Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
kaže sveti Simeon Novi Teolog, tako i ja, spustivši ruku u Dunav, držim u ruci sve ponore, sve vode, ali i sve vedrine, i sve oluje, i sve visine, mračne od zvezdanog dima, koje se ogledaju u njima! 9.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
SVADBA 294 6. OBIČAN DOGAĐAJ 299 7. ŽIŽAK SE GASI 304 8. NATUŠTENO NEBO 310 9. OČAJNA BORBA 317 10. ZBEG 325 11. MALO VEDRINE 335 12. 1813. GODINA 340 13. RAVNjE 344 14. NAJEZDA 348 15. LjUTA BITKA 356 16. UŽAS 363 17.
Tišinu noćnu narušio bi samo poneki teški uzdah, koji bi se izvio iz grudi nesrećne majke... 11. MALO VEDRINE Prođe nekoliko dana. Ranjenicima beše mnogo bolje.
Jer je veselih trenutaka vrlo malo!... Nad nama je nebo naoblačeno, i ja vidim ovo malo vedrine!... A volim vedrinu!... Stanko, voliš li ti vedrinu? — Tako je, Zavrzane! Ti imaš pravo!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
“ Ovim smo došli do razmatranja jedne druge osobine Šumadinaca: vedrine i veselosti, koje su se ispoljavale u toku celog XIX veka i do naših dana.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Negde mora biti lakšeg života, vedrine događaja, što se slivaju kao čisti i hladni, prijatni, penušavi slapovi. Odseliti se treba zato, otići nekuda, smiriti
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Pevao je u kratkotrajnom, jutarnjem trenutku povesti i poezije: njegova je lirika izvirala iz duševne vedrine, iz trezvene zaljubljenosti, iz posebnog osećanja odgovornosti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
i nigde nije uspeo, sve radio kao diletant i himeričan duh, imajući lepih planova, ideja i dobrih namera, ali bez vedrine i snage da sve to savlada. VIĆENTIJE RAKIĆ Sasvim odudara od svoga doba i radi u suprotnom pravcu Vićentije Rakić.
Jakšić je bio suviše čovek od mašte i bez osećanja za dramu, gde treba ravnoteže u glavi, vedrine u duhu, umešnosti, analitičkih sposobnosti, osećanja mere i sklada.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A ona, crkva, usred tih svećâ, koje ližu njene kamene zidove, onako široka, i velika, jasno odudara od vedrine svanuća. Još s kraja ulice skidam kapu, dobro je uguram u nedra, da mi je ne bi ko izvukao, i palim sveću.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(A svetlost gde je? Pupi li joj loza?) Dok Vazu vaja tvorbena nervoza, Svetvorac plamti - Kyćo od vedrine! i Kupu brusi, gde će da zablista, kad metež klone, beli labud smisla. Gomila mrak se, raste kolač tmine.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
GDE SPAVA VRABAC Vrabac, stvorenje nepromišljeno, puno vedrine O sutrašnjici ne misli i ni o čem ne brine. Beskućnik, a to znači da je kod kuće svud, On se, kad padne mrak, obično
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A ovi Markovi, danju plandujući i krijući se, a noću sklanjajući se od mesečine i vedrine, | dugo putujući, pronašli je, i pošto kulu osvojili, porušili, nju ugrabili i sada sa njom eto ovde stali, da se odmore.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
je prepoznavao: neko je, evo, protrčao, to su mala, bosa stopala, još trapava, a u tragovima tih stopala ostaje prah vedrine.
tminom u sebi, Dositej je, čim je ušao u svoj dom, opazio kako se u njemu ponovo izdvaja, kao rasvetljenje, izmaglica vedrine.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zagledaj dobro. Gle kako nežno zrači plemenitost njegove tople duše, kao najlepši izraz večne vedrine prirodine! U moje doba kad dospeš nijednog više videti nećeš neće ih biti, svi će iščeznuti, tako mora biti, svi će
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A tamo, daleko, daleko nad krovovima, vidi se ipak jedna mala kapica vedrine koja obećava da će sutra možda biti lijepo vrijeme. Možda čak i vedar, sunčan dan...
A možda je tom malom povišenju tonusa u njemu doprinosila i ona krpica vedrine daleko iznad krovova, koja je nešto neodređeno obećavala. Ali sutradan se opet vraćao. I, jednoga dana – skočio je.
A na svakom od tih puteva nailazi čovjek na neke ljepote, na vedrine, na neke obasjanosti. Možda je to tvoje za tebe, za takvu tvoju narav, zaista, najbolje, pa i jedino moguće.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Još neko vrijeme treperi ta svjetlost, pa se postupce gasi, i oblaci: osvajaju komad po komad vedrine, kao da je proždiru.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Je l’ s osmeha tvoga lica, Il’ s vedrine duše moje, — Nek je vedro svud po svetu, Pa ma otkud, svejedno je. Nije tuga moja druga, Sto me jada ne savlada,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Nema tu mira za krv, ni blage za glavu vedrine Kad te od kuće tera bljutka samoća u lug. Il’ ne nosi oči, il’ vodi sa sobom čedo, Sam, sa očima, mlad, ne id’ u
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali, zapravo, nisu to misli, već ulomci rasejanih misli, kao ulomci neba, oblaka, i vedrine, i drveta što se u rijeci odrazuju. — Tu sam, kad sam dijete bio, lovio rake!
Gledaju u nebo, u oblake, kako jure, i — na putu proždiru ono malo vedrine. — Već mi je dosadno! — govori doktor. — Zar nećeš podulje ostati? — Najduže do proleća... Beč, Beč!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mene su, uprkos svemu, mnogi ovde cenili i poštovali, nešto zbog učenosti, nešto zbog vedrine. Mnogi su me već videli kao budućeg igumana.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kuća za stanovanje, uvučena i nevidljiva spolja, dugačka je, prizemna, starinska, ali nekako vedra, pa se valjda zbog te vedrine i vrzmalo po njoj dosta i fratarskoga i civilnoga sveta. Vratar klosterski na jednokrilnim vratima imao je vazdan posla.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Svi su u strahu pretraživali očima upola naoblačeno nebo. — Avioni! Eno ih! — uzviknu Jovanče. Preko plave oaze vedrine, u guščijem poretku, žurno preletješe tri grupe krilatica i ponovo uroniše u oblake. — Avioni, avioni!