Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
„Tako li je dakle! Sad mi je sve jasno: Ta ja mnogo mogu; ala je to krasno! Mogu, vala, vedrit’, mogu i oblačit’; Ceo svetli duvar ja mogu pomračit’. E, ko bi se nadô takoj moćnoj sreći!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Kad se magla vedrit’ poče, Pa mi zorin zrak zasviti, Kažu da sam mnogo pevô, — Ne sećam se, može biti. Al’ kad stisnem bolno čelo,