Jakšić, Đura - PROZA
„Kuda ćeš?“ pitam ga ja, a on mi zbunjeno odgovara: „Znaš, Grlice, prodali smo jednom Čivutinu naš vinograd, pa idem tamo da uzmem nešto malo hrane, a, ako može biti, i novaca.
Vrlo je retko uzimao nadničara, i opet su mu njive bile svakada na vreme urađene i okopane, vinograd, orezan i oprašen, a oko kuće retko si gde na voću mogao videti one prljave čaurice od nesrećnih gusenica...
dan, tu sedi pored kapetana i kapetanica i ostala porodica, a ćata otide sa pet-šest okrivljenika i jednim pandurom u vinograd, pa onde nadgleda kako će se okopati ili orezati.
Obradović, Dositej - BASNE
Magarac, petao i lav 56 46 Magarac i žabe 57 47 Konj i magare 58 48 Konj i konjušar 59 49 Jelen 60 50 Jelen 61 51 Jelen i vinograd 62 52 Jelen i jelenče 63 53 Mačak divji i petao 64 54 Mačak i miševi 65 55 Petao, pas i lisica 66 56 Pešlovi i
Ko se odveć vetra plaši, nek ne ide na more, i ako se mraza boji — nek ne sadi vinograd. Pak što bi bilo? Ništa nego skudost i nedostatak. Čemu nas dakle ova basna uči? „Mηδέν άγαν: Ništa preko mere”.
Razumno je, dakle, vsegda čuvati se. 51 Jelen i vinograd Jelen, bežeći od lovaca, sakrije se u zelen vinograd. A kad prođu lovci, onda on počne čupapi lišće i jesti.
Razumno je, dakle, vsegda čuvati se. 51 Jelen i vinograd Jelen, bežeći od lovaca, sakrije se u zelen vinograd. A kad prođu lovci, onda on počne čupapi lišće i jesti.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Dela ti, Dašo, da mi njemu baš dreknemo, najbolje će biti. I tako meni je veoma zapelo oko za onaj njegov vinograd u Prljinama... — Ta i meni je zapelo oko, gospodine, za onu livadu u luci... Nema je u celoj kapetaniji onake!
« On neće imati, a mi ćemo njemu jarca pred kuću, pa eto si se dokopao!... Nego, koliko išteš za onaj vinograd da se sad pogodimo? — Ne mogu ja, gospodine, sad seći ražanj a zec još u šumi. — Ama, okani se ti sprdnje, Dašo!
pečenja i vina, nije stalo ni do zeca ni do ražnja, nego do doboša i do toga kako ćemo dobiti — ti onu livadu, a ja onaj vinograd!... Dede, more, reci — pošto? — Lako ćemo, gospodine. Samo da mu iščupamo iz šaka... — E nije nego još!...
Znaš — livada... — Vino... — mrmolji opet kapetan držeći se za svog Đuku da ne padne — vino... Ti, Dašo... Jes — vinograd... Ne brini se... Doboš sam ja, more!... Jest, ja — doboš! Naposletku i taj se džumbus utaja...
— Nalazio je i to, ama mu sve podliju vodu. Kapetan se beše nešto na nj ispizmio, a zapelo mu oko za njegov vinograd. Uzlović, opet, zinuo na livadu, pa sve šuškaju zajedno i spremaju mu zamke.
« Spremim se ja i pođemo. Kad besmo već u Krnić — putem pored vinograda, on će tek pružiti prstom na Radanov vinograd: »Kako ti se dopada, Đuko, onaj vinograd?« — »Dobar«, velim ja, »boljeg retko gde ima.« »Što li to sad pita?
već u Krnić — putem pored vinograda, on će tek pružiti prstom na Radanov vinograd: »Kako ti se dopada, Đuko, onaj vinograd?« — »Dobar«, velim ja, »boljeg retko gde ima.« »Što li to sad pita?« mislim sam.
Njega na ispit, pa posle sudu, sud ga osudi na robiju, i eto, siromah, još nije izdržao. Kapetan tera opet svoje. Vinograd je dobio. Sad, valjda, ima opet nekog te mu pomaže da trguje s glavom šećera...
Pop je Vujica stigao u svoj vinograd. Poče već po koja gradljika proletati. Pop Vujica stade nasred vinograda, skide čitu i metnu je na jedan čokot, odmota
— Sreća je, učo, to beše na oblak. Nije mnogo štete počinio. — Vinograde je, mislim, okačio dobro? — Samo je popov vinograd stradao, a oni drugi nisu gotovo ni taknuti... Nego ti je i pop zlo prošao!
Nikad ti on ne skida pušku s ramena. A pošao u njivu, a u drva, a u vinograd, a u livadu — svakad će je poneti. Baš na Male Vračeve poranio Radoš da obiđe nivu, pa onda da provrlja malo po
Dučić, Jovan - PESME
reka teče, Sveta i obasjana; Uvire sva u veče, Izvire sva iz dana; Svetla reč Bog što reče Da plodi tlo Hanana. Vinograd moj u strani, I trešnje već u cvetu. Odozgor u čas rani Zazori celom svetu!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Gospođa Jelka rada je da se malo provozaju. Ljuba pristane na to, i to da on njih na svojim kolima u Vinograd voza. Upregnu i odu. Gospodar Pera obukao je svoj najlepši kaput, premda je bio poslen dan, pa stoji pred dućanom.
Nije čudo, ima gosta mladoženju! Ljuba je sa svojom furom stigao u vinograd. Tu mu se sad cela romantika razvila. Krasni vinogradi, lepa Savka pred očima!
Od svojih drugarica se samo u tom razlikovala što je bila najbogatija. Ima sesiju zemlje i vinograd. Oca nema. Milena Mileusnićeva, kći Đoke Mileusnića, opančara u B.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Sos voda si gasi vatra!... Kad si bio u vinograd sos nadničar, izgubilo si jednu sikiru, trideset krajcara... Kad si nosio putunja, puko kajšu i prosulo si toliku kljuk,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Stritceski je rekao Pavlu da mu daje, na tri dana, i kuću, u Neoplatensi, i vinograd u Varadinu, i majur u Futogu, i pare, i muzikante, i piće i jela, da može pozvati celu Bačku.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Evo nekih od tih poslovica i izreka: „Ptica je stvorena za let, a čovek za rad“; „Kako radiš onako ćeš i proći“; „Vinograd ne ište molitve nego motike“; „Ranoranilac i docnolegalac kuću teče“; „Ko u leto ne radi, u zimu gladuje“; „U radiše
(Prihvataju se tvrdnje, poslovice poput „Svako je kovač svoje sreće“; „Vinograd ište motike, a ne molitve“ itd.) To dolazi otud što u neposrednom iskustvu ljudi postoje elementi i za jedno i za drugo
Sremac, Stevan - PROZA
Pokazivao bi im dalje: šta je selo, dvorište, kuća, vajat, njiva, vinograd i zabran, i pošto ih je preslišao na licu mesta, vraćao ih je natrag site i obogaćene znanjem koje će im u životu
Radičević, Branko - PESME
beračice mlade, Živo vežu mlada vinograda, Živo vežu tananim ševarom; Al' im jedna druga zaostaje: Kosu reže, njom vinograd veže. Kosi svojoj tio progovara: „Koso moja, negda diko moja, Dokle dragog na svetu bijaše!
je veće bio vreo, Dikoje dobro boca njegov žar; 3emljedela(c) besposlen nije seo, Pod srpom pada klasa žuti šar; I vinograd je veće bio zreo, U sude skuplja s' vina plamen dar; — Na stanje moje bija s' navikao I jedva mi je drage bilo žao.
knjigu Koja velju učini mi brigu; Sitna knjiga 'vako govorila: „Vodenicu munja ti spalila, Jošte tuča što udari juče Vinograd ti u cvetu potuče, Gledaj kako da si brže doma“, — Te ja tako i učinim oma.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tek pred večer ako dođem u naš vinograd. Još izdaleka, na ulazu, vidim gde se Marko konjar raskrečio, šubara mu štrči na glavi, on kolenima pritisnuo krblu,
— Kamo čiča-Marku rakije? Tako li ti? Čekaj, da li ću da ti igram na svadbu. Ućutkah ga duvanom i uđoh u vinograd. Žene me jedva dočekaše i osuše grdnjama: gde sam bio? što ne radim? kako neću ni večeru da dobijem, i drugo.
I u svakom vinogradu tako. Svuda žene, devojke. Trče iz jednog u drugi vinograd, sastaju se. Nestalo je međa, granica. Sve je jedno.
Viču na nju što neće da bere. Voli da nosi korpe, da istrčava na put, gleda, obzire se, pa da posle utrči u vinograd preko jendeka vijući se i kikoćući. A ostale je peckaju, pitaju: da li je skoro snivala muža? zbog koga istrčava?
— Ne, ne! — Ustadoh. — Ići ću u „Rašku“, da tamo čuvam vinograd. Njoj glava klonu, kosirče iz ruku ispade. — Ako! Idi! — pokorno prošapta i umuknu, oduprevši se rukama o zemlju, da
se odmah poznavao po gomili kamenja, bresta i onog reda od divljih ruža i trnja, što je bilo na međi i sprečavalo da se vinograd ne roni u dolinu. Stigoh i, dahnuvši, izvalih se među čokote.
Otvorio tu bakalnicu i, malo po malo, sâm, jednako radeći, stekao kuću, vinograd. Ali valjda kao razočaran tim siromaštvom, tekovinom koja je bila tako spora, mučna, a i što se tu, u novoj mahali,
Pa i to što donese jedva da ima za nju, a kamo li još i za dete... A, da se Anica zaduži, da proda vinograd, kuću pokojnikovu, to bolje Anicu da vidi mrtvu, nego li to.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
I tako nauči cara te dozove momče i reče mu da posadi vinograd i da za sedam dana donese s njega nova vina. Momče kad to čuje stane plakati i moliti se da on to ne može učiniti, niti
Ona kad ga sasluša reče mu: — Ne boj se, brate, nego idi i išti u cara na kom će mestu da bude vinograd, pa neka ti išpartaju, a ti uzmi torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te spavaj, a za sedam dana
A mati kad čuje, reče mu: — Idi, sinko, idi ogledaj, i onako si propao. Onda on otide k caru i zaište mesto za vinograd i da mu se išparta gde će biti brazde.
Kad ujutru ustane, a to vinograd posađen; drugo jutro — listao; do sedam dana bilo je već grožđe zrelo u njemu. A to je bilo vreme kad nigde nema grožđa.
Tu se zbiraju nečastivnici i samovile. — More nije to istina, — rekli su mu seljani. — Tebe varaju. Posadi ti onamo vinograd, pa ćeš da bereš grožđe, lepše od sviju nas. Seljak posluša selo.
Seljak posluša selo. Razore livadu, posadi lozu, a posle tri godine vinograd stane toliko da rađa da već nije imao gde da si zbere berbu.
Ali jedne godine baš pred berbu, dune neka oluja, a iz oblaka ospe graduška, kao kokošje jajce, pa utepa ceo vinograd. Druge godine baš u isto vreme ubi ga opet, pa treće, pak ga više nikad i ne ostavljaše.
Druge godine baš u isto vreme ubi ga opet, pa treće, pak ga više nikad i ne ostavljaše. Seljak napusti vinograd, pa postade opet siromah kakav je bio i pre.
— A otkuda dobavljaše vino? — Pre pet i više godina, u nekom selu daleko odavde, imaše jedan siromah čovek neki vinograd, koji je preko mere rađao grožđe. Na to grožđe navadi se ova ala, pa ga pozoba svake godine.
— E, mi to ne smemo od boga, on je nant tatko. Ali da nešto zna onaj seljak što mu je upropastio vinograd, pa da ga pričeka pod onom kruškom što je na sredini vinograda, s puškom, ali da mete jedno zrno olova, drugo srebra,
Kad je čuo to seljak, on si rano porani pa ode svome domu. Oreže i okopa vinograd, pa ga opet radbotaše kao i pre. Vinograd ponese divan rod. Sve se selo čudilo rodu.
Kad je čuo to seljak, on si rano porani pa ode svome domu. Oreže i okopa vinograd, pa ga opet radbotaše kao i pre. Vinograd ponese divan rod. Sve se selo čudilo rodu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(Grizu se, žderu sile mrkline.) Alatke hvata živost, lakoća. Prašniče zemni, radosno ratkaj: bašta je tvoja vinograd voća. Kratku, i krepku, molitvu satkaj. Čuvaran budi, bića mi trako. Ne znaj za reči nikud ni kako.
V Hej, srce rudi!— Mi smo Beli Grad, o labud-vratu dveju vena val gde stučen plače dušin vinograd, a s modre kape kaplje zvezdan kal, što blati Mesec, svinut perorez.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SVI: Uha!!!... AGATON: Nije to sve! TANASIJE: Pa nije, dabome! PROKA: Taj ne ume da stane! AGATON: A zatim i vinograd sa vilom na Topčiderskom brdu. SVI: Uha! TRIFUN: Kako bi bilo i akcije Narodne banke?
SIMKA: Ostavio je nešto, koliko reda radi i da pokrije sramotu, ali sve ostalo njoj: kuću, vinograd, dućane, akcije, gotovinu, sve, sve njoj. GINA: Sve, bome!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dogovaramo se da sačekamo kad paljba malo prestane, a tada da se zaletimo i u prolazu zapitamo... Pred nama je jedan vinograd. Gledamo kako čitavi čokoti odleću u vazduh. Stabljike trepere kroz onaj dim kao mrtvačke kosti.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ PORODIČNE PESME 216. Visoka jela do neba, Široke grane podvila, Sve ravno polje prekrila. U polju mi je vinograd, U vinogradu džardini, A u džardinu naranča, A pod narančom postelja, A na postelji mlada spi Malahnim čedom na ruci.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
kao da ona ne bi imala da umesi Sofki, što bi joj se jelo, već eto ona, koja toliku decu ima, od imanja samo kućicu i vinograd, a muž joj gotovo nadniči — poče Magdu grditi: — A što si joj uzimala?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Bez lupnjave) 273 — Gde čizmar počne najpre čizmu da šije? (Na kolenu) 274 — Zašto ljudi vinograd kopaju? (Jer ga ne mogu orati) 275 — Zašto ljude vešaju? (Za vrat) 276 — Zašto čovek ide?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” I tako nauči cara te dozove momče i reče mu da posadi vinograd i da za sedam dana donese s njega nova vina. Momče kad to čuje, stane plakati i moliti se da on to ne može učiniti,
Ona kad ga sasluša, reče mu: „Ne boj se, brate, nego idi i išti u cara na kom će mestu da bude vinograd, pa neka ti išpartaju, a ti uzmi torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te spavaj, a za sedam dana
A mati kad čuje, reče mu: „Idi, sinko, idi ogledaj, i onako si propao.” Onda on otide k caru i zaište mesto za vinograd i da mu se išparta gde će biti brazde.
Kad ujutru ustane, a to vinograd posađen; drugo jutro — listao, — do sedam da- | na bilo 84 već grožđe zrelo u njemu, a to je bilo vreme kad nigde nema
Sad đavo stane plakati pa od ljutine reče: „Vala, pope, baš hoću još s tobom da posadim vinograd, pa šta bude, i ako me još i ovđe prevariš, onda od našega ortakluka nema ništa. I tako posade vinograd.
I tako posade vinograd. Kad vinograd treće godine | rodi i pokaže se vrlo lijepo grožđe, onda se sastanu da opet biraju šta koji voli.
I tako posade vinograd. Kad vinograd treće godine | rodi i pokaže se vrlo lijepo grožđe, onda se sastanu da opet biraju šta koji voli.
“ a đavo odgovori: „Vala ja ću gustižu, a tebi džaba čorba.“ Kad vinograd sazri, onda sveti Sava obere grožđe, metne u kacu pa posle istoči vino, a đavolu ostane džibra.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Da ujtru imaš kome dobrojutro, da imaš s kim u vinograd, u krevet, a ne ovako! Kasno, autobus tries tri, šofer umoran, a kondukter pridremkuje, sediš, voziš se kući, a
Stanković, Borisav - JOVČA
On je već veliki, već domaćin, svoj gospodar... »svoj gospodar«, ali, eno, već vinograd na Ćošci ode, i onu njivu već je načeo, prepolovio... ANĐA Ako, od oca mu je ostalo i očevo a ne tuđe jede i troši.
I, neću duše da grešim, pokojnik sve na vreme tačno vrati, a od toga vide vajde, dobro zaradi, kupi baš taj vinograd i tu njivu. A i ona (pokazuje na Anđu) i ona mu je pomagala.
Nemam ja kada, i neću ja to. Je li istina? ANĐA Istina. JOVČA Sve? ANĐA Pa... JOVČA Istina da je vinograd prodao? ANĐA Jeste. JOVČA I njivu već upola načeo? ANĐA Jeste. JOVČA I dućan prazan, ništa u njemu ne radi?
JOVAN Čuješ, idi, miči se, jer sad ću te... MLADEN (udara ga, izgura ga i zatvori vrata): Odmah se vraćaj tamo, u vinograd, na berbu; nosi šta treba da te ne čekaju! Svi su tamo samo se ti izvlačiš.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
punim zlaka i cveća selnoga, koja se protegla do blizu manastira, a s one strane doline, rekao bih da su carske bašče. Vinograd do vinograda, okruženi i nakićeni s[a] svakojaki plodoviti drevesi, brdo nad brdom i holm nad holmom kao da se jedan
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Iste godine, posli niki pet miseci, može biti, čuvâ sam svoj vinograd. Jedno seosko dite prođe onuda. Ja ga udarim velikim kamenom u slipo oko. Dite pane mrtvo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Veliku livadu i zabran“ Neću da čujem. „Dve njive i livadu.“ Nema razgovora. „I zabran odozgo, i vinograd odozgo!“ Jok. „I krave, kola, plug, i kuću da ti napravim.“ Jok. „Celo imanje i sve zlato u gotovini.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Tu su ih ribari najradosnije dočekivali. Kako i ne bi? uz pesmu malih svirača lakše se okopavao vinograd, lakše izvlačile mreže iz mora.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
sa dečakom, provodio sate u učenju i razgovoru, prepuštao se rasvetljenjima rane jeseni od kojih je ozdravljao i posmatrao vinograd, svud oko kuće.
Uredio je da se u dvorištima, bilo ih je dva, nasade lipe, ujutru i uveče sam je negovao ružičnjak a njegov se mali vinograd prostirao sve do šanca.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
bez reda istovareni sanduci tjestenine i vrećice sumpora, bale suhog bakalara, vijenci tvrdih kolača, koluti žice za vinograd, a pod koracima su se mrvili grumenovi modmodre galice ostavljajući plavičast trag.
Ona pripada izabranima. Gledao sam stare seljake na samrtnom odru. S njima je umirala njihova njiva, njihov vinograd, njihova krava Bijelka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tu se zbiraju nečastivnici i samovile. — More, nije to istina, — rekli su mu seljani. — Tebe varaju. Posadi ti onamo vinograd, pa ćeš da bereš grožđe lepše od sviju nas. Seljak posluša selo.
Seljak posluša selo. Razore livadu, posadi lozu, a posle tri godine vinograd stane toliko da rađa da već nije imao gde da si zbere berbu.
Druge godine baš u isto vreme ubi ga opet, pa treće, pak ga više nikad i ne ostavljaše. Seljak napusti vinograd, pa postade opet siromah kakav je bio i pre.
— A otkuda dobivaše vino? — Pre pet i više godina, u nekom selu daleko odavde, imaše jedan siromah čovek neki vinograd, koji je preko mere rađao grožđe. Na to grožđe navadi se ova ala, pa ga pozoba svake godine.
— E, mi to ne smemo od boga, on je naš tatko. Ali da nešto zna onaj seljak što mu je upropastio vinograd, pa da ga pričeka pod onom kruškom što je na sredini vinograda, s puškom, ali da metne jedno zrno olova, drugo srebra,
Kad je čuo to seljak, on si rano porani pa ode svome domu. Oreže i okopa vinograd, pa ga opet rabotaše kao i pre. Vinograd ponese divan rod. Sve se selo čudilo rodu.
Kad je čuo to seljak, on si rano porani pa ode svome domu. Oreže i okopa vinograd, pa ga opet rabotaše kao i pre. Vinograd ponese divan rod. Sve se selo čudilo rodu.
Seljak okrene kundak pa je domlati. Odmah zatim raziđoše se oblaci, a vinograd nikad više grad nije bio. Seljak se posle toga opet obogati.
I tako nauči cara te dozove momče i reče mu da posadi vinograd i da za sedam dana donese s njega nova vina. Momče, kad to čuje, stane plakati i moliti se da on to ne može učiniti,
Ona, kad ga sasluša, reče mu: — Ne boj se, brate, nego idi i išti u cara na kom će mestu da bude vinograd, pa neka ti išpartaju, a ti uzmi torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te spavaj, a za sedam dana
A mati, kad čuje, reče mu: — Idi, sinko, idi ogledaj, i onako si propao. Onda on otide k caru i zaište mesto za vinograd i da mu se išparta gde će biti brazde.
Kad ujutru ustane, a to vinograd posađen; drugo jutro — listao, do sedam dana bilo već grožđe zrelo u njemu. A to je bilo vreme kad nigde nema grožđa.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ne glede lepotu, ni što je prilika, Već koliko ima vinograd motika, Kaca i kazana, rakije i vina, Koliko akova u podrumu ima.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A oseća kako je bolan. Ide razbacano, mlitavo. Sve što je trebalo da se učini, kome novac dâ pod zajam, čija kuća, vinograd, njiva kupi, to je sve vršeno preko babe.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ne vala ga donositi rezačima, da ne bi grad tukao vinograd (SEZ, 32, 1925, 25). Od njegova mirisa beže zmije (SEZ, 40, 238). B. l.
Po vinogradima sadi se da bi čuvala vinograd od groma (prota St. D. <= Steva Dimitrijević>). Ona je omiljeni ornamenat na vezovima (SEZ, 17, 120).
je sveta krv«), i na nju ne sme ni vukodlak, ni ikakav zao demon: zato ako oni gone čoveka, najbolje je da se skloni u vinograd (ZNŽOJS, 6, 149; 23, 185). Zaštitnik loze i vinograda je sveti Trifun.
10, 44; 20, 44); nose se u kupusište, »pa kupus neće jesti crv« (ZNŽOJS, 9, 129); na Uskrs takvom se grančicom škropi vinograd (ZNŽOJS, 10, 47). Grančice od m. zabadaju se u česnicu (ZNŽOJS, 20, 36).
Na Preobraženje, koga se dana osvećuje novo grožđe, u Negotinskoj krajini dolazio je domaćin pre sunca u vinograd, i, čim se sunce rodi, gađao iz puške u s.
na Đurđevdan prave vrbove krstiće i — zavezane crvenim koncem i okićene bosiljkom — stavljaju ih u ambar, bunar, kuću, vinograd (SEZ, 70, 1958, 383), a u Sretečkoj župi krst od vrbe je obavezan ukras na mladinoj kapi (GEI, 1, 1952, 154) — i u
stavlja novac (za sreću u kući), slama (za ovce), bosiljak i trava (za zdravlje), pasulj (za svinje), malo vinove loze (za vinograd), delić jarma (za volove), pšenica i kukuruz (za useve), komadić praga (za domaćina), pa šta kome od toga za vreme
Trifuna — za vinograd (GEI, 28, 115 id), i o Uskrsu — pogača za »pročku«, tj. uzajamno praštanje (SEZ, 86, 472; upor. za uskršnji kolač i GEM,
»Kad se polazi u berbu grožđa, onda se kola okite raznim cvećem (najobičnije nevenom, smiljkitom i bosiljkom), te da bi vinograd (lozje) okitio rodom i dogodine« (SEZ, 32, 43).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Čuo se jaki glas šjor Luke, koji naređivaše sluškinji što da spremi za obroke u vinograd. Putem ozvanjalo blejanje stoke, revanje magaradi i dozivanje čeljadi...
Iz nazuvaka sipaše se suha zemlja. Pošto se središe, odmicahu jedan za drugim, zametnuvši se motikom, niz vinograd, k poljskom putu. Ivo i brat mu Marko koračahu sa družinom. Ispred njih hodaše Marija i njezina drugarica.
— 'Ajdemo! — reče zamišljeno. Pri večeri namrgodio se šjor Luka. Ljutio se na neke težake što nijesu htjeli škropiti vinograd, jer im ne bijaše dao potrebiti modri kamen. Govorahu: „Mi ulažemo naše trude, pravo je da nam se bar kamen podade.
— Dakle, tužija me! — požali se plašivo mladić... — Zna sam da mi neće prostit', ča mu nijesam pomoga škropit' vinograd... A nisam moga... Pomoga sam mu u drugoj prigodi; ma isto, rđavo sam se vlada... A hoće li bit' zla?
Čekajući ih, osjeti da je gladan, pa uljegne u ogradu da ubere grožđa. Mlad vinograd, u naponu snage, modri se kao more. Grozdovi puni, obilati okitili lozu i odvojili se od lišća, da potraže sunce i
k. Statthalterei Conceptspraktikant. Još jednom je pogleda, i— baci posjetnicu preko puta u vinograd. — Meni je već dodijalo, — reče, kad su poodmakli. — Gladan sam!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kad su poslednja kola, sa svojim tovarom muljanog grožđa, ostavila vinograd, tj. kada je berba bila stvarno dovršena, obrazovana je povorka berača: na čelu gajdaš, za njim devojke sa evenkama,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Trgovcu se razboleo sin, i godinama je živeo po lečilištima. Kad su mladiću pluća ozdravila, radnja i vinograd su posrnuli. Vlasnik je sve prodao, i otišao bratu u Mađarsku.
Prošla. Nikada se više nije sastalo to društvo. Bokter je udao kćer u Dalmaciju, i čuvao zetov vinograd dok nije umro od vina dalmatinskog. Još iste zime umro je jedan od onih maturanata koji se bio upisao u bogosloviju.
— Zdrava stvar! — namiguje stari. Toga dana, Spida je samo prolazio Rimskom, išao u vinograd načelniku grada, u to vreme Srbinu, koji je skupljao građu za monografiju o grčkom naselju u gradiću.
” i Georgije Spida sve otskače u hodu, oseća se bezmalo besmrtan. Onoga dana, kad je išao u vinograd i prolazio Rimskom ulicom, odjedared je ukočio korak ispred kuće Harisijadesove: nešto ga je gonilo da uđe.
Dok je on razmišljao, Harisijades se u snu rastajao od duše. Kad je Spida stigao u vinograd, Harisijades je bio mrtav. U vinogradu još, čuo je Spida da zvona glase mrtvaca, muško lice.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
nemamo škole, a drugo, što je Mešulam, na osnovu poverljivih dostava, obavešten da će susedi sutra posle podne ići u vinograd te nikoga neće biti kod kuće. On je svoj predlog završio Mojsijevim načelom: „zub za zub, oko za oko!“ tj.
Ne znam baš da li je toliko sati bilo ali kad je na crkvi izbilo dva, krenula su u vinograd kola sa susedovom porodicom i odmah, malo zatim, mi smo preskočili plot, pošto je ministar finansija ostao na plotu.
Na primer, ja kopam vinograd i onda ja sam glagol graben, dakle: іch grabe. Jest, al' graben ne može da stigne da okopa sam vinograd, kratak dan pa
Jest, al' graben ne može da stigne da okopa sam vinograd, kratak dan pa ne može da stigne. Šta će, kako će, nego 'ajd' da pozove svoga komšiju habena.
Veli mu: „Učini mi toliko, komšija haben, pomozi mi da okopamo vinograd!“ Na ben, kao dobar komšija, pristane i onda zapnu na rad zajedno, i to je onda іch habe gegraben.
Jest, ali nije bio samo onda kratak dan kad je graben okopavao vinograd; ima još kratkih dana u godini. Tako opet jednom prilikom ima graben da okopa kukuruz, pa zapeo, zapeo, ali ne može da
šta će, domišlja se on, jer ne biva da opet zove habena, pošto mu je on već jedanput učinio ljubav i pomogao mu okopati vinograd. Tad se seti graben da zovne drugoga komšiju werdena.
neko ne može sam da svrši okopavanje vinograda, to on zovne komšiju pa ga zamoli i ovaj pristane, te zajedno okopaju vinograd. Drugi put, kad opet ne može da svrši okopavanje kukuruza, a on zovne drugog komšiju pa mu on pomogne.
je, — ustaje Živko — zaboravio je da kaže da je bio kratak dan i zato onaj čovek nije mogao da stigne da okopa vinograd. Razume se da mi nismo učili samo pomoćne glagole. Bilo je i drugih muka i nevolja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Da ti znadeš čij' su vinogradi, daleko bi konja obgonio: vinograd je Ljutice Bogdana! Ja sam jednom ovuda prošao i lomio grozna vinograda, pripazi me Ljutica Bogdane na kobili tankoj
vina i junački ćeiv zadobiše, al' govori Porča od Avale: „Pobratime, Đerzelez-Alija, ti se nalij vina izobila, vinograd je nama do čardaka, imam dosta u podrumu vina, imam dosta vina i rakije“.
Osta jadna samorana majka, ona kuka kako kukavica, a prevrće kako lastavica; ona ide svome vinogradu, kosu reže, pa vinograd veže, suze lije, čokoće zal’jeva, vinogradu tiho progovara: „Vinograde, mili rukosade, ko je tebe mene zasadio nikada
Nađe majku Janković Stojane, nađe majku u svom vinogradu; kosu reže ostarila majka, kosu reže, pa vinograd veže, a suzama lozicu zaliva, i spominje svog Stojana sina: „Oj Stojane, jabuko od zlata!
“ Božio je Janković Stojane: „Božja pomoć, sirotico stara! Zar ti nemaš nikoga mlađega da tebeka vinograd uradi, već posrćeš stara i nevoljna?“ Ona njemu bolje odgovara: „Živ mi i zdrav, delijo neznana!
Milutina gresti (predem) — ići grijota — grehota grozan — pun grožđa (vinograd); krupan (suza) grotom — v. grohotom grohotom — glasno Grocka — varošica na dunavu, niže Beograda Grčić Manojlo —
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Lepo seme u njoj zasej. Tako i naša ova zemlja izdaće ovoj porod. SRCE ZARASLO TRNjEM Ta se tobože nadah i čekah moj vinograd da iznese grožđe, a međer, po njemu je trnje!
Plašim se i zato, što u božiji vinograd po zapovedi mu ne idoh, od rana do večera poslovati. Od mladosti do starosti ne služih Bogu, nego sam sebi.
Te eto, mala ona od loze izrastlica, u veliki i vrlo rodan vinograd rasplodi se; tolika širina iz njega bi, da mu grane preko reka prelaze i širi se do mora i hatar mu s hatari sastaje
Zaštono ona je na ovaj svet rodila i cara i kralja, i one, kojino vinograd sade. I te su cedulje metnuli na postelju pod uzglavlje carevo, i kade im car smotre pismo, dozva svu svoju gospodu preda
Indi, Gospod motreći mu tako neuljudan ni urađen vinograd (štono se nazivlju hrišćani božjim vinogradom), da od sej dobi š njime što bi činio?
Tako i voće i vinograd sadi, a ono se ne prihvata niti mu što rodi. Štono prorok kaže: gde se ore na deset pari volova, rodiće mu merov jedan.
Ne bi li okati slepci bili?... Evo, čujte, u Davidovu psalmu pismo piše da je Bog iz Jegipatske zemlje digao svoj vinograd i preneo ga je na drugu stranu, te ga je na široj zemlji postavio, da može boljma rasti, debljati se, visiti i širiti.
No sad, što o tom vinogradu božiju velite? Može li se to držati i pravo verovati se tome pismu, jer je to isti ovaki vinograd bio što se kopa i vino iz njega pijemo?
U pismu vinograd se ljudi zovu, a ne čokoće i loze. Tako kazuje prorok Isaija: »Vinograd Gospoda savaota, sav dom Izrailjev!
U pismu vinograd se ljudi zovu, a ne čokoće i loze. Tako kazuje prorok Isaija: »Vinograd Gospoda savaota, sav dom Izrailjev!« Te taj, eto, vinograd bio je u Jegiptu izdavna maečak nasađen.
Tako kazuje prorok Isaija: »Vinograd Gospoda savaota, sav dom Izrailjev!« Te taj, eto, vinograd bio je u Jegiptu izdavna maečak nasađen. Ciglo sedamdeset i s pet loza, da rečem duša.
Niti gde ima toga vilajeta kud nisu rasejani. Ama sad je to ime izrailjsko i dom božiji, crkva, vinograd li bio, promenjeno i prešlo je na kršteni rod. I kažite mi, gde li sad nejma po svemu svetu krštena roda?...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Osem kućice, Mane je imao i nešto zemlje: nekoliko njiva i jedan veći vinograd, radi grožđa i vina, i drugi, mnogo manji, radi teferiča, jer je bio na vanredno lepom mestu, imao hladnu, studenu
u kolo, a u ponedeljak zavrgnu motike preko ramena, pevajući ,,Zelen zekir, drago moje“, idu u polje, u njivu ili u vinograd... Sve su to bile lepe prilike za Manču. Priznaje to Jevda i kaže da će govoriti Manči, sinu svom.