Dučić, Jovan - PESME
Svud oko njega vladala je duboka vodena tišina. To je bilo mesto večitog studenog mira i gluhe nepomičnosti. Voda je bila u visini nešto beličasta, srebrna; mora da je visoko na površini
Afrika
Ničeg raspuštenog, dosadnog i grohotnog u njegovome smehu. To je smeh od srca, nagao, kratak. Neuzdržana eksplozija večitog detinjstva.
ekvatorom, do tri stotine pod njim, bez izuzetka i svuda, bilo to ostrvo ili kopno, širi se nepobedno carstvo gustoga i večitog bilja: prašuma. Svud je tu prašuma, i samo je to gora koja je prašuma. Ostalo je savana.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
već jednom želeo, bilo je uživanje bez tih ženskih obešenjakluka, kupovanja nakita, poklona, sukanja, dukata, bez tog večitog tužakanja, moljakanja, plača i jadanja, bez briga i muka sa njima.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sigurno su već odavno ugojeni i pomireni sa prosečnošću. A Žan Žik, još vitak — sama kost i koža impregnirana dimom večitog »goluaza« u zubima — vlasnik je trećeg modnog studija po veličini u Parizu.
Kostić, Laza - PESME
Belegu nosi carskog neduga. Sa tog neduga večitog žiga, — oh, al' on misli sa suložnika, — svet mu se ruga. Svet mu se ruga!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
—Na dalek put vam odlazim, kaže, ispod nebeskog luka, gde večno Pseto, poljem bez kraja, juri večitog Vuka! Od toga dana putuje vreme, beskrajni teku sati, a Žuće nema, zauvek nema, nikada da se vrati.
Ponekad samo ugledam senku poljem se snežnim žuri. Sve mi se čini: večiti Žuća večitog Vuka juri . . .“ Pročitah pismo, na njemu osta od suza bezbroj mrlja, pa sklopih oči: zavičaj vidim, proleće tamo
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
pravda im je teška kao neprelazan bedem i svetlost iz oka sunčanog oslepi ih kao strela kraj rata je objavljen iz večitog grada a niko da pobedi ne ume. 4.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I već je uspeo da strese sve što seća na evropsku literarnu skulpturu i da sve svede na čiste, osnovne oblike. Mesto večitog problema ravnoteže i odnosa u komponovanju sa ljudskim telima, on oseća osnovne forme stena, stabala.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
i zatočnik slobode, istine i pravde, osuđen je da ga večito gone za ta njegova načela s kraja na kraj Srbije kao večitog Judu.
Jedan je dobro platio; za čudo je posle toga pogađao vreme kad će da se promeni, i bio neka vrsta večitog kalendara za selo.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I sve skoro oribano i žuti se i odudara od crvenila ostalog nameštaja i jastuka, ćilimova. I usled večitog njihanja i lepršanja obešenih peškira po zidovima biće sve svežije i lepše.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ I ljut zbog ovog kukavičluka, večitog nekog urođenog ustezanja i obaziranja na to što će ko o meni pomisliti i kako će me pogledati, ja se osmelih da podignem
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U istima neke reči, čak i stihovi; dok naposletku, jedva jednom, ne bi sve to iščezlo, i on se smirio“. 180 Junak Večitog poljupca sanja, u stvari, jednom „u godini dana a nekada i u dve i tri godine” da kao nekada, još detetom, leži u sobi;
Što u zbilji nije moguće, što se ne da spojiti jer je zaprečeno, spaja se u snu kad junak Večitog poljupca grli bezimenu „nju”.
I kao što kod Sofke obezličeni „on” iskrsava tek nakon jakog duševnog nemira i telesne mučnine, tako i junak Večitog poljupca - čak u snu - zapada u tegobno stanje, u auru, trenutak pre no što će se „ona” pojaviti: „A njemu ovamo sve teže.
Sofki, istina, u tom trenutku nije dato kao junaku Večitog poljupca da oseća kako joj na usta naviru stihovi. Ali je zato sama rečenica dobila ritmičko-intonaciona svojstva koja
Miljković, Branko - PESME
je podeljen ljudskom kožom na dva dela a dva i dva su jedan kad padne poslednja noć za one koji su se utopili u vodama večitog sna kao što umre sunce udnu dalekih pejzaža zakopano za one čije su reči nikle iz zemlje ko lek i buna neka pognu glave
Krakov, Stanislav - KRILA
Osetio je i Duško ovde u šatoru kraj već pijanog Rusa. Na licu mu nije bilo večitog osmejka. Uvek se ponešto ostavi, izgubi. Uvek po jedan rastanak, i uvek po jedan bol.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ničeg raspuštenog, dosadnog i grohotnog u njegovome smehu. To je smeh od srca, nagao, kratak. Neuzdržana eksplozija večitog detinjstva.
ekvatorom, do tri stotine pod njim, bez izuzetka i svuda, bilo to ostrvo ili kopno, širi se nepobedno carstvo gustoga i večitog bilja: prašuma. Svud je tu prašuma, i samo je to gora koja je prašuma. Ostalo je savana.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
krvoloci, Što me nasilja bičem trostrukim Učiše njihov kuran čitati I klanjati se lažnom proroku, Koga sinovi mraka večitog Svetlilom zovu ove selene!... Onda sam njima ropski služio. GLAVAŠ: Za komad hleba? Ili, još crnje, za život samo?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Što podlu glavu drsko podiže, Da te izmami, da te prevari, Laskavim reč’ma žarke ljubavi — Iz Venecije ti — raja večitog. JELISAVETA: Na stranu s kletvom!
PRVI SERDAR: Hoćemo, kruno naša! DRUGI SERDAR: Pogonićemo skota tog. TREĆI SERDAR: Krvnika večitog! ČETVRTI SERDAR: Pokazaćemo Turčinu Da je Kosovo krvav spomenik. — KATUNOVIĆ: Ali da jošte živi osvetnik!
zavere, Ta mačem bih im telo vazdušno Nemilostivo donde šibao, Dokle se ne bi zemlja raspala, Da primi cara mraka večitog. ....
) KNEZ ĐURĐE (sâm). „—U nedoba ni gosti dohode?“ A baš je doba to — doba nesrećno, Kad iz truleži mraka večitog Bolesnog mozga mašta svemoćna Usplahirenom oku iznosi Stvorova noćnih divlje obraze — Kad gladni vuci sa šakalima,
Zaklinjemo se!... Al’ najpre Đurđe Sa vinovnicom greha večitog Neka ostavi zemlju žalosnu, Koju je, zanet crnim lažima, Sa naše krvi masnim potokom Nemilostivo točeć topio...
Bojić, Milutin - PESME
Ti ne razumeš reč ni pogled sani. Čedna i hladna reč Večitog pratiš: Ni s kim da kličeš i ni s kim da patiš. XVIII Noćas smo čuli Pana kako rida, Dršće u svome jadnome odelu,
Ilić, Vojislav J. - PESME
Iz svoje večite urne Bezbrojne milijarde zvezdica po nebu sipa. U struji večitog mira Mirisni ćarlija lahor pod svetlim nebesnim svodom, Kô Eolova lira. Svetovi u miru blude. O, srce, i ti se smiri!
Stanković, Borisav - TAŠANA
već iždžikljalo, izraslo sa po kojom suvom granom — isto kao i ja; planina nada mnom, u koju sam, onako mali, zbog njenog večitog zelenila i magle, uvek sa strahom poglédao, da će biti već malo gola, stara, izrešetana pukotinama i stenama — isto