Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ih, pobogu, zar si živ? — viknuše svi uglas od čuda. — A živ, ja! — odgovori Strahinja nešto nemarno. — Pa šta bi, brate?... Kazuj, kazuj!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Skačem stopu više! — viknu Stanko Aleksić. — Manj ti? — povika momčadija. Lazaru pisnuše oba uva. — Da vidimo! — viknuše devojke. Stanko priđe i stade na metu. Mahnu dvaput rukama, pa, kao na krilima, podiže se i odskoči stopu više.
Juče je i pucao na njega... Obojica prenuše. Još sinoć za večerom čuli su šta je juče u kolu bilo. Obojica najedanput viknuše: — Stanko?! — Stanko — reče Ivan. — Ama, zar Stanko Aleksin? — upita kmet. — On glavom! — reče Ivan.
Tu načiniše mesta i popu. — Nađite mesta Devi!... — viknu starojko. — Evo!... Evo!... Hodi ovamo!... — viknuše sa sviju strana. Deva se prepe na ona koja mu behu najbliža. — Jeste posedali? — Jesmo. — Polazi!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mene je pokojna zaklela da ga čuvam i pazim. — Da uzmemo Ikoniju! — viknuše seljaci. — Dobro! — reče pop. — Ali djetetu treba sisa.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— ’Ajde, teraj već jedared! — viknuše ljutito u jedan glas oba popa. I kola pođoše. — Srećan put! — viče za kolima i maše belim rupcem frau Gabriela.
Matavulj, Simo - USKOK
Je li tako? — Istina je! — viknuše svi. — Zato bih ja rekao da ga primimo u naše brastvo, ako hoće! Da posad bude naš brat!
Radičević, Branko - PESME
“ Jezdi gorom Srbadija mlada, Još puškomet, pa eto im grada. Ujedanput viknuše ratnici: „Pobegoše iz grada krvnici!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
i... i... — kola odzvrjaše! Dimitrija se strese, stisnu glavu i skoči pa polete za kolima na ulicu. — Dimitrijo! — viknuše svi preneraženo kad ga videše onako krvava. Ali on samo manu rukom i istrča...
— Teto, molim ti se, stani... Slatka teto!... — šapuće i sve više u krilo moje matere krije lice. — A... Ne može! — viknuše ostale. — Stani, oh stani! — šapuće ona očajno.
Potrčah za njom. Ona bežaše ispred mene, smejući mi se i navljaš zastajkujući da je stignem. — Drž’ je, drž’! — viknuše ostale, i svi potrčasmo za njom.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Svi viknuše: „Dolje slazi, prema svijetlu naprijed gazi!“ Prišli svijetlu, gledaj čara, tu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Konji su bili nešto uznemireni, čulo se trupkanje nogu i rzanje. Najednom začuh komandu: — Kod konja! — Primi! — viknuše vojnici složno uglas i odjeknu jednovremeno: šljap, šljap.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ja još držim da sanjam. — Potpisali ste, dakle, ugovor? — viknuše svi u jedan glas, oduševljeno. — Evo ga! — reče stranac i izvadi iz džepa tabak hartije na kome je ugovor, i uze čitati
— pitaju. On ćuti. — Šta: šta ćemo? Obaljuj plot! To ćemo! Vidiš da čovek daje štapom znak šta treba raditi! — viknuše oni što su uz vođu. — Eno vrata, eno vrata! — viču deca i pokazuju vrata, koja su ostala na protivnoj strani.
Stoje svi. — Pa šta je sad opet? — viču oni pozadi. — Da se probija trnjak! — viknuše opet oni uz vođa. Evo puta iza trnjaka! Evo puta iza trnjaka! — viču deca, pa i mnogi ludi iz pozadine.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ko zdrav s družinom!?... viknu Pajo iznenada i spusti bakrač sa varenom rakijom. — Zdrav ti! viknuše gotovo svi komišaoci u glas. — Ja sam prvi! — Jok, ja sam! — Niste nijedan, ja sam.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A ako ćemo pravo, do skoro je monarhista i bio. — Pa da batalimo, — viknuše nekolicina glavnijih, — kad je tako skupo! I šta je mogao sad Sreta usamljen tako.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Udri za krst časni!“ povikaše Crnogorci, gađajući iz malijeh pušaka. „Ha za Mu’ameda i za vjeru tursku!“ viknuše Turci gađajući onamo gdje je dimilo iza busija. Marko prvi iskoči na drum, s jataganom u ruci.
Svaki ispravi glavu; neki podigoše ruke u vis. „Ne, Gospodaru, za krst časni! ne kuni nas!“ viknuše mnogi, jedan za drugijem. „Prokleti smo i bez toga“. „A da što pogaziste vjeru, gubala vas!
„Jesam!“ „Tako ti Bog pomogao i ovoga i onoga svijeta!“ „Amin!“ povtori momče, pouzdanim glasom. „Amin!“ viknuše svi u jedan glas, da se gromor razlijegao na daleko. „Tako pomogao svakome tvome u svačemu!“ „Amin! — „Amin!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ne, deco“, odgovori Pitagora, „Morao bi ići danima“. „Danima!“, viknuše svi od reda. „Noću bi se smeo odmarati“, razjasni im Pitagora, „jer bi njegov put bio duži no onaj preko Grčke“.
“, reče jedan od većnika, „obezbediti se da nam švedski kralj dođe na vreme u pomoć“. „Jeste!“ „Dabome!“, viknuše njih nekoliko. „On će nam“, reče administrator, „zacelo doći u pomoć“. „Kada?“ „Kad na vrbi rodi grožđe!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
„To zar đavo! — viknuše gospoda, — Te divote ni anđeo nema...“ A kralj siđe, umetniku priđe, Potapša ga rukama obema.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I čim ga ona sagleda, kao vide, upozna, pa samo kao da se nasmehnu, a ču se zapevka: — Nane! — Sveću! — viknuše. Mladen se, neugodno potresen, ljut što ona time i sebe i svoju ljubav izdaje, povuče gotovo ljutito u kujnu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tad viknuše Turci Lijevnjani: „Vrat’ se amo, bosanska delijo! Odbaci ti Ture Malagića i odskoči skokom junačkijem!“ Kad to začu Dani
Šta gledate, te ne otimate?“ A svatovi svi uglas viknuše: „Neka nosi kobac prepelicu, neka nosi, i jeste za njega! A ti idi dvoru bijelome, za te nije onaka đevojka“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
U krugu svjetlosti nađe se nešto živo, pomično. Zabezeknuti dječaci samo zinuše, a onda viknuše u jedan glas: — Lunja! Djevojčica je šepala hodnikom pognuta, razbarušene kose.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Potom toga, putem pak kroz kamenitu hodeći zemlju toliko dana vode nigde ni za lek. Opet na svoga im voća zlo viknuše. Na to i Mojsej rasrdi se što mu dotužiše govoreći: »Otkud ja znam dati vama vode kad je u zemlji nejma!
Priklekoše je piti, a ona ka žuč gorka bijaše. Viknuše na Mojseja što ih pomori lutajući mu pustinjom. I on baci rukom u potok drvo te zasladi vodu.
I društvo mu razgali ne mrziti na njega, ni mu što zavideti. BESOVI HRISTU GOVORE I tada viknuše besovi iz ljudi govoreći: »Što je nama i tebi, Isuse, sine božiji, — viču ti ljuti razbojnici kod puta, ti dušegubni
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
“ svetu, koji prsnu na sve strane kao rasplašene kokoške. — Bree!... Ukradoše Zamiforovo devojče! — viknuše iznenađeni muški oko česme videći u kolima snažnom Maninom rukom oko pasa stegnutu žensku priliku u zelenoj bundici, s
U kolima još kolevka, koritance i dubak... — Leleee! Crna Tašano, u zêm da propadneš! — viknuše ženske, gledajući za kolima koja lete preko kaldrme i krešu varnice, koja su već daleko izmakla i silno pojurila u