Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Da će izići u baštu, i da će se u okolinu izvesti, kao što joj je Ana pričala da su Višnjevskovi uobičajili, pri zalasku Sunca.
Učini joj se samo, kao da su, Višnjevskovi, uvek, pijani, i ta supruga domaćinova lorfa. Bila je skočila, zakopčala se i spremala da ide. Mora, kaže, kući.
Uzalud se domaćin vajkao, da su to, u stvari, Višnjevskovi konji, da ih je Višnjevski kupio, da su to tatarski konji, čudovišta, Pavle je platio.
Isakovič je bio počeo po štapskvarteri da to viče, da se čuje. Uzalud su mu, Rakič, i drugi Višnjevskovi oficiri, došaptavali da predstoji poseta carice Elisavete, pa će i u Kijevu davati audijencije.