Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U kazamatima, u podzemlju, nije više bilo osvetljenja. Na spratovima, rešetke, gvozdene, na prozorima, bile su još vidne, uz svetlost fenjera.
njima, u bašti, prvi sumrak se tek spuštao, na kestenove, a iza kuće, u travi, i pokošenom senu, tekunice su još bile vidne, katkad, kako istrčavaju iz svojih rupa, pa utrčavaju u drugu rupu. Pokošeno seno mirisalo je, opojno.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nad selom se raširiše poljane, što su duže ostajale vidne, ispresecane redovima drveća i potoka. U tim poljanama, pred šumom, primetio je još po koju usamljenu kuću, kao panj, i
U očekivanju, dakle, tihe, vidne noći, počeše da provode večeri septembarske, ne znajući da se, u tuđini, njini mili i dragi, ostavivši mrtve, vraćaju
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
pričama i pesmama, pa i u dečjim pesmama, Ćopić pati od površnosti, gubi se u plitkoumnim kombinacijama, pokazuje vidne tragove nepodnošljivog uprošćavanja, providno je sračunat, sklon sitnim obračunima i jevtinim efektima.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
bez kormila i bez rukovođe, u beskrajni okean vozdušni, đe su sunca samo kaplje sv'jetle, a mirovi jedva vidne iskre; đe užasne bure gospodstvuju, oka smrtnu otvorit ne daju, već ga gone u mračno žilište, Bog zna kakvom
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ona se gorko nasmeši. „A mnogi drugi uspeše da ne samo preplivaju talase revolucije, već da se popnu na vidne položaje. U tome je najbliže uspeo Furkroa“. „Hemičar?“ „Da onaj isti što ste ga upoznali u mome salonu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i kao da je ono slama a ne novac, po grupama, satima skrštenih nogu, na mekim svilenim šiljtetima jedne velike i vidne, pune visokih prozora sobe koja je gledala u park pun čempresa, i u kojoj se nalazila bogata francuska biblioteka koja
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
- Nad selom se raširiše poljane, što su duže ostajale vidne, ispresecane redovima drveća i potoka. U tim poljanama, pod šumom, primetio je još po koju usamljenu kuću, kao panj, i
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Da su naše borbe, muke, Prema mlađim’, stidne; Da su stare oči slepe, Samo mlađe vidne. Braneć’ što nam srpska majka Stavila u grudi, Da nećemo i sve branit’ Za čim teže ljudi.