Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Nema soli, brašna, gasa, voska. U Užice natisnula vojska. Ljudska lica došla kao zgure. Viju barjak vetruštine sure, barjak iznad krajskomandanture.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sad već moj prvi nađeni liferant Stefan Živković ima 60 Čivuta u Zemunu, koji potajno viju fišeke i sve treći četvrti dan noćom u adu po 7-8 buradi fišeka pretura; a mi po narodu pokupimo novaca i u trgovaca
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ovo su smrdljive stenice što te napadaju iz mraka. A kad im staneš oči u oči, oni se viju kao crvi!... Mislio sam da je bar Lazar drukčiji!...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A naročito cvilenje mladih matera za prvence. Praštajući se, one padaju kao u neki zanos, rasprostiru se po grobovima, viju, ljube, bacaju šamije. Pop prepojava. Brzo, užurbano, da bi što pre prestalo to cvilenje, plač. Zaustavlja ih.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
To su strasti što se oko mene vulaju, viju, gmižu kao pravi pravcati crvi. Ili, možda, nisu strasti nego sve same sante leda.
Tako mi sunca i meseca u srcu ove proklete žene, samo u njenom srcu i u njenoj kvarnoj krvi viju se oni, puni smrada, drvi, što su jedini mogli da upropaste i pojedu moju prošlost i Moju budućnost.
Afrika
sasvim kose oči, plavim obojene u krug, i visoka čela pod teškim metalnim dijademama; divne tanke ruke svetle od ulja viju se nad glavama „braće“.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
tog dana i Garsuli, sa zaprepašćenjem, vide da se oko Trifuna, pored žutog barjaka, sa crnim, dvoglavim orlovima, viju i dva barjaka od crvenog i plavog muslina.
Kad je bila sasvim blizu, vide da se kreće, kao neki stub, po kom se crne zmije viju. Kad je viknu, ona pocrvene u licu. Upita je, gde joj je dete, i, da mu kaže, gde joj je muž?
Pusta je Servija, Đurđe. Marame se crne, u našoj Crnoj Bari, u groblju ne viju, nego uz put, po drveću. Leševe ne sahranjuju, nego ih psi glođu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
No ostalima je bilo teško, i što više ostrag, to gore. Bičevi pucaju, viju se oko ušiju, konji teško dišu, sustaju, a onaj poslednji od vodene strane sve klizi i pada niz bajir, katkad ga lađa
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
opeva zelen lug, slavuje koji »priželjkuju« cvetne livade, »svilene janjce«, grlice koje guguču, divne pastire koji »viju pesmu uz vrulu«, lepe i zaljubljive pastirke koje čežnjivo uzdišu, bledi mesec koji se ogleda u srebrnim valima plavoga
Radičević, Branko - PESME
Jošte Stojan ne sklapa očiju, Čudne misli po glavi mu s' viju, Rastanak mu na srdašce pao, Pa kâ sinji kamen pritiskao, Svoje ljube jadnice se seća, Tad, oh tada sva ga minu
Ali puno još Srbinja ima Štono Turčin ljuto pritiskao, Pod topuzom kâ crvi se viju, Ni uzdisat jađani ne smiju! Dok ponekom bruka ne dodija, Te poskoči i hvati se gore, Pa se sveti, i junački gine,
Al' misâ jedna iz druge s' izvija, Kraj srca s' viju kao klupče zmija, On usne grize a trepće sve češće, Iz oka plamen sve sjaje žešće.
„Neka kukolj, neka ide, Bar je sama sad šenica!“ Srbin kliknu, a ne vide Ukraj sebe pijavica Što s' uz njega penju, viju Da mu samo krv ispiju. 16. Oj vi gubo, gubo gadna Na srpskome telu divnu!
“ momčad vikne. 40. Al' tek njega što izbiju, Opet odma oh milote! Kolo s' igra, pesme viju, Niko Srba ne preote: Hej Srbine, slavo stara, Ta ni sad ti nigde para! 41.
Eto s' nebo pozlatilo — Sunce granu — de l' je njeno? Svi vetrići za njom tuže, Slavlji tužne pesme viju, Vrela ječe, a te ruže Grozne za njom suze liju, Sve se, sve se o njoj bavi, A on? Da l' je zaboravi? (2.
Malo pređe smrt nemila Tako blizu, blizu bila, Već gavrane vide gladne Savr glave svoje jadne, Kako s' viju i raduju, Jer će skoro da blaguju, Pa gle, za čas nesta muke, Proste njemu opet ruke, Sva milina od nekada Vati mu
Jedno čedo njeg' izbavi, Sve rad njega zaboravi, Pa sa njime svetom luta, Vuci viju ukraj puta, Ona vidi, ona čuje, Nesretniku pogleduje, Rad njega se samo preza, Što l' je za njeg' tako sveza?
Već se čuje bura iz daleka, Već se čuje groma amo jeka, Već su ovde munje i gromovi, Već ka zemlji viju se rastovi.
Sam Milenko ne sklapa očiju, Čudne misli po glavi mu s' viju; Kraj ognjišta on zamišljen sedi, Pa pred sobom ugaricu gledi, Kako tinja, kako da dogori, Zaš li njega sanak ne
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
počnu da cupkaju, razrivaju put kopitama i grabe vinogradima, koji se izdaleka crne, a po kojima se svet već razmileo, viju dimovi naloženih vatrâ, šarene se obešene ženske „stajaće“ haline o granama već ogolelog drveća, odjekuju pucnji
Nestalo je međa, granica. Sve je jedno. Po drvetima bele se obešene haljine, iz jendeka i međa viju se gusti dimovi, čuje se prasak suvih lozinaka na vatri, uzvici pri tovarenju krblâ, njihovo krckanje, kikot devojaka,
Već se neki, koji su obrali vinograde, vraćaju kući. Dimovi vatrâ koje su počele da se gase viju se gušće, lelujaju se, istežu i ulaze u maglu, te se zajedno s njom lelujaju i rasplinjuju po mokroj, crnoj, obranoj
A seljaci jauču, viju se i krvlju iz rana šaraju kaldrmu. Naviše, iznad ugnutih, starih krovova i bašta, diže se veliko, žuto zdanje, okružno
Kostić, Laza - PESME
Stihari im se svetle na mladih rameni', a barjaci se viju s čiraci' plameni'. Nad grobom su joj dali opelo popovi, „so svjatimi” se ori nad mladi' grobovi'.
se tako baca pred sinajskom gorostasa, celuje mu kolena, uvojke mu gladi vlasa sa čeonog što se krasa do junačkog viju pasa oko diva golema. „Hoćeš da ti kažem pravo?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U travu gleda i mrmlja tužno dok pada sneno veče: — Kuda se viju tragovi tvoji, preklanjski stari zeče? U rosno jutro, još nigdje sunca, on se digao rano.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I pesma će da se hori, I frulice slatka jeka, I kose će da se viju Pod vencima kukureka. PROLETNjA ZORA Na istoku plavom rujna zora rudi; Dižite se, deco, dižite se, ljudi.
ZIMSKA IDILA Zima je pokrila snegom doline i polja ravna, I tavne, visoke gore. Vihori snežnoga praha Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti, I listak poslednji vene od zimskog studenog daha Veselo puckara plamen u skromnoj izbici
Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede. Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
NOĆNA ŠETNjA DEČANSKOG Krune se krošnje na vetru dok spava uručeno mi stado, šetam gradom. Mantije se nebom viju, ja hodim u ubožničkoj vreći, u strahu su i vetri, crnilo u mahu, šta će biti od mojih kosti, trulež?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
se uzdigli na uzengijama, pa polegli, levom rukom drže dizgine levaka gotovo iza uva, a desnom rukom za đem dešnjaka i viju bičem iznad konjskih glava.
počnu leteti, i kao što orlušina šestari tražeći svoju žrtvu, tako su i oni preletali preko položaja, i počinjali da se viju nad nekom baterijom. Tada bi započela dejstvo i neprijateljska artiljerija.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pod njima se zelene gusti zreli voćnjaci, treperi šarenilo po gradinama sa povrćem, viju se čardaklije po nekoj usamljenoj dunji ili šljivi, a iz te sniske zelene gustine izdvojio se ponosno u visinu po neki
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ — “Kako što je, plahi zmaje? Danas mi je Spasov danak: Sve đevojke ružu beru, Ružu beru, v’jence viju, A ja jadna luda, mlada, Niti berem, niti vijem.
drugarice, Il’ si luda, il’ odviše mudra, Te sve gledaš u zelenu travu, A ne gledaš s nama u oblake, Đe se munje viju po oblaku?
“ 233. Dvije seje brata ne imale, Pa ga viju od bijele svile, Od bijele i još od crvene; Struk mu meću drvo šimširovo, Crne oči dva draga kamena, Obrvice
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Nastupi leto. Divno, toplo, blagosloveno leto na selu. Zeleni se i šareni mirisna cvetna trava po ravnim dubravama, viju se po njoj rojevi pčela radenica, fijuču kose i cakiću belegije po ljutu čeliku, a kosači se previli i sagli pa
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
8. Vipoje poji, na koplju stoji, da nije vipoja, ne bi bilo nikoga. 9. Vićak visi, vićka zja, vićak viju! te u vićku. 10. Vo buče, pa punu košaru nabuče. 11. Vojvod vodu pije, nad njime se barjak vije. 12.
Međedović bježeći tako dođe na jednu vodu, i nađe kod nje ljude na gumnu đe viju šenicu, i poviče im: „Pomagajte, braćo, za Boga! evo me ćera Brko. Šta ću sad? kako ću prijeći pre- | ko ove vode?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Vesele vri i bruji... Između stubova drevnih Gomile razvratnih žena sa divljim krikom se viju; Svileni peploni njini po podu mramornim pali, Što sobom stidljivost čednu i ženske lepote kriju.
Vihori snežnog praha Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti, I listak poslednji vene od zimskog studenog daha. Veselo puckara plamen u skromnoj
Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede. Deda uzeo lulu, i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A kad zatvori suprotna vrata i izgubi se, onda se mlazevi pohotljive pare još viju po paviljonu i drhte nozdrve i pucaju zglavkovi koščatih ruku rekonvalescenata što se sladostrasno protežu pored
Granje niskih drveta udara nas po očima, a bodljikave loze viju se oko naših nogu, dok nas čičkovi bodu kroz pocepanu obuću.
Veliki trobojni barjaci, što su tajno spremljeni, viju se svuda po radosnim domovima. Starci, žene, deca, svi su izašli da ih dočekaju...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
sam se opet našao, dijete u naručju dadilje, u uljuljkujućem krilu te zatišine, u neslutnosti tvrdoća života i bura koje viju napolju.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Palilulska ulica pretvorila se u more blata i vlage. Čitavi oblaci guste mokre vlage viju se po krivim i tesnim sokačićima, preleću s jedne krovinjare na drugu, vlaže i prodiru u stanove kroz malena
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
lupaju, vrući i usijani lanci kroz sobu ispred njega prolijeću, vatra se kroz pod prosiplje, mačke mauču i dreče, psi viju, i cijeli grad škripi, — rekao bi sad će sve u propast otići.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A pred njom dolje, po uskoj pučini, gone se bijeli valovi, kao ovce u trku, kad ih na so vabe. Povrh njih neredno viju se galebovi, a krik im se miješa sa šumom mora i hukom zatresenih grana, i sve to huči u njenim ušima, i hita dalje u
Petrović, Rastko - AFRIKA
sasvim kose oči, plavim obojene u krug, i visoka čela pod teškim metalnim dijademama; divne tanke ruke svetle od ulja viju se nad glavama „braće“.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XXXI Od muke se pesme viju; Rad leka se suze liju, Al’ ko pita za te noći, Za aveti njene crne, Kad pod kletvom njine moći Oči, srce, sve
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
evo, ja sam naše jelo, davno je smert moje zaslužilo telo; Zaslužilo da ga ljute zmije piju i da se kao loza oko njega viju; Zaslužilo da ga grozna vatra pali, da ga peče tjaško, al' da ga ne spali; Zaslužilo telo da sad zjelo pati kad nije
zaljube se, predadu si dušu, Van sojuza inu sreću ne mogu da vnušu; Posljeduju ljupkom svome prirode podvigu, Da podnesu viju serca blagodatnom igu. Saznade se.
oči, Taki, k’o u kolu opsenome, Okol’ mene s igrajušče toči Najmilije srcu što je mome; Tad prelesno s’ okol’ mene viju Lica budnom što su nevidima, Tad ja grlim one mlečnu šiju Što na um me budnog ne uzima; Tada Ljuba sedi mom na
SRPKINjA PEVAM PESMU na koju me ovo tamno oblačito veče pobuđuje: Zvezde se kriju Nebo je mutno, Oblaci s’ viju Po nebu žurno. Oblaci strašni, Ah, kuda, kuda? Nemojte nebo Natkriti svuda!
Bojić, Milutin - PESME
razbludnih mladića, Da im srču oči, dok se čaše liju I udara zadah ložnice i pića; Htela bi da ruke još jednom se viju I stežu mermerne gole muške gnjati, Da u muškom nedru oči joj se skriju, Da peharom krvi svaki celov plati,
O, kako jure, stižu, Stegove dižu, Viju, Riju, Krv se penuša, Gruša, Komeša. Leš do leša. Ciktaj stresa Složene 'rpe mesa.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Hladne kad kaplje, kad sitne, niz tela im se sliju, zelenim proplankom magle kad mlečno kolo viju? Zašto su glave nagle, i kose smešale blage, i dršću nage?
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali ipak mora da ima nešto! Eto, u zdravlje sloge, u općini su dva prisjednika kršćanina; i viju se dvije zastave, oko kojih vodi se žestoka borba radi položaja: radi se o tome koja mora biti zasađena sa desne
Ilić, Vojislav J. - PESME
kako sunce u plavoj pučini tone; S dalekih obala morskih bezbrojne galije stižu, Nad njima galebi lete, viju se, i žurno dižu. Na njima bogate robe s dalekog dolaze Ponta, Iz bujne Provanse, Smirne i tiha Helesponta.
1889. ZIMSKA IDILA Zima je pokrila snegom doline i pola ravna, I tavne, visoke gore. Vihori snežnoga praha Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti, I listak poslednji vene od zimskog studenog daha.
Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede. Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove
Veselje vri i bruji... Između stubova drevnih Gomile razvratnih žena sa divljim krikom se viju, Svileni peploni njini po podu mramornom pali, Što sobom stidljivost čednu i ženske lepote kriju.
Hladna jesen vlada, Kroz golo granje vlažni vetri biju; Nebo je mutno, kiša mirno pada, Na pustom polju gavrani se viju, A crna Drina hučno se talasa, Pa valom svojim o bregove tuče...
Šantić, Aleksa - PESME
Pogledaj: širom Ćelije naše Te svetle iskre Lepote tvoje Kako se viju, Kako se roje I rasipaju Po svakoj strani, Kô zapaljeni Sami đerdani!
I kosci kose, i dok vjetar rani Povija klasje, sa žilava vrata Mrse se, viju perčini im vrani. I sikće kosa, i u sjaju zlata Otkosi leže, i rubini rose Trepte po osju oborena vlata.
31 Svet je tako divan i svod plav i mio, I vetrići viju tako blago, ti'o, I cvetovi mašu po luci i kosi. I sjaju i trepte u jutarnjoj rosi, I gde pogled roni, svuda pesma
u čudu Kako je naglo nestalo gomila sviju; i dalje stupam, i hitam, i idem samo Kroz zaplet soba što čudnovato se viju. Korak mi težak postaje i strah me hvata Da ću ikada izlazak naći koji. Napokon dođem na zadnja vrata i stupam.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
dvora sluge gologlave, a pušteni konji po livadi bez sedala i bez pokrovaca, nit̓ se čuju bubnji ni svirale, nit̓ se viju alaji barjaci.
Što s̓ pušteni konji po livadi bez sedala i bez pokrovaca? Što ne biju bubnji i svirale? Što s̓ ne viju alaji barjaci?