Radičević, Branko - PESME
“ Dok je srca veseloga, Dok je zeke vilovita, Dok je Boga silenoga Što se gromom amo ita, Zaludu se smete sili, Kad će Bože da zakrili.
! Tako staja srca veseloga, Al' eto ti čuda još jednoga: Preko luke pravo ka meneka Jedna krasna uputila s' seka, Ao vile, vi, prebele vile,
A ti, brate, kroka veseloga, Kad tud mineš, de seti se toga, Pa uzdani, pa suzicu proli, Cvet ne diraj, veće ajde doli, Ne kidaj ga, tako t'
uvek i svakada, Mene mlada samo kadikada, Samo onda kad čašu uzmete, Pa veseli do dna ispijete, Tada samo, tada veseloga Setite se, braćo, druga svoga, Kaž'te samo makar u pameti: Mlogu l' s nama on osuši kleti!
U knjigu te meto žitka svoga, Žitka svoga, brate, mlađanoga; Čitam knjigu, pa se onde smijem Di su mesta žitka veseloga, A di tužna, onde suze lijem; A kad dođem čateći na tvoje, Kišom grune bratsko oko moje, Zaš ti zađe danak tako
Ruka danka vrućinu je dala, Drva niču, šire svoje grane, Od žalosti, svakojaki zala, Te me tako veseloga brane. Sanče, ti mi diže pramaleće, I oživi uvenuto cveće. 59.
Tamo de se dola vije, Ne bi l' bilo ugodnije? Sred seoca ubavoga Bilo b' drusta veseloga, Bilo b' šale, razgovora I ljubavna dogovora; Ali tako čudne ćudi Kao da se kloni ljudi. Ma zarašta...
“ I vesele se Milanove sluge, Jer gospodara veseloga vide; Crvena vina tu na stolu boca, Pred svakim stoji čaša napunjena.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ostavi ovce pa uzme torbu i metne u nju hljepca, soli i luka, i sviralu, pa pođe po tragu kako je čuo od veseloga gazde svoga, a nikome ne kazuje šta će i kuda će.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ E, možete zamisliti bi li smijeha. Gospodar isti osmjehnu se i ljubazno pogleda svoga veseloga đakona. Vladika sad zače pitati svakoga redom za njegovo brastvo, za čeljad u kući, za djecu naosob, o potricama, o
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
navike Bakonja se prenu i prekrsti, ali ne skoči kao njekad, no leška dokle ne izumre pošlednje zujanje zvona i zamišlja veseloga Butricu kako poskakuje držeći se za konop.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ilija Vasić sve po centralnim bečkim arterijama i bogatim ringovima, gde je, obasut milionima sijalica, strujao život veseloga grada.
Mi ovde kažemo: veseloga grada, prosto zato što se zna da se takav glas neopravdano pronosio svuda po svetu o toj štapskoj varoši Beču, koji
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
kad parobrod, krcat snažne omladine, kreće u svijet, gleda za njim i s lakom sjetom sjeća se puta u Ameriku i Lazina veseloga lica — i od srca sažaljeva snažnu djecu koja ostavljaju rodni kraj.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— i zovnu nadstojnika Vasu. Nadstojnik dođe iz dućana s običnim svojim licem, s kojega, rekao bi, ovoga časa nestade veseloga detinjega, podušenoga smijeha, a ostao mu je trag oko uglova usana.
—Pijan je kao sjekira! — opazi otac Dionisije. A Maša kida se od veseloga smijeha. — Vrijeme je da se odlazi! — opazi gazda Jovo, razdrijemavši se; bio se naslonio glavom na trpezu i zakunjao.
Oni, bolan, i ne jidu nego kanule i zeleni; isto ka i živina! Majstor međutim ne slušaše veseloga mladića, već se slatko zalagao i silno se znojio... vVražji pliše! — nanovo javi se Cirilo i pogleda po družini.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ne čuje uvo veseloga glasa, A vetar šumi, zviždi i jauče; Pa diže magle sa visova tavni' I kao oblak valja ih u ravni. 5.