Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Čeka ih i Ana. Petar nije ni slutio, šta mu je, u Tokaju, doživela žena – ona mu je, sve što se sa njom desilo, u kući Višnjevskoga, prećutala.
Njega, niko, nije smeo da takne, a to mu je bilo dosta. Kraj tih lepih žena, u kući Višnjevskoga, prošao je kao kraj turskog groblja. Petar nikad nije, ni žmirnuo, na žene, kad mu je žena bila prisutna.
Čudnovati su putevi sudbine. Kartografski materijal, koji je Šterba izradio, u to vreme, kod Višnjevskoga – i, za vreme boravka u Kamienecu, za Kostjurina – ležao je pod prašinom, arhiva, u Kijevu.
Tih, odeven sav u crno, ponizan, postmajster je došao Trifunu, sa porukama Višnjevskoga i Pavla Isakoviča. Od strane Višnjevskog poruka je bila da će, idući dan, doći, da vizitira.
Dva dana posle odlaska Trifunovog, obračunavši sa postmajsterom, Pavle je otišao iz Tokaja, bez zbogom od Višnjevskoga. XX PUT U ROSIJU VODIO JE U VISINU U porodici Isakovič, pričalo se da je – sa polaskom u Rosiju – Pavla Isakoviča,
On je bio davno zaboravio i kako su, u kući Višnjevskoga, u podrumima, među buradima, lutali – i tu, grudatu, Birčansku, koja mu sede na krilo, cvrcnuta, u šali.
Kostjurin nije bio ocenio dobro tog Isakoviča, o kome je imao nepovoljan izveštaj od Višnjevskoga. Da je Pavle, naduti Avstrijac, uobražen, svađalica, kockar, koji spava sa sluškinjama.