Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Da je ćosavi pater Inocenc iz Temišvara pustio bradu i brkove i metnuo kamilavku po činu reda sv. Vasilija, pa došao i stao pred njega i zamolio ga da ga pokrsti i prevede u našu pravoslavnu veru, — ne bi se zaista više
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Stvar je vrlo neprijatna. Kapetan treba da upozna taj svet i da dozna, ko ih je krenuo, šta je namera vladike Vasilija, sa tim rođacima, u Rosiji? Ko je, a ko nije, za vladiku Vasilija, u Črnoj Gori?
Ko je, a ko nije, za vladiku Vasilija, u Črnoj Gori? Šta taj čovek (Kajzerling reče „alberner Mönch“) obećava tom svetu, i, što je glavno: da li je Vasilije
Sekretaru je bilo stalo do toga da dozna, iz njihovih usta, da li su oni, zaista, rodbina vladike Vasilija, da li nisu neki svet sa venecijanskih teritorija.
Zlo je bilo u tome, da se u prepisci Vasilija i sekund‑sekretara Volkova, o tome, nije nalazilo nikakvog traga. Austrijske kancelarije smatrale su ih turskim
Taj kaluđer je pratio u Vijeni vladiku Vasilija i zna ga. Išao je i u lazaret, Črnogorcima, sve dok mu nisu zapretili škopicom, jer im je odvodio žene.
Pop mu onda reče, uvređeno, da on nema običaj da laže i da vladiku Vasilija zna, dobro. Vasilije prođe kroz Trijest i Vijenu, a on mu je desnicu, na kolenima, celivao.
Da poslužuje ambasadu. Samo, kapetan treba da upamti, da Vasilija, Rusi, ne voledu! Bolje je ćutati, kad Rusi Vasilija pomenu. Šutonja se sa rogonjom ne bode.
Da poslužuje ambasadu. Samo, kapetan treba da upamti, da Vasilija, Rusi, ne voledu! Bolje je ćutati, kad Rusi Vasilija pomenu. Šutonja se sa rogonjom ne bode.
Venecijani je do Vijene pružaju. Samo, kapetan treba da zna, da ni Venecijani nisu protiv Vasilija, zato što hoće da seli Črnogorce, da za Rosiju ginu, nego zato što bi hteli da puškonoše njegove, za Veneciju, ginu.
Pop Mikailo onda, praštajući se, reče Isakoviču, neka on ne brine za vladiku Vasilija. Jeste, vladika, govori, kako ima želanije da Črnu Goru odseli, a Črnogorce, puškonoše, odvede u serbski husarski
Bajevič ispriča da su oni transport vladike Vasilija, familija sa njim, i da su lijepo stigli do Trijesta, jedrenjakom raguzinskim, ali da vladika ode iz Vijene, a oni
Čekaju njih, u Kijevu, familije rođaka. A kad Isakovič reče da mnogo veruju u Vasilija, nasta vika. Vikali su da njima boljeg ne treba! Isakovič onda ućuta, a zatim ih pozva da se okupe oko njega. Da ga čuju.
Matavulj, Simo - USKOK
— reče njeko. — Ama, ljuđi, ovo je on! — viknu Krcun uzrujan, krešući učestano. — On je, svetoga mi Vasilija! On... princip! Na to se i ženske načetaše oko bjegunca. Knez viknu: — Mak’te se, da ja s njim prozborim!
sitnicu iz onoga vremena umio bih ispričati, kao da sad sve očima gledaš, za primjer, kad smo globili vladike Savu i Vasilija i uzeli im globe stotinu volova! Ali to bi dugo bilo!
Sjeti se onijeh riječi staroga Mrguda, kako su Crnogorci u vrijeme Malog Šćepana globili vladike Savu i Vasilija! Uzeli im, veli, stotinu volova! Ko je bio taj car Šćepan? Ko je bio onaj drugi, zagonetni abat Dolći?
Stojkovićevu Fiziku i Aristida i Nataliju, Terlajićevog Numu Pompilija, Solarićevo Zemljeopisanije, Vasilija Petroviča Istoriju o Černoj Gori, P. Julinca Vovedenije v istoriju proishoždenija slav.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
PAVLE ĐULINAC Istorija Đorđa Brankovića ostala je u rukopisu, istorija Vasilija Petrovića nije došla u srpske krajeve, i prva istorija celoga srpskog naroda koja se čitala u srpskoj sredini i koja
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Pa ...pa ...pa da vam dam evo svog Vasilija umjesto krave. Jak je, mlad, mogo bi top vući, a kamoli neće mitraljez. Biće vam od velike koristi, da znaš.
Nisi ti seljak, ne znaš ti šta je krava. Komesar pogleda intendanta, a onda Vasilija,i uvjerljivo, naglašavajući, reče: — Znao ja, ne znao, ali ovo tu — to nije krava!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Da li je možda ovo dokument koji je potreban? MAJCEN (uzima od Vasilija dokument i čita): „Kancelarija Vrhovnog vojnog zapovednika za Srbiju...” (Sedne) „...Putujuće pozorište Šòpalović...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
10 Pitali Crnogorca pred strijeljanje: — Jesi li imao u životu teži čas od ovoga? — Jesam, svetoga mi Vasilija! — A koji je to bio, bož’ja ti vjera? — Kad nijesam imao čime gosta da ugostim.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Grigorija Bogoslova Nazijanzina, u česnom braku živeći, episkop je bio i sinove i kćeri izrodio; tako brat Velikoga Vasilija, tako sveti Spiri|don i mnogi drugi.
Imao sam u ljubavi nekog mladog jeromonaha Vasilija Osečanina, jer je i on vesma ljubio čitanje. Ovi me sovetuje da čitam Baronija, kojega, čitajući, usladim se u istorije.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I ovaj se može preseliti u moj krevet! I njegov deda, Luka, bio je sluga. Gazdu mu, Vasilija, ubili Turci. Četrdeset prve večeri Luka se preseli u njegovu postelju.
Aćim vide i spusti pogled: to su belezi Vasilija, prvog muža njegove majke. Kad se vraćao iz bojeva, u sofru je nožem urezivao ubijene sopstvenom rukom.
— izaziva Đorđe. Simka mu steže mišicu, a on se gadljivo trže. i Vasilija se boji, a opet „oče“. Neće sa mnom kao nekada, zato mi nije javio da dolazi. Sat je prošao pa se pozdravio... Oče...
Aćim ćuti. Hoće li se ovog jutra Prerovci skupiti oko njega, kao što su se nekad u zaranke skupljali oko Vasilija pod ovim bagremom?
Stari Prerovci su pričali: trećeg dana odnekud se vrati Lazar, uđe u avliju i zateče Vasilija pod bagremom. „Pomaže Bog!“ rekao mu je.
Otkako postoji, moja kuća sluša tvoju kuću. Moj deda slušao Vasilija, otac mi i njega i tebe. A ja tebe i Đorđa. Razbio sam zvona. Niko to u Prerovu sem mene nije smeo da učini.
Neka bude kao Vasilije’!“ A on, Aćim, uvek se stideo kad je ona pominjala Vasilija. Kad su joj rekli da joj je muž i domaćin poginuo, nije verovala.
Kad su joj rekli da joj je muž i domaćin poginuo, nije verovala. Četrdeset noći do zore čekala je ona Vasilija na obali Morave, sedeći pod topolom za koju su čamce vezivali kad bi odlazili.
„Možete celo imanje da isprodajete, rasturite sve na gajdaše i konje ako vam ne treba, ali kuću moga Vasilija ne dirajte. Nek traje dok se sama ne sruši. Nek ti je, Aćime, sve prokleto ako drukčije učiniš.“ Po njenoj smrti...
To je krila. od Aćima, a govorila mu prekorno: „Sve ovo što vi uživate, moga je domaćina Vasilija. Njegova ruka načinila je ove duvare što vas od vetruštine štite, i ovaj krov, da ne kisnete.
do mehane, za bogatstvom koje će sam steći i njime sinove hraniti, da majka ućuti s prekorima i ne pominje domaćina Vasilija, da on ne bude Aćim Došljak, sin sluge i vodeničara Luke Došljaka, da bude prvi gazda u selu, pa Đorđe očeVinu da
— Ko? — Mogli su psi ili neke zverke da ga pojedu. Pa mog oca Luku — povisi glas. — I Turčin je slučajno ubio Vasilija Jovčića, prvog muža moje matere. Slučajno sam se tako i ja rodio. Mogao sam da se ne rodim.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
ako se zamolim Spasitelju za ove zabludše ovde, pa ih dovedoh u sveti hram i očitah im veliku molitvu svetog oca našega Vasilija, iže jest na oderžimih bjesom... Po tome im dadoh pastirsku pouku: da se ostave zlodjejanja i da se pokaju.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Sun paurentr. SARA: Uj! FEMA: Jedanput za svagda, ko je nobl, onaj je moj, a ko nije, marš aport! (Pokazuje na Vasilija.) VASILIJE: Milostiva gospoja, komi fo, komi fo, ja imam dvanaest iljada, mogu biti nobl, samo mi dajte Evicu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Budžaku i drugde obavezni su i k. za »goveđu slavu« (Sv. Vasilija, 24. II) i za »konjsku slavu« (Todorovu subotu, 26. II, GEM, 37, 218). Mesi se k.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Onda dohvati činiju sa pečenjem i ponudi je komandantu. — Jeo sam, hvala, hvala... — Ama, svetoga mi Vasilija, zato izgubiste zemlju... Ne pušiš duvan, ne piješ, ne jedeš. Ama zarad bratskog viđenja, samo jednu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ima pesama o događajima za vladike Save i Vasilija (1735—1767). Obično su sitni bojevi tu opisani; najveći junak toga vremena je po pesmi sin Vuka Tomanovića Nikac od