Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
sestara i braće od koji’ samo najmlađi njegov brat Jakov jošte živi, koji je u vreme Karađorđeva rata bio komandant valjevske nahije, a posle došao na moje mesto u Sovet srpski, a ja odem u vojsku na Drinu.
je pričao: kad su Nemci hteli vojnu na Turke da podignu, slali su mu proklamacije te je on bacao kroz prozor u džamije valjevske, no Turci ne poplaše se, nego kad vide da će rat početi zađu po selima i pokupe sve oružje od Srba i odnesu u Valjevo.
godine [28. februara]. „Mi smo gonili Turke do Čačka — priča dalje moj otac — naša je vojska bila iz same valjevske nahije.
Taj prota Lazar rodom je iz sela Sovljaka, valjevske nahije, i bio je u Sovljaku prota, pa je zaostao u Sremu, a i sad mu je familija u Sovljaku, Đikići, od prvi̓ familija u
Tu je bilo oficira iz Srema sve sami̓ Srba: major Lukić, kapetan [Đorđe] Kljunović i kapetan [Jovan] Bežanović; a iz valjevske nahije bio je: moj otac Aleksa obrlajtnant, Petar Rakarac, Lazar Ilić; Mali Janko [Petrović] i Milisav Milošević
Pa kad ćemo po carevim čaršijama od zulumćara ginuti, to podnositi dalje nećemo, no ti gledaj koga ćeš postaviti knezom valjevske nahije, a ja više ni u čaršiju otići neću, a to li ću knezovati; nego ću iz careve zemlje begati sa životom u Nemačku”
Na toj skupštini bili su: od valjevske nahije moj otac Aleksa, Ilija Birčanin i Nikola Grbović, iz rudničke nahije knez Nikola, iz ćuprijske knez Petar, iz
Dahije otvoriše olovski majdan u Drenajiću valjevske nahije, pod Medvednikom, i sve je moj otac od naše kuće na kolima u Beograd olovo spremao, no ipak su kumpanijama, što
Aganlija kad čuje to ražljuti se, i naredi u vojsku kragujevačke, užičke, sokolske, valjevske i šabačke Turke. Zatim zovne moga oca: „Ja znam, ali hoću da mi i ti pravo kažeš koliko si Hadži-Musta-paši dovodio
” — Moj otac morao je na to pristati, dođe u knežinu i spremi vojsku za određeni rok. Aganlija udari preko valjevske nahije sa svojom vojskom, moj otac predusretne ga sa svojom vojskom, i odu na Drinu u Azbukovicu, gde se slegnu i od
išao, no kad čuje da Crnoga Đorđa nisu poslani Turci mogli pogubiti, nego je pobegao, uplaši se Fočić i ne smede preko valjevske nahije proći, kud su se ljudi mlogi već bili uzrujali, zbog isečeni̓ knezova, nego sedne na čamac i niza Savu u Beograd
) Čuje to i Poreč-Alija, muselim valjevski, uzme valjevske Turke, ode na Ub-kasabu, krene sve Ubljane (Turke) i žene i decu u Valjevo poseli, i padne na konak kod Grmićâ u Babinoj