očekujem u predvorju Nikinog hrama.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

“ LAV I MIŠ LjUBOMIR NENADOVIĆ Mlada deco! Čujte pripovetku jednu O malome mišu, ali za vas vrednu. Iz te pripovetke vidite na svetu Kakvi s' slučajevi u životu pletu – – posle dugog lova, lav utruđen legne,

Let, let, let! Gde toplije sunce sjaje, Lepšu zemlju, lepše kraje Čuva za vas svet, Let, let, let! Let, let, tičice male! Let, let, let!

Stanković, Borisav - TAŠANA

Tašana ih dovodi do korpi. TAŠANA (pokazujući deci gde će cveće metnuti): Tu, metnite tu. To je pozdrav tati od vas. DECA (meću). TAŠANA Tako, sada idite. Sada ste pozdravili vašega tatu. STANA (odvodi decu).

TAŠANA (unezvereno, ljutito): Kako tu? Svi ste vi tu. I ti tu. I otac tu, a nigde vas nema. Ostavite me tako samu, pa... KATA (iznenađeno): Kako: ostavili te samu?

I to kako, dedo? Ni živa ni mrtva! Umro on, odavno pokojnik, a svuda je on. Tamo, kod vas, po varoši, po čaršiji, od njega nema ništa, odavno se na njega zaboravilo, kao da ga nikad nije ni bilo; dok ovamo, u

I vi ste svi moji! I svi ćete kao i ja zemlju da jedete, kao što će i vas zemlja da jede. I ja evo, ja jedem zemlju, jedem zemlju.

zemljaka tražili da baš ja budem sveštenik, što ste mislili da ja, kao sin nekog vašeg čivčije, neću smeti da udaram na vas, prve, bogate i najveće, i da ćete vi moći da radite što god hoćete: i sa mnom, i sa crkvom, i sa svima?

Vidiš kako se svi utrkuju ko će te više razveseliti. E mislim se ja: »Znam ja vas. Da nije dede, Mirona, još bi ovde bilo kao u groblju.« A sada sve drukčije.

Jer kažem: Vera i Bog nije za mrtve već za vas žive. da vama, živima, život olakša: da što vas snađe u životu, osobito smrt, verujući da je Bog tako hteo, lakše to

Jer kažem: Vera i Bog nije za mrtve već za vas žive. da vama, živima, život olakša: da što vas snađe u životu, osobito smrt, verujući da je Bog tako hteo, lakše to podnesete.

A što vam vera i Bog naređuju da pokojnicima odlazite na grob, iznosite jela, pića i to delite sirotinji, to je opet za vas žive. Jer što potpomažete svoje bližnje, vi postajete dobri ljudi, i onda, kao dobri ljudi postajete i srećni.

A deca hoće sunca, zelenila. I zato: ko je umro — umro; ko je živ — neka živi! I zato neka svaki od vas, pomažući sirote, ne čineći zla drugome, živi i raduje se životu.

(kleči ispred njih doterujući im odela): Pa, gde ste mi bili? Kod babe? Kako ona? Koliko se radovala kada vas je videla i čime vas je dočekala, poslužila? (Vadi im iz nedara cveće): Pogle, koliko vam je cveća nadavala.

Kod babe? Kako ona? Koliko se radovala kada vas je videla i čime vas je dočekala, poslužila? (Vadi im iz nedara cveće): Pogle, koliko vam je cveća nadavala.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Gospa Nola ga mirno premeri, pa će reći: „Sam sebe jedeš, Kosta, i tvoja Kata samu sebe jede. Dve zloće, znam vas, i zna vas sva okolina. Niti je meni žao novaca, ni brašna, i to zna sva okolina. Neka bude kako 'oćeš.

Dve zloće, znam vas, i zna vas sva okolina. Niti je meni žao novaca, ni brašna, i to zna sva okolina. Neka bude kako 'oćeš.

I još, ti stariš polako, i sve si više pod vlašću žene. Julica raste i biće lepa i fina devojčica. Sporazumeli bi se vas troje jednog dana protiv mene, a to ne bi dobra donelo ni vama ni meni, jer ste vi ovde domaćini, a ja opet ne dam

— Evo vam gospodara, pa kako on kaže. — Gos-Toša, dosta spor, tek zaustio, a gospa Nola ga brže prekinula. — E, kad vas gospodar štedi, ja ću da vam kažem. Kola su jaka, a voze vas konji, a ne kola, a konji su naši i mladi i jaki.

— E, kad vas gospodar štedi, ja ću da vam kažem. Kola su jaka, a voze vas konji, a ne kola, a konji su naši i mladi i jaki.

Mlađi su je tužakali da ne pazi po kući, ne čuva. Gos-Toša blago odgovara: — Dosta je ona čuvala i kuću i vas, sad vi nju čuvajte.

— Ali, Nano, baš se doktor Mirko juče zabrinuo, i kazao mi neka dođe i taj za srce. — To vas dvoje preuzeste vlast nada mnom. Hajd, hajd, ustaću ja valjda. — Julica zajeca iz sveg srca... — Ustani, Nano! — Julice!

Evo jedan gotov za previjanje, a naučili su me u selu kako se sprema. Ja sam sve zapisao, za vas, čitko i lepo... A ovde, doneo sam vam i moj zadatak, za koji sam bio pohvaljen.

Ostavite mi desetak dana da promislim. — Tako je najbolje za vas i za nas. Hoću samo da dodam nešto na vaše reči o Julici. Ona je i dobra.

” — „Čovek, a ne žena. Al' opet, kad bolje proštudiraš, žena; bolja i od tebe, Maco, i od svi' vas kol' ko vas je tu Bog il' đavo dao.

” — „Čovek, a ne žena. Al' opet, kad bolje proštudiraš, žena; bolja i od tebe, Maco, i od svi' vas kol' ko vas je tu Bog il' đavo dao.

— Mladić, kao uvek, malo pocrvene, pa tiho reče: — Nosim ja štap, Neno, i čuvam ga; ali valjda neću pred vas dolaziti sa štapom. — E, jeste, imaš pravo, Luka; uvek ti imaš pravo, đavolski stvore!

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

aprilija 1832. vsenižajši sluga Sočinitelj s.r. ČASTICA PRVA VSTUPLENIJE Čitatelji, dosta sam vas s žalosni romani mučio, dosta ste morali jecati i plakati, i ahova, i ohova i uhova preko očiju prometati, danas ću da

Teško, teško no ja mislim da ću moju pogrešku popraviti ako vam zagonetku razrešim, samo neka kod vas zaostane. Izvolte da vam na uvo kažem; tom prilikom moći ću vas, ako me udostojite, jedanput i poljubiti.

Izvolte da vam na uvo kažem; tom prilikom moći ću vas, ako me udostojite, jedanput i poljubiti. — Samo nikom — No, no, molim, gospodične i matrone, gospoža zato ne može da

Ima li drugog načina da se ovoj nedostižici pomogne? Ja mislim da drugi ne može biti, nego na vas, ljubvedostojna frajlice, ceo ovaj posao ostaviti.

»Ah, vi ste, g. ciniker, otkud tako u ovo vreme; šta vas je privolelo da iz vašeg mirnog bureta iziđete? — O, dobro razumem, vas je moja reč o aljinama vozbudila. Ljubezni g.

ciniker, otkud tako u ovo vreme; šta vas je privolelo da iz vašeg mirnog bureta iziđete? — O, dobro razumem, vas je moja reč o aljinama vozbudila. Ljubezni g.

govoriti, i utrkujte se s Platonom koliko oćete, praveći Republike; no otidite s ovakovim aljinama ne frajli, jer ona vas ne bi ni pustila kod sebe, nego kod proste seke, vidićete oćete li kakvo blagovolenije zadobiti.

vašeg fenjera, a ja mislim da se i vi ne bi srdili kad bi vam ko novu aljinu poklonio; no budući da se niko ne usuđuje vas u vašoj sistemi uznemirivati, zato bi vam prijateljski sovetovao da se opet u vaše bure povratite, tamo šakom, kad

« vikne. »Ovamo, babe i bube, ko će mi na mejdan izaći! Ne bežite, ili se predajte, jer se nijedan od vas glave neće naneti!« Ja znam da se nijedan čitatelj neće na ovo čuditi kome je poznata Dok Kišotova borba s vodenicama.

Ja nisam jošt roman vidla bez ljubovi, kod vas pak osamnajsti je tabak (ovde moja komšinica presomićen tabak razumeva), a o ljubavi ni mukajet.

No i ovde, ljubezne moje čitateljke, neka vas izvini nežni vašeg tela sostav; zbog čega se tako plašite da pri najvećoj drugoga nuždi na čuvstvo i čuvstvitelnost

Čimpeprič, gledajte, molim vas, kakvo je to ime, kako god naše: Manda, Alka, Kumrija, Anđuša, Jeka, — kako je lepše Zaida, Zoraida, Zulema, Fatima,

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

na drugo I levom rukom se krsti On budući kralj golaća CRNI BORBE Glava me već s koca gleda Ionako me nema i nema vas Pojmite li Po duši ih po žiži slatkoj Po rogatom mesecu na čelu Po šarci u oku Ne bi li nas bilo Za cvetnim ključem

im i nebesko Smrt je nas odavno sita Na nož kurjaci moji mezimci neprebola Glave vam se već sa koca keze Ionako vas nema i nema mene Hoćete li RUŽA NAD ČEGROM Je li ovo naš svet ili nije Kraguj nam plameni s lica pada Vepar divni

stravu za srce Ujedi i oblak i kamen i vreme I otvori crnu ružu u vazduhu Je li ovo naš svet ili nije ZAPEVKA Vodama vas raspletenim nisu dali Humkama vas gologlavim odbili U krvi vam kosti mijem U očne vas kapke povijam Lice orem ništa

i vreme I otvori crnu ružu u vazduhu Je li ovo naš svet ili nije ZAPEVKA Vodama vas raspletenim nisu dali Humkama vas gologlavim odbili U krvi vam kosti mijem U očne vas kapke povijam Lice orem ništa više nemam Prekoračili ste prag

naš svet ili nije ZAPEVKA Vodama vas raspletenim nisu dali Humkama vas gologlavim odbili U krvi vam kosti mijem U očne vas kapke povijam Lice orem ništa više nemam Prekoračili ste prag nebesa Usnama bosim sledim vam bulke Pusto meso ludi

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Zamislite, molim vas, debi, prvo stupanje na pozornicu, prva pojava u životu, pa zadocnjenje od sedam dana, i to u doba kad nisu postojale

“ Ali se vi po drugi put varate ako mislite da je to njemu dovoljno i da će vas sad već jednom pustiti da nastavite razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom.

će se uspuzati uz vaše koleno, sešće vam u krilo, dići će akrobatski nožicu, podmetnuće vam je pod nos i zahtevaće od vas da govorite o njegovim cipelama i samo o njegovim cipelama, i ni o čemu drugom do samo o njegovim cipelama.

govoriće vam o dubokom značaju probelma koji komad tretira i o snažnoj kreaciji naše protagonistkinje, i čim uspe da vas uvuče u taj razgovor, ona će preći na toaletu koju je imala protagonistkinja i, da vidite, kako će smišljeno, lukavo,

“ To mlada gospa; ali će to isto učiniti i njena gospođa mama, koja svakojako želi da izazove od vas bar ovu frazu: „O gospođo, koliko je mladih koje bi vam mogle pozavideti!

Poeta, koji vam čita svoj proizvod moleći vas za „iskreni sud“, pretpostavljajući, razume se, da on bude povoljan; državnik, koji u plaćenim novinama piše članke o

I mada mi, prema načinu na koji je obrazovana, činimo utisak jedne neustavne vlade, ipak vas uveravam da smo mi jedina vlada u Srbiji koja je u ovome slučaju gorko osetila svu težinu ministarske odgovornosti.

A ja, eto, što kažu, nisam opsovao boga sve dok nisam stupio u Bogosloviju. I, molim vas, to je svešteničko dete, pa eto tako. Al' takva su današnja deca, napredna su i bistra, pa moramo s tim da se izmirimo!

govorim, ali me je predsedavajući hrabrio i terao da nastavim, obraćajući se katiheti rečima: „Ama pustite ga, molim vas, da se bar slatko nasmejemo!

A šta smo mi, jedna tako reći mala zemlja, tek nekoliko okruga, pa sedam padeža. Pa zar to nije, molim vas, bes kad se ne prostiremo prema svome guberu?

A ne samo što su bila strahovita, već nalazim da ta imena nisu bila nimalo vladalačka. Kakav je to kralj, molim vas, koji se zove: Uzprtezen, Čandragupta, ili možda Kudurnagupta?

On vam nije neophodno potreban ako će, recimo, ko od vas biti ministar spoljnih poslova, ali ako ko ima ambiciju da bude portir u hotelu, onda znajte da bez francuskog jezika

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ali, na moju sreću, komandir me preduhitri: — Pohvaliću vas komandantu za hrabro držanje... „DANAS JE TEŠKO PRONAĆI REDOVE“ U zemlji je gorelo.

Kapetan Valja se ljutio: — Vidite onog reponju, molim vas, kako se natovario. — Pustite ih. To je dobar znak. Nisu, znači, još premoreni — razmišlja potpukovnik Petar.

— Biće bolje, biće bolje — rekoh, tek da nešto kažem. — Ama, je l’te, molim vas — ubrza pešak — dokle ćemo ovako?... Doterasmo cara do duvara!

— Molim vas, vi tražite sve ono što ja nemam — odgovori trgovac nabusito. — Nemaš? — Nemam! — Nemaš? — i Luka mu se unese u

— Ne verujem! — Vala, ako budemo morali na granici da položimo oružje, ja odoh... — Pre svega, pita li vas ko, te sada vadite oči... A ako želite da čujete moje mišljenje... — Molim vas, gospodine potpukovniče...

— Pre svega, pita li vas ko, te sada vadite oči... A ako želite da čujete moje mišljenje... — Molim vas, gospodine potpukovniče... oprostite, ali ni vas sigurno niko ne pita — reče malo nabusito Živadin.

A ako želite da čujete moje mišljenje... — Molim vas, gospodine potpukovniče... oprostite, ali ni vas sigurno niko ne pita — reče malo nabusito Živadin. Potpukovnik Petar zaćuta.

Ja se izvinjavam. Ali... molim vas, još od Prepolca pričaju o odlučnoj bici na Polju Kosovu... A kuda ćemo sada? — Eh, pričaju...

— Čekajte — umeša se u razgovor poručnik Protić, sudski pisar. — Svi ste vi u pravu. Samo niko od vas ne ume da izrazi svoju misao. Dakle, tačno je da državu čini suverena vlast nad određenom teritorijom i stanovništvom.

I ne predstavljajući se nikome, progovori nadmenim glasom: — Gospodo, ova je škola uzeta za štab armije. Molim vas, udaljite se. Vatrica je u peći ugodno puckarala, dok je napolju sve više stezao mraz.

Zar da sinovi naši ukazuju prstom na oca izdajnika... Drugovi... 3emlja vapije za osvetom, porodice vaše vas preklinju da ih oslobodite... Zar da napustimo slobodu našu, i da savijemo dobrovoljno glavu pod ropskim jarmom? Nikad!..

Zar da napustimo slobodu našu, i da savijemo dobrovoljno glavu pod ropskim jarmom? Nikad!... Nikada, drugovi! Ja vas ne zadržavam. Ko hoće neka ide. Ali sada je došao čas da vidimo: „Ko je vera, a ko nevera!

Petrović, Rastko - PESME

Zelene i plave boje gora i stena sa prstiju sisate A sa Azije oštrih mirisa bole vas grudi i Afrike. Dok radite žudi vas zemlja udaljena A zanose vas kao fantomi čudne slike, Čamci od kože šivene, Eskimosi

Zelene i plave boje gora i stena sa prstiju sisate A sa Azije oštrih mirisa bole vas grudi i Afrike. Dok radite žudi vas zemlja udaljena A zanose vas kao fantomi čudne slike, Čamci od kože šivene, Eskimosi u trbuhu kitova. Masni.

Dok radite žudi vas zemlja udaljena A zanose vas kao fantomi čudne slike, Čamci od kože šivene, Eskimosi u trbuhu kitova. Masni.

Mostovi, mostovi, za vas koliko je lomljeno stena, I koliko grbača svijeno, i koliko isplakano plena; Na svodove mostovi, koliko vam žudim, i

Najzad govoriti slobodno i do kraja. Jednom bar (jednim dahom), makar vas način govora u prvi mah i uvredio, da bi se mogla izreći cela misao i da bi se odahnulo.

A čak da su i ništavne za vas, one su prošle već kroz moje varenje. Nisam primitivan. Sporedna je stvar lirika, ili ne dovoljno to, ali nešto drugo,

i makadam i zelenilo: sve ono što mi se sviđa ili što me gadi: samo da od nečeg sakrijem novorođenog, i da odsečem od vas njene jauke.

Ali, kroz bunjište, prosijavaju plave oči - uvek iste, vas se to ne tiče, nemaju imena; vas se imena ne tiču - a kroz zemlju se proceđuje masna i mrka tekućina razjedinjenja - to

Ali, kroz bunjište, prosijavaju plave oči - uvek iste, vas se to ne tiče, nemaju imena; vas se imena ne tiču - a kroz zemlju se proceđuje masna i mrka tekućina razjedinjenja - to nije rastuženosti, ako baš i suza.

ste izazvali sami kao priznanje, Što je pohvala od ljudi za koje bi želeli da je njihovo mišljenje za vas tajna jer ih ne možete uveriti u nešto u šta niste uverili sebe.

Nešto što vas zauvek čini nestrpljivim u želji da potčinite tuđu misao i osećanja Nešto što zaustavlja dah pred likom koji je u srdžbi Neš

tuđu misao i osećanja Nešto što zaustavlja dah pred likom koji je u srdžbi Nešto što niko neće razumeti Nešto što vas duboko rani i gde ne možete čekati da se zaboravi gde žena koja leži na pesku izgleda vam toliko u vama i toliko izvan

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Samo dok Mesec iz mlađaka u pun ne pređe imam vremena. Samo će dotle Smrt čekati. Nađite ga, životom vas dece kumim? Zajedno s vetrom dođe do Varalice priča o slepoj majci. — Ti si ta koja me traži?

— pitaju ga uglas, mole. — Da me provedete kraj bele zmije, dok gutljaj žive vode uzmem posle idite kuda vas noge nose! — osmehnu se Varalica. Zašto li ćute veštice?

Nije to u njihovoj moći. — Nije ni u mojoj da vam marame vratim! — nasmeja se Varalica. Ali, mogu da vas bacim u kazan i potpalim dobru vatru...

Stanković, Borisav - KOŠTANA

(Pokazuje sa strahom na Tomu.) TOMA (prezrivo): Šta »hadžija«? Šta ja imam na vas? Zanat vam je to. Možete. Otpevajte... Bar džabe bakšiš da vam se ne da. MITKA (Koštani): Ti samo poj!

ARSA (vraća se; Salčetu, Grkljanu): A vi? Zar ste samo vi na ovoj zemlji, te čovek ne može samo vas da umiri? Kome ja i govorih, i pretih, i koga apsih?... Ništa! Zar što ja govorim, to pas laje i vetar nosi? A?

(Ponova hoće da udari Salče po glavi.) Ona je kriva! Veštica, ona, gazdo... ARSA Sve ću ja sad vas... (Grkljanu): Ti ćeš, dok si živ, čaršiju da mi čistiš. (Salčetu): A tebe?

Šantić, Aleksa - PESME

Vi, draga lica, iščezla steko'... ste davno! Pusta je soba... moje srce tavno... I bez vas više ja sreće ne steko'...

A sada? Na moje srce grobna zemlja pada, I ja se rušim kô ti, dome stari... 1906. GOSPOĐICI Nekada sam i vas na kolenu cupkô I donosio vam slatke šećerleme, I ljubio dugo vaše plavo tjeme, I čelo, i lice nevino i ljupko.

Evo tica, gnezda, A tebe nema. Šta ću tvojoj djeci, Šta ljubi reći?'' — ''Otišô je, reci, Na nebo, za vas da nabere zvezda''... 1913. SELjANKA Sneg pada i veje. U seoskoj luci Sve je pusto.

hljeba...'' 1906. RIBARI Primite me tamo na ubogu lađu, I neznana stranca nazovite drugom. Na pučini sinjoj kad vas muke snađu, I kad munje planu potamnelim krugom, Ja ću da se patim i da s vama stradam, I da kušam borbu sa morem i

1908. VEČERNjA ZVONA Predsutonski je čas. Visok i zlatan krst sa tornja sipa zrak I trepti vas. Zalazi sunce i okna gore Kô požar jak. U nebu svijetle se laste. I veče sve bliže Stiže I raste.

A ti u ljuljajci pa se njišeš ti'o, Kô na međi jedan mak crven i mio. Ja kraj plota stojim, gledam u vas dvoje; Jednake ste kao kaplje na cvijetu! I ne mogu više znati lepši ko je, Ili ti il' ona?...

I ne mogu više znati lepši ko je, Ili ti il' ona?... Kô leptir u letu Sav treptim, i mislim, draga, od vas dvije Koju li bih sada zagrlio prije?... 1918. MEDITATIVNE PESME PLIJEN Noć sjeverna.

I svrh sela zvoni udar kobne ure. 1913. DODATAK OSTAJTE OVDJE... Ostajte ovdje!... Sunce tuđeg neba Neće vas grijat KO što ovo grije; Grki su tamo zalogaji hleba Gdje svoga nema i gdje brata nije.

Kô pusta grana kad jesenja krila Trgnu joj lisje i pokose ledom, Bez vas bi majka domovina bila; A majka plače za svojijem čedom.

dajte suzi da joj s oka leti, Vrat'te se njojzi u naručja sveta; Živite zato da možete mrijeti Na njenom polju gdje vas slava sreta!

Ovdje vas svako poznaje i voli, A tamo niko poznati vas neće; Bolji su svoji i krševi goli No cvjetna polja kud se tuđin kreće.

Ovdje vas svako poznaje i voli, A tamo niko poznati vas neće; Bolji su svoji i krševi goli No cvjetna polja kud se tuđin kreće.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Ona su dostigla vrhunac krajem XVI i početkom XVII veka. Tada je nastala i izreka: „Bog vas čuvao senjske ruke!“ Sami Mlečići nisu bili u stanju da iziću na kraj s uskocima, te su zatražili od austrijskog dvora

Malo l' ti je, — ostalo ti pusto! — već s' o tuđe otimate carstvo? Vidite li, bog vas ne vidio! Knjiga kaže: na Urošu carstvo!

mu od zemlje harače, i opklade hiljadu dukata; ako li ga odmah ne pustite, vjera moja tako mi pomogla, dić ću na vas Srblje i Madžare, svu ću vašu zemlju poharati, poharati, ognjem popaliti“.

Ne dam vašu sestru poharčiti, — bez vas bih je mogao stopiti, al' ću stopit svu tazbinu moju, nemam s kime ladno piti vino; no sam ljubi mojoj poklonio“.

gradu kod kapije, al' eto ti vojske na alaje: sve konjici pod bojnim kopljima; pred njima je Boško Jugoviću na alatu, vas u čistom zlatu; krstaš ga je barjak poklopio, pobratime, do konja alata; na barjaku od zlata jabuka, iz jabuke od zlata

Istom oni tako besjeđahu, al' eto ti sluge Milutina, nosi desnu u lijevoj ruku, na njemu je rana sedamnaest, vas mu konjic u krv ogreznuo; veli njemu gospođa Milica: „Što je, bolan, Slugo Milutine? Zar izdade cara na Kosovu?

Ja sramote podneti ne mogu, ni žalosti velike trpiti, da Arapi taki zulum čine i da ljube mlade i devojke. Danas ću vas, braćo, osvetiti, osvetiti, ili poginuti“.

čujete mene u životu, u životu, u Stambolu bilu, nemojte se, đeco, prepanuti, on ne smije vojsku podignuti: on će na vas, a ja ću na njega“. Tako reče, pa u Stambol ode.

Volim ova dva konja viteza nego blago od vašeg Ribnika. Ne mogu vas kroz goru terati, ne bi vama konji trebovali; eno vama vranca i dorata, koji nije na krajini bilo“.

Kad s’ hajduci vinom napojiše, ’vako reče Mijat harambaša: „Pobratime, Lazo barjaktare, i vas, braćo, trideset hajduka, nije l’ majka rodila junaka, jal’ sestrica braca odnjijala bez bešike, na desnici ruci, u

Besedi im mlađani Nenade: „Ne streljajte, braćo iz gorice, ne bila vas vašeg brata želja kano mene i brata mojega, što me, tužan, ovud poteralo!“ Ovi njega propustiše s mirom.

I njima je Nenad besedio: „Ne streljajte, braćo iz gorice, ne bila vas vašeg brata želja kano mene i brata mojega, što me, tužan, ovud poteralo!“ I oni ga propustiše s mirom.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Da mu miš potrči uz nogavicu, ne bi ni onda. Eh, kad baš on izmisli onaj prokleti nadimak?! — Ko je od vas dvojice ono kazao? Odjednom, neočekivano, Jovanče ustade s mjesta i mirno, čvrstim glasom, odgovori: — Ja sam rekao.

Ni ovo mu nije bilo dovoljno, pa zato viknu i trećim glasom, piskavim, ženskim: — Šta to vas dvojica pričate? — Šta je tebe briga! — dočeka obični Lazarev glas. — Šta je tebe briga! — ponovi i onaj debeli.

Sad se i Stric rastuži. — Ništa se ti ne boj, ne damo mi tebe. Ima nas ovdje... Ih! — Eh, ima vas, a tjerate jednog malog dječaka da ga vuci rastrgnu. Stric hitro spuznu s drveta, zagrli mališana i uze da ga tješi.

— Ja sam zbog smišljanja i dobio batine od učitelja Paprike — veselo dočeka Potrk. — Bojim se da zbog toga i od vas ne izvučem.

— Šta radiš tu? — strogo poče Jovanče. — Došla da vas vidim — tiho reče Lunja i pogleda ga tako dobrodušno svojim velikim tamnim očima da Jovanče, već spreman da vikne, samo

Lijepo se provukla nazorice za nekim od vas, za nekom budalom koja se nije obzirala da je neko ne prati. — Je li tako, Lunjo? — upita Jovanče. — Za kim si došla?

— upita Jovanče. Dječaci su ćutali oborenih glava. Lunja i sama obori pogled i reče sasvim tiho: — Pustite me blizu vas... Samo da gledam šta radite. — Pa da je pustimo? — javi se Vanjka Široki.

— Pa šta onda? — ispitivao je Mačak. — Onda sam opet plakala, pa sam onda čula vas, vidjela svjetlost i pošla na tu stranu. — I-ih, vidi je! A zar se nijesi bojala? — čudio se Mačak.

Znam ja kako se djevojčice rastorokaju. Lunja ga prijekorno pogleda i tužno reče: — Zbog vas ja sam po razredu sve porušila, naljutila učitelja i onda iskočila kroz prozor, a vi sad tako.

Kad bi se tako sit iskalio na djeci, Paprika se penjao za katedru i otud prezrivo gunđao: — Baš mi je škola za vas divljake seoske. Za vas je šuma i koze, a ne knjiga.

Za vas je šuma i koze, a ne knjiga. Zastrašeni svakodnevnim batinama, dječaci nastaviše da se odmeću od škole. Dugonogi Stric

— pa po djeci. Vija ih štapom oko živica i plotova i prijeti: — Kožu ću vam odrati, čim vas ukebam! Juri poljar djecu i s tuđih voćaka, iz vinograda, brani im da love ribu (jer on je, donekle, i čuvar

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Rad sam vas počastiti i ugostiti s božija mi datka slovom koliko se boljma uzmože napredovati. Da proznate jer i siromašak može

me oda zla čuva; Davidu proroku nisam vnimao o tome što nam veli: Uvavestite se za ovo koji se Boga zaboravljate: da vas kadgod ne ugrabi pakostnik, a ne uzbude vam ko bi vas preoteo!

što nam veli: Uvavestite se za ovo koji se Boga zaboravljate: da vas kadgod ne ugrabi pakostnik, a ne uzbude vam ko bi vas preoteo! Za tu zaboravnu pamet o Bogu i spomen mu pogibe, raziđe se u holuj!

Moje kopje odbi s rajskih vrata vatrenu stražu, a evo, sad i sâm došao sam za te u ovaj crni Ad, da vas iz toga katrana sviju povadim... Te hajde, pođi sa mnom odatle!

besmrtni dusi sazdati plemeniti, da kako sam za spasovo bogonarođenje od vrla lepog k meni glasonoše navikla, tako i od vas sade neki dobar razgovor mi da dočujem...

Niti ćete se od koga bojati i toga neće biti koji bi vas prestrašio, jer svake vaše pakostnike i neprijatelje, koji god na vašu zemlju uzvojuju, vi ćete sami nadbiti i proterati

I nećete se ni od koga bojati jer će se svi vaši zlotvori od vas posramiti i razbeći se ispred vas. I vi ćete se nasporiti i uzrasti po naviše.

I nećete se ni od koga bojati jer će se svi vaši zlotvori od vas posramiti i razbeći se ispred vas. I vi ćete se nasporiti i uzrasti po naviše.

vam postignuće pak setvu, i jestićete vaš hlebac do sitosti i oporo u tvrdu preboravićete na vašoj zemlji; niti će vas ko plašiti ni progoniti.

Takožde i naših brenih ozlati, da ne budut brena! Obešta Hristos: Az dam vam usta komu kakova: tebi Zlatouste, ženih vas zlati istino dade zlatna usta. Zlatoga učitelja zlati učenik, zlatoslov.

Gde bi va grobe život ne bavil, Ležeštih va grobe živih ne postavil, Da sej život va vas žitije usladit I o vsem blagom jako blag nam radit.

« — i šiknu štapom u jednu kamenitu liticu. Reče: »Eda iz ovoga suha kamena da napojim ja vas vode, je li?« A kako to udari, voda slatka, lepa ka medovina, posukta naglo iz kamena i piše svi onu vodu dokle onde

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Eh, reče, pusta, reče, vera što ni smiće i na nas i na vas, a keif mi, reče, da gu uznem, ete, za mojega Halila!...“ I istin’ zboreše žena!

— Toj si je moje znanje, koj mi je, demek, kazaja, — ama ja si ubavo znajem... Pa za toj, ete, iskoči’ sag do vas da ne pitujem: eli vi je devojče za davanje? — Neje ni dete za davanje!

— Ta ako iskate priliku za vaše Zone, e, ja si imam jednu priliku... pa za toj i iskoči’ sag do vas... Momak si je krotak, ubav, esnaf-čovek, radi sas prvi...

— Zapamti, hadžijo: „Svet je ovaj kao kakav merdiven, — jedan se kači, a drugi pa slazi“, — ta i s vas čorbadžije takoj si je.

— Ti ne slušaj, ete, onu budalu, onu Doku (Tetka mi se pada, ama je ludo!..). Ne slušaj gu što si je tam pri vas zborila! Nikoj gu neje pratija, — sama si, brljiva, ode pri vas!... — He, lagala je što je zborila? Ne li?

). Ne slušaj gu što si je tam pri vas zborila! Nikoj gu neje pratija, — sama si, brljiva, ode pri vas!... — He, lagala je što je zborila? Ne li? — Neje, ete, lagala, ama... ete, neje trebala da zbori!...

Ama ona si mene pituje: „Živo-zdravo, Taske!“ viče preko sokak. „Što se, mori“, reče, „naprajilo toj pri vas? Koj se to udava, koj se pa ženi? ’Oće li“, vika, „skoro da potrupamo malko u svatove?