Crnjanski, Miloš - Seobe 2
protiv Vasilija, zato što hoće da seli Črnogorce, da za Rosiju ginu, nego zato što bi hteli da puškonoše njegove, za Veneciju, ginu. I oni polk spremaju, a Vasilije im je to pokvario. Pavle onda poče da sipa, sve češće, u Vanijevu čašu.
Kostima našim da kaldrmišeš drum u Veneciju. Da se zabeli kad god sumrak pada. Put da nazidaš kostima našim, po planu grofa Merci!
Koliko je matera naših jaukalo i kukalo, pa je li ko čuo? Služili smo, verno, hrišćanstvo, austrijsko, neki Veneciju, drugi Tursku, pa se pročusmo, je li, i nagizdasmo. Sve je to naše slavno Serbstvo obično ajlugdžijstvo.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Videćemo Beograd i sve druge velike gradove. Obići ćemo jadransku obalu od Izole do Ulcinja, Veneciju, Granadu, zatim krenuti na zapad ili jug, svejedno! - šaputao sam joj u kosu i preplašio je do ludila.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Znaš li kako si sa mnom upravio kadno prođo(h) poslednji put preko Trsta? «Idi u Veneciju, pak se opet vrati, pak ćemo tako i onako uraditi.» Ja ti verova(h) sve, od točke do točke. Ko ne bi Srbinu verovao?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pukovska trpezarija je raskošna, kao da smo ušli u Veneciju. Imamo pet jela, i sladoled, na kraju. Kod stola nikako mi ne uspeva da zapodenem razgovor sa susedima, ni prekoputa,
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
GOSPAVA: Dosadilo mi stalno otvaranje rupica! A i jedan vekavejac, voskar, ima opela, vodi me na ručak, u „Veneciju”, zemunsku! Treba i večeras da se nađemo! Ko zna šta bi sve moglo dispadne!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Korabalj napolak prazan. Pogodimo se s kapetanom za tri cekina da me odveze u Veneciju. Kad dam ova tri, ostaju mi jošte samo pet. U Veneciji potreba stajati na lazaretu 21 dan; tu se troši.
Bog joj dao večno blaženstvo! | Korabalj za Veneciju bila je velika nava od linije. Krome prove ditora, njegove gospođe i služitelja, na[h]ođahu se tu jošte četiri oficira s
prove ditora, njegove gospođe i služitelja, na[h]ođahu se tu jošte četiri oficira s ženami i decom, koji na isti način u Veneciju iđahu.
Odavde opet u Veneciju k Aćimu Žarkoviću, prvomu od naši[h] trgovaca u Skradinu, koji je pre mene otišao bio za iskati od senata dozvoljenije
Po Božiću — u Veneciji karneval. Ludi bi bili kad bi u Trijestu stajali! ’Ajde u Veneciju! Da nam je i tu lepo bilo, to svakˊ zna da mu se i ne kaže.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Al’ dalje! (Čita.) „To je poruka, Kojom Bajazit, skoro svemoćan, Veneciju ti trese svirepo...“ Oh, Venecijo! Što nisam muž?
I pozdravi se toj Republici Da mi je milo breme nositi Što mi na slabo rame tovari Golema ljubav koju osećam Za Veneciju dragu, premilu. LEONARDO: Hvala, Svetlosti! Ja odoh s tvojim pozdravom Ohrabrit srca žena mletačkih...
Veli da su joj Turci napali na lijepu domovinu, te bo’zna ako joj nema naše pomoći, bog da prosti Veneciju, ni kamena joj se neće žnat!... BOŠKO: Pa?
VUJO: Obeća, dakako! Kad bude nužde, veli, i dok se porazgovara sa poglavarima, poslaće u Veneciju jednu tisuću crnogorskih sokolova. BOŠKO: Ta brzo poče! BOGDAN: Brzo, boga mi, Na našu grdnu nesreću.
BOGDAN: Hajd’, da prolivamo krv! Al’ da je znati barem uzroka, Za koga teče poslednja kap. KAP. ĐURAŠKO: Za Veneciju... BOŠKO: Bog je ubio! KAP. ĐURAŠKO: A što? BOŠKO: Kako: a što?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sećam se, nekada, na brodu za Veneciju, posmatrao sam jednog brodskog užara. Plete uže, peva, prepune mu šake kudelje, uže se uvrće, debelo, čvrsto, duže i