Radičević, Branko - PESME
Ali možda zdrav on oda, Možda drugu sada voda, Suze moje, teške suze, Dragi drugu možda uze! Suze moje, velji jade, Drugu grli dragi sade, Drugu stiska on na grudi, A ja sama, sama tudi!
umiljato, Zoru što nam nebo šara, A i munju što ga para, I tu silnu groma buku, I oluje strašnu fuku Ti satvori, velji Bože, Ko ovako jošte može!
Bože, Bože, da velji si sveti, Ao svete, da lep li si kleti, Mlogi te je sretan glati stao, Al' ko te se jošte nagledao?!
Gle i danas sunašce uteče, Gle i danas zaman prođe veče, Noć u tamu ceo svet zavija, Al' u srcu velji nad mi sija.
sinji kamen, Kad udariš da isteraš plamen, — Mesto rasta, mesto omorike Buće samo trske i šibljike, Oh nevoljo, ao velji jade! Mesto one ponosite zgrade Biće samo dva-tri praška laka, Da se plaše od vetrića svaka.
“ Sunce zađe — velji mrak na zemlji, Al' je veći u srdašcu njenom, Zvijezde su nebo okitile, Pa sjevkaju ozgo sa visine, Ali Fati,
“ 71. Devojčica sasvim klonu, Kada vaku reč izusti, Ka dragome svome tonu, Na grudi mu glavu spusti: Velji jad joj slomi snagu; Žao beše njenom dragu. 72.
Ali granu sad unutra, Kano jarko sunce s jutra: Krčmarovo uđe luče, Velji bokal u naruče. Četovođa u nju gledi, Baš careva grada vredi.
Što je da je, teraj sreć(u), Gori žića uda sveću, Velji imam dug da vratim, Hoću njojzi da ga platim.“ Tako misli pa oslušnu, Šta l' nablizu sada šušnu?
Bože moćni, sveta ne razori! Sevnu munja... Gledaj tamo gore One bele ponosite dvore; Velji dvori, slava neka stara, Kažu dvori silnog gospodara; To razumeš iz pusta kamena.
Gleda Rajko što se čini tuna, Pa dovati vrančića laguna: „Ja vas gledam, velji jadi, gledam, Ali neću da vas pripovedam, Ta ni moja baš za seme glava!“...
Al' i ko bi svoju dušu dao? Leti doro... Eto tebe, reko... „Miruj, Ajko, sada ćemo preko!“ Reče Tale... Ao velji jada, Što će Ajka kukavica sada? Jošte malo, pa je sve propalo... „Pomoz', Ala!“... čedo povikalo...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ali se osećaše usamljen, bez igde ikoga, bez pomoći i saučešća... on zna da bi se i sam pred veče krenuo Velji, rizikujući da i njegova žena ugleda masnicu. Ovako je bolje; došao je kao naručen. I on pritrča k vratima i otvori ih.
nedelje, proveli su ceo dan kod Akse, koji je obećao dati im sinčića u deverstvo, a sam se primio da bude starojko. Velji se već znalo kumstvo i bez dogovora.
da radi ni kud da se dene, samo obrće očima desno i levo, skrećući pogled češće na onu stranu, gde stajaše Ljubica. Velji kao da beše malo nezgodno njihovo prisustvo, on se opet okrete učiteljicama i stade ih nešto zadirkivati.
Ali da znaš samo šta sam izmislio... Slušaj ! Ja već to krijem od sviju, ni Velji neću kazati, samo tebi... Tražiću negde pa granici... daleko...
— Kad ti zastupaš ženu, kakvu li ona dužnost sad vrši?... reče on Velji, smejući se. Posle usamljena, neprijatna, noćnoga dežuranja Velja se začudi ovoj šali, ali se brzo pribra, pozdravi se
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I onda ono u šta Sofka do tada nije mogla da veruje, ona priča o njihovom čuvenom čivčiji deda-Velji, za koga se pričalo da je sa svima snajama živeo.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
ne bi Adam svoje legione u okove smrtne okovao i na žertvu sebe preda s njima užasima, smrtnim nasljednima! Velji jesi, tvorče i Gospodi, i čudna su tvorenija tvoja, veličestvu tvome kraja nejma!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
TREĆI SERDAR: Mamićemo ga na strv. ČETVRTI SERDAR: Na onu skotsku, tursku krv!... VL. VAVILA: Velji je gospod, deco!
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
sunašce umiljato, Zoru što nam nebo šara A i munju što ga para, I tu silnu groma buku i holuje strašnu fuku, Ti satvori velji Bože Ko ovako jošte može!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ovlašćenje vezir — doglavnik, ministar vezirstvo — čin i dostojanstvo vezirsko velembir-čakšire — nekakve čakšire velji — veliki venjer — fenjer vergijaš — onaj koji plaća danak veće (prilog) — više: Nikada te veće brati neće veće