Crnjanski, Miloš - Seobe 2
I one su imale samrtnički ispijena lica, ali trag lepote bio je, i sad još, vidan, na tim licima. Prišao je bliže jednoj, koja je stajala uza zid, a kojoj se mala devojčica u suknju skrivala.
Izvirivala je, ispod arnjeva, i obuhvatala pogledom brdovit predeo, iza varoši, koji je postajao vidan, sve više. A vajkala se, da li ih tamo ne čekaju nepogode, o kojima se toliko priča.
U tom se začu Pavlova komanda: „Po konja!“ Isakovič, na svom crnom konju, izdaleka, bio je vidan jasno, na tvrdoj ledini, pod pokrovcem snega.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Samo onaj veliki kamen na bregu, nad kojim je bio podigao krov, gde mu je otac ležao sahranjen, stajao je nepomičan i vidan, nad travuljinama i žitom koje je, poslednjih godina, već i u dolji nicalo i uzrelo.
katkad, iz svoga sna, iz sna koji mu traje već više od desetinu godina, iz sna u kome je nemoćan i uzaludan, ali jasno vidan i shvatljiv samom sebi.
Bez nje se vide i jedan vrlo daleki red drveta, na brdu, što je postajao vidan tek kada bi sjaj zalio sve ravni, a što je već skoro dva meseca dobro znala i zapažala, očekujući svaki dan taj čas,
popovima, već da ga prenese i sahrani na bregu, više sela, iza kuće Vukove, kraj groba Lazara Isakoviča, koji beše vidan, izdaleka, sa ravni.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
U rano leto i pred jesen, kada su noći prozračne i pune zvezda, taj zlatni trag postaje naročito vidan. Stišavajući glas, stanovnici 3emlje Srebrnih Breza tada šapuću da to Zlatoprsta po nebu još i sad veze, putujući da
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
KRŠĆANIN I TURČIN Dođe kršćanin u Turčina u najam. Pogodu se za žito, šta će mu davat za službu. Vidan momak radija bi po danu, a kad bi bija misec, valjalo bi da radi po noći.