Teodosije - ŽITIJA
A sveti tajnim uzdasima prizivaše u pomoć Višnjega, govoreći: „Izbavi me, Bože, od neprijatelja mojih, i spasi me krvnika, jer evo, uloviše dušu moju.
Sada te videh i uveravam se u rečeno: ,Pravednici će živeti na vekove, i od Gospoda im je nagrada i delanje i sila od Višnjega̒. Neka je slava i veličije na visinama čovekoljubivome Bogu, koji te je takve blagodati udostojio!
„Jer Višnjega si“, reče, „položio kao svoje utočište, neće prići zlo k tebi, i neće rana pristupiti k telu tvojemu.“ Zato i vi u
od Boga svečistoj i neporočnoj Devi Mariji, dođe k njoj i blagovesti joj da će bezmužno Duha Svetoga dolaskom i silom Višnjega osenjenjem, od prečiste svoje krvi devičanske roditi telom Hrista Boga našega.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
To je uprav blagoslov višnjega. IGUMAN STEFAN Ja sam prošâ sito i rešeto, ovaj grdni svijet ispitao, otrovi mu čašu iskapio, poznao se s grkijem
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Poklonika viđi siromaha kako plovi morem k svetilištu: gotovo je smrznut pobožnošću, nosi zavjet na oltar višnjega; na nj se bure s jarošću puštaju, ćeraju ga tamo i ovamo, mučeći ga stravom pogibije, dok ga bace u bezdnu kipeću.
str'jelu na kristalnu krunu Čamalara, tako trenu besamrtni angel na svijetla i ognjena krila k nebu sjajnu i tronu višnjega među svoje blažene likove: mene uze pod zefirna krila i unese u predjel nebesni.
Dva vojvode nebesnog voinstva odlećeše k prestolu višnjega na ognjene svoje kolesnice, sprovođeni s mnogo legionah i s grmljavom nebesne muzike.
“ - Gavril poče arhangel zboriti; no hulenja hiljade krikovah na višnjega i na dva vojvode oko njih se počeše horiti, Gavrilovu riječ presjekoše.
Dva višnjega vjerni vojevode pripravljaju hitro legione, žedno hite krvavome boju, raspaljeni gadnim hulenijem mračne duše neba
objavi vjernim vojvodama strašnu kaznu i pogibelj vječnu vraga neba i soputnikah mu, arhangeli s blagogovjenijem od višnjega odoše prestola među vjerne nebesne polkove, koji strašnu i krvavu borbu s carem ada jednako vođahu; u boj hučni i
Car tartara i njegova vojska popadaše na polje sraženja, poraženi strijelom višnjega i njenijem plamom opaljeni, oblačeni u vječno crnilo.
Ovo nisko ljudsko osljepljenje biće zloba duše Satanine na pohulu neba i višnjega. Božestvenu moju dušu nježnu zaboljeće sudba čovječeska: ja ću slovo moje vozljubljeno u plot ljudsku poslje oblačiti,
“ Legionah sretnji načalnici polećeše od trona višnjega na ognjene svoje kolesnice u vesele nebesne ravnine da svetkuju u slatkoj ljubavi padenije neba protivnika i rođenje
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Nađoh se tamo — Za časak samo; I za taj časak Pregledah tajne, Čudestva mnoga, I videh okom Ili dušom samo, Višnjega Boga. „Kako dođe amo?“ Zapita me Bože. A ja mu rekoh: Ti mi pomože!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Tvoja je kletva zemlji blagoslov!... JELISAVETA: Blagoslov kletva?.... A suza mi je smrt?... E ja ću molit boga višnjega Da svaku kapku crne žalosti U groznu kletvu meni pretvori; Te ću bar tako proklet sudbinu, Što me u ovu zemlju
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
22 SMRT MILOŠA DRAGILOVIĆA (OBILIĆA) Ljepu šetu pošetala Milica Lazarovica, ljubi Lazarova, i ona mi šetaše, višnjega boga moljaše: „Ti me, bože, donesi na svake na nevoljne sreće, bože, ma me nemoj don̓jeti na junaka izranjana, er su
I ovako šetaše, višnjega boga moljaše; sreća ti je donese na jedan jezer crne krvi, ljubi Lazarovu. U jezeru nahodi gizdava gospodičića ljubi
Tamo bješe, niz Kosovo, brže od vjetra odjezdio vitez, dobar junak. Bjegu mi ti bjegaše, višnjega boga moljaše: „Dopust, meni, moj bože, tihu rosu u ravnini, moj vidovni bože, tihu rosu u ravnini, sinju maglu u
kroz planinu, daj ti meni muško odijelo, i daj meni svijetlo oružje, ja ću poći prva u planinu, i uzdam se u boga višnjega da ću proći u kršne Kotare“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pak po nekom vremenu Radul beg ode k Bogu. Milostiva ona duša milost i dostade od višnjega Boga. Al' po njemu opet nasta onde lukavi i zločesti beg Mihna vojvoda.
I to reče k njojzi: Gavril Slušaj nevesto božija preslavni višnjega Boga potajni mu s tobom ugovor, te de, dočuj čudan lep glas, evo ćeš od danas taki zatrudniti u sebi i rodićeš sina i
A na tvoju veliku svagdar hvalu bit će ti to. Jerno iz tebe roždeni višnjega Boga sin će se nazvati. A eto ti, prečista, s držanjem na svojih ti ruku i vrlo željno nosićeš ga.
S dobrom ti ukazujem dohodak k tebi višnjega cara nedomišljen. Ta sama ti sobom, i ta na tebi porfira kolasto svileno odelo što ga na sebi nosiš, prokazuje te jer
A ako ne veruješ mi što ti kazujem, to kade ti se zbude tadar ćeš proznati mojih reči dokonanje i višnjega Boga neizgovorno k tebi slazenje.
Gavril Sveti će duh napasti na te i sila višnjega Boga oca hoće te obseniti. U tome i dijete će se u tebi začeti i rođeno iz tebe nazvaće se sin božiji, sin višnji.
Toga rad i velju ti da ne od želje ženske ni od muške ko tomu bolje hoćeš začeti nego li od višnjega Boga i nahodenja svetoga na te duha, tvoje će se dijete od tebe roditi.
Što je to od tebe, pomagaj, čudo o, vladiko? Ta višnjega Boga sin si ti, i car nebu i zemlji. Sin i car gore, a i dole to si.