Jakšić, Đura - PROZA
“ Mi se obojica pogledasmo, jer na to nismo ni pomišljali. „Mi, oče, nemamo nikakva pismena“, reče Živko. „Mi, kao velimo, da ti to udesiš, a mi da platimo koliko bude pravo“.
Obradović, Dositej - BASNE
palo na um da on za ljubov istini drugojače postupa, da nami protivoslovi, što mi utvrždavamo da on odriče, i što mi velimo da nije i da ne može biti da se on usudi reći da to jest i da može biti, — on nije za nas, on neće da nas vara, nek'
Što velimo da se svi ljudi u praroditeljnom grehu rađaju, to ako hoćemo razumno da tolkujemo, ništa nije drugo nego neznanje, jer svi
Mi kad velimo da za grehe naše stradamo, to toliko znači da za naše budalaštine i neznanje zlopatimo; zato i| fariseji sleporođenom
Ništa. Kad velimo da nas je naš premudri Spasitelj izbavio od praroditeljnoga greha, ništa drugo ne velimo nego da nas je osvobodio od
Ništa. Kad velimo da nas je naš premudri Spasitelj izbavio od praroditeljnoga greha, ništa drugo ne velimo nego da nas je osvobodio od neznanja, da nas je izveo iz tame u svet, da nam je dao pravo boga poznanstvo, i da nam je
ne da o sebi dobro misliti, i vsegda ono što Latini vele: „Latet anguis sub herba: Krije se zmija pod travom”, a mi velimo: „pokriven ugljen”, pretpolaže. Jezuiti su u ovoj majstoriji znameniti bili, pak kad bi do posletka, što im pomože?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Jok! Ne daj, bože, da ga mitimo — poče uveravati Đuku jedan ,od njih — nego ko velimo gde nam je prvi put došao — neće valjati da ode onako bez išta.
Kapetan kao čineći se da mu to nije po volji, uozbilji se i upita: — A šta vam je to? — Ta, eto, malo šećera, velimo da poneseš tvojoj dečici, nek su ti živa i zdrava!... — veli kmet. — Ta nije to trebalo...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Pa, dobro, Jovo! - vele starci. — Kud ćeš mu bolje! - vele seljaci. — Velite li svi tako? — Velimo!... velimo!... — E, dobro, braćo! Sad znate šta smo dokonali. Ta odluka, od toga časa, postala je zakon svemu selu.
— Pa, dobro, Jovo! - vele starci. — Kud ćeš mu bolje! - vele seljaci. — Velite li svi tako? — Velimo!... velimo!... — E, dobro, braćo! Sad znate šta smo dokonali. Ta odluka, od toga časa, postala je zakon svemu selu.
I reče: — Nemoj se kariti, dragi aga, nemoj! Ljudi smo, pa pogrešimo. Mi smo se sklanjali od tebe, kao velimo: šta ćeš, stranski je čovek... Možda on mrzi kad se razgovara s njim... Ali sad ne brini! Ja, ja!
— Nije to što Ivan ne bi valjao, nego što se Jova bolje razume. Ali kad on neće, onda neka bude Ivan... Velimo li? — Velimo! — Onda, Ivane, evo! I on uze štap koji mu Jova pruži, pa ga dade Ivanu...
— Nije to što Ivan ne bi valjao, nego što se Jova bolje razume. Ali kad on neće, onda neka bude Ivan... Velimo li? — Velimo! — Onda, Ivane, evo! I on uze štap koji mu Jova pruži, pa ga dade Ivanu...
— Braćo! — reče Srećko posle dužeg razmišljanja... Velite da se Turčin i Marinko ubiju? — Velimo!... — zagrme sa sviju strana. — I to odmah! — dodade Stanko. — Jest, odmah...
neka oprosti Gospod!... Stanko, sine!... Iako božanski zakoni kažu da si grešnik, zemaljska pravda i mi, grešni ljudi, velimo ti: „Ko se ne osveti, taj se ne posveti!...” — Tako je!... Tako je!... — I tako je!
— grmnuše sa sviju strana. Stojan vide čak i svoje ljude da tako misle. Crn u licu kao zemlja, prostenja: — Velite? — Velimo!... — Ja ne velim! — zagrme Zeka. — Ja se neću maći odavde dok me svega ne iskablićaju na param parče!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
K’o velimo, kad je miraz k’o što treba, nek bude i vino; kad već mladoženja dobija vrednu devojku i dobar miraz, neka onda i svatov
Kakvi ste mi vi tenceri! Ta govor’te štogođ! — Pa,... mi k’o velimo, neće, valjda, znate, imati forme to, — veli joj jedan pajtaš. — Ah, aber majn got, kakva forma!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Istina, tu ga sve rezile za njegov rad po selima, ali mi, brate, velimo: zašto je vlast, nego da selo zna za nju; — nama i ne treba... kod nas, Bogu hvala, sve ide mirno i po zakonu.
— Pa, šta velite, ljudi? — reče gospodin Burmaz posle dugog ćutanja. — The, šta velimo?... da važe macke, ja bih ti sad kazao, — poče gazda Mitar, — a ovako ne znam.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Sad da prijeđemo na ono što je pretežnije. Kušmelj kao da bješe i najpošteniji među svojim zemljacima. Velimo: kao da bješe, jer ne znamo pouzdano.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Gospođo, ja sam došao da ti kažem šta je narod rešio: dosad smo ti davali po jednu plećku kao danak za Božić, a sad velimo da i ono rebara ide uz plećku! — Je li zaista narod tako rešio? — Bog i moja duša, tako smo rešili.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
znamo iz obične jezičke prakse: za ono što je ispred nas kažemo to ili ono ispred mene, a za ono što nam je iza leđa velimo ovo iza mojih leđa.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ Lepe reči, topla nada Iz grudi ih kreće; To velimo, to želimo A — biće, il’ neće. Al’ kad mili u grob padnu! — Ni to ništ’ ne menja, — Zar ne smemo i tad reći:
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pak se broji da je hrišćanin! ... Velimo da se je vreme obrnulo i stražnje su nastale godine zle i opake. Obrnuli su se ljudi i izopačili se, te su stražnji
ZLATNA SREDINA Ako je koji brat među vama bludnik, štono mi velimo kurvaš, il' mu kamatar, mitouzimač li, globar, ili dosađivac, pjanica li, i preotimač tuđem dobru, telbiz, prodajnik,
« Posluša ga Bog i odvrnu s vilajeta mu preku smrt što no u pismu zove se povetrije, a mi velimo kuga i čuma. Hele s ovoga posla napre je ta preka smrt povetrije postalo.