Jakšić, Đura - PROZA
Ja sam stupio u drugi kikindiski batalijun; onde mi i braća od strica kao svojevoljci služahu. Bio sam u bitkama. Video sam dim i plamen, slušao sam zveku sabalja, zviždanje tanadi, riku topova...
Gledao sam ponoć kako je po hiljadu zapaljenih krovova osvetljuje svojim plamenom, koji čak do u nebo šiba. Video sam junakâ. Gledao sam malene srpske četice gde, kao plevu, razveju čitave batalijune Madžara...
Više puta sam ga sravnjivao sa prvim hrišćanskim mučenicima: pun dobrote i strpljenja! Kad me je video, potekoše mu suze niz lice. Siromah otac! Ko zna o čemu je mislio, čega li se sećao? Da l’ mojih il’ svojih muka?
Ja ne znam, a on je ćutao. Kad mi je video istrcani šinjel, što sam od cara dobio, setno se nasmešio. Sigurno je mislio: „Ah, zašta ginusmo i stradasmo — a šta
Tužnim pogledom gledao je u crne kamene stubove i u one gvozdene kolute što na platnu živopisani behu; a kad je video najstarijeg brata, koji je ostale mučenike preživeo, kako, iznuren i izdrpan, tamnim očima, čisto kao besvestan, traži
1871. SIROTA BANAĆANKA Tri dana je kako neprestano kiša pada; za tri dana niko nije video ono blago, plavo nebo, niti se iko ogreja na umiljatome osmehu provirujućeg sunca.
Siromasi! Ja sam ih video. Behu to bleda, uvela lica. Jedan srednjih godina čovek ležao je od rane, kuršum mu je kroz slabinu projurio — za
Ti me slušaš, osećaš bolju prezrenog siročeta, ti tužiš za čovekom koga nikad video nisi, hvala ti! A ja ću to tvoje saučešće opravdati, pripovediću ti ceo život jedne ojađene porodice; gledaću da ti
progovori: „Pre nekih vremena beše i ovo vrano kao zivt, a sad je pobledelo, kao i lice što sam ga juče u ogledalu video... Kažu: bog! Božja volja... A kad mi tri puta kuću zapale, kad mi pet kuršuma kroz telo prodere...
Ferštandn?..“ Posle se malo kao zamislio, a kad je video staklo s rakijom na stolu, on još nešto dodade na hartiju plajvazom, pa čisto ljutito progovori: „Der kerl hat fil
„Eto, oterao sam konje u ergelu, pa tek se mislim: baš ću da prođem pored vaše kuće... Odavno te nisam video!...“ Od podne do ponoći!... Ta to je čitav vek zaljubljenima!... „Pomakni se malo, Grlice!
Oko Svetog Ilije, već si video bleda i iznurena lica gde tumaraju, gladna, po sokacima. Po baštama si viđao ponegde zelen lastar od vinove loze.
Obradović, Dositej - BASNE
smo privikli i što smo iz detinjstva naučili, to i tako hoćemo da bude i da ostane, ako će svet propasti, i mi s njim. Video meliora proboque, deteriora sequor: Vidim što je bolje i pripoznajem, a za gorim idem”, — veli bedna Medeja.
Jošt toga čuda nisam video!” — „Kakva psa, ljudi? Šta vam je danas? Ta ovo je jare.“ — „Jare! Ha, ha, ha!” — stane onoga. I tako se razminu.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Samo je gradski zatvor (s čijeg bih prozora, kad bih se popeo sebi na ramena, video možda pijacu s malo snega) ostao ono što je i bio: zatvor, jedina čvrsta, jedina stalna tačka, kroz sve promene i
Meni se spava, ugasite, meni se spava! ČIZME Vidim da imaš prvoklasne čizme! Ne pamtim kad sam video takve čizme! To su čizme od najboljeg boksa!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
gospodine Mijuško’ reknem mu ja, ,nego da ja idem da vidim cara, jer to mi je najveća želja, a ti si ga sto puta video. Ja mu nisam kazao da je meni Arsa poručio da idem.
vidinski̓ Turaka, koje su odsečene i pred vezirovim konakom stajale; i to je prvi put što sam mrtvu odsečenu glavu video.
Kad se naša vojska iskupi na konaku na Ubu, tu sam video u naši̓ vojnika dosta sabalja, noževa krvavi̓ i prebijeni̓, kundaka u pušaka takođe isprebijani̓, izlomljeni̓ i od
— Opet on siroma zaklinje se, neli: „Vidiš kolika je ova ordija?” Ja kažem da vidim i da nigda tolike video nisam. „Vidiš ovo polje?” — Kažem: „Vidim”.
Voljavči), pošlje mene družina u Topolu, i kažem gospodaru Đorđu, kakvu oskudicu u ̓lebu i u svačemu trpimo, a i sam je video, kad je dolazio, zato ga svi molimo da nas makar gdi premesti, makar u kakvo selo gdi bi imali štogod za jelo i za
I za to odličije moj otac odma je vanžirao obrlajtnantom. Taj frajkor i oficire i ja sam video u Kličevcu, a posle mi je otac kazivao da je taj frajkor u hiljadu i osam stotina momaka sastojao se, iz same valjevske
Donešeno prošenije odozdo, koje je u Zemunu 8. dekembra 1814. god. načinjeno, nije shodno video onom opstojatelstvu. 19. dekembra prepiše g. [Dimitrije] Davidović i [Dimitrije] Frušić i odnesemo po treti red g.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Vala ionako mi već dosadi ta potra svaki čas — reći će na to Stevan, ali ovake napasti još nisam video! Ima deset puta kako je od jutros slao onog njegovog ludaka: »Hajde«, veli, »rekao Raka da osečete potru...
Čim su zaseli, odmah Marko poče o naučnim stvarima: — Ama što je kapetanica dobila danas merdžane... da si samo video, učitelju! — reče i pogleda po svima gostima. — Komesijalno... Znam ja to! — reče učitelj običnim svojim tonom.
Nisam ono čudo video nikad! Tolike noći prolazio sam i preko raskršća i preko groblja, pa ništa... — A šta je to bilo?
— Eto torba? — reče Radan čisto sprdajući se, jer već beše video da je gospodin malo udaren obojkom. — Znam, znam... Nego šta si to nakupovao? — Opanaka, soli i još štošta.
Posle, veli, nestade ih. Ili ih neko ukrade, ili ih onako nestade — ni sam nije znao... — A jesi li ih ti video? — upita Radan. — Nisam ja, ali su mi kazivali baš ljudi koji su gledali...
— Samo šteta što je onaj lola okrnji... — Baš šteta, gospodine. Onako velika glava... Nisam je veće video... Pa mi tu soli pamet da ga nešto plašilo i otkinulo parče... Kao da ja ne znam da je on to pijan odlomio...
Eno, poznajem ga po razgovoru, kako je veseo i dobre volje. Nikad ga nisam video tako dobrovoljna!... Po drugim selima, naljute ga, najedi se, pa je povazdan turoban.
Što je, opet, ta prodaja brzo izvršena, nisi video! Ja sam se začudio kad se to pre oglasi, kad li pre iziđe u novinama.
Nego ti je i pop zlo prošao! I Živadin ispriča učitelju popovo »stradanije«, kako je već sam video ozgo s brda. — A, zato li njega nema jutros amo! — reče učitelj smejući se.
»Baš, što se tiče na priliku, neka ga dobro uredi, pozdravi ga!« — A video ga i on? — Video, ja. Popadija nije smela ući u sobu dok ga nisam izneo.
»Baš, što se tiče na priliku, neka ga dobro uredi, pozdravi ga!« — A video ga i on? — Video, ja. Popadija nije smela ući u sobu dok ga nisam izneo.
— U što god hoćeš, popo, ne možeš napuniti. Nije to laka stvar! — veli učitelj. — Vala, što se tiče, ti bi video, na priliku... — reče pop Vujica, pa opet poče zagledati jeinu. — Ala je to golemo, bolan!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On upravo i nije mogao ništa opaziti. Negove su oči bile zatvorene za sve, samo ne za Jelicu. On je video samo nju, njenu dugu, smeđu kosu, njene grahoraste oči, njeno rumeno lice...
Iza jednog grma — prema njemu — pojavi se čovek. Kako ga muke behu obuzele, on ga nije čestito ni video a toli poznao. Čovek taj beše Marinko. On priđe bliže. — Lazo, rode, — reče smeškajući se — šta radiš?
Stari lisac smotri to, pa kao pas kad trag nanjuši... i on, po prvim znacima, potera odmah dalje. Video je da je u žicu darnuo. — Bogami, jest!... Šta mi je i to: jednako popuštati!... Ja, slave mi, ne bih dao!
Nešto čudno, ali strašno... Nešto što on, do danas, nikad ne oseti... 5. ZLOČINAC Čim je opalio pištolj, čim je video Stanka da posrte i pade — Lazar se najedanput okrete, baci pištolj, pa naže bežati...
U pameti je gledao Jelicu kako se smeška na njega... Video je kako je njegov babo prosi, kako ih popa Miloje venčava... Srce mu se razdragalo, pa igra, igra u prsima...
— Ubio sam ga!... Ubio!... Dobro sam gađao!... Kuršum je udario u glavu!... On je pocpnyo i pao. To sam video ovim mojim rođenim očima! Pa, opet, opet!... Činilo mu se neverica: on nije bio uveren da je Stanko pao!...
I opet napreže misao da ga seti celog događaja!... — Posrnuo je... posrnuo je... to sam video!.., A ja sam gađao u glavu... usred glave!... A kad je posrnuo, onda je i pao!... Nije mu glava od kamena, pao je!...
Noge mu se podsekoše, i on se surva na zemlju kao panj kad mu žile podsečeš... Zatvori oči da ništa ne bi video... I učini mu se kako priđe neko i nadenese se nada nj; neka ledena ruka uhvati ga za vrat i steže...
Duša ga zaboli... Ništa crnje, mislio je, nema od života njegovog. Ta, dokle je god mogao pogledati unapred, video je samo patnju i neizvesnost. Stojao je kao na ivici nekog ponopa, ne mogavši se rešiti ni na šta. — Da ga ubijem!...
— Ta, to i jesu jadi, moj popo! ..... Tu i nema više sumnje... — Pa ko je? — rekoše uglas i pop i kmet. — Video ga moj Lazar... Juče je i pucao na njega... Obojica prenuše. Još sinoć za večerom čuli su šta je juče u kolu bilo.
me turskom ulizicom i svakojakim imenicama, ali kad je stvar taka, onda ću i ja reći što znam, što sam svojim očima video, jer da to ne kažem — bogu bih sagrešio!... Sve živo pogleda u Marinka.
Sad, da li mu je baš toliko nestalo — ne znam; ali znam da je pokraden, jer sam svojim rođenim očima video lopova... — Ko je? Ko je? — zagrmeše sa sviju strana. — Čekajte, kazaću!... Evo kako je to bilo!
Dučić, Jovan - PESME
mala usta, raspaljena u rumenoj groznici, i pritisnuo na njih jedan poljubac, samo jedan, ali beskonačno dug i krvav. Video je u tom času zamrkli Tibar na čijoj je matici plivao veliki štit julskog meseca.
Pored njenih nogu obučenih u zlato leže dva suva dugačka hrta sa žutim očima. Kada se galija pojavila na suncu, video se on u zlatnom oklopu, mlad, držeći u jednoj ruci zastavu Spasitelja a u drugoj visoki mač.
U šumu se krišom vratio dečko i odrešio bludnicu. Ona je dečku izvadila oba njegova plava oka da ne bi video na koju će stranu ona otići.
A domaćin je opet video u stranca samo njegovu tešku torbu koja je izgledala puna novca. Prekonoć, dignu se domaćin i njegova žena, zadane
njihovog grada i osvetli šumu, da bi probudila svog dragog i pokazala mu na grudima svoje grivne koje nije u mraku video, i svoje oči zelene kao dve kupine u kojima se legu zmije.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— reče Joca. — Hajde ti napred! On uđe. Uđoh i ja. Za nama njegov asistent, pa onaj momak. Zatvoriše vrata. Video sam jednu veliku, svetlu, visoku, čistu sobu. S obe strane kreveti s belom prostirkom.
Čini mi se da su podjednako obučeni, ali nisam video kako, samo sam primetio veliko koštano dugme pod grlom u onoga bledog mladića u uglu što drži pljuvaonicu pod nosom i
Poverljivo, blago, kuražno, pa desperatno. A sve skupa strašno, nejasno i ukočeno. I na mome drugu Joci video se jedan težak utisak. On priđe s puno ozbiljnosti i ljubavi bolesniku i pruži mu ruku: — Kako si, brat-Đoko?
Je li to pobeda, jad, nevolja, čemer, što me vuče njemu, a ipak me tera iz njegove sobe? Zar ja nisam video stotinu slepaca, pa ipak me nijedan nije potresao više od kog groša! Jaoj, ta ja njega poznajem! To je..
Ja skočih i ispravih se u krevetu: — Mamo! — Šta, brate? — Video sam onoga... onoga... kako se zove?... onoga čiča... čiča-Đorđa! Jest, čiča-Đorđa. Znaš onoga! Ja sam bio mali.
Sasvim se lepo sećam toga somuna i onoga vezikatora što su ga zalepili tati. Badava! Ja sam video prestravljeno i isplakano lice moje majke, s tajanstvenim osećanjem slušao reč „vezikator”, mirisao paljevinu i čađ, ali
U bolnicu, tu gde sam ga ja opazio. — Dakle, ti veliš video si brat-Đoku u bolnici? Baš njega! — Njega! — Kuku meni! A šta mu je? — Ne vidi ništa!
— Znam! Ali može li mu se otići... Štogod odneti?... ponudâ?... — Može... Ja ću kazati... Pa naš Joca! Video sam još kako se „plavi od istoka”.
Video sam još kako se „plavi od istoka”. Osećao sam kako čiča Đorđe ne vidi to plavetnilo i — kad sam se probudio — video sam da je devet sati, i da je moja mati, zabrađena, držala pod miškom jednu veliku pletenicu i u ruci bocu s vinom.
Ali kad sam video mamu s hlebom pod miškom i s bocom vina, i moja se „savest” umiri, i, čim je poljubih u ruku i rekoh „zbogom!
Ja sam toga dana nešto upamtio što nikad zaboraviti neću i ne mogu. Video sam sasvim iznenada i začuđen da je ona nalik na čiča-Đorđa.
Mnogo sam o tome mislio, i sad mi se tek čini da sam tada i na njoj video onaj isti izraz lica, onu istu tišinu duše, ono pouzdanje, pouzdanje u — Boga! — Otidi opet kad stigneš! — kaže mi mama.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
pomislile da je to za njih postavljeno, pa pojele tulaju koja je, kao što je svakome poznato, njihova hrana; a to video nekad neki Temišvarac, pa, k’o čovek, ispripovedao, i sad ne dadu nikako mira ljudima, nego ih diraju jednako za
Arkadija je baš svakojakih čuda video: s pokojnima se razgovarao, poznavao nekoliko veštica u tom i okolnim mest a, bio posrednik između ugodnika božjih i
Ta nije da se zgranuo táta kad je dočepao pismo i video šta je pisala, pa dočepao vile (srećom one drvene) pa za njom, a ona bež’ u komšiluk!
« — »To jest«, odgovara paor, »kaz’ti: ’vatate duši mesta!« Iz avlije se video lep hodnik u kome su ujesen pop Spira, Arkadija i Žuža krunili kukuruz, a leti, kad su velike vrućine bile, u njemu je
očekuju kukuruz, a kukuruz izredan, pa nađikao, gledam ga baš juče; hulaner na konju da prođe kroz njega, ne bi se video; a klipovi k’o levča dugački. Al’ će paor da pobesni, vrag mu babi! I dobro je, i ne valja!
To doduše nije niko video, ali videla je gđa Sida, a to je dosta. Videla je naime kako gđa Persa briše svojom čistom šnuftiklom jednu čašu —
nije zadugo niko više znao do njih dvoje i još bog na nebu i baba Makra na zemlji, s tom samo razlikom što je bog sve i video i čuo, a baba Makra po malo videla, a slabo što čula od svega razgovora njihovog.
« — učio ga je one večeri Nića; i sve je to sad palo na pamet gazda-Peri Tocilovu, kad je video pop-Spiru u svojoj avliji. — Eto, ja svrn’o malo! — otpočinje pop Spira razgovor.
A i Šaci je milo bilo kad je video to. Nije mogao da odoli srcu i da bude poslušan porukama gđe Side, nego je jedared ipak prošao njenim sokakom i spazio
U pesmi je ispevana njegova šetnja, i sreća njegova što ju je video na prozoru. U pesmi kune zlotvore radi kojih se ne mogu sastajati, ali je teši da i to neće dugo trajati; zahvaljuje
Ide Šaca tako pa se seća svega što je večeras čuo i video i doživeo. Seća se kako su dvaput silazili u podrum po vino, i on i Jula. — »Deco, nema vina; dones’te vina!
A ta su imena oni dobili prema različitom svom temperamentu. Jedan se ljutio kad je video svoju Žužu da s onim drugim razgovara, i odmah psovao: »Zatraceni!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
u hadžijskom, gazda-Jančinom grobu. Tamo leži! — Govorio bi ovaj tresući se od straha i groze što je u grobu video živa čoveka kako ničke leži i kao diše, miriše grob. Klisarica, ma da je bila slobodna, ipak ovo joj je bilo najteže.
Brzo se vratila s novcem koji je izvukla ispod zemlje u raznim zavežljajima... Sve dala popi. Ovaj, kad video priličnu sumu još više se zbunio. I nije znao šta da joj kaže.
— Nema Nazo — odbijao je pop osećajući se neugodno kad bi je video kako ona svako jutro ispred kapije čeka ga, bosa tapka po snegu i pilji u njega kad ga vidi.
Tada ne peva, već viče i igra, igra, spram mesečine. Čak i kad se mesec od mutna neba ili oblaka ne bi video, on bi opet k njemu u pravcu, u kom bi se nazirao kroz oblak, išao, lutao.
Neke, kad ga vide onako koščatog, krupnog, nikad ne ošišanog ni obrijanog da se jedva video iz kose i brade a svog oznojenog i ranjavog od prošenja i vučenja tih svojih punih torba, darivaju ga i pitaju
Trpa u pojas, po pazuhama, jednako obzirući se oko sebe da nije štogod zaboravio, ne video još koju krpu, prut što treba da uzme, ponese. I tako, skupljajući sve oko sebe, drhteći, ide po maalama i kućama.
Pa kad bi baš tada slučajno, koji od braće mu izišao i video gde ga tako kradom, tiho, kao mrtvog, unose, on — već zna šta je!
On bi ušao k njemu i kad bi ga, ma presvučenog, no još umrljan zemljom kako je jurio po čaršiji, valjao se, video tako ispruženog na postelji, gde kao uvek gotovo mrtav leži i samo blesasto mljeska, siše ustima, tada bi mu dolazilo da
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
On je hteo još nauke u svetu da profitira. Žao mu je što nije video Medinu trgovačkih kalfa, „Belu lađu” u Pešti, i onde koje doba romantično proveo; žao mu je što ne može koje vreme kao
Ljuba je bio sa gospom vrlo dobro poznat. Ova je imala jednu sestru, Savku, koju je htela za Ljubu udati. Video je Ljuba na svetkovini u K., pa se u nju zaljubio.
— A jesi l’ primetio kako je gledao na Julku taj Ružičić kad je pevao? — Jesam; al’ jesi l’ video kako je ova na njega gledala kad je pevala? To me najviše muči! — Meni se čini da Ružičić Julku voli.
Gosti sednu. Gospođa Makra nešto Paulini namigne, te ona iziđe. — Pa, kako ste, gospođa-Makro? Al’ vas davno nisam video! Vidim, hvala bogu, svaki dan ste sve lepša i lepša — izgledate kao lubenica.
Svi uđu. Kad je Ljuba video šta ima tu, jeza ga čisto napada od pogleda na mnoge lepe stvari. Tu je divan od kadive crvene, pa kakvo ogledalo, pa
Gospođa Makra se smeje. Čekmedžijiću dugo je bilo vreme. Nije mu bilo ni do pića, ni do čika-Gavrinih đavolija. Video je da ovde nema ništa, pa nije rad da gubi vreme. Najedanput prekine čika-Gavrin razgovor.
— Nikako! Kad sam bio s njom u sali, najedanput je đipila kao pomamna, i više je nisam video. — Dakle, nema ništa? — Ni razgovora. — A Zašto?
Čuo sam već od drugih takovo što. A meni se baš dopadaju Beograđanke. Bio sam jedanput u Beogradu, pa sam ih video. To je davno bilo, pa sad, doduše, ne znam kako je onde, osim što u novinama čitam.
— E, imate finu kožu. Sad je tek Čekmedžijić video kako frajla izgleda. Koža na obrazu zbrkana, nafarbana, suva — da je dodirneš šuštala bi; zubi rđavi.
Tako se na putu razgovaraju, čas o staroj frajli, čas opet o frajli Gledićevoj, koju Čekmedžijić još nikad nije video. Da vidimo kako stoje stvari u Gledićevoj kući. Gospodin Steva Gledić čovek je oko pedeset godina, no još ugledan.
— To mi je baš milo kad mogu svoje mile goste veseliti. Kad je Čekmedžijić video kako je dobra gospođa, počne i sam iz srca pevati, kao da je kod kuće.
Kad je čika-Gavra video da će se Ljuba oženiti, pokuša i on sreću. Ode kod gospođe Makre. Ona ga lepo dočeka i časti ga.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Kidnuo, pa kad pre? — Pa lepo, a ko kaže da je kidnuo? — Ovaj ovde gospodin video ga lično. — Gde ta video i ko je taj, Boga mu nije to mala stvar. — Ko sam da sam.
— Kidnuo, pa kad pre? — Pa lepo, a ko kaže da je kidnuo? — Ovaj ovde gospodin video ga lično. — Gde ta video i ko je taj, Boga mu nije to mala stvar. — Ko sam da sam.
I taj njegov pogled, zasenjen i mutan kao i njegove misli što su plavile sve po nekim crnim talasima, video je samo neodređene utiske stvari pa mu se činilo kao da svi sni prostori oko njega mirni i žalosno-pusti u istini i ne
Jest, puno je tih snažnih, mesnatih, užirenih i potpuno zadovoljnih ljudi video Hristić tuna, u svome mestu rođenja, pa su ga oni i uveravali, baš kao i njegova familija, kako se on i suviše odužio i
ovo isto mnogo puta, on je bio potpuno ubeđen: da se baš tačno tako stvar desila, a to, u ostalom niko nije video i tako će to uvek ostati da se priča. Srušena crkva u B.
A u njoj tražim ja sve one što sam izgubio i one o kojima sam uvek sanjao a nikad ih video nisam, i one što su umrle, i one što sam u prolazu sretao pa nikad više ne video, i one koje se još nisu rodile i ne
o kojima sam uvek sanjao a nikad ih video nisam, i one što su umrle, i one što sam u prolazu sretao pa nikad više ne video, i one koje se još nisu rodile i ne postoje. I ne nalazim i nespokojan sam, i mučim se i mislim da volim, a ne volim.
„Tako mi Boga, — mislio je Jurišić idući za ženom kroz onaj hodnik — ja u svome životu nikad nisam video lepše ni odvratnije ljudske životinje.
I puno vidim ljudi, koje sam pre rata poznavao, pa ih od onda nisam video, kako se ka grobu na jednom raskrečili, a na onim ljudima, sa kojima sam zajedno bio, nikakve promene nema.
Ja otud dolazim, znam i video sam ovo: u samom njemu javljaju se ljudi mali, neznatni, bezimeni i ti bezimeni, mali ljudi, zapojeni verom, vraćaju ga
O zemljo, kao i nebo, tajno večna, jel' blizu doista tvoj kraj? Gledao sam te kad trijumfuješ. o kako bih rado video kako si velika kako si veličanstvena kad propadaš.
Afrika
za moga prijatelja, koji je poznaje divlju, kakvu mi je obećava, ali za mene ovo je ipak ono što nisam nikada ranije video i što je blisko onome o čemu sam sanjao.
“ Ovaj je crnac, uostalom, prvi koga sam video da je sasvim antipatičnog lika i bezobzirnog držanja. Brod će poći, međutim, tek u četiri sata ujutru, jer se pre toga
Druge priče o zmijama u savani, koje gamižu po celoj kući. Vuije Mi kaže: „Moja je žena ciknula; i kad sam utrčao, video sam kako se zmija odvija od noge naše devojčice. Uzeo sam štap i ubio je.
Razgovor sa jednim gospodinom koji baš uzima svoj tuš iza zaklona. Niko ga još nije video ali se njegov lik i njegovo telo ogledaju u njegovome glasu, prelivanom šumnim slapovima.
se ljuto kajati što sam došao; dok drugi pričaju kako je taj ili taj dolazio u Afriku, prokrstario je, uobražavao da je video i poznao, a posle u stvari samo trućao gluposti o njoj.
To su četiri divne maske od teškog drveta, žute i crne. Možda najlepše maske tipa „baule“, koje sam ikada video. Jedna od njih produžava se u dve figure, čiji su seksovi, muški i ženski, uvijeni u krpice.
Vuije nije bio prvi prijatelj s kim sam se tako brzo sprijateljio, i za koga sam imao apsolutno poštovanje. Ja sam video ljudi isto tako veličanstvenih kao što su veličanstveni ovi pejzaži natopljeni poslednjom svetlošću i bojama.
Prešao sam potom popreko celu prašumu; preko dve stotine kilometra. Video sam, od životinja, retke i tamne ptice, retke i tamne majmune.
Ona iznenađuje moga saputnika koji nikada nije video košutu po tolikoj toploti. Tako je blizu i tako nerešeno skreće s našeg puta da je Sen Kalbr obara jednim metkom iz
Ne vidi se ništa drugo do jedna jedina električna svetiljka koja nam juri. Od tog trenutka ja sam idući kroz noć video masu tih svetiljki koje razno obojene predstavljaju oči najrazličitijeg zverinja; ali nikad nisam razumeo zašto se oči
Beli ulivaju strah svima pa i ovdašnjim mnogobrojnim družinama ljudi–pantera. Sam Muri video je pre tri leta kako se jedan fetišer pretvorio u pantera, i jedva je uspeo da mu pobegne.
Ja je odmah po povratku radosno poklanjam prijatelju. Kad pomislim na maske koje sam mogao kupiti na reci Komoi...! Video sam mnogo stvari toga dana, obišao nekoliko sela i gledao nekoliko tam–tama, tako da sam sasvim zaboravio onaj
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U Engelshofenovom izveštaju, veli, video je, sa zaprepašćenjem, da se na spisku Ševiča nalaze čitave porodice oficirske, iz tog nekad Podunavskog,
uzvišenog, drvenog, paviljona i kad se Garsuli pope, po ćilimu koji je bio prostrt po čamovim daskama, on je, oko sebe, video talase stotine crvenih gunjeva, klobuka, šubara, glavurdi, ručurdi, nožurdi, i noseva, iz kojih je, kao dim, izbijala
Kako nas lepo grije. Tamo, ispod onog reduta, ja sam Vas, kao mlad čovek, prvi put video, u pratnji premilostivog cara Leopolda. Predavali ste kirasire grofu Harahu.
Iza njih, u daljini, i on je video red jablanova, a zatim plavetnilo neba, ali to je kod njega budilo samo tugu. Sunce je bilo odskočilo, ali on je znao
On je imao, sa sobom, dvadesetak pisara. Kad je, dakle, video da je njegova pratnja sva smeštena oko njega, na daskama i klupama paviljona, i kad je bio završen ceremonijal iznošenja
Husar, zatim, strča sa drvenih stepenica, i odjuri, na konju. U gomili izbezumljenih ljudi, na poljani, video se major Trifun, kako mlatara rukama, bije one koji viču, i kako ih raspoređuje.
Kad je video da ga niko ne dira, da ga niko ne ubija, Garsuli je iskočio iz kola i osvrnuo se da vidi, šta bi sa ostalima.
Osluškivao je sebe samog i gledao u samoću. Kad je profoz otišao, sa fenjerom u ruci, Pavle je video da sa njim, na zidu, ostaje samo njegova senka, u mraku.
Taj lepotan je bio sujeta sujetstva, jedne, i inače sujetne, porodice. U mislima je video sebe, kako stoji pred Garsulijem, koji se šepuri, i kako se niko ne usuđuje da Grku nešto kaže.
Kirasir, koji je pratio Pavla, mislio je, izdaleka, da je to neko društvo putnika, kojima se skrhala levča, a kad je video žene, da je to možda neko putovanje glumica. Pavle ga je onda obavestio da je to njegova familija.
U kojoj su, iako je bila razrivena, majske ruže, opet, bile procvale. Sa te čatrnje, u ladoležu, Trifun je video Mahalu, pod bagrenjem, a video je i Temišvar, u daljini, iznad zelenih egzercirišta, sa njegovim baruštinama, tornjevima,
Sa te čatrnje, u ladoležu, Trifun je video Mahalu, pod bagrenjem, a video je i Temišvar, u daljini, iznad zelenih egzercirišta, sa njegovim baruštinama, tornjevima, utvrđenjima, prozorima, koji su
Teodosije - ŽITIJA
Potom, odahnuvši malo, reče starcu: — Vidim, oče, da Bog, koji unapred zna sve i koji je video bolezan srca moga, pocla tvoju svetost da uteši mene grešnoga.
Odmorivši se malo vremena s njima, zamoli od igumana blagoslov da ga pusti kako bi se poklonio i video manastire, i iz ovih da se popne na vrh Atona, i da vidi kako žive samotnici i da ga blagoslove.
i pošto ga je Bog slušao jer ga ljubljaše, smelo i bez bojazni govoraše: „Kakva mi je korist, Gospode, što sam ja tajno video tvoju blagost ka mojemu ocu, a videvši radujem se i zbog toga ja jedini udivljen dobrohvalim tvoju milost — ako ne
divnim uveravajući nas da verujemo tebi istinitom Bogu, nas radi očovečenom; koji si raslabljenoga pri Ovčijoj banji video, i ovoga iscelivši i od odra podigavši i odar da uzme zapovedivši kao dokaz dane mu tobom snage; koji si udovičina
svećnjacima i zavesama, i svima svetim sasudima, i svima časnim izvanrednim stvarima, tako da je svaki koji ju je video mislio da je nebo na zemlji, i govorio: „Gospode, vazljubih krasotu doma tvojega“, osveti one koji te ljube i one koji
sve utvrđivaše učenjem u veri, a u svima manastirima predavaše da se drže ustavi i običaji inočkoga života kao što beše video u Svetoj Gori i u Palestini i u Aziji.
sebe imati svetoga, u svojem manastiru, kao darovani mi od Boga, i sveti grob nje gov poštovah i ukrasih, kao što si video, i pomišljah da sveti nikako ne bude iznesen od nas.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
što se po celoj zemlji raznese neverovatan glas da je on nekim čudom najedanput progledao (misli se da je uvek pomalo video i da je to krio za života kralja Milutina, koji ga je gonio). Drugi primer: 1584. godine nađe kosti Sv.
Osim toga su, uza svu „carsku milost“, ostali u krajnjoj bedi. U toku mojih putovanja po balkanskim zemljama nisam nigde video toliko izgladnelih ljudi i dece kao u Lici.
I zaista, ja sam osetio zauzimanje Sali-pašino. Nikada ga više nisam video niti šta o njemu čuo. Radio je, dakle, iz čiste i proste ljubavi za čoveka „naše krvi“.
grbljanske kneževine bilo našljednih knezova, za koje se govorilo da bi i dužd mletački pred njima ustao na noge, kad bi video kako su lijepo odeveni i naoružani“. Uz tu nošnju je pristajala bokeljska poza, koja je slična starocrnogorskoj.
Mene su kao nestručnog promatrača iznenadile romanske jezičke konstrukcije, kao: „imam videno, čujeno, razbrano“ (video sam, čuo sam, razabrao sam).
Praded Kokalevića video ju je kod jednog bega i uzeo za ženu. Iz oblasti Bulčize, s one strane Crnog Drima (u izvorištu reke Zvezde ili
Osim u Prizrenu i u Đakovici, nisam više nigde u oblasti centralnog tipa video veće čaršije i raznovrsnijih zanata. Sve se u Debru moglo nabaviti. To je bio osobiti ugao i naročito gnezdo.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
Rekli mu daje ružno, pa majci došlo tužno. Nek je i gluvo i slepo ono je majci lepo. IDILA I video sam: u jednom klancu gospođa vodi aždaju na lancu. Lanac dugačak a gospođa stara, aždaja nestašna pa samo trčkara.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Kad smo se posle jedanaest vratili, prošli smo kroz ovu sobu – ovde je odmah naša soba za spavanje – i, koliko sam ja video, sve je bilo u redu.
) Vi znate moju Lidočku? PAVLE: Vašu gospođu? ALjOŠA: Da! PAVLE: Čini mi se da sam je video jedanput kad je dolazila k vama na građevinu. Koliko se sećam, lepa i prijatna ženica. ALjOŠA: Ona mene ostavila.
ANTA: Sedite! RINA (bacajući se u fotelju, očajno krši ruke): Govorite, tako vam jedinoga boga, govorite! ANTA: Video sam ga! RINA (cikne prestrašeno): Koga? ANTA: Njega! RINA (očajno): Koga, zaboga? ANTA: Vašega prvog muža.
Šta je to što vi govorite: ko vam je takvu ludost ulio u glavu; šta hoćete vi, govorite, šta hoćete? ANTA: Ja sam ga video. RINA: Poznajete li vi njega? ANTA: Kako da ga ne poznajem; ostao sam mu dužan 10.000 dinara, bog da ga prosti!
ANTA: Ali ko bi se time šalio! Mislite valjda meni je prijatno što sam ga video. A video sam ga, nisam ga prevideo. Ristić trgovac stajao baš pred svojom radnjom i užasno se iznenadio kad ga je video.
ANTA: Ali ko bi se time šalio! Mislite valjda meni je prijatno što sam ga video. A video sam ga, nisam ga prevideo. Ristić trgovac stajao baš pred svojom radnjom i užasno se iznenadio kad ga je video.
A video sam ga, nisam ga prevideo. Ristić trgovac stajao baš pred svojom radnjom i užasno se iznenadio kad ga je video. Čovek je prosto prebledeo. Pokojnik mu je prišao, rukovali su se i dugo su razgovarali na vratima radnje.
RINA (Anti): Kako to, gospodin-Anto, niko sem vas nije čuo? ANTA: Ja nisam čuo, ja sam video. SPASOJE: Šta si kog đavola video? ANTA: Reći ću ti. Patiš li od srca? SPASOJE: Da, nešto malo.
ANTA: Ja nisam čuo, ja sam video. SPASOJE: Šta si kog đavola video? ANTA: Reći ću ti. Patiš li od srca? SPASOJE: Da, nešto malo.
SPASOJE: Reci mi, molim te, kako si mogao na takvu glupu misao doći? ANTA: Video sam ga, video sam ga svojim rođenim očima. SPASOJE: Koga? ANTA: Pokojnog Pavla Marića.
SPASOJE: Reci mi, molim te, kako si mogao na takvu glupu misao doći? ANTA: Video sam ga, video sam ga svojim rođenim očima. SPASOJE: Koga? ANTA: Pokojnog Pavla Marića. SPASOJE: Ama, koga Pavla Marića?
Razumem i još kad bi rekao: „čuo sam”, premda bih te ja i za to kaznio za pronošenje lažnih glasova, ali reći: „video sam”, reći „video sam”, to je prosto zločin. ANTA (uporno): Video sam ga! SPASOJE (nervozno): Opet on!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ono koje je nailazilo nije nudilo bogzna kakva ushićenja. Ja bar nisam video da nudi, a ako nešto ne vidite, ono i ne postoji za vas.
Zatim sam je video kako nestaje iza ugla, odlazeći prema Tisi, dok su se mangupi pitali vuče li ona seterku ili seterka nju.
Čuh krckanje, a onda se ona odmače u stranu, tako da sam joj od čitavog lica video samo kosu nalik na svetli obruč. - Zašto ne?
Uvukao sam glavu u ramena i sledećih nekoliko trenutaka čulo se samo udaranje i Vesnin plač. Neko ko nije video šta se događa mogao je pomisliti da udarci pljušte po njoj.
Jednom sam, popevši se na drvo blizu bolničke zgrade, video njegovo lice blizu rešetaka. Bilo je blago i odsutno, pomalo nalik na mamino kad priča kako sam kad sam bio mali, uvek
Hteo sam da kažem mami da sam ga video. Oni su se kao deca igrali na nekom sada napuštenom salašu i mislim da ga je volela, ali nisam bio baš sasvim siguran
i mislim da ga je volela, ali nisam bio baš sasvim siguran da je to bio on i nisam rekao ništa, a onda ga više nisam video, iako sam se čitavo jedno leto pentrao na drveće oko bolnice. Pred Novu godinu je umro.
- Zar ne pomisliš ponekad i na nju? - gledao me je pravo u oči, a onda počeo da govori kako je on video dece i dece, i sam je bio dete, bogamu, ali još nije video čudo kao ja. - Nisi ni mogao, tata!
gledao me je pravo u oči, a onda počeo da govori kako je on video dece i dece, i sam je bio dete, bogamu, ali još nije video čudo kao ja. - Nisi ni mogao, tata! - prišla je Jasmina i uhvatila ga pod ruku. - On je unikat!
I jeste. Stojeći na vratima, ona izgleda kao slika one žene koju sam video u muzeju svu načinjenu od plavih i zlatnih boja, kao perunike koje smo Rašida i ja brali u močvari.
govorio, ali su mi stalno na pamet padale mačke koje sam jedno popodne, otišavši da mu odnesem neku poruku svoga oca, video kako leže po njegovim nogama, grudima i svemu. Bile su debele i linjale se tako da je vazduh bio pun dlaka.
Možda bih video snežnog čoveka, a možda bi mi od mraza otpale uši. Osetih kako mi hladnoća mili niz kičmu, a onda odmahnuh glavom:
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ni sam praotac Poje na svom brodu nije bio tako „sortiran”. Tek ako bi u Vidinu ili Pirotu takovo što video. Šteta što ne beše fotografije da se kod potomstva ovekoveči.
Naprotiv, kad je video da kogod bajagi neće da pije vino, on donde nudi, dok ga ne prinudi, jer veli nema gore nego koji se izvlači, ti će
Gospodar Sofra je čovek koji kad što preduzme, mora proderati, kud puklo da puklo. Ko bi ga video pred dućanom kako u „janklu” izviruje mušterije, ne bi rekao da je u njemu tako jaka duša.
Kuća, dućan i mehana bila je baš kod Dunava, baš na tom mestu gde staju lađe, vašarske, žitarice, belozanke. Tu je video kako lađarski konji vuku triest i više lađa. Žalosni konji.
više ni govora, no ponajviše o konjima, i Pera je već postao konjušar, bez konja ne može živeti i kog konja je jedared video, i posle više godina bi ga poznao i poimence nazvao. Kada je gospodar Sofra otputovao, Pera je bio u kući pravi gazda.
sav okamenio, zaboravio je petla navući; Čamča pak, odmah kako su vrata provaljivali, podvukao se pod krevet, no kad je video kako Sofra lopove obara, okuraži se, napne petla, naperi pušku na četvrtog i pogodi ga u trbuh.
— Kada? — Sutra. — Ali ovde nije opasno mesto, kao ona čarda? — zapita Krečar. — Nije, ’de si video da grof spahija sedi ’de je opasno? — A poznaješ li ti grofa? — Poznajem.
Ne jedared je uzdahnuo i pomislio: „Ovakav da je moj Pera!” Profit nije se nikad kartao, pa kad bi video da gospodar Sofra sam sedi, on odmah k njemu, učtivo se pozdravi, pa onda razgovor povede o trgovini, o profitu.
Ko ga je prvi put video, odmah je morao reći: „Ovo je isti Don-Kihot”. Tako je na ovog naličio, ili bar na sliku, kako Don-Kihota, malaju.
No za vreme njegovog bavljenja, što je god video, najviše mu imponovala crkva svetog Marka u „Campanіle di San Oarco” sa onim lepim arkadima.
Sad opet svaki svoj posao gleda. Šamika dođe u kavanu kod Čamče, pripoveda šta je video u Veneciji. Svi se dive. Kaže šta je jeo, sve što god Talijani, samo ne mačke, vrane i bumbare.
— Zašto? Bilo je vrlo zanimljivo. Takvo što nisam nikad video; ne kajem se što sam bio na tom balu. — Hoće l’ kod vas biti još kakav bal? — Naravno. — Hoćete l’ nas pozvati?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Svakome je video lik, svakog je poznao, svakog se setio gde je koji legao. Tako mu se i ostalo što je bilo tamo, napolju, na kiši,
Kiša sitna padala je i, za trenut, u svitanju, video je pse što pojuriše prema njemu, konje i sluge pod dudovima, a na drugom kraju utrine, kod obora, čitavu onu gomilu što
Komesar ih beše video, još kod prvih vinograda, ispod vrtova biskupije, i rešio se da ih ulogori izvan grada, kraj groblja.
Još neobučen, Komesar, otvorivši prozor na prvom spratu, pojavi se, vičući. Na drugom prozoru starog zdanja video se Vuk Isakovič, u košulji, i vojnik koji ga je zalivao vodom i prao mu glavu.
da požuri, činio je besciljne pokrete i prekidao oblačenje dugim posmatranjem sebe, u ogledalu, kakvo kod kuće nikad video nije.
Kad ih je po treći put ostavljao, pre dve godine – i manje već beše rođeno – video ih je pri rastanku u kući jednog Grka, u Slavonskom Brodu, gde su ostali da prezime, do povratka bratovljevog, koji
Te kuće koje je video samo na nekoliko časaka, noću, nije se uopšte sećao više. Zapamtio je bio samo neku krezubu babu koja se tresla od
Tri topole su treperile tamo na vetru i on ih je jasno video, iz svih daljina. Mudrost i spokojstvo, mir koji je obuzimao dušu, polazio je otuda i stizao ga, kao da je, jašući ma
ga, kao da je, jašući ma kud, obilazio sa svojim hrtovima sve samo ta žita, iz kojih se, na bregu, taj grob tako dobro video.
Učini mu se da nikada nije ovakve žene video. Otputovao je iz doma bratovljevog, kroz nekoliko dana, navrat‑nanos. I nije se lako vraćao.
Pri tom njenom pokretu sav bi drhtao. I kad bi zatvorio oči, video bi bledu njenu kožu i grudi njene i oči krupne i modre, boje zimskog, čistog, večernjeg neba, koje ga nikad ne pogledaše
To beše žena kakvu nikada nigde nije video. Bledilo njeno bilo je potpuno i uokvireno kosom, što je sad bila još tamnija, kao i obrve.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
da li u selu ima vampira, rekao je da su to „gluposti i sujeverja, da toga nema u selu — ali da je vampira lično video“².
sa modernim ateizmom i racionalizmom, lepo se vidi iz kazivanja jednog Stojana iz sela Gojmanovaca: „Prošao sam svet, video sve i svašta, nema ništa od toga što narod priča; niti verujem, niti se plašim.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pobeda je, u stvari, ličila na veliku igranku od ponoći do zore. Video sam kako su na jednom trgu igrali kozaračko kolo i kako su se nekom vojniku otkačile dve bombe sa pojasa dok je
Kada se dim razišao, na trgu je ležalo pet mrtvih igrača. Bila je to najlepša smrt koju sam ikada video. Iz zvučnika obešenih u krošnji lipa krkljao je Johan Štraus.
Iz novina saznadoh da se udala za nekog tipa koji se zvao Mel Ferer, mislim. Video sam ih u filmu »Rat i mir« (američka verzija); bez veze, odmah sam znao da ga ne voli, da je sa njim samo onako.
Nikada! Fuck off! KARTA ZA VAVILON Došlo je vreme kad već mogu mirno reći da nekog nisam video punih dvadeset godina. Čitav život!
a svo me kako, ne bez izvesnog uzbuđenja, pišem o tome kako sam u Parizu, u otmenom »Raspućinu«, posle dvadeset godina video Veru.
muzike čak i ponedeljkom, a stalno sam mislio na Veru kako putuje prema Vavilonu, kuda su je oterale naše glupe priče. Video sam je kako, ogrnuta svojim starim kišnim mantilom, putuje kroz noć u vozu što savlađuje ogromno rastojanje, vekove i
Čitao sam negde da se u najskupljim švajcarskim klinikama uobraženi bolesnici leče dodirivanjem. Tač-terapija! Video sam i tu fotografiju: u krugu na tepihu sede ljudi i žene pod budnim okom psihijatra — prva lekcija u ponovnom
« Kazala je. Sada je vreme da čovek oprezno pogleda oko sebe da li ga je neko video kako se ljubi sa Žuži. Nije ga niko video sem mene. Čemu putovati ovako daleko kada je sve isto? Svugde je sve isto.
Jedanput, dok je bio još vrlo mlad, i dok je imao običaj da se klati na stolici i smeje bez razloga, video je dvoje stranaca kako sede jedno pokraj drugog i ćute. Zajedno, a svako od njih tako daleko!
Ispratio sam desetak generacija kupača i osetio se starim kada su se menjali. Video sam kako stižu umorni i bledi, i kako zauzimaju mesta na plaži.
Rasla je i rasla, a kada je prišla na sto koraka, pretvorila se u devojku lenjih pokreta. Šta je video Bel Ami? Gole, tamne ruke. Šiške iznad samih obrva.
– Šta bih drugo radio dok sam tu? – Niste odavde? On joj reče ime velikog grada koji nikad nije video sem u bioskopu. Nastaviše da igraju i Bel Ami više nije mogao da zatvori usta.
Matavulj, Simo - USKOK
Kao što si video, ima nas dvadeset i pet pušaka, a sad si se i ti pridao, te nas je dvadeset i šest dobrijeh pušaka! Mi smo najjače
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
(I sad, u starijim godinama, ja jednom godišnje posećujem Buenos Aires; pre no što sam video Moskvu, posetio sam je nekoliko puta.
(Dućan) „Istina života” počinje razočaranjem, buđenjem u svetu koji je bez sjaja i zanosa. Ono što je pisac video pre tog buđenja, u predvorju stvarnog života, poetska je osnova njegovog dara, sam taj dar.
On je video sveta, isprobao i ovo i ono, argatovao, ratovao i vratio se u pusto bosansko selo da se u njemu nikad ne smiri, na rados
Liričar zavičajne bede i nevolje, Ćopić je vezan za seljake onakve kakvi su, kakve ih je u detinjstvu video; saučestvujući u njihovoj muci, on ih i voli zbog nje.
Moderan čovek doživeo je i taj, među drugim neobičnim prizorima: video je jezik koji se sam sebi smeje! U ciklusu Vukova azbuka dve pesme, začete u igri i iz igre, najbolje pokazuju obilje i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Mojsej Petrović je naročito video da je jedini način da se pravoslavlje kod Srba održi oslonac na Rusiju i pomoć od Rusije.
Ruski pisac Andrej Kajsarov, koji ga je video u Trstu 1805. godine, piše o njemu: »To nije običan čovek.« Izvesno je da kod njega ima više no što bi trebalo
Propovedajući te nove i smele ideje, Dositej ne presađuje samo ono što je kod drugih naprednih naroda video, i nije samo zastupnik antiklerikalne politike Josifa II i podstrekač antiklerikalizma kod Srba.
buknuo ustanak u Srbiji, on je odmah osetio njegov veliki značaj. On je prvi srpski pisac koji je video istorijsku ulogu Srbije i koji je verovao u nju.
trezvena i tačna opažanja o suvremenom životu i običajima srpskoga naroda, navodeći činjenice i slučajeve koje je sam video.
«. Obradović je video praktičan prosvetiteljski cilj ove knjige i oduševljeno je hvalio što će »ne samo sadašnjemu nego i buduštim redovom
Mnogo stvari toga herojskog doba on je lično video; kao pisar u Sovjetu bio stalno pored glavnih vojvoda i vođa narodnih, zatim živeći nekoliko godina u Besarabiji sa
On je bio izgubio veru u ideje, u ljude, u život, i rad, i svuda je video: »ništa, ništa, ništa«. U Davorю on će dati izraza tim svojim osećanjima: u ozbiljnim, hladnim stihovima on će pevati
koji kazuje svoje utiske i daje književne opise — no srdačan i prirodan čovek koji dobrodušno i duhovito priča šta je video i kako je kroza svet prolazio.
On je u tom jeziku video pravi srpski jezik, osetio dobrog poznavaoca narodnog jezika, narodnog čoveka kojega knjige nisu zbunile.
Karadžićev članak namenjen za Novine serbske, upoznavši lično Karadžića, ocenivši njegovu veliku ličnu vrednost, on je video da je naišao na čoveka koji mu je trebao, proglasio ga »najboljom glavom među svima Srbima« i 1814.
Putujući po raznim srpskim krajevima koje u početku svoga rada nije bio video, i znajući ne samo sadašnjost no i prošlost srpskoga jezika, on je svoje znanje znatno proširio, i kada je vodio svoje
Sremac, Stevan - PROZA
druga priroda njegova, pa je na prstima išao tako reći celoga svoga veka, svuda, i u kafani i na ulici, gde god bi samo video starijega od sebe. Nigde ga niko od starijih nije video s cigarom u zubima.
Nigde ga niko od starijih nije video s cigarom u zubima. Uvek je držao cigaru tako da je onaj zapaljeni kraj u rukav okrenuo bio, onako kao što to rade
— veli Jova izlazeći i paleći cigaru prvi put u svom veku u kancelariji. Aćim odadžija samo zinuo od čuda kad ga je video da puši u kancelariji. — Da nije avanzovao gospodin Jova? — pita odadžija Aćim šefa. — Avanzovao s konja na magarca!
Kad sam služio u vojsci, onda behu još »jegeri« sa zelenim ispuškama. A, priko, da si me nešto onda video! A ja tek samo iskrivim moju jegersku kapu, pa kroz Abadžijsku čaršiju u Beogradu, a tesak mi na dugačkom lagiranom
« I sve to potrpaše pred priku u tanjir; natrpaše toliko da se prika jedva video iza nagomilane zaire. — I šefova je pečenica dobra, ama nije ni šégra ovoj mojoj.
— Šta veliš, kad raku može nova noga da izraste, što k’o meni da ne može rana da zaraste. A, bolan, kolika je bila; video se mozak... a sad se ne vidi. — Zaboga, Jovo — moli ga domaćica — ti, kako si počeo, još ćeš nam i gosta oterati.
njegovo, morao kupiti, i kojom je obično pokrivao slatko od ruže, na što se, naravno, učitelj jako ljutio kad bi to video. A mora se priznati i to da seljaci nisu marili za tu knjigu.
Radičević, Branko - PESME
Ko tebeka nikad ne video, Šta je jošte sirotan video? Ao braco, amo u to doba Dođi, vidi, čuj, pa ajd' u groba. Zora zori, sve poustajalo,
Ko tebeka nikad ne video, Šta je jošte sirotan video? Ao braco, amo u to doba Dođi, vidi, čuj, pa ajd' u groba. Zora zori, sve poustajalo, Pa s' uz brdo veselo
Ta da ti je bilo pogledati Kada stade travicu motati, Bi rekao i bi se zakleo Da on nigda neba ni video, Već odrastô amo u ergeli — Ali dalje, ko slušati želi.
Zatrepeta moma bela, Na kolena o tle pade, Pa mi studen kam postade, Studen kamen, krasan, beo, Niko beljeg ne video.
Oj mladosti, ubava mladosti! Samo onaj za tebeka znade Koji drago na srcu imade. A ko nema, nebo ne video, Jer sebeka sam ga je oteo... Ali ču li: kuc, kuc, te na vrata Blago mene, evo moga zlata!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Što kažeš, to će i da ti odjekne. JUSUF: Nikad se ne zna. Kolko puta misliš da vidiš sve, a ono ispadne da nisi video ništa.
Sad mi je jasno zašto je aga najurio! Vidiš li da je stavila obraz poda se? HASANAGINICA: Zinuo bi ti kad bi video šta sve može da učini čovek kada ogugla na sramotu! BEG PINTOROVIĆ: Mama, pa šta sad da radim?
JUSUF: Ja sam ti rekao da beg vreba neku veliku zverku. Dobar kamen uglavio u temelj! HASANAGA: Nisam ga video... pa ima, bogami, odavno... U stvari, od onda kad smo zajedno prosili Hasanaginicu. Znači, više od sedam godina...
AHMED: To sam se ja i pitao... HUSO: Kako to misliš da neće? SULjO: Nemam ja šta da mislim, video sam. Uz Hasanaginicu ide zelenko bez konjanika.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Čak su me neki i zapitkivali: da li viđam kod nje starinske velike, zlatne pare? OD toga ništa nisam video. Samo često, u noći, trgnem se iz sna, probudi me svetlost sveće.
Slavuja čak nisam poznavao, nikad ga nisam video niti bih mogao da razlikujem njegovu pesmu od pesme običnog kosa... Zar je to mladost? Uvek beh suv, iznemogao i bled.
— Cvet — o — o! — klikće Stojan i odmiče se od nje, da bi je bole video. — Šta ti je? — pita ga ona vragolasto. — Ti si, ti — moja! — Eh!
— E, neću! — rekoh ljutito i, ostaviv je, odoh brzo, kruto. Nisam smeo da se okrenem, jer znam kakvu bih je video. Ubrzah korake.
U dolinu, koja beše puna već ogolela drveća, česmu, drum, vinograde i onu ledinu s koje se čak i ovde čuo zvon ovaca, video čoban gde nogom naslonjen o kolac nečijeg groba, ogrnut iscepanim vojničkim šinjelom, svira u duduk.
A od cele nje video se samo gornji deo prsiju joj, koja su se, naslonjena o zid, bila uzdigla, odapela, te po njima legle velike nize dukatâ
A on se jednako izdizaše na prste, da bi mogao pored mene da vidi nju. Ali nije mogao. Samo je u mom krilu video njene bele, pune ruke, kojima me stegla i, onako poniknuta, krila se iza mene.
Ona ga isprati čak do kapije. Red je da ga ja ispratim, ali ona ne dâ, jer zna da bih, čim bih izišao na kapiju i video ulicu — onaj niz velikih starih portâ, ispucane zidove, na nekim mestima srozane i polomljene crepove, pa još drugove
bi me gde jedva našla, uzela za ruke ne prekorevši me, već dovela kući, čak i zaklanjajući me, da me ne bi ko spazio i video kako sam je samu ostavio čak i danas, na ovaj „blag dan“.
ko ne spazi kako za mnom trči i zaustavlja me, a naročito se krila od sobe u kojoj je bio Mita, da je on ne bi spazio i video kako ona tako za svakim, koji njemu dođe u goste, da ga pohodi, posle trči, dosađuje im. — Sinko! — zaustavi me.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
U LAŽI SU KRATKE NOGE Bio jedan car pa imao tri sina, i tako je bio star, da već nije čuo ni video. U tolikoj starosti živeći, usni jednu noć, da ima negde u svetu nekakav grad, i u tome gradu da ima jedan studenac,
da ima jedan studenac, pa da mu je vode iz onoga studenca da se okupa i umije, da bi se pomladio i da bi opet čuo i video.
slepa i gluha, i kako mu je otac usnio da ima negde u nekakvom gradu studenac, i da bi se pomladio, i da bi opet čuo n video, da mu je vode iz njega da se okupa i umije; i kako je imao dva brata, i kako su obadvojica jedan za drugim otišli
Onda lovac i carski sin otidu k orlu, pa ga zapita lovac, je li kad video taki i taki grad, a orao odgovori: — Samo sam jedanput u svome veku preleteo preko njega.
Onda mati videći da se Stojša okaniti neće, reče mu da mu je otac kad je video toliku žalost, pustio konja u ergelu a oružje na tavan bacio.
da ga briju; ali kako je koji išao nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi odgovorio da je video kozje uši, onda bi ga car Trojan odmah posekao.
vraćao, jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi odgovorio da je video kozje uši, onda bi ga car Trojan odmah posekao.
Momak brijući cara opazi da su u njega kozje uši, ali kad ga Trojan zapita šta je u njega video, on odgovori da nije video ništa. Onda mu car da dvanaest dukata i reče mu da od sad uvek dolazi on da ga brije.
Momak brijući cara opazi da su u njega kozje uši, ali kad ga Trojan zapita šta je u njega video, on odgovori da nije video ništa. Onda mu car da dvanaest dukata i reče mu da od sad uvek dolazi on da ga brije.
da mu je car kazao da ga svagda on brije i pokaže mu dvanaest dukata što je od cara dobio, ali mu ne kaže da je u cara video kozje uši.
A on se siromah stade pravdati da nije nikome ništa kazao, ali da je video šta on ima. Onda car istrgne sablju, da ga poseče, a on se prepadne pa sve po redu iskaže, kako se zemlji ispovedao, pa
Ono, što si video ovce i silne ljude, znači svijet: neko umire, neko se rađa, neko postaje bogat a neko siromašan, i to tako traje uvijek.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
NIKOLA: Imaš gazdaricu, kakvi malo ima na svetu. Ali ti s tvojom naravi, hu, bu! Pa kud će i ona? Jesi li video, kuma Mito, Grizeldu? KUM: Ee, bogme! Takva žena kod takvog muža! Treba i kuma Maksima da vodimo u teater.
Takva je Moja narav, oprosti. STANIJA: Ama što pusti tu bradu, kumim te Bogom, nisi Čivutin! De si ti video čoveka s bradom? VELIMIR (izvali se na stolicu): Tako nose Francuzi.
Odi, sedi s nama. STANIJA: Donesi mi ovde nešto da jedem. NEŠA: Kako bi to bilo, pobogu, majka! Nisam te video toliko godina, pa da ne ručamo zajedno. STANIJA: Ne mogu ti od one brade. NEŠA: Ama što ti gledaš bradu.
A nama je dosta svakom po dukat. MARKO: Nije nego jošt štogod. On je svoga magarca video, pa neče da ga primi. Mi više nismo krivi. Kupite magare! JAKOV: Kupite magare! Jeftino dajemo. POZORIJE 7.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
su te svi lepo videli četiri i po puta: i tetka Gina, i teča Dača, i keva, i matori, i još mesar kazao kevi: „Gospođo, video sam vam sinoć malu na televiziji, pa baš kažem ženi: pogle, kolko je izrasla mala iz komšiluka!
Bila su to dva vuka koji uvek nailaze u ovakvim pričama i bez kojih slične priče ne bi ni postojale. „Ja sam ga prvi video“ (to, zeca) — reče prvi vuk drugom vuku. „Nisi, nego ja!“ reče drugi veliki vuk.
Mišelino je, inače, živeo u prostranoj kupoli jedne pompezne zgrade u blizini železničke stanice. Umesto tavanice, video se komplikovan mehanizam džinovskog časovnika koji je neprestano otkucavao, kašljucao i krkljao, ispuštajući u ogromnim
“ rekao je. „Šta je bilo?“ — pita gospodar. „Video sam Smrt i ona me smrtno uplašila!“ — Kako drukčije i da ga uplaši Smrt, ako ne smrtno? — Pa, da!
A tek vratar! Jedno osam minuta se prevrtao i okretao naše kartone kad je video kako smo obučeni. Zanimljivo da oni iz cuga nekako pogode da nisi iz njihovog tima, mislim klape!
Nepravedno, na časnu reč! Inače, strani jezici nam baš nisu najjača strana u familiji. Moj matori je 1955. godine video živog Žerara Filipa, mislim u prirodi, na ulici, kaže, odmah ispred hotela „Mažestik“.
I mada niko nikada nije video nekoga da tamo igra golf ili nešto slično, čitava stvar se ipak zove „Golf-klub“. Pitam se samo zašto?
nose mesecima zajedno sa svim onim špenadlama kojima ih pakuju zajedno, Čarli, s onom plastikom oko kragne, zar nisi video? Pa oni su tu, Čarli!
A ovde? Ne razdvajaju se dok jedan ne padne mrtav! Stvar časti! Eto, neko veče, Čarli, sam si video: bio si ispod stola, lepo si mogao da vidiš — ufuravaju mi u kuću, iako se nisu najavili telefonom, kao, naši smo,
A tipični šef, kao, fol, otputovao sa ženom i taštom bog te pita, a došao mu teča Mita iz provincije, a on mu, kad je video u čemu je fazon, kazao: „Samo ti, teča Mito, koji si baš stigao iz provincije, sedi lepo u salun i odmaraj se ko
Zašto nam je Ana razbacana? Dok sam ulazio ovamo, video sam vaše naslednike: bogami, nema šta, elegantna deca! Pitam se samo odakle vam tolika lova za njihovo perje?
A već sam tada bio svoj čovek, što se kaže! I još je kao nova, evo, pogledajte dobro! A na vašoj deci, lepo sam video, ništa ispod sto komada! Pa vi sad vidite! Jeste li milioneri? Niste.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
I, najzad, sutra moram preći na drugu stranu jezera. Ostrvo prema tome ne bih ni video. — Onda će vas poštanska lađica uzeti. Ona ostaje ovde minut ili dva, koliko da izmeni poštu. Koliko je sad? — Pet.
Starica pored njega, ne gledajući me, kaže: — Mladež iz Belmonteha otišla je pešice na Veće. — O, ja nisam video, ali kažu da je išao i jedan automobil. — Mora da je bio debeo led? — Sedamnaest pedalja. — Doviđenja dakle.
— Neprijatno. Gledao sam pažljivo na jezero i nikako je nisam video. — Od Belmonteha ona dolazi skoro uz obalu. Možda su vam je kuće zaklonile. — Razume se.
A sad je obećala da će dati da se sprovede elektrika i u selu. — Treba da se vratim da bih video ostrvo pre no što padne noć. — Šteta je da ne vidite zamak. Mogli biste ipak da govorite sa majordomom.
— Sigurno da ne. Sramota je da sam vas ja na to priznanje naterao, a sam vam nisam rekao, šta ja nisam nikada video. Ona me pogleda i odmah razumede rđavu igru reči. — Šta vi niste nikad videli? Ili bolje, znam.
Sinoć je došao sa jednim drugom i ostaju do sutra. Možda ste ih videli pred kafanom. — O, kao da ih nisam ni video. Bio je savršen mrak. — To je neprijatno je l̓ te?
Dva mladića, prijatnih likova i brižljivo odevena, zapitaše me da li sam lovio ptice kao oni po jezeru i da li sam video kapelicu na mestu gde se iskrcao San Diego kada je dolazio na ostrvo.
— O, ja sam imao naročito mnogo sreće. Ja sam možda i samo slučajno uvek video šta treba činiti a šta drugi ne čine. Sigurno; bio sam uvek spreman na rad.
Uspećeš. — Kako ste vi prvo uspeli? — Ja sam uvek verovao da je naš rad velika stvar za narod i onda sam samo video da u pokrajini Saragose omladina nije organizovana.
ali kud sam mogao znati na ovom ostrvcetu! Ko bi se setio! Posle kad sam video, bilo me je sramota da pristupim; da ne kažu: Eto pristupa zato što je uspelo!
— Nećete ipak reći da nema nikoga koji mrzi našeg čoveka i koji mu želi smrt. — Možda! Dokle god čovek čoveka nije video, nije razgovarao sa njim, dok ne može da ga zamisli; naročito dok ne može da zamisli da i onaj drugi ima svoje zanate,
“ — Kad sam stigao, sa istoka je počelo već da svanjuje. Izbudio sam neke prijatelje i onda sam tek video da je otpustila vilice, da nije više onako modra.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
RODOLjUB Ja sam putnik sa Vardara, Gde je Srpstvo bez slobode; Al' sam čuo tužan žubor I Miljacke, bistre vode. Video sam reke obe, Moj Srbine, sužnji robe!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sve što si video na Balkanu behu samo privid-lađe na mrkoj pučini prapočetka. POČETAK PESME Jedna je žena prešla sa mnom reku po
I vaskrsavamo prozirni, kao što je rečeno, da bi se video Onaj iza nas, koji hodi dok hodimo i sedi dok ležimo, i nudi nas obiljem vode sa svog dlana. Jesi li nevidljivom sličan?
reči starih gde je loza orna zbor glagola pravda glasna i davorja pita on iz voza još je prošle noći iznad kamenoloma video devojke s ogrlicom češnjaka naginju se haljina im preko lica one belje od meseca što ih drži da ne padnu niz liticu u
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
DANICA: Pa to ih vi poznajete? ADVOKAT: Da, upoznao sam ih. Ranije ih nisam nikad ni video. To su obično ljudi neznani i skriveni, ali kad tako padne kakav testament bogatoga pokojnika, oni se pojave i zađu od
SARKA (da bi zagušila glas budilnika, peva): Traj, la, la, la! Traj, la, la! SIMKA (krsti se): Bog te video, Sarka, pevaš u ovoj kući! SARKA (užasno zbunjena): O, gospode bože!
SVI: Još sutra! AGATON: Nego šta! PROKA: Pa je l' pristao? AGATON: Kad sam ga doterao uza zid, kad je video da nema gde, a on pristade. SVI: Ama, sutra? AGATON: Sutra, dabome! (Ponosito.) Eto, tako ja razgovaram s advokatima!
Bože moj, što ti je krv rođena! AGATON: Osećao sam ja još od prvoga dana kad sam te video! Sećaš se, Simka, kad sam ti kazao: Osećam da mi je ovo dete nešto blisko?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Pa to onako... kao da smo na seljačkom vašaru... a?... Slušaj, razumeš li, da to nisam više video... Vozari napred...
Potporučnik Aleksandar mi priđe i priča kako nigde nije video lepšeg naroda nego ovde. —... A jedra da prsne, sva je nabubrela. Stoji kod bunara, znaš, i gleda me pravo u oči.
Zaustavih konja da sačekam svoj vod. A tamo, vojnici se smeju Petru nišandžiji što je ubledeo kada je video leš. — Pa to mi je prvi put! — pravdao se on.
— Pa to mi je prvi put! — pravdao se on. — A i ti, šta mi se praviš Kraljević Marko kad si video mrtvog čoveka — branio je Trailo Petra. — Čekaj, bato, dok ti zafijuče nad glavom. Tada ću te pitam!...
Odnekud se čulo zapomaganje. Jaukao je ranjenik, koga su četiri pešaka nosila u šatorskom krilu. Po putu se video krvav trag. Sretosmo i grupu ranjenika. Bili su ranjeni ko u glavu ko u ruku.
Milutin se smeška, jer ne zna da li treba da odgovori ozbiljno, ili u šali. — Je li? — Kako se uzme... — Jesi li video konja za praznim jaslima kad zažmuri i drema?
A Jankulj priča kako je jutros video dva zeca da su pretrčali ispred diviziona, i on je u tome odmah predvideo predznake nesreće.
Čudno... čudno. Prisustvovao sam egzekuciji jednoga vojnika, koji je napustio front da bi video svoju decu. Kažu, kazna je trebalo da bude više primerna...
Jedan ostade da ga opipa, a mi na ivici zaklona ustuknusmo pred mučnim i strašnim prizorom. Kroz dim i prašinu video se nečiji leš bez glave, sa raširenim rukama...
— Možete ići. Mi pozdravismo i okretosmo se nalevokrug. Kada odmakosmo, progovori Dušan: — Jesi li video što je pseto od čoveka! Ne da se... Obavlja raport u ovoj noći, kao da smo u kasarni i predajemo dežurstvo... „Prvo ti!
Tek će me on zapitati: – A je li, ima li što mlađe u kući? Rekoh mu da sem babe nisam nikoga drugoga video. – Nisam toliko mlad da i babama činim usluge — pa otrese prašinu i pođe.
“ Dotle pamtim. Ali kako sam se sručio ovde u selo, to ne mogu reći. Znam samo da sam video gore kada jedan upre pušku u mene... — Dakle, zahvaljujući vaškama, ti si spasao svoj život...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kako li će ona... Ah, šta ja sve oko nje, kad ona i ne misli na mene; to sam baš dobro video... Kako me je gledala... kao da sam... kako ću reći... ćorav ili sakat.
Jes’ video, gospodine?... Kažem ja vama: po zubima lole, pa da vi’š kako će da vrte repom. More, prâvo muško ! Ona će i za čiču
»Bog ga video, kad ih pre nauči pesmi! pomisli Ljubica. — Vidi se da je nisu znali dosad: eno još ih uči kako se to igra«.
Gojko se sledi, i od tog dana nije se ni video ni progovorio sa njima. Sa Ljubicom, kad ima što poslovno, pregovara preko Stojana.
Život mi je zagorčao; i onako nisam nikad sreće video. I svaka nesreća mora da se razbije o moju glavu !... — More ćuti, to je dobro ako još može da se razbije...
Ote mu se baš iz ruku! Gojko uđe u sobu, sede i reče Stojanu da priča šta je video... Prođe podne, Ljubica još leži na stolu; počeše deca dolaziti u školu, ona još leži, i vidi se samo kako joj široka
Ko bi ga sad video, ne bi poznao u njemu onoga zbunjenog, plašljivog jadnika. »Da ga iskasapim svega!... Lepo onako da uzmem nož, pa pravo u
pa i nju svu isitni na parčad, baci te komadiće na pod, pa ih stade besno gaziti. — Evo, evo gle... životinjo!... Jesi video ko je Pera pisar!... I ti, smradu jedan...
— Metni mokru krpu, pa drži tako neprestano... nek izvuče.... Ha, priseti se on nečemu pa zastade. — Jesi li ti baš video da je akt iz ministarstva... Ministrov potpis? — Razume se, i svoju tužbu poznao sam... — Hm, dobro, dobro...
O, teško meni!... i ona pokri lice vrelim rukama i gorko zajeca... — Znam... znam... sve znam !... Video sam!... uzviknu Gojko takvim vriskom, kao da neko odseca parčeta živa mesa sa njega.
gleda i ćuti ?... Da se ne uplaši! — Dušice, ne boj se, ne plaši se... ja sam video, sve sam video, onde, sa onoga prozora... Ali ja ništa, Boga mi, ništa.. Samo se ti ne plaši... Znam ja da nisi kriva..
gleda i ćuti ?... Da se ne uplaši! — Dušice, ne boj se, ne plaši se... ja sam video, sve sam video, onde, sa onoga prozora... Ali ja ništa, Boga mi, ništa.. Samo se ti ne plaši... Znam ja da nisi kriva...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SIMKA: On se sve vreme meni obraćao! VASILIJE: On u vama nije video vas! SIMKA: I ono se na moju kuću odnosilo! Ako u nekim sobama ima mrtvih muva, to je zato što živim sama, što ne
SOFIJA: Nego mnogo talenta, i mnogo pameti, znam! VASILIJE: Ja sam u svetu, u raznim pozorištima, video velike manifestacije scenske tehnike, ali to Mene nije mnogo očaralo! Za mene je riba veće čudo nego lađa!
Ne znam gde sam... Po čemu da se orijentišem? Kad bih video lobanju, ili lopatu... kesu talira, ili mač i šlem... Da bar imate lepezu, ili cveće u naručju...
MILUN: Daj da vidim tu dozvolu! (Vraća se Sofija) VASILIJE: Video je gospodin Majcen! MILUN: Daj da ja vidim! JELISAVETA (s verande): Zašto mu ne pokažeš, neće je pojesti!
GINA: Nismo! Milun: Da li se ovde uopšte pojavila neka dozvola? GINA: Nije! MILUN (Blagoju): Jesi ti video da sam ja ovde pocepo neku dozvolu? GINA: Nije video! Milun: A, kad sam je pocepo, da sam je pojeo?
GINA: Nije! MILUN (Blagoju): Jesi ti video da sam ja ovde pocepo neku dozvolu? GINA: Nije video! Milun: A, kad sam je pocepo, da sam je pojeo? GINA: Nije on video ništa, nikakvu dozvolu!
GINA: Nije video! Milun: A, kad sam je pocepo, da sam je pojeo? GINA: Nije on video ništa, nikakvu dozvolu! JELISAVETA (s verande): Zašto ga ne pustiš da sam kaže? GINA: Ja ga ne držim za usta!
JELISAVETA (s verande): Zašto ga ne pustiš da sam kaže? GINA: Ja ga ne držim za usta! Ajde, sam kaži da nisi video! BLAGOJE: Nisam... GINA: Je l ti sad srce na mestu? JELISAVETA: Kako vas nije stid? MILUN: A sad me slušaj!
SOFIJA: Otkud znaš? VASILIJE (Jelisaveti): A, kad su izneli one leševe, i kad ih je Filip video, je li rekao: „Gledajte ovo delo, grdnu krv, gledajte tu na zemlji leša dva...” JELISAVETA: „...
Mislio je da si Elektra! On je tebi govorio ono što Orest govori ošišanoj Elektri! A kad je video da iznose one leševe, za njega su to bili leševi Egista i Klitemnestre!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zar lutajuć mi otac tu je zemlju video? I njoj me mati dojila, od prvoga plača? Ljubičasti Šar zna koliko sam se stideo, jer, sa mnom, cvetno drvo, već umorno
Otišao je iz Temišvara, mirno, i nikad ga više nisam video. Vratio se u Ilanču i bio, još, u svatovima, Dane Crnjanski, u Itebeju, gde je igrao i preskakao vatre, sa mladićima i
Taj ogromni debeljko, predskazivao je pobunu austrijskih mornara, u vreme balkanskih ratova. Ja sam, pored njega, video ukrcavanje mornara, iz javnih kuća Rijeke, kad je bila naređena uzbuna, prilikom nekog incidenta u Solunu, sa jednom
Vranicani je u tim vojnicima i oficirima video samo vojnike i oficire jednog kralja, opančara. Taj ogromni debeljko, sa glavom Bibulusa, imao je staru majku, u Novom.
Hranio sam se od onog što sam, od navijača tog kluba, dobijao. Sa svojih prozora, na Bulevaru, video sam Omišalj, u morskom plavetnilu, čije kuće vise, sa stena, kao španska sela.
Kuće u bagrenju. Stara zgrada Akademije nauka imala je terasu sa koje se Beograd, strm, video, kao da se diže u Umbriju. Ja sam Temišvar voleo, kao što ljudi vole mesto u kom su odrasli.
Naš veliki pesnik Dučić video je, tada, u Srbiji, imperatora. On joj je uzvikivao; „Ave Serbia!“ (Morituri te salutant).
Sa svojih prozora, u bolnici, video sam Učku. Tada sam, prvi put, osetio i naslutio da mi život neće biti onakav kakav sam ja, da bude, želeo, nego da me
28 iz Austrije, grdno smo nastradali. Izvedeni smo na jedno brdašce, otkud se gradić, kao Španija, video. Kad se pojavismo, artiljerija nas je počela tući kao da smo na egzercirištu. To je bilo tačno.
Bio sam se grdno prepao. Video sam da ću poginuti. Kraj svega toga, ja sam u Galiciji i pesme pisao. Kad bih se udaljio iz čete i zašao iza neke kuće
Bio je ranjen u ruku, ali je radio i dalje. Kad me je video, posle jednog krvavog dana, kako žvaćem hleb i sedim na kiši, na jednom panju, rekao mi je da dođem na previjalište, ma
Sve je to siromah Buca udesio. Slučaj je najveći komedijant u svetu. Moja mati, kao što je čitalac video, imala je brata u Beču, koji je želeo da učim Eksportnu akademiju, a kad ja to nisam hteo, on me je izbacio.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
čudne priče, odnosno putnih beležaka, ovako počinje: „Pedeset godina svoga života proveo sam samo u putovanju po svetu. Video sam mnogo gradova, mnogo sela, mnogo zemalja, mnoge lude i narode, ali me ništa toliko nije začudilo kao jedno malo
ali me ribar čudnim odgovorima na moja pitanja zainteresova, te se rešim da i tu zemlju vidim, kad sam već tolike druge video i obišao. Pogodim se s njim i sednem u čamac.
Kad sam išao hotelu s onim pandurom, moram i to napomenuti, video sam gde vuku u zatvor jednog što je ukrao cipele u nekoj radnji, a i njemu o vratu orden. „Kakav mu je ono orden?
Taman on ode, a ja sedoh i zaronih glavu među ruke. Nikako ne mogu da verujem da je sve ovo istina što sam dosad video u ovoj zemlji, dok opet neko zakuca na vrata. — Napred!
Neobično sam se iznenadio kad sam prvi put video poslanike kako uče svoje uloge. Ustao sam bio rano izjutra i odem u gradski park da prošetam.
Kad sam uzeo te listove i pregledao brojeve od početka godine, video sam da se dolaskom svake vlade ponavlja sve jedno te jedno.
— Juče sam ja video ovoga istog čoveka sa jednim dečkom. Uhvatili se za ruke i idu ulicom. Sinoć onaj dečko otišao nekud kroza selo, a
izražava neku večito očajnu brigu; usne tanke, malo modrikaste, uvek spremne za plač, iako pokojnicu nikad nisam video da plače. Međutim je neprestano uzdisala, hukala i gunđala neku slutnju, bojazan za sve i svašta.
Tad sam video da i mi Srbi imamo dispozicije vrlo jake da jednog dana postanemo ovako srećan narod, a u tome nam idu na ruku i same
Ponovilo se isto što je bilo i s pesnikom i naučnikom, i opet se, iako niko slike nije ni video, uporno tvrdilo: — Slikar, budalaštine! Ostavi trice, molim te!... To kod nas ne može da bude!
Jedared sam video na ulici otkinuto sjajno dugme od policijske uniforme, zagledah se u njegov čarobni sjaj, i taman htedoh proći, pun
Nema naše kuraži nadaleko, kažem ti. Prošao si mnogi svet, ali sam siguran da većih junaka nisi video. Hajdemo tamo zajedno. Ja moram požuriti. Taman mi da pođemo, kad se, tek, pred vratima ču pucanj biča.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Eto, dođe i to vreme, — govorio je sam u sebi, — i ko bi se tome nadao!... Video devojku, dopala mu se i — drž' za ruku... O, časni ga ubio!...
»Kako li se popne onde?« — mislio je, pa se seti, kako je jedanput video i protu navrh crkve: vetar je jako duvao, prota se uhvatio za karniz od kubeta, a kosa i mantija, misliš, odvukoše ga
kako se, radi njih, čak upoznao s jednom opštom varoškom provodadžikom, ali, nekako, nijedna od devojaka, koje je on video, nije odgovarala njegovim zahtevima.
preko ovih gorostasnih šumadijskih brda, u ona kitnjasta seoca na dogled golom Kosmaju, pod kojim je ugledao svet... Video je duge, zelene livade i po njima tihe, lepe vijuge Turijine, kako su se, po onoj ravnici, rasprostrle...
Ta on je tako iskreno želeo da postane čovek, »domaćin«, upoznao se s mnogo devojaka i, posle kraćeg razgovora, video je da svaka ima samo dve želje: da se dopadne i da se uda... To ga je mnogo plašilo.
— E jest, mislio je dalje, ali se i meni sprema takav kolač! I ko zna kako će mi biti? Nikad je nisam ni čuo ni video i odjedanput, zbog njene spoljašnjosti, rešavam se lako da joj žrtvujem sve ono, s čim sam se tako srodio, da ne mogu,
Ispesmo se na jedan »ćuvik«, s koga se video veliki deo celog lanca od potere. Čudno osećanje obuzima čoveka, kad pogleda ovaj živ obruč, koji se sve više steže i
I vladaoce sam dočekivao, i ministre, i... 'nako... svaka čuda video u mom veku, a 'vaka čuda ne videh dosad... — Kako, bolan!...
— Neću tetu!... — prekide ga dete ona nije dobra kao mama... Nije mene ostavila mama nego si je ti oterao... ja sam video... — Ćut! ... bagane!... Šta ti znaš ?...
I sad mi izgledaše da ću videti nešto novo i neobično strašno. I video sam... čitavu lokvu krvi... Ležim kod kuće i jednako se čudim čudu: kako to Bog milostivi premetnu srca moje starije
nano Jocu Ilinog kako kaže, da zna njega, skoro je — veli — svršio prava, pa kaže da je mlad i lep i lane ga je, kaže, video u Beogradu, pa nije oženjen. — Ama zar to zaista Joca kaže? — Zacelo!
novog kapetana, zna da lane nije bio oženjen, a sigurno nije ni sad; a Miloš Đukin veli, da mu je on i neki rod, i video ga je pre dva meseca i tada nije bio oženjen.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
IVKOVIĆ: Voleo bih ja da ko pokuša meni izneti tako što, pa bi video kako bi se proveo. JEVREM: Eto, kako si prgav. Nek iznosi, brate, što hoće samo kad ti znaš da nije istina, što te se
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
na sve i na svašta, sada vam neće biti ništa čudno što se Sreta morao užasnuti odmah prvih dana u ovome selu kad je video kako je svet miran i zadovoljan ili, kako se on prvih dana izražavaše, ubijen u glavu i apatičan za opšte stvari.
I pre toga uvek mu je čudno bilo kad je u kom selu tako video kako to svet onako po starinski dočekuje i ispraća svoga, na primer, kapetana.
na kome piše: »Pravda i sloboda u okovima«; ako se, to jest, samo dobro sećam, pošto sam takvu sliku svega dvared video, jedared kod Srete i jedared kod moga šnajdera, koji prosto hoće da gine i u vodu (ali ne i vatru) da skoči za
onako pride, jednoga Marka Bočarisa u prirodnoj veličini sa užasno velikim brkovima, kakve smrtan čovek nije ni video a kamoli poneo!
Valjda se upoznao u nekoga, ili se, u suvišnoj revnosti, istrčao. Biće da je ovo poslednje. Jer kad je zeljov video da je to Mića »Oficir«, stari njegov poznanik, a on prijateljski mahnu repom pa se okrete na drugu stranu, pa produži i
— Ah, šta selo, kakvo selo! »Ima straf selo!« Samo da se počne, pa bi ti video! Šta živ čovek ne može, samo kad hoće. Ne znam ja, gazda Đorđe, kad ću umreti, a drugo sve znam.
Pa ipak! Šta je sve muke video od toga doba čiča-Milisavljev petao, i to onaj petao kome su dosada svačija vrata bila otvorena i bunjišta na
odgovorio im je kratko da im je išlo slavno i da je živeo k’o bog, pa odmah zabaglja prste u prvu tabakeru koju je video na stolu. Tu se nekoliko dana viđao, a zatim ga nestade.
Iako je i sam Sreta video da se nije moglo drukčije, ipak je bio nezadovoljan. Nekako mu je to sve izgledalo gluvo, mrtvo.
Ne smemo ostati mi jedini osim sveta. Šta bi svet rekao kad bi nas ovako indiferentne video?! — Vrlo lepo, izvol’te buriki. Rukovaše se.
— Ama kako, džanum — govorio bi često ćir Đorđe, pa metne kažiprst na čelo uvek kad god bi to video ili bi se o tom samo reč povela — kako, džanum, može jedan čovek od red i čes’, što se kaže, toj da dozvoljava?!
Čulo se za ovo burno veselje nadaleko! I bog sveti zna iz koje se daljine video taj plamen, a daleko se razlegali glasi od pesama i zurli, od ćemaneta i bubnjeva; nadaleko se razlegahu Mićine
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
JE DEDA POBEGAO U SVET 349 DEDA ZAMIŠLjA KAKO KAŽNjAVA VUKU, MAGDU i JOŠU 352 DEDA SE SEĆA KUMA, KOGA TAKOĐE NIJE VIDEO GODINAMA 355 MAGDA KALABA SIKĆE 358 GOVOR VUKE MAŽDRUKE 360 TUŽBALICA BABA-JOŠE 363 NEGODOVANjE PRAVEDNOG
Kad bliže priđeš svakoj stvari, Kad je prevrneš, a tamo — oko se iskolačilo! Vidiš nešto što dotle nisi video. U stvari Toga dana sve se bilo izopačilo.
IV (Vreme nema ni ulicu ni stan, Dokono prolazi i nizašta ne mari. Ko je još video taj dan U kome čovek ostari?). Kažem vam, deco, kao kroz san: Čudnovat dan.
Ko nije video Diznijevog psića Što se svemu smeška, tako reći hronično? I kad je bez štenare, bez hrane, Bez pića, Njegove oči
Dok ima sunca, kostiju i vode, Može se živeti na ovom svetu. FENEK Fenek je mala lisica. Da bi je Video, otidi do Arabije, Ili, još bolje, do Sahare.
U noći toplog gradskog meseca video sam ih kako su spavali; Na neki veliki internat podsećao je depo; Nisu se mnogo razlikovali ni raspoznavali; U
VOZ PREDVEČE U isti sat, isti voz Što ide skroz, skroz, skroz... U krajeve koje niko video nije Dalje od Nove Kaledonije, Dalje od predela iz dečje mašte, Tamo, gde se živa riba jede natašte!
DEDA SE SEĆA KUMA, KOGA TAKOĐE NIJE VIDEO GODINAMA Deda se uhvati za srce: „Tu me Steže, i hoće da me prekolje!... Gde si sad, Đoko Đorđeviću, kume, Da me
Možda si prispeo u Montevideo? Stalno na važnom državnom poslu: Trideset godina te nisam video!” „Za vreme retkih letnjih skokova U zemlju, zna se: Dubrovnik, Korčula!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Međutim, niko živi i nikad od Adama i Eve nije video sitnu jeguljicu, onakvu kakva bi bila rođena od svojih predaka, niti je ko ikad video jeguljinog mužjaka.
živi i nikad od Adama i Eve nije video sitnu jeguljicu, onakvu kakva bi bila rođena od svojih predaka, niti je ko ikad video jeguljinog mužjaka. sa mlečcem, ili ženku sa ikrom, niti njen izbačen mlečac ili ikru. Pa kako onda jegulja postaje?
Niko nikad nije video mladu jeguljicu drugojače do u blatu, sa kojim je izgledala kao srođena i u kome ju je bilo teško i zapaziti.
Neobični morski organizmi, čudnovate ribe, koje nikad niko nije video, defilovali su ispred aparata, u svetlosti reflektora koji je lepo osvetljavao nekoliko metara prostora pred kuglom.
on je o tome podneo izveštaj pariskoj Akademiji Nauka, u kome se može pročitati ovo: „Bio sam jako začuđen kad sam video ribu dugačku 3—4 stope, po obliku potpuno sličnu jegulji, a koja onome ko je dirne rukom ili štapom, oduzme mogućost
Fakt da od Adama i Eve niko, nigde i nikad nije uhvatio ili video ni živu ni mrtvu jegulju posle njenog parenja, sadrži u sebi jednu misteriju prirode, koja je od najstarijih vremena
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I niko se nije mogao nadati da će iz nje kakva lepota izići. Ali ne prevarilo to njega, efendi-Mitu. Čim je takvu video, odmah, znajući u kakvu će se lepoticu docnije razviti, na iznenađenje i čudo svima, a najviše na uštrb dotadanje svoje
usnice, detinje ali crne oči i malo, tamno čelo, sa već dugom kosom, podsećaju na mater, na onakvu kakvu je prvi put video, prvi put se njome zaneo? Noseći je na rukama po sobi, grleći je, govorio bi: — Sofkice!... Tatina Sofkice!
Ako bi sa njim bilo još koga u društvu, koji je ne bi znao, ili bio čuo za nju, ali još je ne video, onda bi Sofka uvek za sobom, kad bi oni odmakli, čula razgovor. — Koja je ova, bre, i čija?
Sigurno pijan, kao svake subote od bakšiša što je dobio, slušajući po pijaci i čar šiji. I pošto je dole, u kujni, video da nikoga nema, on se poče peti gore, ovamo k njoj. Ona se trže. Brzo se pokri i kao opasa.
A ono evo prevare se! Video nju, Sofku, i mater, koja ma da je bila prevalila četrdesetu, ipak je još izgledala mlada i sveža.
I zaista, taj je seljak otišao, našao ga i video da ne leži. I to je bilo dosta. A što najviše mater umiri, to je što se i sam taj seljak bio iznenadio kad ga je,
Ali, da li što je otac bio odozgo video kako se k njemu penje, ili što Magda, spremajući kod njega u sobi, zaista, kakva je luda, sa suzama i jecajući radila, i
penje, ili što Magda, spremajući kod njega u sobi, zaista, kakva je luda, sa suzama i jecajući radila, i on te njene suze video, tek Sofku preseče njegov strašan glas i psovka prema Magdi: | — Ti, nemoj tu da mi sluziš i sliniš!
“ Dakle, on, još i ne videvši je, pristao da je uzme, a sad, kad je i video, tim radije i srećnije. Tetka, kad je vide, iznenadi se. Ali Magda joj mimikom i sa nekoliko turskih reči kaza sve.
Turčin, koji bi zapao međ njih, u njihov atar, selo, više se ne bi video živ. Asker, ma koliki bio, retko da se otuda vraćao, a da nije bivao ili prepolovljen ili gotovo sav uništen.
— zaustavljala ih da bi, kao što je red, običaj, sve zajedno stigle | pred amam, koji se odmah više mosta video. On je bio okrugao, sa starim kamenovima a pri dnu, okolo, sav memljiv i vlažan.
Krov polegao, širok i sav crn. Jedino u sredini gore, gde su bila stakla kroz koja je u amam dolazila svetlost, video se kreč, malter.
Pandurović, Sima - PESME
BEOGRAD U ROPSTVU Otkada te nisam video, moj Grade Na stavama mirnim Dunava i Save, Gde sam svoje dane provodio mlade, Dane prvih snova, ljubavi i nade.
Ipak nije bila zalud ona vera Što je nekad bila vodilja i mati. Video je da ga Vreme grobu tera. Ali on je znao, i morao znati, Da će mu prošlost i budućnost biti, I da neće opšta i
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
i gatanju su i čaranja, naročito ona devojačka: da bi se ostvarila kakva želja, u prvom redu ljubavna (da bi se u snu video suđeni i dr.).
“ I posle ode. Siromah čobanin, drkćući dođe kolibi, i kaže družini što je čuo i video. Čobani mu se počnu smejati, a on ih moli da ga puste u sredu među njih da spava. Oni ga puste.
(Žica u razboju za tkanje) 338 — Čim je toranj pokriven? (Ničim — da je pokriven, ne bi se ni video) 339 — Šta biva manje kad dodaješ, a veće kad oduzimaš? (Jama) 340 — Šta diše bez duše?
GAŠPAR: Ja sam car Gašpar od persiske strane, video sam zvezdu na istoku i poznao da se novi car rodio; idem da mu se poklonim i dar da mu odnesem.
VALTAZAR: Ja sam car Valtazar od vavilonske strane, video sam zvezdu na istoku i poznao sam da se novi car rodio; idem da mu se poklonim i dar da mu odnesem.
MELHIOR (sav garav u licu): Ja sam car Melhior od arapske strane, video sam zvezdu na istoku i poznao sam da se novi car rodio; idem da mu se poklonim i dar da mu odnesem.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Onda mati videći da se Stojša okaniti ne će, reče mu da mu je otac kad je video toliku žalost, pustio konja u ergelu a oružje na tavan bacio.
po svetu te ga traži, „pa sam” veli „došla pitati tvoga sina, ne bi li mi mogao on zanjga što kazati, nije li ga gde video, jer on preko svega sveta prelazi.
” Sunce joj odgovori da ga ono nije danju nigde videlo, i pošalje je k mesecu da pita njega nije li ga on gde video noću. Na pohodu odande pokloni joj sunčeva majka zlatnu preslicu sa zlatnom kudeljom i sa zlatnim vretenom.
kod sunca, i pokaže joj što joj je njegova majka poklonila, i reče kako je sunce poslalo da pita meseca nije li on gde video njezina muža.
ti sjaš celu noć po svemu svetu, nisi li gdegod video takoga i takog čoveka?” A mesec joj odgovori: „Rajska dušice, ja ga noću na zemlji nisam nigde video, nego idi ti k
” A mesec joj odgovori: „Rajska dušice, ja ga noću na zemlji nisam nigde video, nego idi ti k vetru, te njega zapitaj nije li ga gde video, on prevrće drvlje i kamenje i zavlači se svuda.
odgovori: „Rajska dušice, ja ga noću na zemlji nisam nigde video, nego idi ti k vetru, te njega zapitaj nije li ga gde video, on prevrće drvlje i kamenje i zavlači se svuda.
k vetrovoj majci, te joj pripovedi sve kako je stradala, i kako je došla da pita njenoga sina vetra nije li on gdegod video takoga i takog čoveka.
” I tako ona iziđe pred vetra, i pripovedi mu nevolju svoju; a vetar joj odgovori: „Ja sam ga video, on je čak u drugome carstvu, tamo se oženio i caruje.
A onaj drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i pređe, čuvao i nadgledao, ali napretka nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore dokle tako ne osiromaši da već nije imao ni opanaka nego išao bos.
” On mu kaže sve po redu svoju nevolju i da je došao da ga pita za što mu je dao zlu sreću. | Onda mu Usud reče: „Ti si video kako sam prvu noć dukate prosipao, i šta je posle bilo.
” Pa onda sednu za trpezu i stanu večerati. Za večerom reče mu starac: „Sad da mi kažeš šta si video?” A on mu odgovori: „O moj zete, iskazati se ne može šta sam video.
Sveti Sava - SABRANA DELA
A ja, pavši na lice njegovo, plakah gorko dugo časova, i ustavši, blagodarih Bogu što sam takav kraj video ovog prepodobnog muža.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
TANASKO: Goskapetane! Ovaj što prođe mnogo mi izgleda poznat! Ja kanda sam ga već negde nekad video... MANOJLO: Ne prekidaj me, vidiš da rekognosciram! Kačanik, Vranje, Vučje, Gabrovac, Stalać... pa Jagodina...
Nije u pitanju samo vojnička čast, il nepravedna presuda, nego naš ljudski, moralni, i tako dalje, identitet! A video si čime se to dokazuje! Zato pazi! Smena straže svaka dva sata! TANASKO: Razumem, goskapetane!
Zamalo da me uapse! MILE (prišao šanku): Sreća njegova što neću da pravim ekcese po kafanama, inače bi video svoga boga! IKONIJA: Znam, strašno si opasan! MILE: Neodgovoran elemenat!
Trebalo bi ih pozvati unutra! IKONIJA: Stavro, ovaj je lud! Izvodi ga odavde, kako znaš! STAVRA: Gde si, kažeš, video te vojnike? VILOTIJEVIĆ: Eno tamo, vidite? STAVRA: Boga mi, ne vidim!
) MANOJLO: Jesam ti ja reko da će se čudo pokazati? I pokazalo se, i to nekolko puta! I video si kako se završilo! Naopako, kao i s nama! A sad popripazi na onu ptičicu!
Stanković, Borisav - JOVČA
Nego, ja, jutros, u crkvi, za vreme službe, čuh, pa evo. (Sedaju na minderluk.) A zaželeo sam te se, odavna te nisam video. Koliko već godina kako nisi došao?! Ima već čitave dve godine kako si jednako na putu, po trgovini.
NAZA (zagleda još pažljivije): drugo šta ima? Zaludu ti što si tolike zemlje video, gradišta proputovao, i na Bakarnom Gumnu bio, tri puta tamo zanoćio, — ono što ti je srce tražilo, nikad nisi imao,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bješe krupan čovjek, velike, progrušale brade, vesela lika. Bakonja bješe dotle samo jednom video rkaćkoga popa, te ga je sad želja da se s ovijem pozna.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Zalud je tražiš po travi. Ona je u tvojoj glavi: Uz druge stvari već stade. Niko je video nije. A ni ti: samo si čuo Tup pad, za leđima, truo (I znao si šta pad krije).
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ Nisku đinđuva hitro je gurnuo u džep i kosimice, odozdo, zagledao se u šarene oči, sneg je promicao, a on je video svaku žućkastu iskricu pod natuštenim obrvama. Oduvek su te šarene oči izazivale nelagodnost u njemu.
Nikad nije video da duvan tako dimi. Turkinja lako sedi prekrštenih nogu, strogo i redom gleda sve putnike, naginje se da ih bole vidi,
Samo mu nikada nije video lik. A šta sada? — zanjiha glavom. Pomračina obavi sve puteve i sva putovanja u njemu. Crne šume naleću na njega, u očima
Nije mu smetalo što je iz sirotinjske kuće, i što joj je otac bunardžija i nadničar, jer video je još kod manastira da je po svemu drukčija od njegove Živane, tanke, male i savijene kao mahuna pasulja u sušnoj
Govorio mu je da piše za novine, i šta sve on očekuje od njega, i video je da ga sin ne sluša i da se mršti gadljivo, kao da gusenice skida s rukava.
Ni na jednom pristojnom i uljudnom čoveku nisam video takvu odeću. Aman, ne brukaj me!“ Vukašin se tanko osmehnuo, uzeo šešir i pošao izvinjavajući se ručkom kod francuskog
se, mislio je na Luku Došljaka što je imao da skapa u vrbaku pored Morave; onda je ono opet tupo lupilo u prozor, video je da je to lasta, i prvi put je bila lasta, pijuknula je razljućeno i žalosno, a u velikom ogledalu s lukom sedeo je
(Šta mogu? Moram je razočarati.) Pa jeste, i za Božić. Toliko godina nisam bio kod kuće za Božić. Nisam te video... da, da, sedam godila. Pariz, pa odmah služba, državni činovnik... (On! Žao mi, šta motu?) dobro veče, Đorđe.
(Kidaj do kraja!) Ja, oče, imam svoja načela. — Nisam ti više otac! — Ko je to video i čuo da se otac i sin posvađaju zbog stranke? — mirno reče Đorđe. — Dobro.
i vikom, smiri u otegnutom ječanju, koje ga je podsećalo na neku zverku što se čuje samo noću i koju niko danju nije video, Tola otvorenih usta zvera po sobi, zagleda u odžak niz koji silazi, da zgazi i njega i vatru, ledena, dlakava šapa.
Beži! Stoj, kurvo“, video je da ga se ne boji, pa je dodao šapatom: „Dođi kod mene. Sedi.“ „Nije mene strah od tebe“, spustila je lampu na sto
Kako on to pre nije video, kako to nikada ranije nije osetio? U rebrastoj čaši, zarobljenoj njegovim kratkim, zatupastim prstima, žutela se rakija
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Više je niko nije video. Ali u svetle mrazne večeri, kada je sneg na zemlji sjajan i škripav, na zapadnom rubu neba, iznad same Tatagine kuće,
Toliko je daleko bilo njeno lice da ga dečak-kapljica više nije ni video. Je li, zaista, na njoj riblja glava? Ili mu se to samo u snu prisnilo?
Nikada ih niko nije video odvojene, mada nisu bili ni braća ni rođaci. Jednako visoki, jednako smeđi, jednako obučeni ličili su na blizance, ali
Ko je još video pticu u puževoj kućici? — Smejačko radosno zaleprša krilima i polete uvis, ali Plačko ni da se odlepi s mesta.
A ako bi i počeo da priča, već nakon prvih reči imao je želju da kaže: video sam Zlatnu krabu... S lažima je bilo još gore. On, koji nikada nije lagao, sada je goreo od želje da bilo šta slaže.
To ga toliko uplaši da celog dana ne izusti ni reč, a sutradan, još pre zore, otrča na obalu, na isto ono mesto gde je video Zlatnu krabu. — Krabo, Zlatna krabo! — dečak zaplaka, uze jednu mrkozelenu krabicu na dlan i pomilova je.
Niz lice mu je padala svetla, skoro srebrna kosa, a iz modrih očiju iskakale podrugljive iskrice. — Zar me nisi video prošle i pretprolše noći? Ja sam vodio kolo! — Svašta pričaš! — uzviknu starac i zamisli se.
Ali to kolo mu se samo pričinilo, kao i mališani koji iskaču iz orahovih ljuski. — Ja kolo jesam video — starac se naže ka čudnom gostiću i osmehnu — ali to je moralo biti u snu. Kako se zoveš? — Taško Oraško!
— Još bolje mi došli! — reče starac i pomisli: da nisu to oni koje sam video da izlaze iz plodova oraha? Nije imao hrabrosti da pita, jer se plašio da i ovoga puta ne iščeznu.
— Pa, ništa! — promrmlja pomirljivo. — Lepa si i bez usta. Nikada lepšu nisam video! — zbunjeno saže glavu, uveren kako već svi znaju da nije ni mogao videti.
Od toga trena njen lik nije ga napuštao ni u snu ni na javi. o odblesku sunca na mokrom pesku video ju je, u oku zvezde treptala je od oblaka belja, od koralne grane ponosnija. Kako da je zaboravi?
Mladić se zagleda u lepoticu i začudi: dosad je nije video u okolini. — Odakle dolaziš? — upita je, ali lepotica se samo osmehnu i ne reče ni reči.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
godine do kraja 1815. godine, bila je razgoropadila kneza: on je, prirodno, svoju ulogu u srpskoj istoriji video drukčije no što je ta uloga izgledala Simi iz Sarajeva. (Iako je Sima Istoriju pisao i na kneževo nagovaranje.
Išao je iza nizama, sav oko i yxo, ni o čemu nije mislio, i, unutra, neka tupost, a ipak je video svetlosti na prostorima neba, sve neuhvatljivije dok traje junsko predvečerje koje će ce izgubiti, a prašina je sva
) Odjednom je ugledao, na prozorima te turske policije (u kojoj je bila i kasarna), vojnike kako nišane u njega, u njih, video im je zlomisao i uzviknuo, opominjući.
Onda je, u jednu zoru, pred jesen 1803. godine, video doba neviđenih okršaja kako nailazi, a zmaj u njemu je živnuo. U toj predjesenjoj, prosvetljenoj zori priznao je sebi,
Onda je pogledao u nebo i video da više nema ni belih nebesa, ki zagonetnih ispisa, ni tamne nemosti: iz ozarenih vidika rasipale su se svetlosti
Polako je odlazio iz sebe a svuda je bila svetlost. Opet je lebdeo i kao da je, negde ispod, video kapiju jednog grada. Ocećao je da je tu kapiju, nekad, poznavao i osećao je da mu je, nekad, značila.
Ocećao je da je tu kapiju, nekad, poznavao i osećao je da mu je, nekad, značila. Još je video tu kapiju, samo nju, ali joj nije znao imena. Ničijeg imena više nije bilo, u toj svetlosti.
Čudio se svojoj slavi koja je, sve više, postajala šum van njega. Išao je iz bitke u bitku, iz godine u godinu. Video je kako velike pobede pripremaju veliki poraz: snaga Prvog ustanka mrvila se na njegove oči.
Ali, od svega, video je, malo šta ostaje: neki trag od sjaja, prikaza u izmaglici. Osećao je da se život, da bi se poznao, mora izazivati;
Tako govori Stojan, ali to ipak nije Stojan koga je Petar poznavao, to je Stojan koga on nikad vije video i koji će ga, možda, poseći. Ljuću blagost nije osetio, pa bulji u tog nepoznatog pred sobom i beži, prepadnut.
dok je zadubljen u kadifu, smišljao kako da od trgovca koji ga je poveo na put iskamči nešto novca, iznebuha ali jasno video onaj trzaj oko usana, to je bilo očevo lice, trzaj sudbinske primirenosti koja je izbila iz oca kad mu je, jednom
“ Odmah je, dabome, video i onu gomilu dečurlije, braću i sestre, kako trči, sa smehom, kroz neki težak kal, a pete su im bele i bose, kao
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ao, berbo, tebe žalim kletu! Ta šta lepše od tebe na svetu? Ko tebeka nikad ne video, Šta je jošte sirotan video? Ao, braco, amo u to doba, Dođi, vidi, čuj, pa hajd' u groba!
Ao, berbo, tebe žalim kletu! Ta šta lepše od tebe na svetu? Ko tebeka nikad ne video, Šta je jošte sirotan video? Ao, braco, amo u to doba, Dođi, vidi, čuj, pa hajd' u groba!
O majko, majko! o mila seni! Otkad te, majko, nisam video, Nikakva dobra nisam video!... Il' možda misliš: „Ta dobro mu je, Kad ono tiho tkanje ne čuje Što pauk veze žicom
O majko, majko! o mila seni! Otkad te, majko, nisam video, Nikakva dobra nisam video!... Il' možda misliš: „Ta dobro mu je, Kad ono tiho tkanje ne čuje Što pauk veze žicom tananom Nad onim našim crnim
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sve tabake dela, od svakog po 500 komada, video sam onde, nesavijene, uredno položene jedan na drugi, da bi se pristupilo njihovom sašivanju u pojedine knjige.
Nisam se osećao osamljen jer sam ih video žive pred sobom i imao iluziju da se nalazim u odabranom društvu. U takvom raspoloženju, moj posao napredovao je vrlo
Začudilo me kad sam video da su i sve ostale piramide sagrađene u toj razmeri. „Zapitah se kojim su putem njihovi graditelji došli do ove
“, razvika se Grilus. „More nemirno? - Lažeš koliko si dug! - Ja sam svojim očima video da je more bilo glatko kao ogledalo kad sam noćas...“ On ućuta.
Obiđoh zatim skoro sve varoši obala Sredozemnog Mora. Od svih mojih savremenika, ja sam, valjda, video najveći deo nastanjenog sveta, prokrstario najudaljenije predele, proučio njihova podneblja, njihove žitelje, njihovo
Pred njim stajaše, na svom visokom postamentu, ogromna bakarna statua boginje Atene Promahos; desno od nje video se Partenon, levo Erehtejon, a između tih dvaju hramova, i iznad njih, plavilo se atičko nebo.
“, upita se naš mladić, a onda pogleda na onaj deo hrama koji se video ispod toga zabata. Ispod daleko izbačenog venca, koji je služio za podnožje gornje grupe i ograničavao je odozgo,
Mladić se zagleda u tu skulpturu. Na njoj je video mlade ljude kako stoje kod svojih konja, kako ih uzjahuju i kreću dalje.
se u prirodi dešava i razmišljaj svojom vlastitom glavom kako da rastumačiš, slikama i razumnim rasuđivanjem, to što si video. U takvoj delatnosti naći ćeš pravu sreću života.
No svejedno, bio Aristoteles u Abderi ili ne, video Demokrita ili ne, on poznavaše njegov duhovni lik i njegova učenja bolje no možda iko drugi.
Iza nje video se, prostrt po patosu, crveni baktriski ćilim. On je označavao mesto predavačevo. Ovoga puta za predavača određen je,
geocentričari i heliocentričari, prepirali među sobom, ustima, rukama i očima, kako sam jednu takvu naučnu prepirku video i u današnjoj Ateni svojim očima. Tako je nekako izgledala i ona prepirka u staroj Aleksandriji.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Okovi to vam je nagrada. Za njih su pali milioni. I zar posle svega što sam video, doživeo, trpeo, treba svesno da zažmurim pa da ponova verujem? U šta? Kome da verujem? Za čim da pođem?
i jezivo bolno, taj plač jednog do bezumlja hrabrog čoveka kao što beše on, To je nešto najdirljivije, što sam u životu video.
A sad kad stignem, znam šta će mi reći; reći će mi od reči do reči: — „Jesi video, pobratime? Sve progurasmo pa opet dobro, hvala Bogu.
Kršna devojka, nema govora, bubac, svako veče na korzu. Lično sam video golu fotografiju; divna je, sveca mu, nema govora.“ Pa mi dunu sav puhor sa cigarete u oči.
Kad prolažasmo preko pijace setih se njegovog oca. — Slušaj — reče on zaplićući jezikom — video sam propalica, ali kao što smo nas dvojica — nigde nema. Pa se ludački smejao kao da jeca.
To je poslednje sredstvo i ona više neće da bude luda. Pa strastan plač i odmah zatim osmeh kakav nikada nisam video na nenom smernom licu, nešto čudno nestalno, izveštačeno, ciničko, čulno, nešto dražesno i nečedno, u isto vreme.
Još u Prizrenu video sam novu zvezdicu na kraljevom ordonansu. — Onda i ja vama, gospodine pukovniče. Major jako naglašuje poslednje dve
I ti mi nešto pričaš, ti mi kažeš da misliš. Idi, molim te. A ko te je kadgod video da se zabrineš, da se snuždiš, da si ozbiljan kao što prilikuje čoveku, boga mu! — Je li, ima li žaba rep?...
— Dokaz: dve pune godine po bolnicama. — Na stranu to. Ali sve sam učinio da se opravdam. A kad sam video da ništa ne pomaže, ja sam joj ovako odgovorio, duboko ubeđen, uostalom, da ćete me pohvaliti.
i opet beskrajne trenove što su zakrčili put, i sve na meni bridi, a narod se dao u trk i, nećete mi verovati, video sam svojim očima volove kako kasaju. — Može, može da bidne. — I tako, braćo, sve do Slanaca.
— Izvol’te? I smeje se idiotski i gleda oko sebe Milosav. — Pravo kaži: jesi li istina plakao juče kad si video šumadijske čarape, one vezene, kod potpukovnika u sanduku? — Ko, je l’ ja? — Pa ti, dabogme. — E jesam, priznajem.
Dabogme. A zašto? Zato, brate, što od svoje granice i od nekoliko godina pa dosad, sve što je video za njega beše novo, različno od njegovog, nepoznato: i priroda i klima, varoši i sela, i hrana i običaji i nošnja, sve
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
U drugoj prilici on bi znao šta bi radio, ali sad se uzdrža. Video je da se popa još rešava, pa stade da čeka. U tom knez progovori: — Evo Miloševa Srete. Šta velite ljudi?
Đurica poče dolaziti k sebi. — Jok ja, onogaj... video je sav narod... pao sam kâ proštac... Zar on meni da podmeće nogu! — uzviknu on i podiže ruku s nožem.
U kolo je stupao gordo i drsko, i kad god se hvatao do momaka, video mu se oko usana podrugljiv osmeh. Ali čim bi se koja viđenija devojka do njega uhvatila, a to je vrlo, vrlo retko
— Eto, baš na ovom mestu ga je video moj čile; to mi je sam pričao toliko puta, kad se vraćamo s kopanja. — Slave ti, šta kaže, kakav izgleda?
Posle je odležao trlemu, i mal' nije umro. — Pa zar baš niko ne zna kako izgleda to čudo? — Pokojni Vuksan ga je video pa umro. On je kazivao čilu da liči na lisicu. Dugačko, žuto, ali kad vrekne, Bože sačuvaj, ne da se ispričati!...
Niko od seljaka nije upamtio da je video Vuja ma za kakvim poslom, niti mu je ko znao odrediti pravo zanimanje. Svaki dan je provodio u gradu; tu je sedeo i sa
Ruke su mu se grozničavo tresle, i on se bojao samo da ne ispusti pušku. Čuo je, ali nije video, da je onaj blizu, da ga rastavljaju samo dvaestak koraka od njega.
— Gde si, bolan; poludeh od muke — reče joj Đurica, pogledavši je strasno. — Video si da smo radili sami ovih dana; pa smo na njivi i ručak gotovili. A danas nam vraćaju pozajmice. — Pa ...šta veliš ?..
— reče Vujo, pogledavši ga malo bolje. — Od muke, moj starče, nije od zaludnice. A, vala, da si video, što sam ja danas gledao, ne bi te mogla ni kola dovući. — Hajde ne drobi tu, no pričaj šta je bilo.
Vujo se još više začudi, ali ne kao malo pre.. Sad mu beše zagonetka rešena. Video je da ovo nisu one obične pojave, koje je i sam odobravao i išao im na ruku, no je to mnogo dublje i neobičnije za njega
— Moli se današnjem danu i ovoj devojci, a ti bi sad video pošto je Đuričina glava — reče Đurica tiho, stišavajući se. Marko okrete garabilj kundački i potrča na njega.
Nadao se u tvrdo, i ako je video da mu gotovo sva »zarada« odlazi u jedne gvozdene ruke, iz kojih se više ne vraća njemu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
po svetu te ga traži — pa sam, veli, došla pitati tvoga sina, ne bi li mi mogao on za njega što kazati, nije li ga gde video, jer on preko svega sveta prelazi. Sunčevoj se majci na to vrlo ražali, pa joj reče da se skloni malo za vrata.
Sunce joj odgovori da ga ono nije danju nigde videlo, i pošalje je k mesecu da pita njega nije li ga on gde video noću. Na pohodu odande pokloni joj sunčeva majka zlatnu preslicu sa zlatnom kudeljom i sa zlatnim vretenom.
kod sunca, i pokaže joj što joj je njegova majka poklonila, i reče kako je sunce poslalo da pita meseca nije li on gde video njezina muža.
pripovedi sve što je i kako je, pa mu najposle reče: — Sjajni meseče, ti sjaš celu noć po svemu svetu, nisi li gdegod video takoga i takog čoveka?
A mesec joj odgovori: — Rajska dušice, ja ga noću na zemlji nisam nigde video, nego idi ti k vetru te njega zapitaj nije li ga gde video, on prevrće drvlje i kamenje i zavlači se svuda.
odgovori: — Rajska dušice, ja ga noću na zemlji nisam nigde video, nego idi ti k vetru te njega zapitaj nije li ga gde video, on prevrće drvlje i kamenje i zavlači se svuda.
k vetrovoj majci, te joj pripovedi sve kako je stradala, i kako je došla da pita njenoga sina vetra nije li on gdegod video takoga i takog čoveka.
I tako ona iziđe pred vetra, pripovedi mu nevolju svoju; a vetar joj odgovori: — Ja sam ga video, on je čak u drugome carstvu, tamo se oženio i caruje.
ga briju; ali kako je koji išao, nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi odgovorio da je video kozje uši; onda bi ga car Trojan odmah posekao.
vraćao, jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi odgovorio da je video kozje uši; onda bi ga car Trojan odmah posekao.
Momak, brijući cara, opazi da su u njega kozje uši, ali kad ga Trojan zapita šta je u njega video, on odgovori da nije video ništa. Onda mu car da dvanaest dukata i reče mu da odsad uvek dolazi on da ga brije.
Momak, brijući cara, opazi da su u njega kozje uši, ali kad ga Trojan zapita šta je u njega video, on odgovori da nije video ništa. Onda mu car da dvanaest dukata i reče mu da odsad uvek dolazi on da ga brije.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Iz snova prošlih, prijatnih k'o dýge Nisam video ovaj život grubi, Već moje nebo, moj zavičaj tuge I tebe s vencem što ti kosu ljubi. I tebe s vencem.
Ja sam bio svedok pri sudaru rasa I video snagu koja rađa dela: Planine i vode, varoši i sela Privuče zagrljaj ogromih talasa, Pronoseći cveće slave i užasa.
Pred okom što na me kroz pogled je palo K'o ukopan stadoh sav poražen tako. Ni video nisam tada Vaše lice — Samo Vam se zbunjen javih nehotice... 1903. I TAKO... Eto suzâ baš nikako!
večeri, kao posle grada, Mirisala je koža telo moje: Miran, bez sreće i radosti koje Bijah kao van tamnice jada Video nisam sunce kako pada, Uzdah i cveće oko sna mog što je Očajem skrio njenih nada boje, Odveo dete u nesreću sada.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Bile su to slike predmeta i prizora koje sam zaista video, nikada onih koje sam zamišljao. Kada bi mi neko nešto rekao, pojavila bi se živa slika predmeta koji je ta reč
bi se živa slika predmeta koji je ta reč označavala i ponekad nisam mogao jasno da razlikujem da li je to što sam video stvarno ili nije. To je u meni stvaralo veliku nelagodnost i izazivalo nespokojstvo.
Da bih se oslobodio ovih mučnih pojava, pokušavao sam da se koncentrišem na nešto što sam već video i na taj način bih osetio privremeno olakšanje; ali da bih to postigao, morao sam stalno da prizivam nove slike.
sam shvatio da sam iskoristio sve one koje su bile pod mojom kontrolom; “prave” slike su bile potrošene, pošto sam video malo od sveta samo predmete u svome domu i neposrednoj okolini.
Svake noći (a ponekad i danju), kada sam bio sam, ja bih se otisnuo na put - video bih nova mesta, gradove i zemlje, živeo bih tamo, susretao se sa ljudima, sklapao prijateljstva i poznanstva i ma koliko
Obično su se pojavljivali kada sam bio u nekoj opasnosti ili nevolji ili kada sam bio vrlo ushićen. Ponekad sam video kako je sve oko mene ispunjeno plamenim jezičcima.
Vrativši se u grad te večeri imao sam osećaj da mi mozak gori. Video sam svetlost u kojoj kao da je bilo malo Sunce i celu noć sam proveo stavljajući hladne obloge na svoju izmučenu glavu.
“, upitao je, ispitivački me posmatrajući. ”O, oko pedeset devet”, odgovorio sam. “Zašto?“ “Pa”, odvratio je, ”video sam da to mačka čini, ali čovek nikada.
Jedino sam ja ostao sam i napušten, pošto sam se posvađao sa tim dečakom. Nikada ranije nisam video pravu udicu i zamišljao sam je kao nešto čudesno, nešto što ima naročita svojstva i očajavao sam što i ja nisam sa
Rekao sam ujaku da ću otići u Ameriku i tamo ostvariti svoj projekat. Trideset godina kasnije, video sam kako se moje ideje ostvaruju na Nijagari i divio se nedokučivoj tajni uma.
Slike koje sam video bile su čudesno oštre i jasne i imale čvrstinu metala ili kamena, u tolikoj meri da sam mu rekao: “ Pogledaj moj motor.
Pazi kako ću sada da ga pokrenem u suprotnom smeru.“ Ne mogu da opišem svoja osećanja. Da je Pigmalion video svoju statuu kako oživljava, ne bi mogao biti potreseniji.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
“ Ljermontov je bio sin ruskih ravnica. I on je gledao iste plamteće zvezde na crnom ponoćnom nebu koje sam i ja video.
Poverio sam im se da idem na školovanje u Prag, da sam najdalje bio do Pančeva, da nikad nisam video parobrod ili željeznicu i da se brinem kako ću putovati jer ne znam mađarski, a imam teškoća i sa skromnim znanjem
Potegao sam torbu, ali avaj, guska je bila nestala! Jedan putnik koji je sedeo blizu mene ispričao mi je da je video kako je jedan mladi bogoslov uzeo gusku iz torbe dok su drugi sa mnom razgovarali.
Čitave legende su bile ispredane u Idvoru o ovim divnim stvarima. Ali ono što sam video sa broda, prevazišlo je sva moja očekivanja.
Voz u koji sam ušao bio je prvi koji sam ikada video. Ubrzo sam se razočarao kad sam se uverio da od legendarne brzine voza, o kojoj sam tako mnogo slušao u Idvoru, nema
mojih novih poznanika imao je čudan naglasak, a njihovo ponašanje i izgled bili su različiti od onoga što sam do tada video. Ulivali su mi poverenje.
Nakon nekoliko meseci odlaganja, predao sam Rigeru i Palackom pisma koja su me preporučivala. Video sam im slike, čitao sam o njima i konačno sam ih slušao kako govore na jednom velikom nacionalističkom mitingu.
Tek tada sam razumeo one suze koje sam prvi put u životu video na njegovom licu. Odmah, sam obavestio majku da želim da se vratim u Idvor i da joj pomognem u obrađivanju zemlje.
devojkama koji u kolu igraju uz srpske gajde na seoskim poljima - Idvor, sa svim dobro poznatim prozorima koje sam tamo video, iskrsnuo je pred moje uplakane oči, da bi u centru svega video moju majku kako pažljivo sluša moje pismo iz Hamburga
Idvor, sa svim dobro poznatim prozorima koje sam tamo video, iskrsnuo je pred moje uplakane oči, da bi u centru svega video moju majku kako pažljivo sluša moje pismo iz Hamburga koje joj čita moja sestra.
U tom momentu osetio sam da me jedna snažna ruka zgrabila za kragnu i kada sam se okrenuo i pogledao gore, video sam krupnog policajca sa batinom u ruci i ljutitim izrazom očiju.
Rado sam prihvatio ovu ponudu jer sam verovao da znam sve što je potrebno o teglećoj marvi, premda nikad nisam video mazgu u Idvoru.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
On se čudi njihovoj drskosti i gleda ih u čudu, kao da ih nije u školi dosada video, i čini mu se da su mnogo jači i odrasliji od njega.
Jednoga dana pobeže u varoš da potraži Jelicu; nije je već video od one subote. Behu joj zabranili da u seminarij dolazi. To ga je jako bolelo.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
bi bila moguća niti se može razumeti bez podrazumevana dva stiha iz Pandurovićeve pesme o Beogradu: „Otkada te nisam video, moj Grade, / Nad stavama mirnim Dunava i Save“.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
? PERA: Pa „naši”!... Gospodin Stevanović je već otišao u Dvor. ŽIVKA: Stevanović?... PERA: Ja sam ga svojim očima video. ŽIVKA: O, bože moj, kako bi to bilo dobro! Vi ste lično videli Stevanovića kad je otišô? PERA: Video sam ga!
ŽIVKA: O, bože moj, kako bi to bilo dobro! Vi ste lično videli Stevanovića kad je otišô? PERA: Video sam ga! ŽIVKA: Otišao je baš u Dvor? PERA: Da! ŽIVKA: Hvala vam, gospodine, velika vam hvala što ste nas izvestili.
RAKA: A, nije, ja sam ga video u sali iza furune. ŽIVKA: Pa, zaboga, idite, idite, nađite ga! Ali brzo, odmah! DARA i ČEDA (odlaze u sobu).
ŽIVKA (skoči kao oparena): Šta je, zaboga, ima li nečeg novog? PERA: Ima. ŽIVKA: Govorite! PERA: Video sam ga. ŽIVKA: Koga? PERA: Njega, gospodina. Video sam ga, otišao je u Dvor, ima cilinder na glavi.
PERA: Ima. ŽIVKA: Govorite! PERA: Video sam ga. ŽIVKA: Koga? PERA: Njega, gospodina. Video sam ga, otišao je u Dvor, ima cilinder na glavi. ŽIVKA (uzbuđeno): Da se niste prevarili?
ŽIVKA (uzbuđeno): Da se niste prevarili? PERA: Ta kako bih se prevario! Video sam ga kô što vas sad vidim. Javio sam mu se. ŽIVKA: A on? PERA: I on se meni javio.
ŽIVKA: Ama, je l' to rod otkako sam ministarka, ili je i ranije bio? VASA: Nikad ga ranije nisam ni čuo ni video. ŽIVKA: Pa dobro, ujka-Vaso, šta ti hoćeš sad sa tim spiskom? VASA: Pa da ih primiš, Živka. ŽIVKA: Koga?
PANTA (Jakovu koji sedi do njega): Tako ti boga, znaš li ti ko je ovo? JAKOV: Nikad ga u životu nisam ni video ni čuo. VASA: Dakle, da ostavimo sve drugo pa da pređemo na stvar, jer Živka nema mnogo vremena.
Ja sam se, znaš, toga najviše bojao: da l' ćeš se ti njoj dopasti, a sad kada sam te video... lolo jedna, mora da se ti uopšte dopadaš ženama. RISTA (polaskan): Kažu! ČEDA: Ama, šta kažu, vidim ja!
Ali ti ne treba da se bojiš, ne smeš biti kukavica, razumeš li. Uostalom, ja sam lično video revolver, pokazao mi ga je i uveravam te da u njemu nema više od šest metaka.
Istina je zgodna za ogovaranje, onako u četiri oka, u porodici, a kud si ti pa video i čuo da se istina javno kaže? ČEDA: Je li to sve iz vaše pameti? VASA: Pa iz moje, dabome!
(Raka pobegne. Prilazi Simi i unosi mu se u lice.) – Zbog mene, je li, zbog mene? More, ne bila ja ministar, pa bi ti video da l' bih ja zbog tebe dala ostavku. (Sima ode. Ona gleda Čedu, Daru, Vasu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Kada gazda Marko na alatu u ranu zoru odlazi od efendi-Mite posle prve posete, a tada je i Sofku prvi put video, potpuno je sam, i zna da ga niko ne gleda.
Gazda Mladen: „To je bio taj njihov, čuveni čardak, kuća, gornji sprat koji, opkonjen zidovima, ulicom, čaršijom, nije se video a sa koga se sve videlo[. . . ]”.
slučaju: „Ja sam pokušao da zaspim, ali je teško išlo, on mi je jednako šaputao, a svaki čas sam kao u nekom ogledalu video, nad svojom glavom, sam svoje lice. Bila je to čudna noć.
239 Prema tome, beskrajni plavi krug sa zvezdom Vuk Isakovič je video pri samom ulasku u roman i, zatim, pri samom izlasku iz romana.
gospoža Dafina izdiše i, posve raspamećen, Aranđel je tada - zagledavši se dublje u njene oči sa pogledom koji trne - video „dva nepomična, modra kruga, boje zimskog neba, hladnog i čistog, koji izdaleka behu mali, ali koji su izbliza rasli i
Kao i njegov brat, u snu, i on je nadnjom video, van sebe od straha i žalosti, plave krugove i u njima zvezdu. 252 Povežemo li sada u mislima pojedinosti koje smo
Aranđelu „se učini kao da se pojavljuje visoko nebo”. I u tom magnovenju: „Kao i njegov brat, u snu, i on je nad njom video, van sebe od straha i žalosti, plave krugove i u njima zvezdu”.
Odjednom sam se sećao, i ja, gradova, i ljudi, koje sam ja video, na povratku iz rata. Prvi put primetih neku ogromnu promenu u svetu”.
Na kraju krajeva, ni beskrajni plavi krug sa zvezdom u Seobama niko nije zbilja video, nego se samo ponekad, kad se nađu u nekoj graničnoj situaciji, junacima čini da su ga ugledali.
o svom prošlom životu i ženi i deci, posmatrao je pažljivo, dremljiv, kako se na putu, koji se video svega jedno parče, bele, kao puževi, kamenice, sve jednim istim pravcem, nedaleko jedna od druge.
U šumi, koja mu je, zdesna, bila na nekoliko koračaji, bio je potpun mrak, ali i na njenoj površini on je video bezbrojne grančice, kao perje.
nosilac spoljnjeg sižejnog toka, jer je ratni pohod poglavito vezan za njega i prikazan je uglavnom onako kako ga je on video.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pričestio bi se, video knezove i popove, upitao šta je u svetu, pa se opet vraćao k svojim ovcama, gore na planinu. I rođena deca bila su ga
No kad je sutradan došao kući, video je pokor i sramotu. Njegovo stanište, do juče veliko kao kakav dobar zaselak, porobljeno, popaljeno i nagrđeno.
A zatim pošao dalje da traži još ovakih zgoda. No kad je po susnežici na Rudniku video ogromne dobro uređene vojničke povorke došao je k sebi i video da se jedan čovek ne može tući s vojskama dveju
No kad je po susnežici na Rudniku video ogromne dobro uređene vojničke povorke došao je k sebi i video da se jedan čovek ne može tući s vojskama dveju carevina.
A vaistinu Novica Prele– žanin bi se manje začudio kad bi na njegovu mestu video Derviš-bega koji je do svojega bekstva tolika zla počinio!.. – Te to si ti, Selime? – Baš ja glavom, kao što vidiš!
Niko ga nije video da se razvedri ili nasmeje. Kad su mu po očevoj smrti pale u deo one dve-tri kuće Srba čivčija, okolina je pomislila
Inače on bi kadgod došao k njima kao što rade drugi Arnauti i okusio njihovu hleb i so. Naprotiv: nikad ga niko nije video za srpskom sovrom, osim što bi u tri godine jednom svratio kod Novice Preležani– na i popio kavu, tu u njegovu
A Selim to osećaše i beše mu drago. Izgleda da je tek sad video i ljude i zavičaj. Nešto je jače ostario, sumornost mu se podvukla, lice još crnje, oči dublje upale, ali u svoj snazi
Izleteo je napolje kao oparen, da li sam ili izguran, ne seća se, tek kad se rasvestio, video je samo stariju ženu kraj sebe. Mlađa je zadržana.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A Hristos je to video. Onda Hristos ’vako reče Farisej’ma baš u lice: „Svi su vaši dari mali Prema darku udovice.
ONOM SLONU U BEČKOM POZORIŠTU koga je Švaba naučio da stoji na glavi Video sam i to čudo, Baš dole, s partera, Kako možeš izigrati Najvećega zvera.
je Švaba naučio da stoji na glavi Video sam i to čudo, Baš dole, s partera, Kako možeš izigrati Najvećega zvera. Video sam slona — elefanta, Kako nema žuči: Podmetneš mu neko bure, On na njemu čýči.
Miljković, Branko - PESME
iz koje kad izađoh videh da nisam izašao da su me zveri pojele i znah da će biti gorko da pričam o tome šta sam video i nisam video kad uđoh u njen mrak i ne izađoh iz te šume što je zelenim čeljustima pojela svoje staze i izgubila se u
kad izađoh videh da nisam izašao da su me zveri pojele i znah da će biti gorko da pričam o tome šta sam video i nisam video kad uđoh u njen mrak i ne izađoh iz te šume što je zelenim čeljustima pojela svoje staze i izgubila se u sebi postoji
Čistom vatrom gonjen o šta ću sa onim Što sam video i čuo kada nenađen ronim U prostor pre reči gde trune moja glava Kada letim i ne mičem se ko čovek koji spava Ružo bez
O, opija me vatra tako trezna Oko tvoje glave ko proleće! Ko tebe nije video taj ne zna Sebe, ko tebe ne vide taj neće Nikuda stići, jer beskrajan je put.
Krakov, Stanislav - KRILA
Omaleni komandant sa četvrtastim, mesnatim plećima, okružen štabom na konjima, video je samo one prve. Vojnici pozadi njega videli su kako se plavi brkovi zadovoljno smeše.
Zamazani dečak sa pogledom suncokreta i masnom, dronjavom keceljom trči sa išaranom bocom. — Jesi li video kako joj se zubi sijali u zlatu? — Haljina joj je bila crna, i nije dovoljno pokrivala ni grudi ni noge.
Oči se majora nemoćno raširiše, pa kad ugleda više sebe izranjavljene grančice, koje kao da je nekad u strašnome snu video, licem mu pređe grčeviti drhtaj. Skloni pogled i kad srete užasnute oči Duškove, usne mu se malo nasmešiše.
— Povadite mu sve stvari, — naređivao je trubač, jer je ađutant izbezumljen klečao i jecao. On je neprestano video onaj prekorni, tužni pogled majorov, kad ga je onako vukao u smrt. — Hajdemo, hajdemo.
— Ura—a—a, — ori se tu pred njime i kraj njega. Otvorio je svoje u mraku široke, uplašene oči i video samo kako neke crne sen ke promiču kraj njega, i kako nešto strašno trešti i pišti.
Drva u noći kraj puta su kao mračna čudovišta. Ranjeni ađutant misli o jurišu. Da li je to baš pravi juriš bio? Nije video neprijatelja, ni klanja.
Kraj njega je neko krkljao u ropcu. Video je samo krvavu penu na usnama toga lica kraj sebe koje beše crno kao nekog davno pogrebenog. Sklopio je oči.
Okolo je bilo puno krvavoga mesa. Do njega na drugome stolu ležalo je nešto kratko. Video je samo smanjene krvave butine, ali je onda osetio strašan bol u nozi. Nagnuta bolničarka počela je da raseca zavoj.
Potom se Duško našao u mračnoj sobi i na zelenoj svetlosti video kostur svoje noge. Okolo su prštale varnice. — Fraktura, konstatovao je lekar, i pokrenuo polužicom te je ono prštanje
Ništa se više nije čulo. Dugme je kvrcnulo i svetlost se upalila. Duško se izdigao u krevetu, i video dva strašna ukočena oka, i baronicu Ivon koja se nagla nad mrtvacem. Rus je bio nzdahnuo.
Zakoračio je, spustio se na sedište, i prikopčao široki pojas oko struka. Nije video bledo Sergijevo lice, mada se ovaj jednako okretao. Bora se smešio.
Oni ga nisu ni spazili. Izašao je vrh samih rovova, i pogledao prazni samrtni prostor pred njima. Video je i izrešetano drvo gde je u plamenima...
Petrović, Rastko - AFRIKA
za moga prijatelja, koji je poznaje divlju, kakvu mi je obećava, ali za mene ovo je ipak ono što nisam nikada ranije video i što je blisko onome o čemu sam sanjao.
“ Ovaj je crnac, uostalom, prvi koga sam video da je sasvim antipatičnog lika i bezobzirnog držanja. Brod će poći, međutim, tek u četiri sata ujutru, jer se pre toga
Druge priče o zmijama u savani, koje gamižu po celoj kući. Vuije Mi kaže: „Moja je žena ciknula; i kad sam utrčao, video sam kako se zmija odvija od noge naše devojčice. Uzeo sam štap i ubio je.
Razgovor sa jednim gospodinom koji baš uzima svoj tuš iza zaklona. Niko ga još nije video ali se njegov lik i njegovo telo ogledaju u njegovome glasu, prelivanom šumnim slapovima.
se ljuto kajati što sam došao; dok drugi pričaju kako je taj ili taj dolazio u Afriku, prokrstario je, uobražavao da je video i poznao, a posle u stvari samo trućao gluposti o njoj.
To su četiri divne maske od teškog drveta, žute i crne. Možda najlepše maske tipa „baule“, koje sam ikada video. Jedna od njih produžava se u dve figure, čiji su seksovi, muški i ženski, uvijeni u krpice.
Vuije nije bio prvi prijatelj s kim sam se tako brzo sprijateljio, i za koga sam imao apsolutno poštovanje. Ja sam video ljudi isto tako veličanstvenih kao što su veličanstveni ovi pejzaži natopljeni poslednjom svetlošću i bojama.
Prešao sam potom popreko celu prašumu; preko dve stotine kilometra. Video sam, od životinja, retke i tamne ptice, retke i tamne majmune.
Ona iznenađuje moga saputnika koji nikada nije video košutu po tolikoj toploti. Tako je blizu i tako nerešeno skreće s našeg puta da je Sen Kalbr obara jednim metkom iz
Ne vidi se ništa drugo do jedna jedina električna svetiljka koja nam juri. Od tog trenutka ja sam idući kroz noć video masu tih svetiljki koje razno obojene predstavljaju oči najrazličitijeg zverinja; ali nikad nisam razumeo zašto se oči
Beli ulivaju strah svima pa i ovdašnjim mnogobrojnim družinama ljudi–pantera. Sam Muri video je pre tri leta kako se jedan fetišer pretvorio u pantera, i jedva je uspeo da mu pobegne.
Ja je odmah po povratku radosno poklanjam prijatelju. Kad pomislim na maske koje sam mogao kupiti na reci Komoi...! Video sam mnogo stvari toga dana, obišao nekoliko sela i gledao nekoliko tam–tama, tako da sam sasvim zaboravio onaj
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
SPASENIJA: Siroti! A brata moga jesi l’ video? ISAK: O, divna ženo! Da kažem: „Nisam“, ja bih lagao; A: „Video sam“... O, gospo, gospo! Blago onima koji ne vide!
SPASENIJA: Siroti! A brata moga jesi l’ video? ISAK: O, divna ženo! Da kažem: „Nisam“, ja bih lagao; A: „Video sam“... O, gospo, gospo! Blago onima koji ne vide!...
GLAVAŠ: A jesi l’ negde video Časnoga oca, sedog Pajsija?... ISAK: Video, Ali ne više među živima! Na bedemu se laki vetrovi Sa sedom bradom
GLAVAŠ: A jesi l’ negde video Časnoga oca, sedog Pajsija?... ISAK: Video, Ali ne više među živima! Na bedemu se laki vetrovi Sa sedom bradom tiho igraju, Kao da misle mahom studenim
JANjA (u sebi): Deset vampira da vas gledaju — Neka im na čast oči ispadnu! — Ja samo da vas nisam video!... VUK: Dva, tri li sata beše po ponoći; kiša i mrak, samo što munje svetlucaju...
(Ćerim sa Stanom odlazi.) SULEJMAN (sam): Ja ne znam šta je to? Tu ćerku njenu nisam video, Dodirnô nisam rukom vlastitom Nijedan pramen kose njezine; Ni dah mi nije njene dušice Prosedu bralu ljupko provejô,
Svršuj!... Il’ ćuti, bolje, nemoj kazati, Ili izriči sporim jezikom Životu mome smrtnu presudu: „Video sam je!...“ Reci slobodno, „Kako je turski konji gaziše, Tu bledu glavu!...
“ SELjAK: Jeste, Stanoje, baš to sam video; divnu devojku vuku Turci mahniti, a ona, dršćući, u hodu zastane, pogleda natrag, poklecujući, sirota!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja počeh malo pomalo da razaznajem naše i turske položaje i zamalo pa sam lepo video celu našu i tursku bojnu liniju.
Pred očima mi se zamagli i ja sam video samo kako na sto koraka pred nama promiču crveni turski fesovi, kako sevaju bajoneti, čuo sam čas slabije čas opet kao
Docnije se više nisam čudio takvim pojavama, jer sam video da puna burad takođe spadaju u vojničku opremu timočko-moravskoga štaba, da su ta puna burad za gospodu štablije tako
A u rovu nisu bili turski bašibozuci, već sve nizam. Ja se ne varam. Pri prvom jurišu ja sam ih tako izbliza video. Potresajući prizor!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Osmatrao sam neprekidno i ja... Bila je vedra noć i pred nama se naziralo na daljini do dvadeset metara. Čovek bi se video i dalje, prema zvezdanom nebu... Čekali smo. Odjednom grunuo je složan plotun iz bugarskih rovova. Sledio sam se.
Ali neki unutrašnji napon izdiže me. Promolio sam glavu iznad bedema od kamenja. Mrtva noć... Živog stvora nisam video. Spustio sam se. A vojnici kao da su se pretvorili u onaj kamen. Niko pušku da opali.
Ali mene je obuzelo neko neraspoloženje. Uveravao sam sebe da ovakav san ne bih sanjao da nisam video zmiju. Ali zašto baš na mene da naiđe zmija!...
Sad ja, u ime Drinaca, kažem: molim vas, to treba zapamtiti. — Naravno. To niko ne spori. Nigde više nisam video grobova nego na tom putu za Kajmakčalan. uz ogromne gubitke oni su nama prokrčili put. Nije to samo jedna planina.
Drugi ljubili zemlju. Kuršumi su fijukali. Planina je hučala. Na samom vrhu sudarismo se sa vojnicima iz sedmoga puka. Video sam i komandanta sedmog puka, pukovnika Jovanovića, među njegovim vojnicima. Vrh je bio u našim rukama. — Deco!
„Ura!“ Ura!“ — razleže se kroz oblake. A svuda unaokolo mrtvi, mrtvi. Nikad toliko ljudskih leševa nisam video. Sa njima smo se saživeli, i sad više niko ne misli na sebe. Naleteli smo na unezverenu gomilu Bugara.
— Polažem oružje... Ovo je van moje moći — reče ti moj Andra i ode. Za njim dobaci onaj student: — Sad, kad si video i osetio, pomoli se, učo, Bogu za sve nas! Priznajem, nisam se ni ja osećao ugodno...
Mislim se, šta da radim ako nalete. Setio sam se. Braniću se! — Svetislav se nasmeja, jer je video da su oni okolni očekivali nešto drugo. — Uputio sam jednoga da mi nađe neku pušku.
Izneli su me iz zaklona i položili na jednu uzvišicu, odakle sam video tu Sivu Stenu. Cela padina bila je pokrivena mrtvim ljudima.
Kada se heruvim vratio, saopštio je: — Obišao sam celu zemlju skroz i unakrst. Nigde nisam video šajkače. Istina, naiđoh na jednu vojsku tamo negde oko Sredozemnog mora.
“ „Stao sam!“ — reče Gospod. „Ko ide?“ „Bog...“ Trećepozivac zažmire da bi bolje video, onda trepnu, naperi pušku i povika: „Napred!“ Na tri koraka zaustavi Gospoda... „Šta reče, bre, koj’ si?
— obradovao sam se. Reče mi da je prešao još u devet časova. Tada mi ispriča šta se danas s njim dogodilo. Kad je video pogibiju moje, a naročito druge čete, on se reši da ne prelazi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
To mi je možda bila prva ruska knjiga koju sam video. Mučio sam se da je razumem, pak mi se napokon činilo kao da nešto i razumem.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KAP. ĐURAŠKO (za sebe): Pesma je uznosi? Ne znaš je, Boško, nis’ je video, A, takoreći, bi se stideo, Nisi pred njome klečô, strepio, Pred njenim sjajem nisi slepio — Nis’ je molio, kleo,
Bojić, Milutin - PESME
III Jer video sam sve u tebi tada: Sunca i sestre, matere i sene, Zvuke i boje, reč i drhtaj pene. U mozak moj je dah tvoj bio
Gledaš dugo, dugo. Zora teče tokom. Ali tvoje oči, negda smelo hole Video sam tada kako ćutke mole. Svud tiho. Smrkova šuštala je šuma. I sad, udaljen, vidim tvoje veđe.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Ode.) XI ŽIKA, MILISAV ŽIKA: Bre, ala se prepao kapetan. MILISAV: A tek da si ga video jutros. ŽIKA: Kad jutros? MILISAV: Pa kad smo napali Evropu. ŽIKA: E? A kako je bilo, boga ti? I ne pričaš mi.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Tome liku dodao je i nove. Vrhunac državničkog delovanja svoga oca video je u uspostavljanju "prave vere" u srpskoj zemlji, čime je pomerio istorijski značaj Nemanjine verske politike - Srbija je
Jakšić, Đura - PESME
O, majko, majko! O, mila seni! Otkad te, majko, nisam video, Nikakva dobra nisam video... Il’, možda, misliš: „Ta dobro mu je, Kad ono tiho tkanje ne čuje Što pauk veze žicom
O, majko, majko! O, mila seni! Otkad te, majko, nisam video, Nikakva dobra nisam video... Il’, možda, misliš: „Ta dobro mu je, Kad ono tiho tkanje ne čuje Što pauk veze žicom tananom Nad onim našim
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Licem kuće, celom njenom širinom, ispred nje, protezala se bašta i gubila naniže. Suprotni, komšijski zid nije se video od silnog drveća koje je bilo veliko, staro, razgranato.
To je bio taj njihov, čuveni čardak, kuća, gornji sprat koji, opkoljen zidovima, ulicom, čaršijom, nije se video a sa koga se sve videlo; taj čuveni »baba-Stanin čardak«.
Naročito kada bi duboko u noći gore, na čardaku, bilo osvetljeno, video bi se, raspoznavao, i putnici, kiridžije, tešeći sebe što su u noć ipak na vreme došli, govorili bi: — Još sede
A ostalo, sve je zaboravio. I oca da oplače, za njim suzu da pusti. Čak mu ni grob nije dobro video. Sem na pratnji, prilikom sahrane, a više nikad. u modrini zore, gotovo u mrak budio bi se.
Sve u novom, sa svećama, cvećem i zabrađene novim, crnim šamijama. Mladen bi video kako bi se tada svi iz okolnih dućana, očevi drugovi, prijatelji, odmah dizali, izlazili ispred dućana i nemo se
put ili dva puta dolazio u varoš, na pazar, pa do tada nije dolazio i nije čuo za smrt očevu, pa kad bi došao, ušao, video nju, gore, do čekmedžeta, u crnoj šamiji, odmah bi se trzao, dosećao i ulazeći uznevereno pitao: — Šta, zar gazda?...
Mladen, čim bi to video, prestrašen, krijući se da ga ona ne spazi, vraćao bi se. Navlačio bi jorgan na glavu, ugurivao oko matere drhteći od
Pre to nije činio. Naročito u početku. Ali, kad je video kako Mladen s dana na dan sve bolji i bolji biva, kao što treba, kao davajući mu dokaza svoga zadovoljstva što tako
I baba mu kao da je to znala. Odmah, čim je došao kući, po pogledu babinom i materinom sklanjanju, sakrivanju od njega, video je da one sve znaju. Da je prvo tu bilo svršeno. Da je, po običaju, prvo tu, kod babe i matere, njen otac dolazio.
zasukanih rukava, radi, po njenom ukočenom brižnom pogledu kojim ga je dočekala, i po dubini ispitujućeg pogleda, video je da sve zna. Zna da je otac kod njega dolazio, pitao ga, tražio savet.
Ništa od toga. Mladen kao i pre... Uveče, sedeći na ćepenci, ispred dućana, Mladen je video kako odozgo sa ostalim mladim ženama i devojkama Jovanka ide iz amama gde je, po običaju, išla da se okupa i spremi za
— Mladen je video i sa podsmehom gledao kako je cela kuća, rodbina, čak i ulica i deo čaršije, komšije mu čisto odahnuli.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
bar po formi) smatrati jedan postupak poznatog srpskog junaka iz prvog ustanka, Vase Čarapića: kad je on, hajdukujući, video u proleće na Avali prvi g. kako je olistao, izvadio je cvancik i darivao ga (Milićević, Kneževina Srbija, 75). G.
u polju (ZNŽOJS, 10, 243). Na k. nalazi se i veštica (SEZ, 41, № 24). U Dalmaciji je »jedan čoek« video noću jednu divlju k.
Ali to seme niko nikada nije video niti za njega čuo. Za njega znaju samo vile. Kao što su grčki bogovi jeli ambroziju, tako naše vile jedu seme od beloga
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Tada sam ugledao Doroteja. Izronio je iz vode. Duga žuta kosa prekriva mu oči, pa mora da je skloni da bi me video. Bio je nag, opaljen suncem. Ćutao je neko vreme, duboko dišući, otirao bradu i ravnao brkove.
Naspram zadnjeg treperenja zapadne svetlosti video sam samo njihove senke. Jedan je bio plećat i visok. Senku onog drugog, skvrčenu, krivonogu i grbavu i suviše sam dobro
Rekao mi je da su to najlepše ispisane stranice koje je do sada video. Znao sam da preteruje, da je lepo vaspitan čovek i eto pokazuje svoju učtivost.
Dorotej je, naprotiv, celog dana sa mnom razgovarao o svemu i svačemu. Ja bih video da sam mu bio na smetnji. Ja bih to svakako video. Jelena Lauševa rana je naglo buknula.
Ja bih video da sam mu bio na smetnji. Ja bih to svakako video. Jelena Lauševa rana je naglo buknula. Na površini kraste pojavili su se tanki končići gnoja i krvi.
Ova je osobito opasna, a činilo se, još samo pre tri dana, da se zamiruje. Prohor Čim sam video Doroteja kako ulazi na kapiju, znao sam da će se nešto promeniti u našem životu.
Prohor je bio nepismen i gajio je prema knjigama podozrenje. Za sve pismene ljude govorio je da su sumnjivi. Kad je video sa kakvom lakoćom čitam jevanđelje i kako mi ruka sa kalamusom lako klizi preko pergamenta, njegova zbunjenost pretvorila
Lauš mu se prepustio, podgrevajući ohlađenu nadu, kojoj se okrenuo kad je video da mu razum ne nudi ništa. Jer, šta gubi ako se prepusti nekoj tupoglavoj vradžbini?
Jevđenije se nije dao zbuniti. Vile postoje, rekao je. On, Lauš, video ih je u ponoć dok igraju umotane u prozirne velove, dugih kosa koje lepršaju kao pramenovi svetlucave magle.
video ih je u ponoć dok igraju umotane u prozirne velove, dugih kosa koje lepršaju kao pramenovi svetlucave magle. Video je njihove bose noge kako mrse travke i cvetove na livadi.
Posle su njih dvoje iščezli u šumi, držeći se za ruke. Ja mislim da je Lauš tada uspeo da je ima. Niko to nije video jer se dogodilo, ako se dogodilo, u dubokoj tami šume, izvan domašaja svetlosti vatre, ali ono što sam video, a valjda
to nije video jer se dogodilo, ako se dogodilo, u dubokoj tami šume, izvan domašaja svetlosti vatre, ali ono što sam video, a valjda i ostali, bilo je ono treperenje na licu, ono zadovoljstvo u izrazu kad se vratio s njom.
Ilić, Vojislav J. - PESME
pre mnogo stoleća, Od kako služi pravdi i vrlini, U dvoranama državničkih veća, U drevnoj Troji, Rimu i Atini. Video sam ga u moru plamenom, Što gordu Moskvu u pepeo stvori: On beše veći u plamenu njenom, No car veliki sa kojim se bori.
Ponosit pred celim svetom ropski si služio mene Kô sliku čistote rajske i večno mlađane žene Al' me video nisi. Zato sam, pred oltarom, Izašla preda te jednom sa svetim, nebesnim žarom, Kô suzna Niobeja.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
interesovao sam se više za razna pića koja se toče u kolima za ručavanje nego za predele koje sam već toliko puta video. Noćni deo puta Grčka; duboki san.
Malo docnije razrogačio sam svoje oči pa ih dobro protrljao. To ne beše san već java: video sam u daljini siluetu Akropole. Na stanici srdačan doček, u varoši gostoprimstvo kod Grka i u našem poslanstvu.
A kad se ružoprsta zora pojavi i ja se probudih, sagledah sa svoga ležišta pozlaćeni rub nekog brega. To što sam video, bio je vrhunac Olimpa, stan bogova.
Eratosten zastade. Gledajući u tamu, video je on pred sobom Zemljinu kuglu, toliku da je može opipati, sa Sijenskim bunarom i poluprečnikom Zemljinim, koji je
Eratosten nije, verovatno, ni video onaj bunar koji mu je pomogao, pri njegovom merenju Zemlje, niti je, lično, našao njegovo otstojanje od Aleksandrije; on
Tako ćemo se, draga moja prijateljice, videti tek idućeg leta, a da dotle ne bih zaboravio šta sam ovde sve video i doživeo, ja vodim zbijenim rečima moj dnevnik.
stene ostrva Oksije, ja sam se toliko uživeo u doba Odiseja, da bih se manje prenuo da sam njega samog pred sobom video, no što me je iznenadila pojava jednog grčkog kaluđera.
One idu korak po korak. Koliko sam puta posmatrao to pešačenje naučnika i proučavao ga. Video sam ih svakojakih: lakog i gracioznog koraka, teškog no sigurnog hoda, plašljivog i nepouzdanog koraka; ima ih koji
Ima ih bolešljivih koji pate od reumatizma u nogama i služe se štakama, a video sam i takve koji se klate gore-dole na drvenom konju a veruju, kao deca da putuju daleko, daleko.
Pa kada ona obilazi oko Sunca, zašto ne bi i Zemlja, kad i inače već ne miruje. Kopernik je, kao ono Mojsije, video izdaleka obećanu zemlju, a Galileji nas je u nju uveo.
Zar možeš zamisliti da se ona pokreće?“ - „A zašto ne? Video sam često glomazna tela kako se, bačena u vis, penju, padaju i kreću kroz prostor.
Toliko malen deo prirode video sam i u mome parku, i to mi je bilo dosta, jer sam osećao njeno toplo bilo, kao što sam ga osećao i na onom isečku
Stanković, Borisav - TAŠANA
Koliko puta, kad stanu da mu govore i ne daju da uzme tebe, on, ako je toga dana još i tebe video gdegod, na kakvoj kapiji, kroz kakav prozor, on se onda od derta zapije, i duboko u noć dođe kući.
Jer, kad bi video ove pečene džigerice i bubrege, a zna da samo mi, sluge, seljaci, tako krvavo pečeno volimo, pomislio bi da sam ja to za
ARSENIJE Boga mi, hadžike, sad ga nisam video. Ali, sigurno je na groblju. Sigurno se opet u kakav stari, već ispucan grob zavukao i tamo leži, pošto ga tu, kao
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Znam ja, majstore, šta govorim, i video sam to što govorim, i eto toliko sam hteo reći, i hvala što ste me saslušali.” Šnajdernica se zaprepastila.
” Šnajdernica se zaprepastila. Majstor je promenio deset izraza lica, a prvi kalfa i dvadeset. „Pa dobro, a gde si ti video te makaze što same kroje?” zapita naposletku majstor. „Video sam; a sam vam hvala što se ne naljutiste.
„Pa dobro, a gde si ti video te makaze što same kroje?” zapita naposletku majstor. „Video sam; a sam vam hvala što se ne naljutiste.” Kostica kao da je tog dana položio neki važan ispit.
Ali kad sam već počeo, de, recite mi, zašto svet meni pakosti, zašto me kalja? Jesam li kakvu sreću video? Jesam kome šta skrivio? Smetam li kome?
u kujni gospa Nolinoj, gde se vrlo dobro osećao: — Meni je gospojica Julica kao jedna cirkuska igračica, što sam je video. Išla je po žici, uf, ne umem vam ispričati. Suknjica kratka, dovde, i cakli se kao sunce, a noge, ih...
Šta bi rekao Toša, da je živ?... Naposletku, sam je Nolu izabrao... Nit gospođa, nit dama. A niko od nas nije video tog oca s kojim se toliko hvalisala, nit joj kad dođe ko do njenog „naš kraj, naše planine...” Sirota gospa Nola.
Premda, ožiljak mi je ostao, gospodine doktore, i ja mislim da se i vidi. I video se. Nekako se smanjila gospa Nola; manje pravo se drži; smežurala se i povila kao matoro drvo kad preseneti.
Nesrećni čovek, nekada šareni detlić na promenadi čiji se prsluk video na sto metara; „markiz” s lornjonom, i tankom palicom koju je vrteo propisno u vidu motovila; tašti ljubitelj novca koji
Nijedna se devojčica nije mogla pohvaliti da je videla srce Branka Kalenića, dok ga je stari profesor istorije video i gledao. Kad Branka propituje, to je svečanost i veliki ispit.
Oseća da ga na ulici miluju pogledi ljudi, i kao želeo bi da mu je to svejedno, ali nije. Naravno, video je i poneki usinjeni smešak, i čuo poneku zavidljivu reč.
Da li je svojim kratkovidim očima mogao da vidi pogled i izraz lica svoga nezaboravnog učitelja i druga? Ako nije video, i bolje što nije. Pravi odlikaši, odlikaši darom i dušom, retki su.
Jednostavan, iako vrlo sposoban, marljiv, skroman, čist od svake usplahirene ambicije. To još nisam video kod mlada čoveka.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Ne, bolovi su i dalje ostali među ljudima, jer, vele, život je bol i bez bola nema života. — A jesi li bar poznao i video život taj? — Ne, jer nisam kroz suze mogao ništa poznati i ništa videti.
se kroz život i životu prošao svoju stazu, poveravam da ispiše ove listove moje jubilarne knjige, jer on je jedini video život.
po kome sam redu vožnje ja trebao da stignem sedam dana pre, ali znam da sam u tom zadocnjenju celoga svoga života ja video jednu tragediju.
sestri vi i dalje pravite ljubazno lice, milujete malu nakazu po kosici i odgovarate joj: „Jeste, jeste, dušo, video sam, vrlo lepe pipe, osobito lepe pipe!
Ministra vojnog niko nije video gde se u toj gužvi deo, niti smo dugo i dugo mogli saznati šta je s njim. Kada smo se, posle ovoga teškoga poraza,
On bi počeo ovako: — Milane, jesi li video koji put žabu? — Jesam, gospodine! — Jesi li je upamtio? — Jesam! — Je l' ima ovako: gore glavu, dole rep, a sa
Vešao bi lopova za par pilića, a kraj obešenoga stavljao bi predmet koji je ukrao, kako bi svako video zašto je onaj kažnjen.
Pitanje: Jeste li videli nožić moga strica? Odgovor: Da, video sam nožić vašega strica na klupi u bašti moje tetke, koja je juče pojela jednu jabuku.
Banuo je gnevan u sobu i tamo je u svome rođenome krevetu, na svome rođenome jastuku, video svojim rođenim očima narednika bez čizama.
Beograd: Kafana „Ruski car“. Postrestante. Karta je bila njena i ona mu je pisala: „Dragi Čiča, ono što si video nije istina“ itd.
i brižno oborili glave, tako da sam ja dobio utisak kao da će me osuditi da budem živ spaljen na lomači i već sam video masu sveta kako se skupila oko lomače, video sam moje tri tetke kako leže onesvešćene na zemlji, video sam Maricu,
dobio utisak kao da će me osuditi da budem živ spaljen na lomači i već sam video masu sveta kako se skupila oko lomače, video sam moje tri tetke kako leže onesvešćene na zemlji, video sam Maricu, poštarevu ćerku, kako gorko plače i video sam
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nad razbojištem se razastrla magla od dima i prašine, kroz koju se video povremeni blesak naših topova. Iako potamneo kao zemlja, potpukovnik Petar se šalio da bi ohrabrio nas mlađe.
Ne palite još cigareTu... Svetlost je, vidi se. A ja se taman primirio. Opet me obuze laka drhtavica. Ali kad sam video strepnju komandira ja se ohrabrih. Milo mi što komandir nije primetio moj strah.
Pade mi tada na pamet slika koju sam nekada video u jednoj galeriji slika u Rusiji. Bateriji je isto ovako presečen put.
Ni prst se pred okom nije video. Gazili smo vodu, saplitali se o kamenje. Bili smo prokisli do kože. S nama je gamizala i pešadija.
Niko ih više nije video. Odmicali smo lagano drumom, dok su eksplozije praštale za nama. Vojnici su nosili pune torbe duvana i oblačili nove
Oko tri časa posle pola noći, klisura je bila ispražnjena i put slobodan. — Jesi li video, bato? — veli poručnik Branko, vraćajući se. — Dok sam molio, vikao, pretio, niko da mrdne.
Iako je na putu bilo mnogo sličnih fizionomija, ipak je ovo lice privlačilo moj pogled... Čini mi se da sam nekad video one oči, onaj pravilan nos... Ali ovo lice je sad bledo, a oči zamagljene.
Priča se da je crnogorski general prostosrdačno uzviknuo, kada je video jednoga našeg književnika: — O, dragi prijatelju, ako vama neću dati samar, ja kome ću! — i potapšao ga po ramenu.
Nekoji su osvetljeni suncem i blešte u punom sjaju. Gledam i razmišljam, gde li sam video sličnu čarobnu sliku. Ali omakoh se i jedva se održah, pridržavajući se za jedno drvo. Sada smo silazili.
Uveče se vratio sa dva džaka kupusa. Priča nam Kosta da je lutajući naišao na jedno arnautsko selo gde je video kupus. Nije hteo da pljačka.
A, pope, tu ćeš se zlo provesti. — More, hajd ne pričaj... — Uveravam te... Komandant je video sprovod i pitao gde je sveštenik. — Dušan namignu, ali to sveštenik ne opazi. — Nije moguće! — čude se ostali.
— Slušaj, da je komandant hteo s tobom privatno da razgovara on bi te zvao preko posilnoga. A video si da je došao ađutant. — Naravno...
Petrović, Rastko - PESME
O ta zar za dobre one gore otputova negda misao tvoja! Oznojeni skidali bismo ukorak šešire: Nikada nisi, Gijome, video čvrste naše manastire. Ni bradate kaluđere, nikada nisi alkohol pio naših zemalja.
nije li demon to tvoj i tvoji grehovi ”Došao si najzad, najzad mrcvareni pesniče, Protrljao oči rukom, video da zora sviće, Pogledao u mutnu ovu zemlju, gde zlato nam se stiče, Došao si najzad sam krvav i zadihan pesniče.
O te ruke, ruke, blagosti doticanja! Iziđoh pred vrata, iz zamračenosti svoje sobe, Da bih te video još jednom; Soba je puna krvi; Tabah po krvi rasejan, kao dečak kad ubi svog oca.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Šta sve ne bi video, šta doživeo tamo gore! Postoje u livadi i sitni žuti cvetovi čije glavice postaju srebrne i lagane kad ostare,
Ostali suncokreti sad su već otvoreno pokazivali svoje negodovanje. Ko je još video suncokret tako patuljast i neozbiljan? Šta ima on s mesecom? Šta ga se tiču zvezde na nebu?
Vrežu kupine nikada nije ni video, a ona se za list njegove noge zakačila, kožu mu cepa kao svilu, krv teče. — Ah, prokletnice!
Težak i opasan je put do njega. Zato ga niko nije video, niko ubrao. Zamisli se i sneveseli Vedran. Vreme polaska došlo, a njemu se ne ostavljaju ni grabić, ni breza.
Ko je nije video, tog nije zabljesnula svetlost njenih ljubičastih očiju. Ko je nije čuo — taj je mogao čuti glas lastavice u glasovima
— Šta sam mogao, stari? Dozvao si me svojim mislima. Rodio bostan ove godine, vidim, a i žito već rudi. Davno nisam video takvo! — Kako da vidi žito onaj koji u žene i u dno čaše gleda? — ljutnu se Starac, rešen da više ne razgovara.
— Nije moguće! — prođe mu kroz glavu. — Ludo bi bilo poverovati da je ovo ono isto devojče koje je još pre pola veka video kako iz mreže vadi ribu i baca je u reku? Sumanuto! Ugledao ju je samo jednom, i nikad više.
— Koješta pita momak! — govorili su. — Nema takvoga Grada! Niko za njega nije čuo! Niko ga nije video! — Ljudi bi odlazili svojim poslom, a dečak je ostajao sam, dok konačno ne srete jednoga starca kome se činilo da je,
Mesec mu je prohladnom rukom obraz doticao. — Ti, koji ne prestaješ da lutaš — obrati mu se Čobanin — jesi li video moju Zvezdu? — Video sam sve zvezde! — podiže Mesec vrh obrve. — Kako da znam koja je tvoja?
— Ti, koji ne prestaješ da lutaš — obrati mu se Čobanin — jesi li video moju Zvezdu? — Video sam sve zvezde! — podiže Mesec vrh obrve. — Kako da znam koja je tvoja? — Moja je najnežnija, najlomnija.
I šuma, i jezero, i svirala podsećali su ga na nju, bili puni njena sjaja. Poče Čobanin da priviđa Zvezdu. U kapi rose video ju je, u letu svica, u oku gušterice. Polako zaboravi na san.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kantakuzin je s turskim poglavarom Umur-begom išao tek iza te vojske, i video je da tim prvim sukobom nije ništa svršeno, nego da boj treba tek da nastane, jer je vojska Momčilova samo ustukla
Kad je sreo devet bratskih konja bez jahača, kad je video da su braća izginula, toga trenutka su mu malaksale ruke „od žalosti za braćom rođenom“ i više nije bio u stanju da se
i u XVIII, i u XIX veku, kad god je izgovarao stihove: „krstaš mu se po Kosovu vija, još razgoni Turke na buljuke“ uvek video živog Boška, njegovu plamenu zastavu i njegovu neumornu ruku i sablju.
No ona je to opazila i počela da ih goni na konju lastavici. Kad je to video, Marko se odvojio Od drugova, obukao kaluđersko ruho i seo kraj šarene česme — ne bi li tu zaustavio devojku.
On je — kaže ova pesma — mlad, nema ni šesnaest godina, još nije ni video megdan, a protivnik mu je na glasu megdandžija.
U prvome (iz pesme Janković Stojan i Smiljanić Ilija) dat je u slici punoj poleta i žubora Stojan u trenutku kad je video lepu i besnu Turkinju: Živo mu je srce poigralo, a za pojas svijetlo oružje, u njedrima sahat zakucao, na prsima toke
Narodni pevač je tu pojedinost prećutao. Ali, po svemu sudeći, on je Jugovićku u tome trenutku video van dvora, u dvorištu, kako sedi na niskoj tronožnoj stoličici ili na travi, jer inače ne bi mogla da joj padne u
“ Ranjen Nenad njemu odgovara: „Ta ti li si, moj brate rođeni! Vala bogu kad sam te video, te me živa moja želja minu! Ne mogu ti rane preboleti, već ti prosta moja krvca bila!“ To izusti, pa dušicu pusti.
(„Video sam kako na gozbi sede plemići i vojvode, a za njihovim leđima stoje vojnici i pevaju pomenute pesme o slavi predaka.
) — U XVIII veku (u drugoj polovini) Dositej Obradović video je u Dalmaciji slepog pevača Marka. Sem toga, Dositej je ostavio i jedno dragoceno svedočanstvo o rasprostranjenosti
Kada budeš visu na planinu, tj. kada dođeš na vis planinski. A kad Marko lice ogledao, verovatno je video isto ono što i dahije u tepsiji u pesmi Početak bune protiv dahija.
Pa mu pruži sedam koljenaca, tj. produži ga pomoću sedam kolenaca da bi dalje video. Kano mjesec od petnaest dana, tj. pun mesec.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
PUCAM HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR — VLADAR E PA SAD JE DOSTA reče Kosta Glavni čistač kamenog mosta GDE SI VIDEO ŠAKO JADA DA PUTAR NEKOM ZEMLjOM VLADA LUDI VIŠE NE ŽIVE U BRIZI Ljudi više ne žive u brizi Ko nema u glavi ima u
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
stoje: nebesno carstvo pre veka i sveta prigotovljeno je — takvo golemo dobro, što ga nikad niko nit ga je čuo ni video! BOGORODICA NARIKAČA O, majko izbaviteljeva, što to tebe sad snađe i taj čemer gorak sustiže!
POSLEDNjI DAN Video sam nebo novo i zemlju novu. A prvo nebo i zemlja prva ode i prođe. Apokalipsis, 21 Svet hoće mnogo lepši ostati negoli
MRTVOROĐENI Nit je šta ovde video, Ni ima za čim žaliti; Iz mraka je na zalud ovde izašao, U mrak opet tamo i otišao; Ni imena mu ima, Sunce ga obsjalo
Ostala krstato na vrhu joj dva čapornja, s kojom no je u Sinajskoj gori svoga mu tasta ovce pasao. I onde je video neopalimu kupinu i iz one kupine progovori mu Bog kroz angela, učini mu čudotvornu onu tačku i posla ga da ima š njome
Ništa mu ne bijaše nahudila. SVETI TEODOR RASKIVA KIPOVE »Na sokaku video sam velike Artemide boginje, njezinu glavu u ruci nekoga prosjaka, gde prodavaše...
I to je tamo smotrio i video je jednoga angela, gde stoji u suncu, koji je iz glasa, koliko ga je grlo podnelo, toliko jako je podviknuo, govoreći
Videše jer nejma je ovde, niti ju je vezir video — zakle im se. Čudiše se što bi to bilo, kad su je svi videli, jer je onde došla.
Bijahu oni svi na žetvi, žnjahu i vezahu žito u snopje. Jedne noći sni on san i sutradan kaza im što je snio. »Video sam, reče, vaše snopove gde se pokloniše svi mome snopu.
I o tom kano da je uplašen, tako se promeni u licu svome i bio se ustrašio. I što je god to čuo i video, koje na snu, što i na jave očevestno, — sve je to iskazao građanom.
mudrice opet nadima ih, a nekim pak bolje je prezirati i ka nizašto primati što su činili: učini se što čuo ne dočuo, video ne video, što znao za to ne doznao!
opet nadima ih, a nekim pak bolje je prezirati i ka nizašto primati što su činili: učini se što čuo ne dočuo, video ne video, što znao za to ne doznao!
Klin s klinom na kraj se izbije. Teško tome ko pravda zloga dara rad. Cara ako bi i zadužio, slabu bi hvajdu video; ako bi si što i povratio, ama oskubena repa i to s mnogim hodom i s trudom. Dokle je halat dotle i zanat.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— tužio se taj gospodin advokatu. — Oni žive — buditeboksnama! Ništa ne kupuju na pijaci!... Kad si ih video u parku da se šetaju kô drugi ljudi Jevropejci, da izvedu žene, ili sestre, ili, recimo, svastike?!...
Ali, iako ju je uvek video, nije je uvek i pogledao. Kad prođe pored nje, jedared je pogleda, a pet puta prođe mimo nje kao da je i nema na svetu;
Sve je to čudnovato strašno i njemu nemilo bilo što je tada video u Tim slikama... Svi veseli, samo on tužan; svi pusti i obesni, samo on bedan; svima do šale i smeha, samo on stoji i
“ Pogleda opet bolje, da ga oči kakogod ne varaju. Kako bi to bilo da pas vodi kolo?!... Priseća se da li je ikada video da pas vodi kolo.
Svet iz čaršije prolazi i hita kućama po mahalama. Na istoku rezonuju: ko nije video fajde od očiju, neće ni od trepavica; ko nije pazario i ćario danju za videla, neće ni uveče spram sveće, — i zato malo
Ali Zone nigde ne beše, niko je nije video (a čudno bi im bilo da su je i videle!). Spazile su samo to da su domaći svi nekako smeteni, rasejani i zabrinuti — i
I Mane gleda kako je lepa i kad plače, i milo mu da je gleda kad plače. Kaže joj da ga je u snu video kao njenog mladoženju, pa bi sada rad bio i na javi videti ga i kao devera!...