Jakšić, Đura - PROZA
Dođe Božić ili Uskrs (majka ti beše još živa: vesela, mlada, a hitra kao veverica; otac tvoj mladić kakvoga samo Diškrećanka može odnegovati, a ja na udaju devojka), posedamo tako za punu trpezu: ne
Šta li je to proždrla? — mislio sam u sebi. Približim se žbunu... Sirota mala veverica je ležala, sva u krvi.. — U mene se koža naježila, žmarci me podilaziše, slutio sam da će mi se neka nesreća dogoditi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle je obišao svoje imanje jašući. Krčevina oko kuće bila je puna veverica. Crvendaći su skakutali sve do ruke Pavlove, kad je seo na prag. Pomisli, dakle, da će, tu, provesti prvu zimu.
Naslutio je šta baba hoće da mu kaže. Nije jedna veverica, u šumarku iza njegove kuće, verala se, za lešnikom, na grani. Mnoge su dolazile i sedele na svom repu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Uvređeni mačak beži u beli svet, veverica se igra žmurke sa lovcima, vivak se uživljava u ulogu stražara, čvorak bi da nesmetano hara po vinogradima, pa se žali
Kažu daje ona prpošna, nestašna Veverica prepev nekog manje poznatog nemačkog pesnika. Ne znam kako pesma izgleda u originalu, ali sam siguran da su njeni
Ne znam kako pesma izgleda u originalu, ali sam siguran da su njeni najlepši stihovi Veverica veveri Ko će da joj zameri Mogli biti napisani samo na srpskom jeziku.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Šta mogu? To je bilo jače od mene, baš kao u onoj priči o zaćorenoj veverici. Priča o zaćorenoj veverici Ta veverica, dakle, pratila je neprestano jednu devojčicu.
pred sami kraj te priče nije zaustaviia i upitala vevericu: — Pa dobro, veverice, zašto me neprestano pratiš? Veverica tada odgovori: — Kao što ti je verovatno poznato, mi veverice obožavamo lešnike, a ti baš imaš oči boje lešnika...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Petao) 152 — Ne ima ruku, a lješnjake bere? (Veverica) 153 — Ni vezeno, ni rešeno, svukud zlatom narešeno? (Zmija) 154 — Ni ranar, ni vidar, a svakome krv pusti?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Kada li će porasti?« — pitala se. Nedelje i meseci su prolazili, ponovo proleće kao zlatna veverica skakutalo po dvorištu, a izdanak nikako da se digne od zemlje.
Krakov, Stanislav - KRILA
Patrljak mu je od jednom pocrneo, po telu su mu izbili pečati, i on je umro u nekom veselom bunilu. VII Kao bela veverica preturi se dim po granju. Pišti, lupa, ječi. Najzad je sve tiho. Onda vojnici podižu uvis oči i pipaju se.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Smrt je u vuku! — šaputali su zečevi i srne. — Smrt je u orlu! — rekla je veverica. — Smrt je u lovcu! — uzviknuo je orao. — Smrt je u zmiji! — kriknule su sve životinje uglas.
Princeza je crtala i na crtežu je rasla planina, rasla šuma. Je li bilo košuta u toj šumi? Veverica? Dečak se nije usuđivao da pita. Možda veverice imaju moć da začaraju, i dečaka pretvore u hrast, a princezu u lipu?
Jedva bi ga, u trku, zec koji put pozdravio, jedva bi se pokoja veverica popela na njegov vrh. Borovi su se pretvarali da ga ne vide, a i breza prestade da ga ismejava: na njenim nežnim granama
Je li to ta dolina? Od zebnje orahu zastade dah u grlu. Široka i pusta je bila dolina. Nigde ni zečeva, ni veverica, ni breza. Samo crna i gola zemlja i oblaci koji samo što se na zemlju ne obore.