Jakšić, Đura - PROZA
Sudi onima što su u životu, a i šta će vlast sa mrtvacima?... Veštica, vampira i drekavaca beše u ono vreme puno selo, ne sme čovek da zamrkne!...
Zato su je i ogovarale i iznosile svašta za nju: neke su govorile da je veštica, da ume činiti, vračati, mađijati... Snâ.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Duša valja, u Kosmaju se viđalo i vampira, i veštica, i zduhaća, i drekavaca, i svakog čuda, ali — divljih ljudi nikad dojako.
Nenad pamti obe krajine, zapamtio je više od desetinu kojekakih vampira, trojicu i sam probo glogovim kocem, a već veštica i drugih utvara viđao je sto puta, ali nikad nije zapamtio — barem se ne seća da je bilo u Kosmaju i divljih ljudi.
Dučić, Jovan - PESME
Sve žega mori kao čuma; Dolina puna nemog straha; U polju nasred belog druma Veštica diže stub od praha. ĆUK Nad smrekom prva zvezda blisnu, Ču se ćuk; negde voda zasja.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Arkadija je baš svakojakih čuda video: s pokojnima se razgovarao, poznavao nekoliko veštica u tom i okolnim mest a, bio posrednik između ugodnika božjih i ljudi grešnih, — ali ovo čudo je prvi put sad doživeo!
A pred četvrtom kućom pripovedaju o nekoj svekrvi kako je veštica, pa se iskopistila na svoju snahu, zavadila je s mužem, pa dolazi svaku noć; dokle je tu, sve se čuju iz daleka
Afrika
Zavgele je inače još uvek jedno od najživopisnijih gnezda: suludih veštica, fetišera, ljudi–pantera i antropofaga gnezdo spušteno međ visoke planinske litice na samoj ivici prašume.
Glava je bela, indigo i aleva. Veštica je rasrđena i ne želi da mi otvori svoju kolibu. Na posredovanje šefa sela ja ipak postižem da uđem kod nje, ali ne na
Najveći broj fetiša je protiv oštroga oružja, protivu kuršuma, veštica, aveti; protiv zaraznih balasti; naročito veneričnih. Njino verovanje u fetiše savršeno je slepo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Udar koji se više ne zaboravlja, kao ni bič, u lice. Austrija ostade, za Isakoviče, tuđa, nepoznata, veštica. Nadali su se, prvih godina, da će sa njom moći da se vrate, u Crnu Baru, i svoje Pocerje, u nebesnom plavetnilu!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Mala veštica je trčkarala pored mene kao da čitavog života nije ništa drugo radila već se provlačila kroz ševar. Rekoh joj da sam
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Uostalom, pri samoj pomisli da je odbije, ona se dizala pred njim, strašna kao neka veštica, preteći, tako da mu je život postajao mrzak, čim bi se setio da ona može početi i kukati i prekorevati.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ODBRANA OD BABICA 81 2. ODBRANA OD NEKRŠTENACA 84 3. ODBRANA OD SUĐENICA 85 4. ODBRANA OD VEŠTICA 86 5. ODBRANA OD MORE 89 ODBRANA OD ZLIH OČIJU I UROKA 90 „GOLEMA MOLITVA“ I KRAJ PERIODA „NEČISTOĆE“ 95 PRVA GODINA
četvrtini meseca može da postane, kada napupi dvadeset jednu godinu, ako je muško: vukodlak, a ako je žensko: veštica.⁹ Ako se dete rodi za vreme „mladog meseca“, biće mladolikasto, a ako se rodi za vreme „punog meseca“, biće i ono puno.
¹² U Gruži veruju da će onaj ko se tada rodi postati veštica, odnosno veštac.¹³ Osim profanog, svakodnevnog kontinuiranog vremena, postoji i posebno, sveto vreme.
⁵⁰ Dete koje se, pak, rodi u crvenoj košuljici, biće ubica, zloočnik ili veštica, veruje se u Hercegovini i istočnoj Srbiji.
⁵² Ako se žensko dete rodi u modroj košuljici, biće veštica, odnosno, ako je muško — veštac, veruju u Boki. Za takvo dete Srbi iz Banije i Like veruju da će kao devojka biti
Za takvo dete Srbi iz Banije i Like veruju da će kao devojka biti mora, a tek kada se uda postaje prava veštica.⁵³ Dete koje se rodi u krvavoj košuljici smatra se da postaje repač.
na krštenju kum pogrešno ili nerazumljivo izgovori „Vjerovanje“, smatra se da će dete mucati, da će postati vukodlak ili veštica.⁶⁵ A ako se dete prilikom krštenja ne pokrije sasvim, onda će ono u životu biti bezobrazno, kažu u Sandžaku i Crnoj Gori.
⁹² Iz istog razloga, kao odlična odbrana od veštica, vampira i drugih demona deci se daju imena kao što su Trn i Trnovica.
dana rodile (jedna kćer a druga sina), dale deci ove nadimke: Zlatija i Mrko (zaštitna imena) da bi ih sačuvale od veštica, uroka i zlih duša.
4. ODBRANA OD VEŠTICA Veštice su stare, krezube, ružne žene, neočešljane kose i dugih prljavih noktiju, a mogu se prepoznati po mnogim
To su: izrazita kosmatost po telu, sastavljene obrve i, naročito, brkovi. (U Rakovici, kod Beograda, veruje se da je veštica ona žena koja je razroka i koja ima rep.
¹⁴³ Najpoznatije sredstvo odbrane od veštica jeste beli luk. „Vještice ne jedu bijeloga luka, i zato se mnogi o Bijelim Božitnjim pokladama namažu bijelim lukom po
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
kukuruzovini, na izgorelom parketu svoje nove kuće, pušio i privijao travu »protiv taneta« što mu je dade neka stara veštica-vidarica iz Gacka, misleći neprestano na zrno u svom stomaku. Prve nedelje, grejao se klavirom.
Ostali ga istog časa zaboravljaju, zaobilaze i jure dalje, pred sveznajućim prepotopskim očima kornjača u rukama starih veštica.
Kazao je svom drugaru: – Može da me ima ako doplati razliku u godinama! Pre nedelju dana čula je kako jedna mala veštica kaže drugoj tamo na Slaviji, gledajući sa zavišću njenu skupu tašnu od zmijske kože: »Šta joj vredi torba kad je već
Radičević, Branko - PESME
Išli pored grma, trna, Uvati i nojca crna. Setiše se ti vukova I vampira i smukova, Gvozdenzuba i veštica, Oni deči izelica, A suviše ti psoglava, Pa i uze grdna strava; Od strâ im se kosa diže — Deca jedno drugom bliže.
Popreko ih on pogleda, Pa s' uspravi, zamauknu, I grom puče, munja suknu, Kroz dimnjak joj oganj sunu, S njom veštica dole munu, Te na decu —.“ Tako baka, Pa rašiti ruke, Da dovati dece dvoje — Jao njine muke!
Kostić, Laza - PESME
»Ne daj se od vile smesti, »veštica je, zle je svesti, »Bog bi znao, kuda. jezdi!!« Kao smeli moreplovac drevnih priča i vremena, što je, vezan za
i Tenjira — Danta — Tasa — — Kalidasa — — Tako mene zvuci gone, a za svakim reči zvone: »Ne daj se od vile smesti, »veštica je, zle je svesti, »Bog bi znao, kuda jezdi!« — Al' manuše bela krila, progovori moja vila: »Kuda jezdi?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SRETA: Kako je ne bi poznavo kad me od dve godine jede. Eto joj obraz, eto joj nos, veštica, nije se ni umila, nego spava do deset sati, pak onda ovako podbuvena u skitnju. Čekaj malo, naučiću ja tebe pameti.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ — Ja mislim — dodala je prva veštica da je to možda i preludijum, za sada, samo potencijalne devijacije, ka hipertrofiranom osećanju muškog klimakterijuma,
Prva veštica, ona koja je sedela najbliže vratima, otvara ih i — ima šta da vidi! Naš „Zanusi“ brekće i skakuće od nestrpljenja da
Ima li vaša Ana navike? Ako nema, treba da ih stekne. Čitava stvar je u navikama ...“ Ufurava nova veštica. Probijam zidove svog privatnog Muzeja da bih postavila nove police za ostale banalnosti ...
„Otkad je Nena porasla, mnogo više izlazimo“; kaže četvrta veštica. „Jeste li bili u hotelu 'Jugoslavija'? Vrlo je prijatno, I jeftino. Evo, baš prošle nedelje moj muž je popio ...
I zamislite, to vam je koštalo samo ... Mogli bismo da jedno veče izađemo zajedno?“ Prva veštica oseća da dolazi njen trenutak, pa se ubacuje u konverzaciju: „I, što je najvažnije, čovek tamo može lepo da se parkira!
godine ugledaćemo sasvim sigurno mog starog „Zanusija“-superautomatik na počasnom mestu, u stilskom salonu. Neka nova veštica procvrkutaće vam još s vrata da je starog „Zanusija“ iskopao njen muž lično na tavanu svoje prababe Antikvitet!
se kao mačor u februaru, obećavajući brda love, pravi viski, pravu kućnu pomoćnicu, sve, i to već do sledećeg primanja veštica, „dabogda se ne pomakao s ovog mesta!
—Kada ga je ona njegova veštica, žena, izbacila na ulicu, a da nije ni ovoliko poneo sa sobom (džentlemen, veliki džentlmen, Anči), Lule ti je spavao u
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SIMKA: Kako neko može da puca u ženu? TOMANIJA: Nije ono bila žena, nego veštica! BLAGOJE: Zna li se ko je puco? TOMANIJA: U varoši je kao u osinjaku! GINA: Bože, gde li je Sekula!
(Odlaze prema reci. Iz kuće se pojavljuju Jelisaveta i Vasilije.) JELISAVETA: Veštica, ne prestaje da se svađa! Kako se samo ne umori! VASILIJE: Gledaj ti svoja posla!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Na livadi, pod osojem, već se uhvatilo kolo vila, a po raskrsnicama se već šunjaju vukodlaci... Preko zečice preleti veštica: jaši na vratilu, na dnu koga stoji privezana metla, pa iz svake slamke metline sukće varnica, te cela metla baca od
dnu koga stoji privezana metla, pa iz svake slamke metline sukće varnica, te cela metla baca od sebe čitavu vatru, a veštica tiho, nečujno, kao buljina sa krilima, sukće i leti... Ala je strašno!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
paganskih verovanja (Lep kao vila, Prazna (kuća) kao vilina pećina, Crven kao vampir, Jak kao vjedogonja, Čupava kao veštica, Teško kao mora, itd.). Poređenja za boje naš je narod uzeo iz svoje neposredne okoline, i to putem asocijacije.
Šaka baka, zlata krasa; pocjelivale se dvije zmije na glogovu kocu i ržanom kolaču. OD ZLIH DUŠA (VEŠTICA) (Da ne bi što čeljadima i stoci naudile, govori se uveče, na Velike poklade): Zaspao kralj Karaulac na Ciceno brdo, na
čaratan cić — zbog coprnica — veštica čandija — krov čapra — oderana koža čaratan — opsenator; čarobnjak čauš — svatovski šaljivi glumac, poznat i kao
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i razumni revnitelj, i kaži mi, [h]oće li pravoslavije propasti ako narod ne bude verovati da ima vampira, da ima veštica, da ima vračarica i po vozduhu mitarstva?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jedan od najupornijih, ipak, vide kako joj šumske zveri prilaze i prate je. Možda ona i nije samo čarobnica, već veštica? — planu sumnja. — Jedino veštice znaju jezik zveri i trava...
Šta će joj onda korenje? Veštice i čarobnice koriste krilo slepog miša, zmijin zub, sovino pero. Možda Tataga nije ni veštica, ni čarobnica? Ali zašto je zveri slede, a šuma krije? Kao lišće breze otkidale su se godine!
Sav u ledenom znoju se probudi. »Došla veštica da se sveti!« —promače mu kroz glavu, ali otišavši u školu, zaboravi i krabu i svoj san.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ili možda jašem na jarcu, ili na grebenu, ili na vratilu, kao prava pravcata, gola veštica, a možda sam ja baš ta gola veštica: sigurno, posigurno na jarcu jašem, posle ću se pretvoriti u žabu.
Ili možda jašem na jarcu, ili na grebenu, ili na vratilu, kao prava pravcata, gola veštica, a možda sam ja baš ta gola veštica: sigurno, posigurno na jarcu jašem, posle ću se pretvoriti u žabu.
, ali mene niko ne voli — jaoj niko zato što sam veštica i jašem na vratilu.“ U jednom trenutku, usred one oluje užasa, ja otvorih oči. Oh grozote!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Kroker je bio sa Kejp Koda i njegova slaba tačka bila je “Veštica iz Salema.“ Shvatanje među vodećim ljudima industrije da je nauka o elektricitetu tek u povoju, i da se u njoj radi
Petrović, Rastko - AFRIKA
Zavgele je inače još uvek jedno od najživopisnijih gnezda: suludih veštica, fetišera, ljudi–pantera i antropofaga gnezdo spušteno međ visoke planinske litice na samoj ivici prašume.
Glava je bela, indigo i aleva. Veštica je rasrđena i ne želi da mi otvori svoju kolibu. Na posredovanje šefa sela ja ipak postižem da uđem kod nje, ali ne na
Najveći broj fetiša je protiv oštroga oružja, protivu kuršuma, veštica, aveti; protiv zaraznih balasti; naročito veneričnih. Njino verovanje u fetiše savršeno je slepo.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Čija je, dakle!... Ho!... Sećam se sad!... Kad dođe ona crna veštica, Zbrčkane brazde sramnog obraza Sa prljavom je krila šamijom. To beše ona!... Al’ šta je ovo?
Vežite je! Tu kuju! Tu jaranicu hajdučku...“ A kad dete zapomaže, matora se veštica smeje: „Gde ti je sad Glavaš, da ti pomogne? Ha, ha, ha!“ VUK: A Turci? SELjAK: Ili ne hteše, ili ne smeše...
Nastasijević, Momčilo - PESME
A u nama pevaju milja; radosni, ruku pod ruku, gazimo po zlatu. 2 Veštica zima na našem nastani se bregu, skameni goru i vodu, i tici krila.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
za pojasom »kao predohranu od svake nečastive sile« (ŽSS, 177); o Belim pokladama svi se mažu ‹njime› ili ga jedu, od veštica (ZNŽOJS, 7, 139; 23, 315); pred spavanje za preporuku (je› metnuti oko vrata venac b. l.
l., takođe od veštica (ZNŽOJS, 6, 300); božićni b. l. treba stalno nositi sobom, ili ga u nuždi malo zagristi (ZNŽOJS, 19, 118).
ili mu se veša oko vrata (SEZ, 17, 73; 19, 95), ili se natakne na vreteno i obesi uz verige (da brani novorođenče od veštica, ŽSS, 194, Stig), ili se (takođe od veštica) maže njime novorođenče kroz sedam dana po rođenju (SEZ, 17, 534 i 535), ili
95), ili se natakne na vreteno i obesi uz verige (da brani novorođenče od veštica, ŽSS, 194, Stig), ili se (takođe od veštica) maže njime novorođenče kroz sedam dana po rođenju (SEZ, 17, 534 i 535), ili se metne pored novorođenčeta, zajedno sa
O Đurđevdanu meće se b. l. u torbu sa semenjem koje se, u apotropajskom cilju, sipa oko tora (SEZ, 19, 51). Od veštica i svakog zlog dihanija uopšte mažu se i deca i odrasli b. l.
Ima jaku demonsku snagu. B. t., ubrana u Međudnevice, siguran utuk protiv veštica (Karadžić, 3, 1901, 188); zbog toga se meće i u amajlije (GZM, 4, 145).
, jer se za njih vezuju ista verovanja. Najmoćniji apotropajon protiv vampira (i veštica), i zlih demona (npr. bolésti) uopšte, ma u kom se obliku javljali.
»Petolista« d. spominje se i u brojanici koja se govori na poklade (ma koje) pred spavanje, kao utuk od veštica (Karadžić, 2, 1900, 100). Za sejanje i košenje d. važe ova pravila.
Protiv vukodlaka dobro je uvek uza sebe imati d. batinu (ZNŽOJS, b, 150). Radi odbrane od veštica i zlih demona uopšte nalome se na Biljani petak d.
Metlom od k., u subotu noću, »pomazuje« (posvećuje) stara veštica novu vešticu, i kada to učini, onda novoj veštici »proniknu krila slijepoga miša, obradak joj se produlji, kose se
u polju (ZNŽOJS, 10, 243). Na k. nalazi se i veštica (SEZ, 41, № 24). U Dalmaciji je »jedan čoek« video noću jednu divlju k.
je kod našeg naroda u velikom poštovanju, »gotovo isto kao i vosak« (SEZ, 32, 1925, 376). On brani od zlih duhova i veštica; zbog toga se krstići od l.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Počela sam da idem okolo obučena kao kakva odurna veštica, zamazana i zabundana u prljave grozne haljinčine koje sam sama šila, kako bih izgledala što odvratnije.
Iako nije mogla da vaskrsne njegovu usahlu želju, postigla je da starac otkravi mrzovolju. A onda je ta lepa veštica prinela svoje punačke usne tik uz njegovo uvo, zagolicala ga svežim, mladim dahom i rekla u pravom trenutku dve-tri
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
se pričalo dalje: da joj je otac krijumčar, pa robijaš; a posle, kad se bolje otkrila priroda strankinje, da joj je mati veštica. Za Nolu i za njenih šesnaest godina, došla su velika iskustva i iskušenja.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ključa voda u kotliću, babe između sebe šuškaju, okreću se. — Miriše ljudska kost! — reče veštica leđima okrenuta Varalici, a njemu se zaledi krv kad ugleda hrpu kamenja iz čijih su se očiju krunile suze.
— Odnekud iza mojih leđa miriše. Pogledaj! — Nisam ćorava! — ljutnu se druga veštica. — Tamo i gledam! — gnevno je mešala čorbu. — Ne zanovetaj. Nećemo noćas dremnuti ni časka! »Neću ni ja!
Ali, prenuše se veštice, pa za njim. Trči Varalica brže od vetra, ali dah veštica, svejedno, oseća na potiljku. Kad, najednom, kao ukopane stale veštice, pište.
— Daj mi maramu, ljudska dušo. Daću ti tovar srebra! — moli prva veštica, ali Varalica odmahuje glavom. — Daj mi maramu, ljudska dušo! Daću ti tovar zlata!
Shvataju veštice da odlaganja nema, pa reče ona starija: — Vrati nam naše marame, otkrićemo ti tajnu... — Veštica utiša glas i reče nešto Varalici, ali je ni setna ni vetar ne ču. — Pa, dobro! — reče Varalica.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
S’g te svu na paran-parče iseko! Ti ćeš, starke, po jatagan da mi igraš i da baješ, kao veštica u nekrsteni dni što na sneg i na mesečinu igra. I ti ćeš takoj! Ovamo ti!
I nauči je! Sad, eto, radi nje, svi ćemo da izginemo. (Ponova hoće da udari Salče po glavi.) Ona je kriva! Veštica, ona, gazdo... ARSA Sve ću ja sad vas... (Grkljanu): Ti ćeš, dok si živ, čaršiju da mi čistiš. (Salčetu): A tebe?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
godine u Brusnici, „gde je bio zatvoren što je, došavši iz ajduka, ubio nekakvu babu, za koju je mislio da mu je, kao veštica, dete izela“.