Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” (Boža je i Vesa Velimirović oterali iz Karanovca top u Brankovinu.) Ja se sastanem sa Jakovom i Milanom. Pozovemo i dođu nam 20 Turaka Užičana u
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Naši su gledali da koncentrišu tu što više vojske. Iz Velikoga Šiljegovca dozvan je majop Steva Velimirović sa svojim odelenjem od preko 3000 ljudi da pomogne u borbi. Odovud iz Aleksinca poslato je sve što se moglo odvojiti.
U naredbi, kojom se pozivalo ovo odeljenje, stajalo je izrično: da se komandant odeljenja, major St. Velimirović, ima sam javiti tačno u 7 časova u jutru, a bude li štab tada već izašao na pozicije, on da pođe za njim i da ga nađe.
U tome dođe majop Ct. Velimirović i zamoli me da ga prijavim đeneralu. Prijavim ga, đeneral ta dozva sebi i između njih dvojice otpoče se ovaj razgovor,
»Vojsku mi dajte..e...e....., vojsku, vojsku, meni treba vojska. Strašljivče jadni, vojska kamo ti?« Major Velimirović odgovori potresnim glasom: — Ja nemam vojske.
Pošto predade sablju, major Velimirović opre se obema rukama o unkaš, nasloni se na ruke i čisto ce sav zgrči i pogrbi od bola; mora da mu je tada neka
Taj je listić i sad kod mene i na njemu stoji ovo: »Komandantu drugoga korpusa (pukovniku Protiću). »Major Velimirović, posle bitke 11.
U pismu je bio izliv bola ucveljenog bratskog srca. Kapetan Velimirović tražio je otpust iz timočko-moravske vojske, gde je đeneral komandant.
Dok sam ce ja ustezao da mu ga dam, izađe đeneral i upita šta je. Kažem mu da se major Velimirović ubio i da je ovo pismo od njegovoga brata kapetana Velimirovića, upravljeno lično na đenerala.
Komarov i kapetan Velimirović razgovarali su nabusito i pogledali se mrko. Velimirović je krivio i optuživao, Komarov se pravdao.
Komarov i kapetan Velimirović razgovarali su nabusito i pogledali se mrko. Velimirović je krivio i optuživao, Komarov se pravdao.
Dragaševićem o smrti majora Velimirovića, i izrazio mu moje čuđenje da je pokojni Velimirović tako jako primio srcu reči jednoga đenerala, o kome ni sam nije imao bog zna kako visoko mišljenje, g.
naših akademijskih oficira vaspitano je tako da bi svaki od njih u podobnom slučaju isto tako postupio kao i pok. Velimirović. To su ljudi nežna, osetljiva srca, nesposobni da podnesu i prežive tako surove udarce.