Jakšić, Đura - PROZA
1874. JEDNA NOĆ PRIPOVETKA IZ KALUĐERSKOG ŽIVOTA Oko pet sati popodne stigao sam u Krivi Vir; to je selo u podnožju same Čestobrodice i Rtnja...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” 4. januara opet odem rano, pregledim cedulje, naše nema; portirer kaže mi: „Vir ur, vir ur! (u 4 sata).” — Toga dana u 5 sati uveče, iziđe nam cedulja da ujutru, tj. 17. januara po nemeckom.
” 4. januara opet odem rano, pregledim cedulje, naše nema; portirer kaže mi: „Vir ur, vir ur! (u 4 sata).” — Toga dana u 5 sati uveče, iziđe nam cedulja da ujutru, tj. 17. januara po nemeckom.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Povuci tamo, povuci amo, ne moš maći... Daj da se zaroni. Svuče ti se on lepo, zasuče nogavice, pa zaroni u vir... — Zar gluvo doba, pa zaroni u vodu? — upitaše svi čudeći se tolikoj smelosti. — Jakako, moj brate!...
Dučić, Jovan - PESME
Da mi žeđ osete kobnu i sve višu Oči što su tude dugo svetlost pile, Kao vir dve ovce sa runom od svile, Kao krv dve noćne sablasti što sišu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali njegova podjela imanja osta. I narod i danas zove onu livadu s virom Marin Vir, a zabran sa šarampovom Marin Šarampov. Ko ne vjeruje, neka pita samo koga iz mog sela.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kod sela Podgrađa, ispod Pasjana, ima u Moravi vir, koji se zove Goven. U njega je, pričaju, skočila jedna devojka posle Kosovske bitke, jer nije htela da „gove Arapima“,
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Zabrinuti čiča opet skače u kola i vozi dalje, a kad ponovo naiđe na dubok vir, on se okrene svom džaku, žalostivo klimne glavom i veli: — Vidiš, ni ovaj mi se ne sviđa, a baš bih te bacio.
Tako je zaista. U kolima se vozi mlinar Trišo i niz rijeku traži vir u koji će baciti svog nevaljalog mačka Tošu, ali nigdje da pronađe tako dobar vir.
vozi mlinar Trišo i niz rijeku traži vir u koji će baciti svog nevaljalog mačka Tošu, ali nigdje da pronađe tako dobar vir. Njegov mačak čini mu se ipak bolji od svakog vira. I što virovi postaju dublji, čiča izgleda sve tužniji.
Milićević, Vuk - Bespuće
Sjedi on kadgod čitave sate i gleda u nju. Tako je dobro poznaje, zna svaki vir u njoj, zna prugu kojom se valja matica.
Radičević, Branko - PESME
tvoje sunce jarko, Slušô groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvojoj reci i tvome izviru — Mog života vir je na uviru!
i Mere krasan poj Uvek bi glas njen peti podigao, A nju bi pratjo vrulni zvuče moj; Maleni tica lik je onda stao I vir je ustavio žubor svoj, Nemirni zefir smirio je krilo, Miline glasa svašto je tu pilo. 21.
druga vrela lete, Zajedno s njim da stignu reke šir, Kristalna s' voda jedna s drugom plete I pravi jedan pozamašan vir; Duboke reke njim na susret glete, Odonuda umiljato gledi mir I svoje plavo njima širi nedro, Pa njino prima u se telo
tvoga zlaćana gledao Slušâ groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvome cveću i tvome izvoru — Mog života vir je na uvoru.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Nema, kažete? Onda je najbolje da zapnem odavle pa pravo na Unu, da šmrćnem u najdublji vir. — Ma zar tako, bako? — Baš tako, razgovore moj.
— Ma zar tako, bako? — Baš tako, razgovore moj. Hodam tamo-amo oko Une, biram lijep vir gdje ću sebi, jadnoj, suditi, a sve korim svog pokojnog Danu: jesam li ja tebi, Dane, govorila da ti ne smiješ
čini da je ovo u mojim opancima nekakva druga babetina, pa ću ja jednog jutra lijepo zažmiriti i gurnuti je u najdublji vir: hajde, sestro, niz Unu, dosta si ti namučila staru Trivunu i dala je na komediju da joj se ruga i kus i repat.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Ubrzo noćnik otpraši snijegom, zamače repom za prvim brijegom, pod bukve stare, u bijeli vir. U kući Mačak pospano zijevnu i lampa dahom posljednjim sijevnu, pa naglo zgasnu. Zavlada mir...
Udari Mjesec u gromki smijeh. „Pogledaj vuka šta luda radi, hoće iz vode mjesec da vadi, ja se ogledah u modar vir, a Vujo misli: Ono je sir!
Grabljivca tako okupa vir, ne stiže jagnje, izgubi sir. Smije se baka vedra ko dan, ostavi oblak, i skoči van. „Unuče dragi, sila si, znaj!
Bilo pa prošlo, nek bude mir, sekiru ratnu bacam u vir!“ A Toša veli: „Drugaru Žućo, prihvaćam predlog tvoj, u ovom kraju svi neka znaju, saveznik ti si moj.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
u koji zatvarana jedina koza šuta, jamačno je odnesen ili je strulio tu na mestu; stazica do reke obrasla travom; vir, kod koga su se nameštale sprave za lov, zasut; sve srušeno, uništeno, pa vetar preko te puste gudure zviždi i šiba, a
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pogledah uvis, da li je to mesečine prah, ili je ledeni vir zore, što mi guši dah? Nisam znao da mi, trešnjom i bistrim potokom i strasnom vitkošću devojke, njinom pritokom, Ona to
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A bučje još šapće i pod njim tiho, lagano žubori planinski potočak... oroni se neki kamen i skombrlja u vir — začuje se pljesak i dojek se razlegne po vrleti šumskoj... Ćuvi!...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
PREDVEČERJE Vilin konjic ukoso vodi Tanko pero po mirnoj vodi. I vir se ježi, jer ga golica Dodir njegovih vitih nožica. A u vetru se, ko plamen sveće, Gasi dan, i širi veče.
Rakić, Milan - PESME
Pusti snove! Napred, vranče, nemoj stati, Ne miriši travu, ne osećaj vir; Nagradu za trude nebo će ti dati: Mračnu, dobru raku, i večiti mir! ROSA PADA...
ROSA PADA... Nebo je sivo, mesec bled, Tišina svuda, mir. Ne šumi sad platana red, I ne žubori vir. O, čudna noć, o, čudan sat, Tajanstven, crn, i gluh, U koji kao viti vlat Moj bolni dršće duh.
Osetim katkad tajni let Kroz noć, dok ćuti vir; Strese se list i strese cvet, Pa opet vlada mir. To rosa, tiho kao sen, Pada na list i cvet, I blaga noć za jedan
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Teško je: drhtiš ko bor. Pa ćutiš... Što sklapaš vid? Zar nije crno ko flor? I pesma: da l plavi vir? Ili kap pala na zid? Samo je budila mir.
pesma nema oštrih zuba, Sve je u njoj golo ćutanje i mir I spori dolazak do poslednjeg ruba Ispod koga mami hladan dubok vir. Ova pesma nisu teške reči Mada malo opor zvuči gusti zvuk.
Gle: tu zasta telo naviklo da luta, Kao da se u kam vrže ruka, noga. Prohujalog doba vir me celog guta. Kamena kućo pocrnela od groma S tragovima kiša, veka, vetra, boga, Na tvome dnu sam bez govora i doma.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Jednoga dana i Aćim može da kaže: „Isteraj, sinko, ovu nerotkinju i uzmi sebi drugu ženu.“ A ja? U moravski vir! Niko neće crnu maramu za mnom poneti. Moje dete neka nasledi moje bogatstvo. Dete će moje biti.
A šta sam sada? Šta ću ove noći postati kad mi se tuđe rađa? reče glasno u Vir tišine. Stoji kraj prozora i gleda u žućkastu mrlju svetlosti iz Simkine sobe.
Glasovi se ne čuju, a smrt posluje po kućama i puni selo nemirom, tumaranjem i Tihom lupnjavom. Noć i selo liče na vir pun rakova. Nemir struji oko čkiljavih lampi, česte su u kućama pored kojih prolazi, i lampe su smrt.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
tvoje sunce jarko, Sluš'o groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvojoj reči, i tvojem izviru Mog života vir je na uviru! O, pesme moje, jadna siročadi! Deco mila mojih leta mladi'!
Pusti snovi!... Napred, vranče, nemoj stati, Ne miriši travu, ne osećaj vir: Nagradu za trude nebo će ti dati, Mračnu, dobru raku, i večiti mir! M.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I za njenim prolaskom, kud je ona pomela svojim crnim skutom, ostaje vir praznine... Kažem, dijete joj ne zna imena ni slave, ali u oblačne i besunčane dane ocjeća na licu hladan dah vjetra
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Na izvor dolažahu počešće dečaci i devojčice, te napune sudove, umiju se, bace koji kamičak u vir, te poplaše sitne ribice, pa odu. Đurica, pošto ruča i napi se vode sa izvora, leže u ono šiblje i korov i zadrema...
U tom jedna od devojaka viknu: — Ko će da se kupamo? Digoše se nekoliko njih i odoše da nađu zgodan vir, a druge se rasturiše po šiblju da beru lešnjike. Stanka ne pođe na njihov poziv, već leže i reče da će da spava.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Na ivici od obale čovek spava: Lepo momče, lice sveže, crte zdrave; A već dole vir je dubok, voda plava; Ribe male lova traže, izlet prave. Čobanin se tako smeši milo, bono!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A kad padne veče i večernji mir, Zašumiće jablan, proteći će vir. Pričaće mi tugu u putnika tog Što mu dušu tišta sa udesa zlog. Pričaće mi mloge radosti i jade.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sve je onda bilo tako neobično: i taj dan, i on, i Mrtvaja vir. Dolazio sam tu mnogo puta i ranije i docnije, ali mi se nikada voda nije učinila tako bistrom i toplom kao toga dana.
Kraj kljuseta, na tri-četiri koraka dalje, ležao je samar preko koga je bila prebačena mantija. Vir je bio miran i gladak, sunce je bleštalo po lenjoj vodi.
Ponekad sam odlazila na Mrtvaja vir, na to divno drago mesto, sklonjeno od ljudi, kupala se naga i ogledala potom svoje lice u bistroj vodi.
Pedesetak koračaji dalje protiče Beli potok, koji tu pravi tanki slap što se obrušava u okrugli penušavi vir s kovitlacem u sredini.
Odista sve je ovde sazdano kao u dečjem snu: žuboravi potočić, slap, vir, okomita litica, zeleni pašnjaci, gorostasni hrastovi. Predeo je svež. Omamljujući.
travi, gledati mrave, čačkati zube zeljastim trščicama, osluškivati kukavicu, ku-ku, ku-ku, bacati kamičke u prozračni vir pod slapom, lunjati okolo po pitomini i razvigoru, srkutati na slamku svu tu spokojnu šuškajuću, šumorovitu aprilsku
Bože, zar je to moguće? Tamo na ivici stene što se nadnosi nad vir, sedi neka žena u dugoj beloj haljini ili košulji, obujmivši kolena golim rukama. Suzim oči da bih bolje video. Jelena.
i što je zatim dugo gledao, ukočeno stojeći s ove strane reke, u mrtvu, izrovašenu kamenu ploču što se nadnosila nad vir. Matija Sedeli smo nas dvojica te noći bez meseca, do daleko iza ponoći i razgovarali.
najzad u panici ponovo otvorim oči, vidim da ga drži za mišicu i da ga gura prema ivici stene kao da hoće da ga baci u vir. Ponovo u meni vaskrsava slabašna, mutna nada, da će njoj to stvarno poći za rukom.
On naglo popušta i u onom zaletu, oboje, padaju u vir. Zar će se podaviti? Ne. Držeći je jednom rukom oko struka, drugom pliva u snažnim grčevitim zaveslajima.
Petrović, Rastko - PESME
spustiti i nju i sebe u čašu beskrajne vode Kao što se spuštasmo sami u umor i znoj, Ili visije planinske izvrnute u vir svoje slobode, Gde potapasamo ožiljke sna razdravši plavila zavoj!