Obradović, Dositej - BASNE
Uzdam se da sam na ovi način vesma sposobno sredstvo izmislio ne samo t v oj e blagoserdečno izvinovljenije i želajemo proštenije za polučiti, no i ješte
Što ćeš cad, kazuj?” „Velikomo|žni lavu”, — odgovori miš s l umilnim glasom, — „vesma sam sagrešio, priznajem i ispovedam, no molim te da mi oprostiš; neću više to učiniti, ovo će mi biti prvi i poslednji
„Chi mi lusinga più di quel che suole, o m' ha inganato, o inganar mi vuole”, vesma razumno vele Talijanci: „Ko me god laska više nego obično, ili me je prevario, il' me prevarit' hoće”.
„To ja i hoću”, odgovori učitelj. Plutarh, za neku veliku pogrešku vesma razgnjevat na svoga slugu: „Idi mi s očiju”, reče mu — „da nisam ovako srdit, bih te zdravo izbio.
Plutarh imao je prekrasnu bradu (pravo valja kazati, ima i brada vesma lepih), no on vrlo viče i izobličava neke lažljive filosofe onoga vremena što se za samu veliku bradu izdaju za to što
23 Lisica i drvena glava Lisica uđe u dućan drevosečca i nađe tu između ostalih vešti i jednu drvenu glavu vesma majstorski sadelanu, koju je pozadugo gledala i tamo vamo premetala, no ne čujući od nje nikakve reči, turi je
Lisica je tome vesma negodovala, no šta će jedna parama tolikima? Onda ućuti, a kako negde upazi parče mesa u škripcu, doveue tu majmuna i
Koža mu je skaredna vidiš, pokrivena s debelim ljuskama, i tako tvrda da je vesma mučno probiti. Ova basna prinadleži onima koji se odveć hvale i ponose s blagorodstvom svojih praroditelja, a sami
| Naravoučenije Različne stvari čine nam se strašne jer ih ne poznajemo, koje potom črez ophoždenije i poznanstvo vesma nam obične bivaju.
” „Και πάνη αγαθή γη αμεληθείσα χερσεύεται: I vesma blaga zemlja, prenebrežena, divjači”, govori Plutarh. Mužestveni i hrabri narodi bez vaspitanija i nauke, šta su?
Grbavu, sakatu i lišenu uma smejati se, to je znak huda i nevaljala vospitanija. Šaliti se i prosto smejati, vesma su različite vešti od ruganja i posmejavanja: prve proishode od dobra i nezlobiva srca, a poslednje iz zla i pakosna.
i u njemu peva, rado ga slušam i vidim onako crna i čađava, i dragovoljno dam mu na napitak, razmišljavajući da je on vesma potreban u opštestvu.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Ja, uveravajući da će knjiga moja biti vesma polezna, ne mislim u tom sebe hvaliti, no one ljude od koji(h) sam što dobro naučio, iz kojih premudri(h) knjiga
pogled na narode prosveštene cele Evrope; u sadašnjem veku svi se narodi sile svoj dijalekt u sovršenstvo dovesti; delo vesma polezno, budući, da kad učeni ljudi misli svoje na opštemu celoga naroda jeziku pišu, onda prosveštenije razuma i svet
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: To mi je virklih vesma milo da sam se s vama upoznala. Verujte mi, gospodin baron, vrlo mi se retko ovakove vizite prigađaju.
ALEKSA: Vi vesma blagorodno čuvstvujete; i ja bi volio deset puta umreti, nego da vas se lišim. No zasada dosta, evo mi bedintera. 9.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
sebi govoriti, ne bojim se da mi se neće verovati, jer ću imati premnogo uzroka samoga sebe osuđavati i pohuđavati, a vesma malo ili nimalo hvaliti.
kuće nositi, a pritom i mlada budući, dve godine po smrti oca moga pošla je za drugog muža; no u ovom ftorom braku vesma je sirota nesrećna bila.
Meni bi žao bilo to čujući; i zaisto ja sam vesma njega ljubio. No, ko će meni izvaditi iz moz|ga pustinje i pustinjike i sve kojekakve stvari s kojima sam ja bio moju
I sad pišući, po dvadeset i pet godina, vozmuštava mi se utroba, suze mi teku i vesma tužim. Po sata, ili više, bilo mi je u usti «nano moja, nano slatka! Julo, srce, Julo, dušo!
Od Hercegovine | do Banata, u Bosni, u Horvatskoj, u Slavoniji i u Serbiji narodi su vesma milostivi i odveć srodstva ljubitelji; i što se kasa u staro vreme, vesma pohvaljene dobrodetelji gostoljubija, zaisto, u
Horvatskoj, u Slavoniji i u Serbiji narodi su vesma milostivi i odveć srodstva ljubitelji; i što se kasa u staro vreme, vesma pohvaljene dobrodetelji gostoljubija, zaisto, u tom ovi narodi ni jednom nisu ftori.
No, pre nego počnem moj način žitija u [H]opovu, neka nakratko javim što se je s mojim Nikom uradilo. On je vesma trudoljubiv bio, crkvu čisteći, sveće i sve što je u crkvi, nameštajući tako da njegov starac vesma je s njim zadovoljan
On je vesma trudoljubiv bio, crkvu čisteći, sveće i sve što je u crkvi, nameštajući tako da njegov starac vesma je s njim zadovoljan bio.
Imao sam u ljubavi nekog mladog jeromonaha Vasilija Osečanina, jer je i on vesma ljubio čitanje. Ovi me sovetuje da čitam Baronija, kojega, čitajući, usladim se u istorije.
Moj iguman sam nije nimalo priviknut bio k čitanju, ali je vesma milovao slušati od mene da mu kazujem šta sam čitao, a svrh svega po volji su mu bile istorije.
I, zato, s tim nami ništa nije zadovljesotvoreno ni pomoženo da i[h] mi sami poznajemo, pominjemo i ljubimo; to je nami vesma malo; nego [h]oćemo, ako je ikako moguće, da i[h] sav svet pozna, spominje i ljubi.
Tu mi se sva zima ne učini duža nego jedan dan. Antun, koji me vesma ljubljaše, predavaše mi s velikom radostiju osam časti slova, davaše mi sverh nji[h] okupacije i tolkovaše mi neke
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
dan se tmuri; Plače bez kraja, bolno plače Sumoran beskraj suri; U mrtvi suton što se hvata Jednači, jeca vesma - Po trulom lišću, preko blata Stara, bolna, i polagana, Ubogih, mutnih, šturih dana Jesenja kišna pesma...
I dok za senim' nadâ pali' Pogrebna bruji pesma, Spomene blede sreće hrani, Poslednje svoje varke brani, I veni, veni vesma!... Tužno...
plače Sumorni beskraj suri; I tužan, tužan ropac tajni Dalekih slušam dana; Ugušen jeca šum beskrajni, Tiši i tiši vesma K'o stara, bolna, polagana, Ubogih, mutnih, šturih dana Jesenja kišna pesma. St. Luković CLVIII O ZAŠTO?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mimoidoh i bešumni dvor, Blagočest’ja pravoslavnog verni Gdi je često svjaščenikov zbor; Slušah Serbov jezik, vesma skladnu, Slatku mekost bukvam Slavov dat, Dunava pih vodu bistru, hladnu, Al’ ne mogoh jadan otnjud spat: Jer ne
o zlatoje proleće! Sav krug zemni obnovi se divno ukrašen, v novo telo obuče se, vesma nakićen. Večnu žizi obražava, ako knjigom uverava. o zlatoje proleće!
Po novom pravopisanja načinu smatrajući na povod k novoj vesma nuždnoj Serbskoj Pismenici ili Jezikonauku spisan 1810. A izdao ga Vuk Stef. Karadžić. Beč 1833, 85—6.
Primim ja ubo ot njega pismo, koje me vesma opečali, da sirječ za Serbiju nikakva još dobra izgleda nejma, ražali mi se tako, da sam se i isplakao pak ot tuge
Jeja muž prinužden jest črez ju stiditisja, i kogda kto jemu o nej predstavit, togda jego vesma opečaljajet. Zlaja žena sodjelajet pečalnoje serce, i priskorbnoje lice.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Po novom pravopisanja načinu smatrajući na povod k novoj vesma nuždnoj Srbskoj Pismenici ili jezikonauku spisan 1810. 1834.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— O, vi ste vesma dobri. Vašu krasotu i ljubov ko knjižestvu u prvoj ću odi spomenuti. Malo je teška? O, ništa, ja poznajem vaše
voіle) — koprena, veo VELIKOLEPIJE — sjajnost, divota, veličanstvo VELIČESTVEN — veličanstven, uzvišen VESMA — veoma VZAIMNI — uzajaman VZOR — pogled VIVAK — vrsta izdužene dugonoge ptice močvarice sa perjanicom koju pri
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ih že gresi našim podgnještajut. Vede tebe jako svoju dušu grešnih radi položšago i svoju krv za nih izlijavša. Ini vesma blagovoljenije tvoje pretaknet se v greseh. I zanje ž mene gradu semu straža postavil jesi.