Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
) Iz Peterburga 14. dekembra 1804. prođemo ja i Protić Jovo. Istoga dana Vasilije Karamazin donese mi ovo malo u kadifi evangelije, koji iznutra svojom rukom na korica̓ napisa ovako: „Visokopočtenomu
Tu nam je došao u sinod Mladen Milovanović iz Botunje za kragujevačku, Avram Lukić iz Dragačeva za čačansku, knez Vasilije za užičku. (Toga smo Avrama slali u Trijest, te nam je isprosio od Srba u Trijestu oko 2000 for.
Odemo u sobu gdi se kafa pije. Studenički arhimandrit Melentije [Nikšić], stari Vasilije [Radosavljević] i Samuil. Siroma Verhovni Vožd, sve jednako jecajući i držeći ruku na očima, na stolici sedi.
I tako ga pozdravite”. Ode preko Kolubare. U to isto vreme došao iguman iz manastira Bogovađe (Petrović) Vasilije (Žarko). Ovaj Vasilije bio je rodom iz sela Paljuva nahije valjevske.
Ode preko Kolubare. U to isto vreme došao iguman iz manastira Bogovađe (Petrović) Vasilije (Žarko). Ovaj Vasilije bio je rodom iz sela Paljuva nahije valjevske.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Naime, vladika črnogorski Vasilije (Kajzerling reče: Bishof Basilio) na putu je u Rosiju, a priča da će celu Črnu Goru preseliti u Rosiju.
Šta taj čovek (Kajzerling reče „alberner Mönch“) obećava tom svetu, i, što je glavno: da li je Vasilije išao, ovde, u Beču, venecijanskom ambasadoru, Korneru?
Grofu je naročito stalo da dozna da li je vladika Vasilije bio kod venecijanskog ambasadora u Beču. Isakovič je, međutim, kraj Volkova koračao, niz stepenice, prebledeo,
Uzgred, glavno je bilo da dozna, ako može, je li Vasilije bio kod venecijanskog ambasadora, u Beču, Kornera. Kir Anastas Agagijanijan tvrdio je da jeste.
Zato što Vasilije govori, da treba svi da se iselimo u Rosiju. Meću ogledalima, u kafani, na spratu, gde su zidovi mirisali na kafu, uz
Pop mu onda reče, uvređeno, da on nema običaj da laže i da vladiku Vasilija zna, dobro. Vasilije prođe kroz Trijest i Vijenu, a on mu je desnicu, na kolenima, celivao.
Bolje je ćutati, kad Rusi Vasilija pomenu. Šutonja se sa rogonjom ne bode. Nego, ako se vladika Vasilije iz Rosije bude čio vratio, sretno, čuće se i Vani, pop Mikailo! A dotle da čekamo!
Isakovič onda poče da ispituje Vanija: je li istina, što Rusi tvrde, bar mu Kopša, njegov rođak, tako kaže, da je Vasilije udario na vladiku Savu? Da nije njemu do Rosije stalo, nego da u Črnoj Gori, što pre, on, zameni Savu?
A ove svoje rođake, eto, ostavlja u lazaretu. Pop na to, umiljato, ispriča, kako Sava drži Črnu Goru, po Bogu, ali Vasilije, na mudrost i snagu. Sava je ostario, pa su ljudi, kao ljudi, prišli Vasiliju. Tako je uvek bilo i tako će uvek biti.
Sava je ostario, pa su ljudi, kao ljudi, prišli Vasiliju. Tako je uvek bilo i tako će uvek biti. Vasilije jeste sad u najboljim godinama, u najboljoj muškoj snazi.
A poštovati Savu. Budućnost, kaže, u Črnoj Gori, pripada Vasiliju. Isakovič na to reče da je čuo da Vasilije želi da odseli celu Črnu Goru, u Rosiju, pa se narod pobunio. Vladika ima za sobom samo manjinu, a Sava, većinu.
Jeste, reče tužno, kad je prestao da jede, Vasilije ima za sobom samo manjinu, za selidbu, ali, kad se vrati iz Rosije, pretvoriće je, sigurno, u većinu. Mudar je Vasilije.
Matavulj, Simo - USKOK
često osmjekivao, reče: — Ma, ti misliš, đedo, da sav bijeli svijet zna naše rabote, da zna ko su bile vladike Sava i Vasilije i car Šćepan i kad si ti barjak nosio i vojevao!?
za svoju vjeru četiri stotine godina, a naš vladika da je za nas dobar, kao što bjehu i pređašnji od njegove kuće: Sava, Vasilije i Danilo! Oštro, oštro im otpisaše, čuvaše im obraz, kao i oni našemu!
A to, vele, dođe mu u pohode sveti Vasilije Ostroški, u pomoći nam bio! Je li to istina, striko? Kuvar, koji prostiraše svoju pustinu, leže, pokri se i odgovori:
tako vam on uvijek pomogao, tako ga se ne odrekli, tako vas ne pomamio, tako vas ne zatro bog, sveti Jovan, sveti Vasilije i svi sveci i ugodnici božji, tako vam trag po tragu ne poginuo, tako se ne razgubali, tako vam šljeme i sjeme ne
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
RUSKI UTICAJI KOD SRBA U XVIII VEKU 34 2) RUSKOSLOVENSKI JEZIK KOD SRPSKIH PISACA 37 HRISTIFOR ŽEFAROVIĆ 39 VASILIJE PETROVIĆ 40 PAVLE ĐULINAC 42 JOVAN RAJIĆ 44 ZAHARIJA STEFANOVIĆ ORFELIN 50 JOZEFINIZAM 54 DOSITEJ OBRADOVIĆ 58 JOVAN
Vladika Vasilije Petrović, u pisanju svoje Istorie o Černoй Gorы, 1754, služio se nešto malo starijim rukopisima, rodoslovima i pričama
U Moskvi je 1754. vladika Vasilije Petrović štampao svoju Istorію o Černoй Gorы, a u Lajpcigu, u štampariji Johana Gotloba Brajtkopfa, od 1783.
* VASILIJE PETROVIĆ Rođen 1709. u Njegušima u Crnoj Gori, sinovac vladike Danila, Vasilije Petrović je bio namenjen za vladičanski
* VASILIJE PETROVIĆ Rođen 1709. u Njegušima u Crnoj Gori, sinovac vladike Danila, Vasilije Petrović je bio namenjen za vladičanski čin. 1749. on je arhimandrit cetinjski, 1750. zavladičen je u Beogradu.
opet je bio u Rusiji.17 Prilikom svog trećeg putovanja u Rusiju umro je u Petrogradu 10. marta 1766. godine. Vasilije Petrović, prilikom svoga prvog boravljenja u Rusiji, 1754, štampao je u Moskvi knjižicu: Istorія o Černoй Gorы.
* Tek u poslednje vreme, posle kritičkih proučavanja, videlo se koliko je ona nesigurna i slaba. Vasilije Petrović je postao istoričar iz istih ličnih pobuda iz kojih je pre njega postao Đorđe Branković.
Njegova istorija je istorija samo po imenu. U molbama za Crnu Goru i za sebe Vasilije Petrović je hteo da uveri glavne činioce u Rusiji o davnašnjim odnosima između Rusije i Crne Gore i o značaju Crne
30 učiteljevao pri manastiru sv. Petke u Mainama, u Boki Kotorskoj, i tada ga je crnogorski vladika Vasilije Petrović rukopoložio za sveštenika.
Ostavši udovac, pokaluđeri se 1786.42 u manastiru Feneku, mesto svetovnog imena Vasilije dobije ime Vićentije, a odmah zatim i zapopi se. Za vreme austro-turskog rata 1788—1791.
Slave se i crvenim slovima pišu u kalendaru srpski sveci: sv. Sava, Arsenije I, Vasilije Ostroški, Petar I Cetinjski, Majka Angelina, Stefan Piperski, Đorđe Kratovac, itd.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
DRMOGAĆA 60 SLIJEPI KONj 69 DANI CRVENOG SLjEZA 76 DJEČAK S TAVANA 77 POSLjEDNjI KALAJDžIJA 80 SUĐENjE 86 DOBRI MOMAK VASILIJE 89 STORUKI SELjAČAK 93 BRAĆA 98 BOMBAŠI PRED MUZEJOM 101 PLAVI LONČIĆI 105 RELEJNA STANICA 109 MILOŠ
hm! Ako tako zaređate, ostaćemo i bez vojske i bez pozadine, ne trebaju nam neprijateljske ofanzive. DOBRI MOMAK VASILIJE Stojeći na korak daljine od sinovca, seljak je toliko galamio prepirući se s njim kao da se nadvikuje s nekim ko se
— Evo ih, striče, dolaze. Seljak se samo lupi po vratu. — Rekoh li ja, Vasilije, goni kravu. Dolaze, pa da. Ne boj se, to nas dobro neće mimoići.
Biće vam od velike koristi, da znaš. Čuvši da je o njemu riječ, Vasilije se obazre sporim goveđim pokretom, i to samo upola, kao da će reći: jesam li ja to nešto načuknuo, a?
— Hajde, Vasilije, hajde, diko moja, učini rodu glas, pođi s drugovima. Lijepo će ti tamo biti, obučen, obuven, ssss ...
— I naoružan ćeš biti, jabuko moja, nosićeš mitraljez ko Kraljević Marko. Vasilije omjeri pažljivo trojicu proletera (nema šta, prilično obučeni, utegnuti, tu je i oružje, momčine i po!
Nigdje ni žujove ni seljaka. — Već je taj nekud zdimio s kravom, ne bi ga sad ni božija majka našla — javnu se Vasilije i saučesnički se osmijehnu kao da se tu o njemu baš ništa ne radi. — Šta li ću sad kazati komesaru? — huknu intendant.
S lakim tračkom nade, intendant osmotri svoju prinovu neće li se, kojom srećom, ipak preobratiti u goveče, ali Vasilije je tvrdoglavo ostajao ono što jest: obična bosonoga momčekanja, šira neg dulja, sjedi i dobrodušno se beči na ovaj božji
* Dobrano natovaren oružjem i municijom, bosonogi Vasilije ćutke gazi u dugoj partizanskoj koloni i na odmaralištima mirno sluša zajedljive primjedbe izgladnjelih ljudi: — Čitavu
— Ostavite vi dječaka na miru, to je moj Vasilije. Tek drugog dana naveče, dok su u dvorištu neke škole žvakali nedokuvan kukuruz, Vasilije se nešto prisjeti i poče da
Tek drugog dana naveče, dok su u dvorištu neke škole žvakali nedokuvan kukuruz, Vasilije se nešto prisjeti i poče da gunđa: — Pa da, sad ona bira: valja joj travu, valja sijeno, valja repino lišće, a i napoja
Dječaci se jagme ko će prije do pisma. Milorad je stigao prvi i radosno objavljuje: — Evo ga! Drug Vasilije Barilovac, selo Gornje Kalinje ...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
PESME 51 GLAS POD KAMENOM 53 PUTNIK 55 ČOVEK U SAMOTNOJ KUĆI 57 VERENIK 58 JUTARNjI ZAPIS 60 NOVA SKITIJA 62 VASILIJE DRUGI BUGAROUBICA 63 IZVIDNIK 66 SOLUNSKA BRAĆA 69 PERUNOV ODLAZAK 71 NAČELNIK SE ŽALI NA JERETIKE 73 KOSOVO 76 OPET
Ruka se jedna spušta na moju glavu. Sviće. Treba da uredim postelju. Radujem se veoma. NOVA SKITIJA VASILIJE DRUGI BUGAROUBICA San ga je skoro raskrojio i želja da se popne na presto, mislio je, jedina vredna stvar jeste da
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bila je to vesela komanda. Njihov komandant puka, potpukovnik Vasilije, ovako je razmišljao: — Pešaku ne treba mnogo znanja da bi poginuo.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
artiljerijskog majora Adžića, u crnini DARA, tkačka radnica TOMANIJA, njena senka Glumci putujućeg pozorišta Šòpalović: VASILIJE ŠÒPALOVIĆ, vođa trupe JELISAVETA PROTIĆ, glumica u zlatnožutom SOFIJA SUBOTIĆ, glumica u ljubičastom FILIP TRNAVAC,
) SOFIJA: „Nikad! Pre ću mrtva sići u grob, nego leći u tvoju rodoskvrnu postelju!” VASILIJE: „Tako dakle? Nećeš, princezo, milom? Groziš se moje ružnoće?
” SOFIJA: „Nikad!” VASILIJE: „Silom ću te, ako treba, odvući u svoju postelju, brutalno ću oduzeti tvoje devičanstvo, i baciću u blato tvoju
” SOFIJA (ošamari ga): „U tom slučaju, ovo uzmi za miraz!” VASILIJE: „Tako, dakle? Survaću te u ponor poniženja, tvojom ću plavom kosom brisati čizme, i bičem ću te naterati na ljubav!
saznati večeras, ako dođete na premijeru tragedije Razbojnici od slavnog Fridriha Šilera, koju će vam prikazati... VASILIJE: ...putujuće pozorište Šòpalović!
istupi napred i pokloni se) JELISAVETA: Ulogu podlog Karlovog brata Franca igraće vođa naše trupe, proslavljeni Vasilije Šòpalović!
(Vasilije istupi napred i pokloni se) FILIP: U ulozi starog grofa, nesrećnog oca Francovog i Karlovog, pojavljuje se, ovoga puta
(Jelisaveta se pokloni.) VASILIJE: Zbog policijskog časa, predstava počinje nešto ranije nego što je uobičajeno! Večeras u šest, u kafani braće
Videćete ubistva! DARA: Vidimo ih i ovde, svaki dan! VASILIJE: Poštovani građani! Ne propustite priliku da u jednoj od najvećih predstava vidite cvet srpskog teatra!
PRVA GRAĐANKA: Samo se usudite da glumite! JELISAVETA: Ko si ti da mi zabranjuješ? VASILIJE: Pa valjda i mi od nečega treba da živimo! DARA: Ako ćete da živite, kopajte grobove!
TREĆA GRAĐANKA: Pitaj njih! DRUGA GRAĐANKA: Barabe belosvetske! Milun: Ostupi tamo! VASILIJE: Mi smo putujuće pozorište Šòpalović! Ja sam Vasilije Šòpalović, vođa trupe! MILUN (građanima): Razlaz!
DRUGA GRAĐANKA: Barabe belosvetske! Milun: Ostupi tamo! VASILIJE: Mi smo putujuće pozorište Šòpalović! Ja sam Vasilije Šòpalović, vođa trupe! MILUN (građanima): Razlaz! JELISAVETA: Bilo je krajnje vreme da nas neko uzme u zaštitu!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Dimitrije Čobić; kao što je ova poslednja, ovaku mi je od prilike poslala i gospođica Milica Stojadinovića, | a i G. Vasilije Jovanović kad je bio učitelj, u Zemunu dao mi je jednu napisanu; 13.
Džepić, gim. profesor; — u Vršcu: Sima Bakić, srpski učitelj; — u Vukovaru: Vasilije Marković, trgovac; — u V. Kikindi: Đorđije Radak, odvjetnik; — u Dubrovniku: Lazar Lučić, trgovac; — u Erdeviku:
Sveti Sava - SABRANA DELA
Odmah ćeš se utopiti u klonuli san i izgledaćeš celog dana prazan, beskoristan za sve, kao što reče Vasilije Veliki: „Lako je duši koja se u smeh izliva i rastače da otpadne od pristalog sastava, da prestane brinuti za dobro i
I ovome je svedok božastveni Vasilije, koji ovako o ovome reče: „Treba onaj ko se pokorava, ako hoće da pokazuje potreban napredak i da se navikava da živi
Da drugo ostavim, reče sveti Vasilije: „A i sam iguman, kao otac o deci rođenoj da brine se, nadzire po mogućstvu svačiju potrebu i valjanom pomoći preduzme
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
„Između prvi[h] kaluđera, mnogi, učeni budući i dobroga žitija, izbirati su bili na arhijerejstva, kako Vasilije Veliki, kojega je brat bio episkop oženjen; kako Grigorije Bogoslov Nazijanzin, kojega otac, episkop budući i oženjen,
Ovi, velim, Vasilije Veliki i Grigorije, monasi budući, za nji[h]ovu veliku nauku i dobrodetelj, i drugi mnogi neoženjeni izbirati su bili na
Pritom i višepomenuti Vasilije, kad bi se god sa mnom razgovarao, pohvaljivao bi mi nauku i žalio bi što ne zna latinski jezik, kojega je počeo bio
i što ćeš više! U ove pogreške pokliznuli su Vasilije Veliki, Joan 3latousti i Avgustin. Ja ovde ne mislim s oci proces terati, no toliko rodu mojemu istinu kažem da znadu,
Episkopi černogorski, stari Sava i Vasilije, imali su i u Mainam svoje domove, vinograde i masline i malo podalje na Stanjevići svoj manastir i dvorove; i tako bi
bi učitelj mnogo gore prošao nego isti Origen, koga su prokleli i anatemi predali, nimalo na to ne smatrajući što su Vasilije Veliki i Grigorije Nazijanzin s Origenovim spisanijam crkvu i blagočestije zaštištavali.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćimu je mati više puta pričala: pod ovim bagremom, Vasilije, prvi njen domaćin, oštrio je noževe. Bio im je starešina, ali je svim Prerovcima koji su polazili za njim on oštrio
miris crnkaste sluzi što od noža ostane na tocilu, od trenja vina i varnica, jer mu je mati pričala: njen prvi domaćin Vasilije, kad oštri noževe, zavrne rukave i nogavice, umoči nož u ćup vina, raskorači se, „junici može da mu prođe ispod
Ćute i žene i deca, obešenih glava na plotu između jasenova, slušaju nož i gledaju venac varnica. Jer, Vasilije, starešina Prerova, kad se oštre noževi i polazi, žene nije puštao u avliju. Mogli su samo preko plota da gledaju.
— Šta misliš, Stevo? — pita kao da nije razmišljao, kao da je razgovarao s njim. Čađević kida mrtvu koru bagrema: — Vasilije mu je pred svima u oba obraza udario po šamar. dlanovi su mu bili garavi od noža. — On meni nije rod.
„Lazaru ništa“, rekao je Vasilije, a svi su pogledali u kolena. „Nije pravda“, rekao je Lazar, a jabučica samo što mu ne pukne od krvi. „Kukavaca si!
„Nije pravda“, rekao je Lazar, a jabučica samo što mu ne pukne od krvi. „Kukavaca si!“ rekao je Vasilije, preko kolena mu visila marama zlatom izvezena, Kati je namenio, i lupio je šakom po njoj. ,,Ti si lopov. I dokle ćeš?
,,Ti si lopov. I dokle ćeš?“ viknuo je Lazar. Svi pogledaše u njega i huknuše. Vasilije prebaci maramu preko ramena, ustade, priđe Lazaru: „Diži se!“ — „Beži!“ povikaše ostali.
“ — „Beži!“ povikaše ostali. Samo što je Lazar ispravio kolena, začuše se dva praska, i svi mu videše čađave obraze. Vasilije se vrati i sede uz bagrem. Lazar se, kažu, klatio, klatio, pa se okrenuo bez reči i polako izišao na put.
— Pričali su Mi oni koji pamte da mu je srce bilo — pasulj. — Ali pošteno je bilo. I jest Vasilije bio lopov. Ovu su kuću — mahnu rukom po mraku — sirotinja i otimačina napravile.
„Pomaže Bog!“ rekao mu je. „Idi prvo da se umiješ“, rekao je Vasilije jer su mu obrazi još bili čađavi od njegovih dlanova. A Lazar potegnu kuburu i opali.
A Lazar potegnu kuburu i opali. „Iscepa mi zubun“, rekao je Vasilije i pošao ka Lazaru. — On je bacio pištolj I, pošten, stajao uspravno.
„Iscepa mi zubun“, rekao je Vasilije i pošao ka Lazaru. — On je bacio pištolj I, pošten, stajao uspravno. Vasilije je pucao u njega kad ON nije hteo da se brani, kad je bio miran kao stablo — reče Čađević sasvim promuklo.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
udovica EVICA, njena kći MITAR, Femin brat ANČICA, služavka JOVAN, šegrt SARA, čankoliza kod Feme SVETOZAR RUŽIČIĆ VASILIJE DJEJSTVO I POZORIJE 1. FEMA i EVICA FEMA: Jedanput za svagda, ja neću da si mi takva kao što si dosad bila.
EVICA: (Ah, bože, šta će jošt od mene biti?) POZORIJE 2. VASILIJE, PREĐAŠNjE VASILIJE: Dobro jutro želim, majstorice. FEMA: Kakva je ovo svinja? (Čepeći se.
EVICA: (Ah, bože, šta će jošt od mene biti?) POZORIJE 2. VASILIJE, PREĐAŠNjE VASILIJE: Dobro jutro želim, majstorice. FEMA: Kakva je ovo svinja? (Čepeći se.
Znaš li ti da mogu taki na pedintere povikati da te čak na sokak isteraju? VASILIJE: Ja ne znam šta vi govorite, majstorice. FEMA: Riftik, riftik, on neku majstoricu traži. VASILIJE: Šta je to?
VASILIJE: Ja ne znam šta vi govorite, majstorice. FEMA: Riftik, riftik, on neku majstoricu traži. VASILIJE: Šta je to? Evice, šta je tvojoj materi? FEMA: Dragi moj, ovo nije Evica, ovo je frajla mamzel.
FEMA: Dragi moj, ovo nije Evica, ovo je frajla mamzel. Kod noblesa se ne govori ti, nego milostiva gospođa. VASILIJE: Zaboga, gdi sam ja? FEMA: Ti si kuću pomeo, dragi moj. Ti si može biti tražio proste ljude, pak si došao kod noblesa.
FEMA: Ti si kuću pomeo, dragi moj. Ti si može biti tražio proste ljude, pak si došao kod noblesa. VASILIJE: Ta ja nisam lud; koliko sam puta dolazio dok je jošt i pokojni majstor živio.
FEMA: Riftik, opominjem se, kad je teo za pedintera stati. VASILIJE: Kakav pedinter, kad ste mi obećali Evicu? FEMA: Šta, mamzel tebi obećala? To je gurbijanstvo.
FEMA: Šta, mamzel tebi obećala? To je gurbijanstvo. Jokan, Jokan, kumte pisli her, virfte gurbijana hinauz. VASILIJE: Ta nemojte se šaliti, majstorice, nego ja sam došao da pitam kakve ćemo aljine za Evicu.
FEMA (podboči se): Molim te, kaži mi, s kim misliš ti da govoriš? VASILIJE. Zar vi niste Fema, pokojnog majstor Pere opančara žena? FEMA: Ja opančarova žena, u ovi aljina opančarica?
FEMA: Ja opančarova žena, u ovi aljina opančarica? Ah, same daske moraju od žalosti plakati! VASILIJE: Ali zaboga, koliko ste me puta nazvali vašim zetom? FEMA: Ti moj zet, s ovim izdrtim laktovima?
FEMA: Ti moj zet, s ovim izdrtim laktovima? Sad će me smesta groznica uvatiti. VASILIJE: Ali zaboga, majstorice... FEMA: Ta trista te vraga odnelo, nisam ti ja nikakva majstorica...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
) — Po svemu sudeći, Rajićeva pesma je bila i prepisivana: prepisao ju je, svakako negde već krajem XVIII veka, Vasilije Krstić, paroh rumski i osnivač srpske gimnazije u Rumi u XVIII veku; prepis se nije očuvao, ali je u porodici Krstića
da uđu; takvi su pesnici Vićentije Rakić, Gavrilo Kovačević, Jovan Hadžić-Miloš Svetić, Đorđe Maletić, Đorđe Rajković, Vasilije Subotić, Danilo Stajić i drugi.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Artemije Kad sam mu izložio svoje misli kako bi trebalo braniti Kulu, Vasilije mi je odvratio da bi najpametnije za mene bilo da gledam svoja posla i da ne turam nos onde gde mi nije mesto.
Užas! Lauš, star i umoran. Odsečeno mu je levo uvo. Lipti mu krv niz žutu kožu i čekinjastu bradu. Vasilije Sunce prži. Gori kamenjar. Slatkasti zadah lešina u raspadanju. Kiša već dva meseca nije pala.
Može reći: ja sam tu, braćo, jedini ja znam kamo se valja zaputiti, sledite me. Vasilije Kad je čuo da Nikanor već dva dana i dve noći sedi u Mitrovačkoj pećini, iguman Makarije je samo bolno jeknuo,
Ništa nisam razumeo. Stajao sam kraj ove dvojice nag i osramoćen i molio boga da se sve to što pre svrši. Zatim je Vasilije zamočio štap sa kudeljom na vrhu u ključali ceđ i počeo da skače oko kazana, praveći štapom krstove u vazduhu.
Ali neće ni oni dugo. Lauš neće trpeti da se besplatno šire po njegovoj zemlji. Tako kaže Vasilije gledajući me ispod oka. Hoće, lukavac, da me pronikne. Nije on tako ni glup. Ovako: Lauš ćuti i čeka.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Eto ti jednošt tek smotre sveti veliki Vasilije gde dođe Bogorodica u crkvi pred ćivot mučenika Merkurija, te mu reče da ide ubiti cara Julijana.