Dučić, Jovan - PESME
Trava puna rose. Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose. Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen.
POVRATAK Vratiće se opet kada lišće pane, Kad zaplaču hladni vetri obalama, Kao uspomena na pomrle dane, Bleda i u crnom, javiće se nama.
Kao bolesnica hodi bleda reka, Skelet vrbaka nadneo se na nju. Čuje se jecaj i potmula jeka — To vetri plaču visoko u granju. I mraz se hvata nad trulim strnjikom; Mokre su staze i blatnjavi puti.
Sluša pesmu gora kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri neme, Nepomično stoji tamo gde sve bludi: Oblaci i vetri, talasi i vreme.
Ja sam deo noći. Nad vodom i humom Kad jutrenji vetri svojim blagim šumom Pogase lagano bele zvezde njene — Ona šumi zbogom u odlasku naglom, I uvija tužno, kô cveće i
JESENjA PESMA Prvi vetri s cveća nose Sve peteljku po peteljku, Selice za gorske kose, I zvezde za crnu reku. A ništa me ne pogleda Još
PUSTINjA Divovi sunca, kao vetri, Prolaze ovud s neba vrućeg, I minu gorke reči dve-tri Proroka negde vapijućeg. Noć ovud svugde smrću zaspe; Ali
Još si uz nas, sveta majko, koju muče: Sve su tvoje munje u mačeva sevu, Sve u našoj krvi tvoje reke huče, Svi vetri u našem osvetničkom gnevu. Mi smo tvoje biće i tvoja sudbina, Udarac tvog srca u svemiru.
HERCEGOVINA Naši će im vetri pepeo razneti, Spraćemo sa stene pogane im stope: Zaboli smo koplje na velikoj meti, Sad je put naš nalik na sunčane
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Zato meni ono na klobuku!“ On je imao običaj da noću veša, o prozor, sve što skine: mundir, gaće, klobuk – da se vetri. Njegova žena, na to, iziđe iz vode, a njen muž poče, u istoj vodi, da čuči i da pere noge.
Radičević, Branko - PESME
“ Gorom ladni vetri pire, Pa znojavo lade čelo, Iz kamena voda vire, Ladna voda krepi telo, A kad legnem, guste grane Od sunčane jare
Ala jadan čupa kose, Gruva svoje mlade grudi, Vetri vapaj njegov nose, Oće skoro da poludi. Tužan ide on na groba De počiva njemu mila, Svaki danak dugo doba Suzā
Tio vetrić, tio duje, Al' mu dušom poljuljuje. III Vetri dušu od planine, Ama taki još ne biše, Kao kogod da tu gine, Kô na smrti da uzdiše, A to lisje sa drveta Da čudno
On je stekô dragu, koja mu umre. Ala jadan čupa kose, Gruva svoje grudi, Vetri zapev njegov nose — Skoro da poludi. Svaki danak on na groba, Di počiva mila, Ide tužan dugo doba, Suzā lije sila.
Šljivika grane mene kriju, Kroz njega s' vetri noćni liju, A oko mene ruža gušte, Sa drva listi tijo šušte, Ko da se tuže da ću uteći, Da njima zbogom neću reći.
“ Ta srce mu pusto od kremena, Ne plaši se bure ni vremena. Al' mu, bogme, ni prvine nesu, Da ga vetri po gorici tresu...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
pokriveno, ali ipak mnogo, jedNo uz drugo, pretrpano, te se osećala ona vlaga i ustajalost sobe koja se ne otvara, ne vetri.
Lalić, Ivan V. - PISMO
kao lutka, iznenađen Bleskom praznine u naglom pomaku, Prekorno zgrčen; tako je i nađen, Krčag iz kojeg vetri miris žeđi, još vlažan ispod probijene gleđi; On ležao je preračunat, srušen, Bunar iscrpljen srkom nagle suše.
2 U suvom doku sa ostatkom snasti, Eksponat iz kog vetri miris čaja; Timaren brižno, ali lišen sjaja Otkad Zemljotresac nad njim nema vlasti.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Mantije se nebom viju, ja hodim u ubožničkoj vreći, u strahu su i vetri, crnilo u mahu, šta će biti od mojih kosti, trulež? Ili će biti mošti! Varlaam je zver. O tome sutra.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
KOD KALEMEGDANA 40 NOVE SENKE 41 PARTENON 43 NjEGOŠ U VENECIJI 46 RELjEF SA LIKOM DANTA 48 LjUBAV 50 OČI 51 VETRI 52 ETERIZAM 54 KARIKATURA 56 BOLESNI PESNIK 58 NOVA SERENATA 59 MOJA RAVANICA 61 ŠALA 63 DOSADA 65 POD KRKOM 66 NA
Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv. Rascvetaše se groblja i planine, rasuše vetri zore po urvinama; ni majke, ni doma, za nas nema, ni stanka, ni dece. Osta nam jedino krv. Oj.
Razočaran od tvog umornog tela, radoznalo milujem bludne i meke velike oči bilja. VETRI Ne grli cvetne poljane moj glas.
Noću kad lutam u senci grada, kraj raspeća, baština i groblja, ne žudim za sinom, ne planem za roblja. Vetri će mesto mene kličući da jezde.
Godine 1919. proletni vetri počeli su da duvaju već u februaru, i ja sam se rešio da idem u Beograd, pa da, opet, sednem u klupu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
KAKO JE DEDA POBEGAO U SVET Deda je star: osma dekada! Snaga izdala, pamćenje vetri, A babe dobro poznaje: nekada Bio je veren s njima, sa sve tri!
Rakić, Milan - PESME
II Rodismo se, draga, pod sumornim nebom, Mračnog zimskog jutra, kad vetri zastude; Ne dočeka niko nas solju ni hlebom, Ko tuđini pasmo među braću ljude.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Mati gore, na kuli, sva srećna, jednako je bila na prozorima od sobe, koje tobož vetri i paje. Magda večito u svađi sa čivčijama i slugama, što joj ne donose kako treba iz sela maslo, sir i piliće, da se
Svi sanduci i dolapi otvoriše se i sve se iz njih, osobito čaršavi, peškiri, ćilimi, vezovi, iznese i poče da se vetri, ali ne, kao pre, natrag da se vraća, nego da se gore po sobama, minderlucima, zidovima veša i raspoređuje.
Pojas, silav sa pištoljem, jataganom i arbijom, sve to sam Arsa sa njega skinu i iznese, da se vetri i čisti. Marko ostade i dalje tako da sedi, pognute glave, u papučama, raspasan.
Pandurović, Sima - PESME
Gladne strasti gone, Gone po mraku grobu što Že doći; Posmrtna zvona u daljini zvone, A vetri huje ponosno i strasno Poslednju pesmu svemu što je bilo. I kraj već tu je!
A oko puno gorkih, teških suza. Dopire tužan žamor kukuruza Po polju punom suza, punom rose; Poslednji vetri vapaj seni nose Zorom, životom što će ih sve strti. A vetar peva poeziju smrti.
istina ljudi, Istina bića, zbog koje ne stoji Misao naša što za njome bludi, Kojoj je nose, jer ona postoji, Mirisni vetri, ćudljivi i ludi.
one Nemira i suza; kad zelene grane Ljuljane vetrom nemirom prozbore O taštini sviju nada, sviju moći, Kad se čudni vetri u šumama hore Horovima strašnim svih duhova noći; Kada moćni orkan teško more ljulja, Kad oblaci grme ispod neba
A brzo će, opet, druže — je li? — Hladni vetri u naletu zlom Smračiti ga; i listovi sveli Valjati se prašinom i tlom?
Sva iskustva samo jadnu dušu ruže. Jer, na kraju, sve će biti jedno isto: Prazni vetri koji „memento“ zašume, Malo trošnog praha, ništavilo čisto, Kraj dosadne, duge i frivolne glume.
Kao skelet beli prekrštenih ruku, U pokrovu večnom mrtvog zaborava, Mirno, pod pločom koju burno tuku Proletnji vetri i jesenje kiše...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Protivni vetri zadrže nas između Dardanela 20 dana. Ovde se sluči da smo pred kapetan-pašu izlazili i s njim črez Mavrojeni, dragomana
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ovo j' srce bilo or'o - Oj mladosti, bajko mila! Oj godine, burni vetri, Salomiste orlu krila! Tutun puši, ambru pravu, Dim se diže, dim se muti, Stvaraju se, šaraju se, Silna kola i koluti.
J. Dučić LXXII POVRATAK Vratiće se opet kada lišće pane, Kad zaplaču hladni vetri obalama. Kao uspomena na pomrle dane, Bleda, i u crnom, javiće se nama.
Trava puna rose... Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose. Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen.
Sluša pesmu gorâ kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri neme; Nepomično stoji tamo gde sve bludi: Oblaci i vetri, talasi i vreme.
K'o grobni zadah da ih njega piri! No hajd'mo gore, gde je svetlost sunca, Gde lete orli, vetri, i leptiri“ „Al', draga“, - rekoh - „put je tamo strmen...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Svi želimo da nas po težnjama sude. A težnje su svače na vetrometini, Ponajvećma ljýdi što su na visini; Tu se razni vetri ukrštaju burno, Prkoseć’ odurno. A čovek je čovek, više b’ moći trebô; Presto je na zemlji, — zemlja nije nebo.
Ti si onaj grabancijaš uvek, bez prekida, Koji ume da oblake sa čela nam skida. Hladni vetri prete našem telu zadrhtalom, Al’ ti uvek gotov da nas zaogrneš šalom.
Nastasijević, Momčilo - PESME
A čudno zastrepi srce, a studim. Ljubeći šta li to ubijam, šta li budim? Jer i pepeo će vetri razneti, a nema razrešenja. Tonu bez potonuća, bez dna u nalaženju, bez dna se izgube stvorenja.
Dnevi svoje zamračim, blesne videlo Boga. 2 U tišinu se oblačim, tajnom progovara tvar. Pepeo vetri me veju, ostane žar. 3 Bezdoman, topli nudim kut. Besputan, daljinama povedem na put.
2 I molim ti se, urvina tvojih kroz ponor bistra me provedi, u meni da se nebesa tvoja oglednu. 3 I vetri tvoji da krše me zemlji, pregiblju, snezi na meni prezime.
Jer nađoh, reče Bog, čoveka po srcu mojemu. 9 Vetri da sukobe se s rekama, i da isuše, kao za Mojsija more, sudije kao za Isusa, ćivota radi Jordan.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I dok mrtav junak leži, Vranac konjic poljem beži. Pram njegove guste kose Jecajući vetri nose I gde pade, krsta kije, Gusti bršljan da se vije. Ah, za mrtve ko da mari?
Kô kedar oboreni, Kô cvetak mirišljavi, On ćuti... Teško meni! Njegove bujne kose Nestašni vetri nose. A ruke, što su sretno S divljim se veprom bile, Bez moći i bez sile, Na tle su pale cvetno.
Pa kako li bije strela Iz ručice pane lepe, Kad Okeana jaše smela Kroz podolske ravne stepe. Bujni vetri, što se nose Sa dalekih surih strana, Lepršaju njene kose I skutove sarafana.
4. No počni, muzo. Hladna jesen vlada, Kroz golo granje vlažni vetri biju; Nebo je mutno, kiša mirno pada, Na pustom polju gavrani se viju, A crna Drina hučno se talasa, Pa valom svojim o
Šantić, Aleksa - PESME
Ono je ljubavi zvezda Što tamo pada i gasne. Sa jabukova stabla Padaju hrpe cveta, Vetri stižu i tim se Igraju, vesela leta.