Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Eno, konzilijum od bečkerečkih doktora skupio se u bolesnikovoj kući, pa kažedu; donja vilica, bog da prosti! Bog zna ’oće l’ i živ ostati! — O, o, zaboga, šta čujem! — E, a sad zbogom snaš’-Pelo. Žurim se!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Samo što iz njega ne pevaju sove. Trifunov lik, koštunjav, malo upalih obraza, visokog čela, jakih vilica, a nosat, brkat, koji je pre deset godina još, ćerci kapamadžije Grozdina ličio, bože me prosti, na lik arhangela
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U strahovitoj borbi svojih pleća, protiv stezanja omče, beše sav nabrekao, tako da mu se donja vilica, svojim ogromnim, žutim zubima bila zarila u gornji deo usta, sva krvava.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
je ponižavalo to zlobno cerenje puno zlatnih zuba i zjapećih crnih rupa, tamo gde su zubi nedostajali, tih očiju i vilica što su je gutale — kao da nije bila uopšte ljudsko biće, već nakazno smešan predstavnik nekog posve drugog roda:
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
U fesu, vezanih vilica... Ispod njega beli se čaršav. Do glave mu sedela je mati i ukočeno, nemo gladila mu je i ispravljala pramenove njegove
mrtvu Mitinu glavu, koja sad došla veća, lepša, s oblim čelom, zatvorenim i jasno ocrtanim očima i, usled sad vezanih vilica, uzdignutim, priljubljenim obrazima. Samo onaj zeleni list na ustima me čudno i neugodno diraše ...
Kostić, Laza - PESME
A uz nju se prikučila aždaha, sedmoglavi zmaj, na prvoj glavi glava mrtvačka, iz vilica joj modri plam polagano po crnom dimu liže kô da nešto piše, — u mlazovih pročitam sričući: Ruvarac! Šta, Ruvarac?
— Sram je reći! — što ih tisuć bega pseći od vilica magareći' kad zamahne sinak tvoj? To muževi? To su žene! Pa zar žene protiv mene?
Samsonova to zar glava? tih vilica grdni zjap? te nozdrve uzvijene? te zar oči ispijene? pa te uši — taj nezgrap? Ista slika, bog i duša, na samrti njena
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Idem kao u nekom bunilu za ostalima i, zadržavajući dah, gledam sa ivice puta u jarugu. Razjapljenih vilica, leš je bio leđima presamićen preko jedne stene i staklenim očima zurio u beskonačnost.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gojko istrča, ali se posle nekoliko sekunada vrati, iskrivljenih vilica, strašnih, razrogačenih očiju... Nešto ga u grudima davi, steže i penje se na više, noge mu klecaju, u glavi čitav haos.
smrtna žudnja za osvetom zapenuši, izdiže se i zaklokota u njemu; on skoči, izmenjen, strašan kao zver, iskrivljenih vilica i razrogačenih krvavih očiju... Bespomoćno detinjsko stradanje i neka divljina behu ispisani na njegovu licu...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofka ode u kujnu da Arnautinu skuva kafu. Arnautin, namrštivši se, valjda da mu jače odskoči ona pruga oko vilica i čela, koja je pokazivala dokle je voda doprla pri njegovu jutrošnjem umivanju, poče oštro da priča.
Lice joj sasvim čisto. Osobito oko vrata, podbratka i vilica, počela ona mlečna, ženska belina. Nigde, ni po potiljku, ni oko ušiju, nema malja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Moje, uvek bi pomislio. Sada se ničemu više ne raduje. Izdaleka, mučno se probija i kljuca — ničemu, a vilica zaigra kao pred plač.
Iz sokaka s podignutom sekirom istrča seljanka, lice joj se zavezalo u čvor i stislo u potkovice vilica, pa bez reči jurnu na vojnike, ovi se rasprštaše, njena sekira polete i zari se u sneg; žena zastade tražeći metu
Desnom rukom struji krckanje hrskavice i mokro šištanje. U zglobovima prstiju i u ležajima vilica. Opet samo kratko jeknu, da otera iz sebe ono što je krckanje hrskavice i mokro šištanje.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
il' rađa? A uz nju se prikučila aždaha, Sedmoglavi zmaj, Na prvoj glavi glava mrtvačka, Iz vilica joj modri plam Polagano po crnom dimu liže K'o da nešto piše; u mlazovih pročitam sričući: Ruvarac!... Šta, Ruvarac?
Popa, Vasko - KORA
će je stići Nikada Nikada neće umeti Da hoda Kao što je umela Ogledala da ore KONj Obično Osam nogu ima Između vilica Čovek mu se nastanio Sa svoje četiri strane sveta Tada je gubicu raskrvavio Hteo je Da pregrize tu stabljiku
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
koji pomalo natuca srpski, produžava s njim da govori rđavim srpskim jezikom, sa onim engleskim izgovorom i stegnutih vilica, i celo bogovetno veče razgovaraju, pretresaju razna aktuelna pitanja i ćaskaju te o ovome te o onome, i priča mu Ilija
Petković, Vladislav Dis - PESME
znam više da l' se sećam sada Jednog momenta i izraza lica Jednog momenta da l' se sećam, mada Još gledam sebe vezanih vilica. Ja ne znam više da l' se sećam sada. Ni kad je doš'o oblik zaborava.
Krakov, Stanislav - KRILA
Niže njih su previjali ranjenike. Bilo je slomljenih vilica, smrskanih stopala, ulepljenih vlasi i usirene krvi. Neko je govorio o praktičnosti šlema. Šume su gorele na suncu.
Bilo je nečega na vratu — vilica koja se klatila i malo kose. Osećao je po sebi krv, no nije znao da li je njegova ili tuđa. Nešto je prošlo kroz njega.
Odblesak od vatre pao je na ugljenisane kosti, i izgledalo je da se jedna razlomljena vilica osmeva. Kazimir je drhtao u groznici i grozno kašljao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nešto zapucketa, kao one dečje žabice, i onda se sruči čitav pljusak strahovitih eksplozija. Stisnutih vilica i sav zgrčen, stajao sam pribijen uza zemlju. Dah mi je stao. Nešto se slomata pokraj mene. Za njime drugi, treći.
Koščati, a vižljavi, stisnutih vilica i oštra pogleda, ulazili su bombaši redom u polumračni lagum, i pribijali se jedan uz drugog. Njih dvadeset i pet.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I siđe s njim. Video ju je obučenu, ispruženu, osvetljenu, povezane glave, povezanih vilica. Od odela jedva se videla, i jedva joj se videlo sitno uzano lice i onaj mirni, a opet i dalje onaj usamljeni joj, kao
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gospode, smiluj mu se, primi ovoga čoveka koji ti ide u susret namrštena čela i stegnutih vilica, oprosti mu za njegov čemer i jed.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Leverijeov pravilni čvrsti nos, energično modelisana, izbrijana donja vilica koja se prkosno isturila preko uskog ovratnika, ispoljavali su čoveka neograničenog samopouzdanja, a njegove hladne
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Brada opet ko zna čija, nežna, večito drhtava detinja brada. A nad njom jaka vilica. Tu neobičnu glavu kvarila je kosa, kosa Pavlove majke, bledocrvenkasta i očajno slaba kosa.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
čeonim kostima se presijava Strahovito pamćenje Iz očnih duplji Gleda do na kraj sveta Crna vidovitost Između krezubih vilica Zaglavila se Golema poslednja psovka Oko smrti zazidane u kuli Lobanje u mestu igraju Završno zvezdano kolo Kula
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Povremeno bi blesnuo u grudima rasni inat. Neki vele — junaštvo. Napregnutih nerava i stisnutih vilica, u vihoru granata, ginuli su pešaci, očekujući neprijateljsku pešadiju.
Okretoh se. Leševi, goli ljudski leševi, preko stotinu mrtvih ljudi nabacano na obalu, na gomilu, razjapljenih vilica, staklastog pogleda, raskrečenih nogu i zgrčenih ruku.
da će ovaj živi čovek, koji luta kao avet po ovome vetru, koji još govori, misli, da će i on sutra ležati iskeženih vilica.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
od masti za cokule marke „Arap“, šila, burgije, zumbe, probojci, kresivo, kremenje, polovina od mašica, donja konjska vilica, jagnjeće krzno, točak sa kolica i sa šivaće mašine kao i neke ogromne mamuze, zatim nekoliko potkovica, običnih i