Radičević, Branko - PESME
Sad bi gledô deno moma Ponajlepši ima, Pa bi vesô tamo oma Poleteo njima, Da s' nagledam mlada veka Ti čarni očica, Da s' nagrlim beli seka, Naljubim usnica.
u ruci jednoj čašu, A u drugoj — opet čašu, U ustima pesmicu, Vama, braćo, zdravicu, Po vinskima kapljicama Igram vesô među vama, Braćo mila, zdravo, zdravo! Vina dosta, to je pravo, I momicu belu, jedru, I plameni mač o bedru.
9. I zbogom ostaj dragoj sam ja rekô, I poljubaca njeni pija slad, Na moj sam posô tade vesô tekô, I mil i lak mi beše svaki rad; Svršetak sam u duši dana čekô, Večernji jošte preumilni lad: Tad itio sam ja
“ Vadi od pojasa Vrulu meka glasa. On u vrulu vesô duše Laor krilom lako puše, Na obalu drugu reke Nosi vrule meke zveke; Jedna moma tu je bila Ćupom vode zavatila.
“ Jer ga mora sad da ostavi; „Blago meni!“ mala tica poje, Jer je nema niko da rastavi: Sa ticom bi vesô pevô jako, A sa vodom tužan bija plakô.
(5) O misli cvetak vesô na razvitku Štono teži, teži na svetlinu, Bistra vodo u kamenu povitku, Što veselo traži pukotinu, Misli moje,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Jedan pije jer je bogat, drugi pije jer je dužan. Jedan pije jer je vesô, drugi pije jer je tužan. Neki piju da se biju, neki jer se bratit’ hoće; Jedni piju rad družine, drugi piju zbog
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
prisen daje obrazu, Te mu se lice sija snežinom, Baš kao labud kada putuje, Sa belim krilom oblak cepajuć; Pa onda vesô, dobar, ugodan... Hej, da mi ga je doma videti! TREĆI TURČIN: A kako ti se zvao?...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LXIV Božić, Božić, mio danak, Ko ga ne bi milim zvao, Ko li ne bi vesô bio, Ko se ne bi radovao! „Evo kolač,“ starešina reče, „Kolač treba seći, ko će s kim da seče?
Kako srpsko kolo igra, Kako srpske misli budi! A kum Josim zagrli me: „Stari svate, vesô budi!“ Pesme ječe, čaše zveče, Rumeniji svi u licu. De, starojko, reci i ti Ma najkraću zdravičicu!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
BOGDAN: A s njim je gospođa — Ta to svi znamo. — Ma voli li je? Je l’ vesô, hrabar. Je li pogodan? Je li pred njome muški slobodan? KAP.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Pustismo volove iz lijesa, pa 'vako štjedosmo užinati, dok neoklen trnapi Mijo s malim Stojanom. Vidim: vesô je nešto. — Evo, i ja, Dule, oživio. Stolina majka umrla, pa on došô svom đedu da potraži svoju starevinu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1881. LjELjO U čudnoj cpeću milja svog, Kô ljupki, mili dan, Veselo igra mladi bog, Uz liru i timpan. I vesô leti svetom svud, Šireći slatki jad I strelom ràni moju grud, Nestaško ràni mlad!
Uzmi svitu i odelo, Jer smo, zbilja, slični mi, Jer na mene ličiš ti.“ I sa svitom svinjar pođe, I u London vesô dođe, I kralj diže pozdrav svoj: „Dobro došô oče moj! Jesi l' spreman, hoćeš znati Odgovora mudrog dati?
“ Caru ovo smešno pade, I slatko se smejat stade; Pa je vesô, pa je rad, I abatu prašta sad. A svinjaru, što je lagô, U nagradu daje blago: Jer ko vedru šalu zna, Zaslužuje blaga