Jakšić, Đura - PROZA
“ Sirota baba pištaše od gladi: „Umreću, gospodine!“ Gospodin se veselo nasmeja: „Ne umiru veštice tako olako!...“ Sad dođe i na mene red.
Obradović, Dositej - BASNE
Čava zna i kaže tolike primere kako se je prividilo tome i tome prolazeći noćom pokraj groblja na mesečini, i kako se veštice preobraću u kokoške. Ne verujte, moja deco, sve su to gole laži! No slušaj|te kako to biva.
Kad mati nemirno i plačljivo dete s plašnjom hoće da primiri, i veli mu: „Eto kurjaka u pomrčini! Eto veštice! Eto vampira!
Afrika
Usred seoceta je niski krov samo na stubićima iznad kruga za seosko veće; malo dalje niska koliba veštice Lame, glavne fetišerke.
rođaka, svoga brata Tiu, ili snahu Mone, ili sinovca Varinju, da zakolje, ili će oni na vreme kupiti od malopređašnje veštice koren pomoću koga će Blonde najbrže podleći bolesti. Tam–tam. Bubnji povezani između sebe.
Mladih igračica, međ kojima ima i kraljevskih kćeri, ima oko trideset. Igru su otpočele ipak dve starice, Suka i Jo, veštice i fetišerke.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A treba se čuvati konja kome štrči uvo napred, a drugo zaostaje – kao veštice. Najbolje je obratiti pažnju na vrat u konja!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Promukao uvek, vikao je ipak jasno i glasno i vojnici, koji su ga zvali „stara baba“, bojali su ga se kao neke veštice.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
jesu nekršteni dani, kada je za nju, i ne samo za nju, opasno da ide bilo kuda izvan kuće jer se tih dana često javljaju veštice, vampiri, karakondžule i druge zle sile i strašna bića.
Iz istog razloga za trudnicu je opasno da se nađe tamo gde duva vihor, jer ako se ne čuva „ud vitruški“ (gde se kriju veštice), dete će se roditi poremećene pameti.
kobna su za trudnicu jer se na njima sabiraju zli duhovi, veštice, vile, prikojase, vampiri i druga demonska bića, pa ako ona dođe u dodir s njima, to će imati štetne posledice po dete
Za vreme nekrštenih dana priviđaju se demoni, odnosno svuda se kreću vampiri, nekrštenici, ale, veštice i druga zla bića, pa je opasno tada izlaziti iz kuće.
“⁴³ Zabeleženo je verovanje da deci koja su rođena „muškog“ dana veštice ne mogu nauditi.⁴⁴ Uzimajući u obzir da su muški dani srećni, odnosno dobri, to znači da se u ove dane ubrajaju
⁶⁷ U svakom slučaju, pazi se da se posteljica neoprezno ne izbaci napolje, a naročito ne noću, jer ako se nje dokopaju veštice mogu detetu nauditi.⁶⁸ Zbog toga se i u našem narodu posteljica zakopava u zemlju ili se čuva u kući.
za život svog voljenog deteta, te upravo stoga daju detetu neko od imena koja su mrska, kako bi ga ostavile na miru veštice, babice i druga zla bića i uroci koji napadaju baš ono što je lepo, drago i milo.
Onome ko nosi ime Vuk, verovalo se, ne mogu nauditi ni uroci, ni veštice ni ale, niti ikoja nevidovna sila. O tome sâm Vuk kaže: „Kad se kakvoj ženi ne dadu djeca onda nadjenu detetu ime Vuk,
Drugu grupu čine demonska bića opasna za sve ljude. U ovu grupu ulaze: veštice, more, vampiri i karakondžule. Demoni dece¹²¹ uglavnom deluju odmah po rođenju i nastavljaju svoju delatnost za vreme
Tada natprirodna demonska bića dobijaju najveću snagu: mrtvaci se vampire, zle babe postaju veštice, napadaju karakondžule, a svuda unaokolo lete svirci i nastoje da porodilji oduzmu mleko.
4. ODBRANA OD VEŠTICA Veštice su stare, krezube, ružne žene, neočešljane kose i dugih prljavih noktiju, a mogu se prepoznati po mnogim fizičkim
(U Rakovici, kod Beograda, veruje se da je veštica ona žena koja je razroka i koja ima rep.¹⁴⁰) Đavolski duh veštice, koji u snu iz nje iziđe, pretvori se u leptira, kokošku ili ćurku.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Praznoverice i ludi i štetni običaji caruju: vera u vampire, vukodlake, veštice; slave i svadbe se okreću u orgije koje traju po nekoliko dana; pojave dvoženstva su dosta česte, kao što su moralni
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Šta sam dobio? Idem iz jedne sobe u drugu. Vi posedale naokolo po klupama kao veštice. Onoj se opružio nos kao nategača, ona otoboljila usne kao drombulje; onoj se otegli obrazi kao deverika, pa gleda da
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kad bi one mamine veštice samo znale da u klaviru držimo prazne tegle od zimnice i stare metle, jer nam je gajba tesna, verujem da bi nas
Kao da je glupost jedini normalan sistem. U trenutku kada mamine veštice ulete u naš stan u ogromnim količinama, klikćući poput Komanča, najbolje je navući na lice gas-masku, jer mogu da vas
te flašijanoviće — neme dokaze srećnijih vremena, sipa se domaći konjak i domaći viski s blagim okusom falsifikata, ali veštice ništa ne primećuju, jer su čiste amaterke u pogledu pića. Za ostalo ne garantujem!
Započinje konverzacija. I baš onda kad anđeo tišine proleti kroz našu trpezariju, a maman i njene veštice iscrpu prvi deo večernje teme — nas decu, na vratima se začuje strahovito brundanje i udaranje.
Čitava kuća se trese kao luda. Veštice zinu od čuda, jer naravno ne znaju u čemu je štos! Šta je bilo, naša stara mašina za pranje veša želi da se ubaci u
Ja neću biti kod kuće, jer imam zakazanu kozmetičarku ... Sada dolazi red na veštice da ostanu paf! Pošto sam isuviše siromašna da bih pravila bilo kakvu zbirku slika ili lula, na primer, počela sam da
Svi trezori su mi puni! Veštice mi, naravno, obogaćuju tu morbidnu kolekciju. Pogledajte samo ovaj eksponat: „Verujte, Beograd je prosto zagušen
Naposletku, veštice se iscmaču, naravno, sve u vazduh, sve preko leđa, i razilaze se svaka na svoju stranu. Kuća nam izgleda kao Vaterlo
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Otvori krunu, Lepi suncokrete, i ogrej decu, anđele u zbegu, kroz čiji strah se ugarci razlete kad sumrak pusti veštice po snegu, a munja zvekne Mesecu o čanak, te onaj prospe cicvaru, kačamak!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Skučavam. Zar sada, mrcino, skloni se s puta — znaš da ne vidim, crkva se moja topi, od miline, nema sunca, veštice me polako jedu i majka mi srce vadi, i sin. Androniče, šta je s hrišćanskim rogom?
) Kao da izginuti voliju no sedeti po boju goli u kolu Za njihovu se dušu moliju i tela da im ne skvrne veštice Druzi da budu slobodni od besa Strava Ubijen je gospodar naš ide glas i jed plaču senke suze vinogradi ubijen je
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Budi ga Janja sestrica: “Ustani gore, Radoje, Ovce ti za lug zađoše!“ “Neka i’, sejo, ne mogu; Veštice su me izele; Majka mi srce vadila, Strina joj lučem svetlila.“ 4. Poranile devojke, Jelo le, dobra devojko!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tada ti se izvlače mršavi vampiri iz groblja, vukodlaci iz jazbina, vile iz gore, veštice iz odžaka, drekavci iz potoka i svaka prokleta utvar, što radi o glavi čovečijoj. To je najstrašnije vreme.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Vodice, veštice! Umreh za slatku vodu! Auh! I užasan krik, šum, odupiranje, vezivanje za krevet. I onda tetkino dolaženje otuda, njena
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
savetnik; dostojanstvenik vjedogonja [jedogonja; zduha(ć), stuha(ć)] — duh koji iziđe iz čoveka slično kao kod veštice i s drugim vjedogonjama vodi oblake, čupa drveće iz korena i tuku se među sobom, izvlačeći letinu na svoju stranu
pred seoskom kućom, gde se nabija kudelja i lan poklapan — pohlepan pometno gumno — gumno na kome se noću sastaju veštice popas — izgon ovaca na kratku pašu popret — žeravica zapretana u pepeo poskurno brašno — brašno najbolje kakvoće, od
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Možda ona i nije samo čarobnica, već veštica? — planu sumnja. — Jedino veštice znaju jezik zveri i trava... — nagađali su susedi šapatom, ali za ta nagađanja ubrzo ču celi grad.
Šta li sa njima radi? Nikada nije zapaženo da loži vatru. Šta će joj onda korenje? Veštice i čarobnice koriste krilo slepog miša, zmijin zub, sovino pero. Možda Tataga nije ni veštica, ni čarobnica?
Petrović, Rastko - AFRIKA
Usred seoceta je niski krov samo na stubićima iznad kruga za seosko veće; malo dalje niska koliba veštice Lame, glavne fetišerke.
rođaka, svoga brata Tiu, ili snahu Mone, ili sinovca Varinju, da zakolje, ili će oni na vreme kupiti od malopređašnje veštice koren pomoću koga će Blonde najbrže podleći bolesti. Tam–tam. Bubnji povezani između sebe.
Mladih igračica, međ kojima ima i kraljevskih kćeri, ima oko trideset. Igru su otpočele ipak dve starice, Suka i Jo, veštice i fetišerke.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Na nj »ne sme nikakva nečastiva sila« (ŽSS, 326). Naročito se od njega plaše veštice i svi koji stoje u vezi sa vračanjima i gatanjima (upor. Vuk, Posl.
l. zakopaju tamo gde je novorođenčetu, prilikom merenja, udarila glava (»Kad ti nikla, onda njemu naudile veštice«, ŽSS, 194). Pored porodilje mora biti b. l.
Ko takav b. l. nosi za kapom, ili pod jezikom, ili u amajliji, moći će [na Uskrs u crkvi] poznati veštice (GZM, b, 1894, 672; ŽSS, 98; Karadžić, 4, 1903, 195), i na njega neće smeti nikakva avet ni anđama (SEZ, 32, 41). B. l.
BREZA Bіrke (betula). Breza. 1. Breza ima apotropajsku moć. Od nje se plaše veštice (Sofrić, 46). Kad svatovi polaze od kuće u crkvu, oni prelaze preko brezove metle — očevidno u nameri da brezova metla
Bršljan, brštan, britan, pljušt (Sofrić, 50; GZM, 20, 1908, 349110). Bršljan ima jaku apotropajsku moć. Od njega beže veštice (Karadžić, 3, 1901, 187); radi toga meće se on u dečje kolevke (ZNŽOJS, 7, 1902, 293; 388), naročito o Đurđevdanu
drveta, i radeći svakoga dana pomalo dovrši ga na Badnje veče, može te večeri u crkvi, stojeći na njemu, poznati sve veštice (ZNŽOJS, 10, 55; Šnevajs, 8). U Hercegovini priča se etiološka skaska o postanku običaja da se na Božić kiti kuća b.
Ima jaku apotropajsku snagu. Prži se na ožegu, da bi se odagnale veštice (Karadžić, 3, 188). Ko je grozničav, uzima njene plodove u vareniki ili kafi (LMS, 139, 86).
« (ŽSS, 309). Na sličan način tera se g. kocem i padavica (ŽSS, 291). Od g. plaše se i veštice, i zato mnogi stalno drže u kući g. kolac (ŽSS, 326. Upor. i slično verovanje kod starih Grka, Dіoѕcorіd. De mat. med.
vrše o Badnjem danu — danu duša; d. je, dakle, senovito drvo. U C. Gori veruju da se na crnom d. skupljaju veštice (Karadžić, z, 1901, 188). D.
Kad su procesije o Rusaljama (Duhovima) i o Brašančevu, prosipa se ona duž puta, da se odagnaju veštice (u Primorju, Karadžić, 3, 1901, 191).
koju je majka dala sinu koji je u vojsku polazio, oživi (SEZ, 41, 1927, 59); j. koje veštice daju vešturcima, ako ih ko drugi okusi, pokvariće mu stomak (Karadžić, 3, 1901, 186). J.
»svu okićenu vešticama, da se sva sjala«: on učini krst i opali iz puške; veštice se razbegnu, ali je ovome posle kratkog vremena umro sin (ZNŽOJS, 22, 310). Na k.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ona pridene sebi krila (poznato je, veštice krila i rep imadu), namaže se mašću, očita svoje »ni o panj, ni o kladu«, prne kroz odžak, i dok ste, frajlice,
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
A i ko bi došao može da uzme jedan jedini gutljaj vode. Kako da ga njenom sinu da? Kako da prevari veštice—čuvarice, suru orlušinu i belu zmiju koje kraj izvora čuvaju stražu? — Prevari?
A šta ako veštice ne nadvlada? Ako mu orao iskljuje oči? Ako ne umakne beloj zmiji? Shvati Varalica, najednom, da se na opasne staze
Napreže Varalica sluh i shvati: svađaju se nekakve ženetine. Napreže oči i vide: u daljini uz kotlić sede veštice i vatru potpiruju, viču, jedna drugoj oči da izvadi. — Nema ga! Zašto si ga pustila da ode? — reče prva.
Pogledaj kamenje pred njihovim leglom. Videćeš da ima ljudske oči. Samo njih su im veštice ostavile. Misliš li da si jedini koji je izvoru pošao? — Ne mislim! — odseče Varalica. — Skrati priču.
Tako i do sedme stene dođe, proviri: veštice vare trave i poluglasno pevaju: Rastvarajte se trave, rastvarajte, nesan nam u san pretvarajte...
Jecalo je kamenje oko njega, a Mesec već svijao luk. Oseti Varalica kako kraćaju noge pod njim, ali nazad se nije moglo. Veštice bi ga začas otkrile, jer je vetar duvao sa zapada. »Sad mogu samo napred, pa neka bude šta bude!
»Sad mogu samo napred, pa neka bude šta bude!« — virnu Varalica iza stene. Veštice su srkale čaj. »Sad!« — reče Varalica samome sebi kad vide kako one kao pokošene padaju u san.
Dolete do njih, strže im marame s glava, poče da beži. Ali, prenuše se veštice, pa za njim. Trči Varalica brže od vetra, ali dah veštica, svejedno, oseća na potiljku.
Trči Varalica brže od vetra, ali dah veštica, svejedno, oseća na potiljku. Kad, najednom, kao ukopane stale veštice, pište. Kunu i mole da im vrati marame, ali se Varalica samo smeje: u njegovoj je ruci moć — sto koraka je pretrčao!
Dam li im marame — pretvoriće me u kamen!« Stisnu on marame svom snagom, a već vidi: ne mogu mu ništa! Vide i veštice: Varalica zna tajnu, mogao bi ih podaviti dok trepneš. Ali šta će Varalici mrtve veštice? — Šta tražiš?
Vide i veštice: Varalica zna tajnu, mogao bi ih podaviti dok trepneš. Ali šta će Varalici mrtve veštice? — Šta tražiš? — pitaju ga uglas, mole.
— osmehnu se Varalica. Zašto li ćute veštice? Zašto odrečno mašu glavom, kažu da ga ne mogu provesti kraj bele zmije? Nije to u njihovoj moći.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Ustaje, besno vadi jatagan.) Svirite mi bre, i pojte, zašto... (Salčetu): Ti li mori, veštice, ne davaš! Ovamo ti! Ovam! Ti ćeš da mi igraš i da baješ! S’g te svu na paran-parče iseko!
I ti ćeš takoj! Ovamo ti! Ovamo, veštice, ovamo koske stare da ti rastresem. Utrči Marko. MARKO (uplašeno): Gazda, hadžija stari!
Ja ne — ako sam ja što kriv, ovde sam... (Pokazuje na vrat.) ARSA (Salčetu): Govori, veštice! Ti si za sve kriva! GRKLjAN (živo, uplašeno): Ona je, gazdo! Ona je za sve kriva. E, za tu reč baš ti ovoliko hvala!