Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Strahinja se osvrte još jednom. Od Ovčine se ništa više ne viđaše. Oko male ručanice behu se ispupili pod onim orahom, pred kućom Purkovom: čiča Mirko, Ćebo, Srdan, Đilas i drugi
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Čim pređe ponoć, poduhnu od Drine hladan vetar... Nebom se počeše valjati sivi oblaci... Ovde-onde viđaše se po neka sjajna zvezda kako dašće i napreže se da prosija, ali je oblak hvata kao pauk muvu...
Kako li bi ih sad prigrlio!... i oboje se smeškahu na nj. I to beše tako živo, tako jasno, da on ništa drugo i ne viđaše sem njih. Ovu grmljavinu što je nebesa prolamala nadmašavaše tepanje sa njihovih usana...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Čvrknu voda, a dim se sklupča. U sobi se ništa više ne viđaše od dima. Opet kao da se čuje popov glas, ali je zagušen i ne razbiraju se riječi.
Matavulj, Simo - USKOK
Iako bješe tek drugi čas noći, ne viđaše se svijeće ni kroz jedan od dva reda prozora na manastirskom licu. Prema lijevom roglju manastirskom bješe niska
Radičević, Branko - PESME
je gudba, I okolina micaše se sva, U jedno sve je vukla neka žudba, — Snežano polje dizati se sta, Umilna svuda viđaše se ludba, Ruža se diza iza svoga sna, U istoku se diza rujno more: To činilo je kras od mlade zore. 52.
„Oh, poslednja zaš fišeka Ne oborih na sebeka, Pa bi sad već miran bio.“ I u misli sav se zbio, Ni viđaše ni slušaše Kako mu se podsmevaše; Sedi kao ladna stena, Kao duša osuđena, Lete misli na sve strane, Ma sve
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kola su išla. On im se poče približavati. Eno već viđaše Todu kako razapela suncobran, naslonila se na muža, a ovaj je obuhvatio i prigrlio rukom...
Tvoja mala kućica, skoro zidana, prizemna i mestimice okrečena, skrivaše se u dnu bašte i od nje se viđaše samo krov sa novim crepovima. Naša kuća beše stara, široka, suva, glomazna i zaudaraše na čađ.
Bila si samo u jeleku i šalvarama. Košulja ti se na grudima beše otkopčala i zavrnula te se viđaše mali deo belih ti nedra. Htedoh duže da ostanem ali poče pucati suvo i trulo granje pod mojim nogama. — Stano!
Ko će to da zna? V Beše početak zime kad na glas teške bolesti moje stare majke opet dođoh. Iz gostinske sobe viđaše se mala svetlost. Uđoh pravo tamo. U prvi mah ne mogah ništa da raspoznam zbog male svetlosti, pare i dima duvanskog.
zida, na asuri i starom pokrovcu beše bačen „jorgan“ — pokrivač, a iz njega uzdignuta i osvetljena sa strane svećom viđaše se suva, k’o vosak žuta, s velikim čelom, upijenim obrazima i uvučenim ustima tako da se vilice i nos umalo ne
Jer on beše usahnuo, drveće isečeno a zemlja gola, trošna i smrznuta. Pogledah ka tvojoj kući iz koje se još ništa ne viđaše i kretaše. Samo, ona ti sad beše — da li se meni tako učini?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Jedva iziđoše i dahnuše slobodno. Ali tamo daleko pred njima viđaše se drugi, još veći oblak, koji im se naglo približavaše.
— E, sinko... Govorila sam ja tebi onda, reče joj mati, gledajući zamišljeno u daleki venac planina, koji se viđaše s prozora. — Onakav čovek!... onaka duša!... Ali ti si gledala na lepotu... Šta ću ti ja!... — O, teško meni !...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Dažd nahodi, tebe kor’jen raste, Vjetar puna, grane ti podvija; Svrh tebe se grad Budva viđaše, U Budvu se mlad Jovo ženjaše, Iz kola mu vila klikovaše; U taj danak, u koji s’ ženjaše, Tanka ga knjiga dopade, Da
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Ona odande gleda, živo blista Kao veliko, tajanstveno oko. Nekad viđaše lepu jednu ženu — — Od onda prođe mnogo, cela večnost — Kad dolažaše s urnom na ramenu Da crpe bistru, životvornu
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Opaziše nas i ućutaše. Pred nama se viđaše ogroman plast, a na vr' njega stajaše upaljena sveća. To beše velika rpa kukuruza, najveća u celom selu, sastavljena iz
Pa ipak, u toj njegovoj večitoj ozbiljnosti nisi mogao nikad opaziti stroga i suha izraza: u celu licu mu viđaše se neko nežno učešće i blago zadovoljstvo.
Kad je sam večito je zamišljen, ide oborene glave, a u oku mu se viđaše duboka zabrinutost. Samo u tom slučaju mogahu se na njegovu, inače uvek čistu i vedru čelu, opaziti bore...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ti nijesi samorana glava: Vidiš ove pet stotin momčadi, koje čudo snage i lakoće u njih danas ovđe vidijesmo? Viđaše li kako strijeljaju, kâ se grâda vješto izigraše, kako hitro grabljahu kapice?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Potkrovlja nije bilo, no slameni krov, pocrnjeli od dima. Prema drugoj lastavici, viđaše se drveni preboj sa zatvorenim vratima; valjda je bila klijet za mlađe ženske i djecu.
Ne imaše lastavica niti joj se krov viđaše. Pročelje joj bijaše ravno, a krajevi ne bijahu ćoškovi no zaobljeni, kao turske karaule.
Ja ne znam dalje što bi...“ Mladić umuknu. Nastade opet mrtva tišina. Na licu njegovijeh brastvenika viđaše se da živo prate njegovo pričanje.
“ odgovori Joka dižući se. Njeno suhovljavo i žuto čelo bješe toga časa borama nabrano. Na licu joj se viđaše tvrda odlučnost. Nikada je zar, serdar ne vidje taku. Čovjek se poboja bruke. Zna žensku ćud.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
dok tako dođu u nekaku goru, kojoj vrh do mjeseca doticaše, a listovi joj zlatni bjehu a stabla srebrna, a usred nje viđaše se veliki plam i dim od ognja. Mladić videći to prepadne se i upita svoga druga: „Šta je ovo? kakovo je ovo čudo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pitagora upre svoj pogled na pučinu mora. Onde se više ne viđaše lađa koja je otplovila ka jugoistoku, no njegove misli odnesoše ga onamo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
To nije običan čovek... A Đurica, dohvativši bačenu pušku, okrete niz reku što je brže mogao. Na licu mu se viđaše sladak i blažen osmejak, a oči mu neprestano zverahu oko sebe. Ovakva zadovoljstva nije on u svom veku doživeo.
Obuze ga veliki bol; oseti se tako jadan i tako usamljen, da već ne viđaše nikakva cilja svome opstanku. Neko ljuto, gorko osećanje usamljenosti zasede mu u duši, i on iđaše po njivama i šljivarima,
Ali sad, ova blažena i srećna žudnja, koja se viđaše na licu mu, kao da ne dolazi od mržnje, već naprotiv... — Što ću te lagati, zar je meni milo!
Naiđe mu neka crvenkastosiva tama pred oči, koja mu zakloni sobom sve predmete i sva lica... On ne viđaše više ništa, osim jedno jedino strašilo, koje se pomaljaše iz te tame sa podignutim nožem.
Preko celoga temena, kuda su žandarmi, dižući ga valjada na kola, zbrisali i skinuli rukama izgoreli puhor kose, viđaše se crvena, ispečena koža, pa jednom mestu napukla, pa tu zija ogromna spržena rana.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
znađaše on da je svakog viteza poglavita dužnost nevinost braniti, i budući da mu se pomenuta devojka u opasnosti biti viđaše, obode svoga konja preko, upravivši put besnom tom zveru; na njega strelu pusti, i tamo ga zgodi gdi je najnužnije bilo
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Al̓ da vidiš proklete đevojke! Na oči joj zlatali-marame, — rijetke su, te kroz njih viđaše; ja kad viđe konja i junaka, prevari se, zanese je pamet, te usturi zlatali-marame, a otkriva oči obadvije, a pruža mu