Jakšić, Đura - PROZA
Upomoć! Ljudi, pomagajte! Eno se ruši već! Ljudi, voda! Iz male gomilice njih dvoje-troje, širokih prsiju, snažnih mišica, hrabri momci, kakvih ćivtinski svet ni poznavao
sirotinjske tekovine dodavaše drugu koji napolju, do polovine u vodi, prihvataše sav taj ostatak znoja sirotinjskog... Voda je rasla. I već prštahu grede na trošnoj zgradi koju su nemilostivi vali onako besno lupali...
— Zar moje kamenite svodove, zar moje zidove voda da provali? — govoraše bogataškim ponosom zaneseni krčmar. Ali kad ode i vide, a on se, bled kao krpa, vrati natrag.
— onda ne beše više premišljanja. Odvažni sinovi jurnuše u opasnost. Voda se penila od sile i besa, a po toj mutnoj peni plivali su dovratnici i trula ćerčiva razvaljenoga špitalja.
Ja vičem: „Odneće me voda!“, a oni u dućanu broje pare: novac je vreo, voda je hladna, a njino srce je led. Do starice smešteno beše još
Ja vičem: „Odneće me voda!“, a oni u dućanu broje pare: novac je vreo, voda je hladna, a njino srce je led. Do starice smešteno beše još nekoliko bolesnika.
Kiša je padala pljuskom, sa visokih streja jurila je voda, a napolju po ulicama plivali su puni i prazni sanduci porušenih dućana.
On mi ga drkćućom rukom dodade: „Uzmi, napoj se, Grlice! Voda je malo vruća a nije ni čudo: ta dvadeset je godina kako je u nedrima nosim!
“ Varaš se, prijane moj!... U grudima je njegovim sud u kome je mrzost i ljubav, plamen i voda smeštena... One iste oči koje su mirno gledale kako se s glađu boriš... te će posle smrti za tobom plakati... . . . .
Obradović, Dositej - BASNE
” „Ta voda, gospodaru, od tebe k meni teče, kako ću ti ju ja zamutiti? To nije moguće”, odgovori užasnuto jagnje. „Ha, ha!
Učini mu se oni komat malo veći, zaleti se da ga ugrabi, upusti svoj komat, te mu ga odnese voda, pak ostane čudeći se kako u jedan mah oba komada propadoše.
'Ajde da skočimo unutra.” — „Možemo lasno skočiši dole”, — odgovori stara — „ali ako se i ova voda osuši, hoćemo li moći napolje iskočiši?
”| 109 Hrast i trske Hrast silnim vetrom iskorenjen i oboren, padne u reku. Počne ga voda nositi pokraj trsaka. Onda on upita trske: kako to biva da one, tanke i slade, pri najvećii vetrovi ostaju na svom
ima vesma živu fantaziju, tojest voobraženije, no ne imajući dovoljno potrebna materijala, brzo mu, štono reč, osa'ne voda; usiljuje li se pak i tako da istom govori, onda klepeće kao klepetuša.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
HRAST Gospodara voda, vodenica i stada, skela, mostova, žitnica i ljudi, gledam ga kako vlada, kako seva i grmi, kako sudi, sedeći za
Al mislim da je prag Beograda voda! 2. Otvorite kapije, uđite u Beograd! Siđite mu u podrume i kujne! Popnite se u gornje odaje!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sad se ovi janičari u tesno nađu, dok jedan Cincarin kaže im lagum, kuda se provela voda, u gornji grad, te ti oni kroz onaj lagum sve pobušeljke do u gornji grad, a blizu džamije imadu od laguma vrata, sve kako
) Kad vezir s konaka od Beli̓ Voda pođe, mi izvedemo našu vojsku vrtalj sata od kamene Careve Ćuprije u polje, stavimo je oko puta u dve parade oko 12 fati
” — Tek to Jova izreče, a povika dumendžija: „Ko se plaši, nek u lađu legne”. — Ja i Gaja Nikolajević legosmo u lađu, a voda pljusnu preko nas. Dok povika dumendžija: „Ustajte, ko je legao!
” i odemo dalje. — Kažu mi: kad je mala voda, onda skače preko kamenja, koje se mlogo iz vode vidi, i brzak pričinjava, te se bukovi bele.
” i tako ugrabimo u šumar. Krdžalije odu putem, zateku Popovića Pavla iz Vranića sa 20 momaka u Majdanima, kod Beli Voda, opteku, potuku se; a drugi otrče u Železnik, oko šanca zateku ljudi i 7 glava odseku, i pobegnu natrag.
i biju se, sa sve strane puške neprestano pucaju; dok Asan-paša vidi da niotkuda opasnosti nema, jerbo okolo u jendeku voda, a gornja kapija vrlo tvrda, — paša i svi Turci na donju kapiju nagrnu i tako sebe obezbede, premda je bilo dosta mrtvi̓
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— upita jedan — Ja šta ti misliš, moj brate! Digao se, veli u ribu noću, pa hajd Viru. Lepo, tišina a voda mirna; mesečina — nije baš najvidnije, ali se tek vidi.
Okisao kao miš, sve se cedi voda s njega. Mrak — jedva se vidi ići. Kašto sene munja. Gore sveće u sobi Savkinoj. Vide se još one njezine drugarice gde
Uđe unutra i poče hodati polako po sobi, niti je pristao da sedne ni da legne. Voda se cedi s njega i načiniše se čitave bare po sobi. U tom hodanju poče brojati u sebi koliko je puta prošao.
Beše se već davno smrklo. Pomrčina kao testo. Vreme tiho. Kašto čak dole niže vodenice na brodu hukne voda jako. Nigde se ne čuje ni šta. Samo gdešto.
Nastade gluvo doba. Ne čuje se više ni zvonac ni sovica. Samo čekalo čekeće, voda huji na omaji pod vodenicom, i... ništa više.
— bačva asli — sasvim ater (hater) — naklonost, obzir, nekome za ljubav; prijateljska ljubav af — majmun adžijazma voda — mađijska voda za uništavanje vampira, osvećena bogojavljenska voda Bat — sreća batali — ostavi, mani, pokvari
— sasvim ater (hater) — naklonost, obzir, nekome za ljubav; prijateljska ljubav af — majmun adžijazma voda — mađijska voda za uništavanje vampira, osvećena bogojavljenska voda Bat — sreća batali — ostavi, mani, pokvari batalija — bitka
za ljubav; prijateljska ljubav af — majmun adžijazma voda — mađijska voda za uništavanje vampira, osvećena bogojavljenska voda Bat — sreća batali — ostavi, mani, pokvari batalija — bitka batli — srećni be — bre bêli — svakako birov —
— odolevanje oje — ruda okanica — sud koji sadrži jednu oku okariti se — zabrinuti se okoran — prekoran omaja — voda što prska sa vodeničkog točka kad vodenica radi oplavak — batina, štap oporočava — priča, negira orjantin — hulja
predmeta na kome se nalazi; prevrtljiv čovek Cimenta — limeni sud cipun — mali otvor na dnu šuplje bukve kroz koju ide voda na vodenični točak Čajir — ograđena livada, pašnjak čakmak — kresivo za izazivanje varnica iz kremena čaktara — zvono
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Krv je naglo jurila po žilama, kao planinski potočić kad se voda u njega slije; lepo je osećao kako se ponegde zgusne i zastane od silne navale...
Pop i kmet iđahu ćuteći. Opet videše Aleksu pred kućom, videše kako se niz raspletene kose njegove voda sleva. Pop više za sebe, ali opet toliko glasno da je i kmet mogao čuti — reče: — Ovaj to ne bi nikad učinio.
To beše tesno podrumče da se ne možeš ni ispraviti ni okrenuti... Sa vlažnih zidova kapala je voda... Svetlosti ni zračka. Hrastovo platno što je zatvaralo taj ćumez beše jednostavno, a spolja ga je zatvarao mandal...
A one se ulevahu najpre polako, kap po kap, a posle bujicom... I on oseti kako ga voda guši. Hteo bi da se otme, ali ne može... I on poče da se napreže, ali mu se nijedan mišić ne pomače...
I, došav na izvor, umi se i napi, pa ga razgali ona hladna voda... Sede na ovu zelenu izdan na obali, pa se zanese...
Sede na ovu zelenu izdan na obali, pa se zanese... Voda je hukom žuborila ispod nogu njegovih, a taj mu je žubor godio duši. On se podnimi na lakat i zagleda u onu belinu...
Pa ti mu tvojim oproštajem daješ prava da i dalje zlo čini!... Ne, ne!... Bog neka prašta, a čovek neka se sveti!... Voda je žuborila. On se predao svojim osećanjima, pa ga to uljuška kao u bešici — on zaspa...
Potraja nekoliko tre nutaka, i on se diže: — Ni šibljika se ne miče, možemo slobodno poći. Priđoše drešiti šajke. Voda je huktala kao besna. Kad joj glavu prineseš bliže, kao da čuješ zvona u daljini.
Pa onda ćemo lugom do Šapca; a kad budemo u gradu, bar će nam se reći da smo junaci!... Odrešiše šajke, i voda ih ponese...
Najedared viknu đedo: — Šta je ovo? — Šta? — privikaše sa sviju strana. — Voda kulja!... I zbilja, na nekoliko mesta izbijahu živi vodeni ključevi na šajci.
— Voda kulja!... I zbilja, na nekoliko mesta izbijahu živi vodeni ključevi na šajci. Zamalo i voda potopi dno i osetno se moglo opaziti kako šajka tone... Dok privikaše i iz drugih šajaka: — I u nas tako isto!
Zavlada strah... Turci se okamenili. Nikome da padne na pamet šta treba raditi... Tako je trajalo nekoliko minuta. Voda je međutim kuljala sve više i više. Davno je prešla preko kolena...
Dučić, Jovan - PESME
I čujem tiho u osami tako Večiti šumor iz zemlje i svoda; I slušam dugo, nemo i polako, Te reči lišća i taj govor voda. I ja razumem te glase što huje, Taj jezik Bića i taj šapat stvari...
Njen će mirni korak da žalosno prati Šum jesenjih voda. No senka što mrači Mramorno joj čelo, niko neće znati Otkuda je pala i šta ona znači.
do svoda, Zrcale se u dnu; mirno i bez pene, Površina šušti i celiva stene; Svod se svetli topal, staklen, iznad voda. Prah sunčani trepti nad ispranim peskom, I srebrni galeb ponekad se vidi, Svetluca nad vodom.
Samo drhte u providnoj tmini Dve-tri zvezde bele u dnu svoda; I diže se iznad nemih voda Crn siluet šume u visini.
Noć miriše tužno čempresovom smolom. Nebo pepeljasto. I kopno i voda Kô da noćas dišu nekim čudnim bolom, Tiha tuga veje sa dalekog svoda...
Dokle bolno šumi iznad tamnih voda Tiha pesma sfera u dubini svoda, I pod vrtovima dok umire plima. A kad progovori, u toj noći, gde se Bude samo
— Da svakom čašom o pod tresne, Kao kad tiran piruje. Kao da u sjaj mojih voda Još suza nije kanula, I da je jutros s mladog svoda Prvi put zora svanula.
ĆUK Nad smrekom prva zvezda blisnu, Ču se ćuk; negde voda zasja. Pod kišom mraka žali kisnu, Omara dunu s crna klasja.
Po strejama po vazdan čuči Golublje jato, dok ne crkne; Prljava voda odsvud huči, I već od podne tiho mrkne. Okna se gase; i noć zija Jeziva.
Kakva je to veza izmeđ duše sada, I tih dana što su protekli, kô voda? Zašto većma volim veče koje pada, No purpurnu kišu iz jutrenjeg svoda?
Dok iz suhe stene bije nova voda, I plavi cvetovi iz staroga panja, I sijaju kao u sâm dan postanja Sva zvezdana kola sa velikog svoda.
VELIKA NOĆ Kad genije noći na krilima sjajnim, Krilima od vatre, preko reke minu, Nevidljiva voda ushićeno sinu, I zapeva glasom bolnim i beskrajnim.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Osećam kako mi se trese resica, kako talasi pljuskaju, ali je voda vruća i crna kao mastilo. I Mojsilo ilidžar cedi limun i struže so s kifle u bazen. Buć! Odoh pod vodu!
Svaki čas je zapitkivao i momke i agenta: Što nema lađe? Da li ima kaka depeša? Je li voda tako mala? Vuče li kaku teretnicu, itd.
Vrba puče, a Ninko ljosnu na drugu stranu o zemlju, a kotao izruči svu vodu na provaljeno mesto. Čvrknu voda, a dim se sklupča. U sobi se ništa više ne viđaše od dima.
Sto je bio sav mokar, i s njegovih krajeva kapala je voda s mrvicama od duhana i pepelom od cigara, koji sam ja otresao na svećnjak.
Zar ima momka na svetu koji nije „provodio ljubav” iz koje izlazi samo luk i voda? Pa i ja sam samo običan čovek, i ja sam kusnuo od te slasti kojoj nekažnjeno pevaju pesnici sviju vremena i naroda.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pravi Nojev kovčeg! Bilo gusaka ugojenih tako da, kad ih pop Spira vidi onako u perju još, a njemu pođe voda na usta; pa luckastih ćuraka i među njima glupi i uobraženi ćýrak, zodovoljstvo komšijske dece.
Poslušao je pop-Spiru koji reče: »Da je voda dobra, ne bi u njoj kreketale žabe, nego ljudi.« Svi su živo i prijatno razgovarali, samo je kod popadija nešto zapelo,
Bilo pa prošlo! — uzdahnu gđa Soka. — He, gospoja, »prolaze godine k’o gođ mutna voda«, što kažu paori. Što proživite, slatka, to vam je... — Pravo kažete — potvrđuje gđa Soka. — Jest, bo’me!
— Baš vam fala! Lepa voda. Bože kad rekoše »vode«, pade mi na pamet, što kažu, opiju se ljudi pa se potučedu; e al’ kad je nekima suđeno, a oni
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— plaše se one od nje. — Ništa — produžava. - Ne li tada berem bilje? U gluho doba, kad gora, voda, sve se smiri... Kad trava oko mene počne da raste i kamenje po gori da puca, a tad se bilje, u to, gluho doba, ono vidi.
Mehandžija mu donese u čašu vode ali pomešane s rakijom. On je uze i poče s nepoverenjem da zagleda. — Voda, voda... — silom počeše svi da ga uveravaju te on ispi.
Mehandžija mu donese u čašu vode ali pomešane s rakijom. On je uze i poče s nepoverenjem da zagleda. — Voda, voda... — silom počeše svi da ga uveravaju te on ispi. Ali odmah skoči i gadeći se poče da se trese, rukama briše usta...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Onda voda izbaci i čoveka, koji pun užasa, zagušen nekim ružnim krikom, zamlatara nekoliko puta rukama pa se ponovo izgubi.
Afrika
Zalud ga ubeđujem da me tu fakt zanima. Pokatkad voda, kojom svakoga jutra peru brod, okvasi nam potpuno noge. Tada se seda Vuijevljeva kosa nakostreši od srdžbe i on larma
To behu duga niska ostrva u produženju jedno iza drugog. Ćutljiva voda bila je između njih kao zaspale reke. Bregovi ostrva, ogledajući se u vodi još obasjanoj suncem, koje samo što nije
žižice, sve što bismo našli u džepu, a što bi oni posle ređali po svojim pirogama, odakle bi, i pre no što se sva voda slije sa njih, počinjali novu pesmu u horu.
S vremena na vreme pojavi se njegova crna glava, da udahne vazduha, dok se sa tvrde, kovrdžave, i masne kose voda odvaja odmah kao od nečeg tuđeg i stranog. Jedva uspevam da mu dokažem da kašičica nije važna i da moramo poći.
Da im ne smetaju, svoje toge obavili su oko grla. Ja sam se osećao neobično srećnim što sam nasred reke čija se voda naglo i neujednačeno sustiže, razbijajući jedan svoj talas na drugi, između šuma čija je razbijena i raščupana slika
Iskrcasmo se pod samu ivicu šume. Vazduh je, iako bez sunca što bije u teme, još uvek topao, a voda samo neznatno svežija. Nekoliko derana, u pirozi, i do prsiju u vodi, love ribu razmahujući četvrtastom mrežom.
sveće, neke smese načinjene od svega čega se mi gnušamo; da je ono što mi volimo ovde često sumnjive čistoće; da se ovde voda ne sme piti; voćka jesti ako je nepoznata, jer ono što vari stomak crnaca može da otruje belca; da je sve vruće,
Civilizacija se ne hvata njihovog duha kao što se voda ne hvata njinog ozetinjenog tela. Kraj samih bengaloa, oni su u svojim kolibama ostali isto tako primitivni kao i
Ćupe su džinovske i jedinstveno išarane. Voda se sliva niz obline kanarisa i niz savršeno naga ženska tela. Iz korena njihovog trbuha, čak do grudi, rascvetav a se
Žene upotrebljavaju kanarise neobično velike i šarene. Šaljemo ih po vodu. Kako je voda tu, pokrivena gustim zelenilom, mnogo ptica leti nad ovim seocetom.
Sve je vruće. Ovde je sunce neprijatelj, voda neprijatelj, voće neprijatelj. Sledujući primer Libanca, koji tvrdi da voda, samo ako teče, ne može nositi bolest, ja
Sve je vruće. Ovde je sunce neprijatelj, voda neprijatelj, voće neprijatelj. Sledujući primer Libanca, koji tvrdi da voda, samo ako teče, ne može nositi bolest, ja zamačem glavu u svaki potok preko koga prelazimo, i pijem mnogo i slobodno.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Da ti baci u procesu da izgubiš tvoja kuća. Oho, oho! Stani, Janja! To je zlo, veliko zlo, već si padnio u voda, ruka čini tapa, tapa; voda čini upa, upa, teće si se udavio, teće propadnio. Nega da si ubiiš. Kako si ubiim?
Oho, oho! Stani, Janja! To je zlo, veliko zlo, već si padnio u voda, ruka čini tapa, tapa; voda čini upa, upa, teće si se udavio, teće propadnio. Nega da si ubiiš. Kako si ubiim? Da napunim puška, pu! Ubio si Janja.
Kad si tela da si pali šupu, uzio si šafoljica sos mleka i ugasio vatra; dva forinta trideset krajcara. Sos voda si gasi vatra!... Kad si bio u vinograd sos nadničar, izgubilo si jednu sikiru, trideset krajcara...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pored drumova, gradili su se i kanali, opet po planu grofa Merci, kao prave linije, duž krivudavih voda Tamiša i Begeja, koji su se često razlivali i taj predeo plavili.
A u njima se skupljala ona beskrajna voda, koja, na kraju krajeva, sav svet potapa. Trifun je pušio skoro bez prestanka.
Ona se bila zarekla, pred Trifunom, da će, ako još jednom začne, skočiti u Begej, tamo gde je voda najdublja i gde ima najviše virova.
On je bio primetio, od početka, prozore, pod drvenim poklopcima, ispod kojih je šumila voda. Pitao se samo, da li će uspeti da provuče svoja ramena, tuda. Ali, sve se može, kad je opasnost smrtna.
Ako treba mreti na putu u Rosiju, hteo je da mre, usamljeno. Da ga konj zbaci negde, mrtvog, u reku. Da ga voda proguta u nekom gazu. Živog ga neće dobiti još jednom, sad, kad ima pištolje u pasu. Trandafil se i na to smejao.
U tom papiru, koji je bio spasao, iz one dereglije, na Begeju, voda je uprskala neke potpise, pa se bojao da to ne izazove sumnju.
Išao je i trčkao, uporedo, sa majkom, dok dođoše do reke, bistre kao suze, i do skele. Uđoše da se prevezu. A voda je bila mala. Vreme toplo kao da je leto.
Dok ga mati uhvati za ruku, rekavši: Šta ćeš tu, voda može da te privuče i odnese, bolan brajko. A on beše stao i zagledao se, blizu vode, u lepe kamičke.
na kolima, ulaze u Mahalu, ali ti sni nisu bili čisti i lepi, kao prve visibabe u snegu, ni zvoncad na jagnjetu, ni voda na izvoru. Garsuli je na celom tom putu vikao, a po svom običaju, skaradno.
Uokolo, bila je, svud, voda. Najbliži kućeri predgrađa vijenskog bili su na jedno hiljadu koraka. Kad zamukne lavež pasa u okolini, zavladala bi
Obojica su gledala gore, kao ukočeni, izvrnutim očima. Sa tavanice je, međutim, kapala voda, prljava kao žabokrečina. Pavle je bio zastao i gledao ih je razrogačenim očima.
Čak je i voda, u šafolju, u kom se Isakovič, dugo, pirkao i prao noge, bila mlaka, kao bara. Zevao je, sav topao, dok je o Božiču
Teodosije - ŽITIJA
A piće njihovo bejaše iz kamena planinskoga slatka tekuća voda što gaci žeđ. I ne bejahu porabaćeni mnogom spavanju. Videvši da su svi ovi jednom zasvagda ostavili svet i ono što je
I ako bi neko od bačenih imao koga od svojih, ili ljudi koji se boje Boga, obilažahu onu reku, tražeći ga da li ga je voda gde izbacila, da ga uhvativši udostoje ljudskoga pogreba.
to jest na krstionicu, i čitaše nad vodom molitve osvećenja, i kada je krstoobrazno blagosiljao vodu, razdeljivaše se voda u kupci i opet se sastajaše.
Piće njegovo — iz gore slatka tekuća voda, koja i žeđ gasi i ne zarobljava dugim spavanjem. Ako li bi ko bogoljubiv, znajući za njega, tek nešto Malo hleba doneo,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
„Nenačeta voda“, voda koja je s jutra doneta i nije još upotrebljavana, služi im za predskazivanja kao i za lek. Ima ljudi koji imaju
„Nenačeta voda“, voda koja je s jutra doneta i nije još upotrebljavana, služi im za predskazivanja kao i za lek. Ima ljudi koji imaju zle oči,
delovi ličke površi prosečeni su mnogobrojnim vrtačama i uvalama, sa čijeg dna, uz kiše i topljenje snega, uzme izbijati voda i privremeno ih poplavi.
Prebacivali su svojim muslimanima da sami u dnu duše misle: „Mi nijesmo ni Srbi ni Turci, nismo voda nismo vino pravo, no nekakve grdne poturice.“ Ovo je pojačavalo uzajamno preziranje.
Na brdu iznad Mavrovskih Hanova često se skuplja stanovništvo oko ruševina jednog manastira, blizu koga je sveta voda, „vodica“, kojom se umivaju. i leče. Svi su prožeti nekom starom i dubokom pobožnošću.
Mnogobrojni su izvori ispod Ljubotina, koji nije onako razuđen dubokim dolinama kao pravi Šar. Voda tih izvora je razvedena po ravnima, čije je dno od serpentina, i usled toga je ovde i u pozno leto sve zeleno kao u
To je, dalje, glavni pravac narodnih kretanja i migracija. Duž raseda izbija niz kiselih i gvožđevitih voda od Leška do Vrutoka, koje se sve više upotrebljavaju.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
ti nepočin-polje Plameni ti zalogaji a voštani zubi Pa ti žvaći izelice Koliko ti drago žvaći Nem ti vetar nema voda nemo cveće Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno Moj ti jastreb na srce Manje te u majke groze 11 Izbrisao sam ti
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA (razočaran): Dakle, znate? (Ode zadnjim vratima.) Sofija, nije potrebna voda! SPASOJE: Da, gospođe i gospodo, milioni su dobijeni, to jest, koncesija je dobijena.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Dva metra ispod mene s jedne strane bile su natrule daske skele pune eksera s druge strane voda. Dečaci su još pucali topovima od blata, a učitelj je govorio o pticama pevačicama i nepevačicama, dok se Rašida
Iza ograde skele klokotala je voda i za trenutak mi se pričini kao da putujemo. Iznad nas, u tamnoplavom nebu kakvo se viđa na slikama Van Goga u
Bila je to jaka i radosna svetlost, ali vidljivost je pri njoj bila ravna nuli. Tamo gde je voda dopirala do nečeg čvršćeg video sam talase kako fosforesciraju. Bilo je hladno i zbog toga nije bilo komaraca.
Potražih gliste u vrbaku iz koga se voda lagano povlačila, ali ih tamo nije bilo. Na površini mutljaga plovili su uginuli Tisini cvetovi.
Šta bi ti mogao da izgubiš? Od tebe su đavoli i ljudi digli ruke! Zurio sam u Tisu i kupače niz čija se tela slivala voda. Na samom vrhu peščanog spruda, sav umotan u kremove za sunčanje, pekao se drug direktor s Draganom i Jasminom.
Tu nisam mogao da je pratim. Posle šest ili sedam sekundi ja sam gubio dah i voda me je, kao pivo zapušač, sama izbacivala na površinu.
— ludirala se pokazujući kolike su mi oči. Zatim smo se zajedno ludirali i, plivajući, ustima izbacivali vodu uvis. Voda Tise je prljava i mlaka, ali tako izbačena pravi najlepše dugine šare.
— To je poslednje što ću zaželeti — nasmejao sam se. Bilo je praktično nemoguće proći ispod sopstvene duge, jer ju je voda isuviše brzo odnosila. U telu sam osećao beskrajnu i nežnu zamorenost mišića.
Osetih kako mi se utroba grči i sažaljenje za samoga sebe. Obale sa kupačima prolazile su pored nas, a voda i vazduh bili su puni glasova i dečje cike. Nešto nizvodno, vojnici su kupali konje.
— rekla je otežući slogove kao da joj nestaje dah u plućima, i naglo zaćutala. Oko nas je bio samo pesak i voda, a jedna čaplja stajala je glave podvučene pod krilo. — Neću! — slegao sam ramenima. — I u bikincu si gotovo gola.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kupô se jedared u laguni, baš blizu mora, i to je morska voda. Pre nego što će se svući, ište papir i pero da ocu napiše pismo.
je postao iz krvi Meduze kad joj je Persej otsekao glavu; od udara njegova kopita postao je izvor Hipokrena, čija je voda nadahnjivala pesnike; otuda: pesničko nadahnuće per šnas — iz šale Pijačeta (ital Pіazzetta) — trg u Veneciji
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
u pomrčini, a rastajali su se posle nežno, u ljubavi, ispod plotova obraslih trnjem, pod kojima je, niz brdo, žuborila voda. Poneka žena pratila ih je, sredinom puta, mesečinom, čak dole, do poljana.
Kada je prvi put pao, poliše ga vodom i gurnuše dalje. Za trenut, voda što mu je pljusnula u lice, na glavu i grudi, vrati mu vid i snagu i on kao bezuman, gurnut, ponovo potrča.
Sa druge strane razlivala se voda u more blata, koje se prostiralo beskrajno, sa tamnoplavim nebom na sebi, do dna sveta.
polumrak oko njih i kako ih niko ne vidi, između ova četiri zida Napolju je zavijao vetar, pun laveža pasa, i šumela je voda, koju je i on čuo, neprestano, pod prozorom.
Umirala ona od požude za onim, ili ne, ne može ga stići. Ovamo on ne može doći, kao ni ta voda što neprestano šumi pod prozorom, kao ni taj vetar.
Niko to neće saznati. Bio je uveren da će i ona ćutati. Opojna neka radost se javi u njemu. Voda, trščak, pesak, nebo, sve je to bilo daleko.
Noći pune trava, tame u šumi, žbunje sa divljim, crvenim plodom, žubor voda, a naročito svetlost neba, zvezda i sazvežđa, prolazili su nad njom, kad se sećala na prve godine sa mužem.
urvinama, rušeći se u doline, u velike, mračne osenčene padine, gde su se razlivale u jelove šume, pod kojima je kao voda, kad poplavi, širila se visoka trava, rastući preko panjeva, kamenja, potoka.
Stajala je često kod prozora, u njegovom prisustvu, iznad bedemova, i razlivenih voda, i gledala u nebesa večernja, kao anđeo.
“ Pošto je tako, zaspav kao top, razgovarao u snu sa svetiteljima i anđelima, hrčući, nije se probudio ni onda, kad ga voda prevrnu, zajedno sa kolibom, u duboki rukavac, što je, zapušten, razlivao bujicu preko cele ravni, ispod utvrđenja.
Gurajući glavu u vedro, umivajući se pred svojom kolibom, Isakovič pomodre od gorčine i besa. Dok mu je sa brade voda kapala na gole grudi, oseti kako mu srce uznemireno tuče.
Isakovič je bio poslao oba kaluđera iz Vuičevih pukova, da ih opoje. U njegovoj kolibi proticala je voda. On je zaspao i to veče drhćući od zime pod kolima, u potpunoj tišini prokislog logora, u kom i psi behu zamukli.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
izgovorena šapatom pod okriljem tamne noći deluje moćno: „Mrak mrači, put puca, nebo ječi, zemlja zveči, streha njišče, voda huči, gora puči.
“ A zatim: „Niti mrak mrači, niti put puca, niti nebo ječi, niti zemlja zveči, niti streha njišče, niti voda huči niti gora puči, već moj dragi N. za plotom kleči, od srca ječi, crko puko dok k meni ne došao.
zbilja ljubavna magija u tesnoj vezi sa željom da se dobije porod, svedoče nam već pomenuti simboli plodnosti, rodnosti (voda, jabuka, višnja, semenje itd.) u obredima i basmama čiji je cilj da se na magijski način osigura muž.
Od predmeta, kao što smo već videli, najviše se koristi voda (magijsko kupanje i pijenje), što je razumljivo s obzirom da je ova tečnost u mitsko-magijskom sistemu mišljenja izrazit
Mnogobrojni postupci (jedrenje, pijenje, bacanje semena, otvaranje, drešenje, igranje, kupanje itd.) i sredstva (voda, tepsija, jaje, jabuka, raskovnik itd.
To nije neobično s obzirom da je voda praizvor života, simbol plodnosti, ali i lakoće. (Ne sme se zaboraviti da se pri ritualnom prosipanju vode kaže: „Neka
(Ne sme se zaboraviti da se pri ritualnom prosipanju vode kaže: „Neka ide čisto i bistro kao voda.“) Rasprostranjeno je verovanje da žena, čim oseti da će uskoro roditi, treba da pređe dva puta reku, pa će se brzo
žena, čim oseti da će uskoro roditi, treba da pređe dva puta reku, pa će se brzo rastaviti od novorođenčeta, kao što voda brzo protiče.
¹⁶ U Kragujevačkoj Jasenici, da bi se olakšao porođaj, „spušta se voda niz motovilo i daje porodilji da pije“. Budući da već trudnicu, kasnije porodilju, napadaju porođajni demoni i
⁵⁹ Takođe nije dobro da ona pređe preko sekire, jer će dete biti „pojedeno“.⁶⁰ Osnovni praelementi, vatra, voda, zemlja, takođe su u nekim svojim vidovima opasni, pa je trudnici zabranjen dodir s njima.
Za noseću ženu u izvesnim situacijama opasna je i voda, te joj je stoga zabranjeno kupanje. Ako se ne drži ove zabrane, dete će joj se neminovno kad-tad, makar i pod starost,
⁶³ Takođe ne valja da ona dosipa vodu kada voda na ognju vri, jer će joj dete biti „sipljivo“.⁶⁴ A ako prosipa vodu preko praga, dete će joj povraćati.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Da ptice nebeske ne padnu u zaborave. Zemlja i voda kad vrata pozatvara, kad glavu napolje ne pomaljaju ni trave, da crkva u oltar pusti goluba, da ne razgoni setnih
ismevače koji sve izreda izvržu ruglu: mesečevu glavobolju, i sunčev optimizam, dobrotu njive, radoznalost voda, dušu zatvorenu, dušu što se lako oda, strasti staraca, ljubavi mlade penu, svačiju ubogost, svačiju veličinu, one što
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Prošli su kroz stonsku solanu isparcelisanu plitkim bazenima u kojima je trunula morska voda. Svaki bazen nosi ime nekog sveca, objasnio im je Stonjanin.
Napila se vode iz limene šonje vezane zarđalim lancem. Voda je bila mlaka i slankasta. Nije gasila žeđ. – Kakve su freske? — upita čoveka kada je izišao iz crkve.
Ostajali su ukopani u zemlju do guše, i pored toga što im, kao i svim ostalim Hercegovcima, nikada nije prijala otužna voda iz arterskih bunara od koje pogubiše zube, i pored nerodnih godina, lipsavanja stoke i lopova — svega što se jednom
u onom stanu od kartona što podrhtava kada ispod njega protutnji autobus ZZ, u onom tamo gradu, gde se plaćaju spavanje, voda, vazduh, toplota i asfalt ispod kola. Tamo gde se plaća čak i cveće.
Klavir je bio velik i dobro se ložio. Crn. Blüthner. Đavolji! Na proleće mu bi bolje. Jedino mu nije prijala voda iz pumpe. »Smrdjela je po đavoljoj nafti...« Posle se i na nju naviknu. Iškolova decu. Prodade zemlju pa ih iškolova.
Budiš se u nečijoj ohlađenoj sobi u tuđem krevetu za izdavanje, u kome je možda neko umro. Voda u čaši zaleđena! Tvoja haljina prebačena preko stolice vlažna.
Može, ako njena drugarica nije tamo. Nije bila. Pre no što je provrila voda, on je ključao od ljubavi. – Čekaj, a kafa? – rekla je devojka koja nije nosila grudnjak. – Posle ... – Posle čega?
dlanove na njenim toplim bedrima, dok im se dah ledio, a negde duboko u lagumima klokotala podzemna kalemegdanska voda, ispirajući kosti ratnika. Gde li je sad ona? Istrulela uspomena.
Ubeđuje je da se voda sme piti i kad je čovek oznojen, a da mu ništa posle ne bude. Bivši taksi vozi tako preko polja, kroz travu.
Jer, žena je žena, kučka, samo čeka da zaskoči, da podjarmi i zatvori u svoj kavez. Da ga pripitomi. Voda na lancu. Jedan je tako počeo da iz duga vremena pomaže ženi oko pletenja. Namotavao joj vunicu, i šta je bilo?
»E on je na gas! Kod nas je sve na gas! Čak i pegla! Mi smo potpuno u gasnom stanju! Ali, uskoro će stići struja, i voda, naravno. Oko dvehiljadite godine! Onda će ovde biti pravi raj! Šteta samo što nas više neće biti da to vidimo...
Telo kao da joj je stvoreno za ovaj nepristupačni predeo pun tajnih prolaza i podzemnih voda što šikljaju i kuljaju iz trave i pukotina u kamenu.
Matavulj, Simo - USKOK
Put se penje i lomi na novet uz kotorske strane; dosta je širok, ali je suviše strmenit, a pošto ga je vijekovima voda lokala, posta krševit i pun rupčaga, sa čega je ostao u pameti mnogim jevropskim putnicima i često bivao opisan.
Kad sunce granu, Cetinjsko polje bješe pravo jezero; ali nakon dva dana voda se ocijedi i zemlja se isuši, te po podne i vladika izjaha na svome Bijelcu, praćen pisarima na konjma i vojnicima.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
- Što se ne bi kupali , Voda nije skupa! IV Različite dečje karakterne odlike pesnik prikazuje u dobro uhvaćenim trenucima, u odgovarajućim
da povlađuje željama: Znao je on i koliko je nebo daleko od zemlje, i odakle se može dohvatiti do mjeseca, i kuda teče voda. Sve je znao čestiti starac, i sve na svijetu bilo je onako kako je duši dobro.
Važne pojave, dok traju i postoje, često izgledaju sasvim obično. Postoje kao vazduh i voda, kao predeli među kojima smo ugledali svet. Tek kad nestanu, zaključimo koliko su bile značajne za naš život.
kanoni dečje pesme oslobodili su Erića prisile da zloupotrebljava svoj dar: svoj na svome, prirodan kao zemlja i kao voda, on nudi čistu, golu, oslobođenu sliku. Valjda je pomislio: da deci „više” ne treba.
Ruku na srce, dobro ste se vi, deco, snašli u toj problematici, sve tu manje-više ide kao podmazano, teče kao voda ladna, samo je teško sva ta rodoljubiva čuvstva, te ljubavne izjave Slobodi i Republici, mržnju prema okupatoru, itd.
Milićević, Vuk - Bespuće
bludnica, drsko i bijesno širi, rastući i potapajući, dok se u nju slijevaju bujice jesenskih kiša ili proljetnih voda; kad juri prljava, široka i žuta, prelijeva i pretapa oranice, livade i polja iz kojih viri pocrnjela kukuruzovina;
se ponovo, udara o stijenje, zašumi, nalijeće i baca se dolje naglavce, zajedno s njegovom misli koja ju prati i koju voda u sebi zanosi i utapa.
jarećih dlaka kožuna i iz blatnih, kaljavih opanaka, koji su ostavljali za sobom široke tragove, cijedila se i curila voda, praveći žućkaste lokvice po podu.
s osmjehom u očima, oni su pričali mnogo i veselo, kao prijatelji koji se poznaju godinama, dok je vrijeme jurilo kao voda ispod njihovih nogu. I oboje se osjećahu teško i neodlučno u času kad se moradoše rastajati.
On prijeđe preko jednog polutrulog drvenog mosta, punog šupljina, kroz koje se providi blistava voda koja blago šumi ne remeteći krotku tišinu svečanog dana, koga ne buni bučno okretanje vitlova s vodom, koja pršti i
Sremac, Stevan - PROZA
A slobodno, čikam svakoga sovjetnika ako njegova pečenica bude ovakva! Pogle, priko! A? Pljušti ti voda na usta k’o bandistu na rasečen limun. Hehe!! Uživaj, priko. Dakle, gilta?
Radičević, Branko - PESME
(1843, jul) PUTNIK NA URANKU Tama dolom, tama gorom, Naokolo sve počiva, Samo voda sa žuborom Sa kamena što se sliva, Samo što se kašto petli, Samo klepka što se čuje, Samo s' onde malko svetli,
Onda idem reci taki, Pa odrešim čamac laki, Pa se vesla mlađan latim, Pa polegnem, pa zavatim. Šikće voda oko čuna, Matica je veće tuna, Strašne stene i vrtlozi — Blagi Bože, de pomozi!
Šikće voda oko čuna, Matica je veće tuna, Strašne stene i vrtlozi — Blagi Bože, de pomozi! Šikće voda, a čun reže, Beži vrtlog, stene beže — Živo, ruke, ne sustale! Eto mene do obale.
Oh kad vetar silan dune, Kad se more uskomeša, Kada voda nebu grune, Pa ga s morem smeša, Vetre, vičem, jače duvaj, Ma brod raznesao, Vale, more jače gruvaj, Ma me
“ Gorom ladni vetri pire, Pa znojavo lade čelo, Iz kamena voda vire, Ladna voda krepi telo, A kad legnem, guste grane Od sunčane jare brane.
“ Gorom ladni vetri pire, Pa znojavo lade čelo, Iz kamena voda vire, Ladna voda krepi telo, A kad legnem, guste grane Od sunčane jare brane.
kad vijar strašno dune, Nebom tresnu plai gromi, Kad iz neba kiša grune, Vrelo nadme, most polomi, Nigde stana, voda svuda, Kud ćeš onda, dragi, kuda?
Da li njega žeca ljuta Sred vreloga zgubi puta? Eda li ga valovita Burna voda de zanela? Eda li je gromovita Udrila ga degod strela? Da li su mi de smetovi Drago moje zavejali?
Ali možda zdrav on oda, Možda drugu sada voda, Suze moje, teške suze, Dragi drugu možda uze! Suze moje, velji jade, Drugu grli dragi sade, Drugu stiska on na
je trava, Moma na njoj spava, Vijar vetar pirnu, U suknju joj dirnu, Suknjica se širi A nožica viri, Ao nono bela, Voda te odnela Pa — meni donela! (1845, mart) ?
breže, čudo ti za oko, Ne dižeš se do neba visoko, Nesi gora umilnoga latka, Kad ko šeće da je šetnja slatka, Ni se voda sa kamena sliva, Kad ko legne da slađe počiva, A ko traži za veselje cveće — Zaman traži, tu ga naći neće.
pouzdane ruke, Kad grom riknu, kada munja sevnu, Tada mlađan ponajslađe pevnu, Sever duva, vodom poljuljiva, Voda burna u čun zapljuskiva, Val za valom u časak nagrnu, Lati čamac pa ga i prevrnu, Sve u vodu — ao krasne muke!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
od Soluna pa čak negdje do iza Zagreba, a možda bi zgodio i dalje, ali ga je, vjerovatno, opet i tamo dočekala nekakva voda. — Mog veselog Nidžu samo voda zaustaviti može — žalostivo se vajka djed.
— Mog veselog Nidžu samo voda zaustaviti može — žalostivo se vajka djed. — A sve se bojim, ima neko doba, da mu ni ona u kraj stati neće.
— Ono su oni naši nesrećnici prenu se vodnik iz čijeg su voda bili bjegunci. — Bogami sam i ja odmah poznao Gojkov mitraljez — čisto se obradova tršavi dječak.
Korak, dva, tri, tišina se oko njega rastupljava kao voda i propušta ga između zamuklih ljudi koji mu, i odviše brzo i spremno, prave mjesta.
— A šta je Kolumbo radio, moj druže: pred njim sve voda, more, nigdje slamke, a on traži ništa manje nego Ameriku. Ameriku, ej, a nikad je ni vidio nije. — Pa jeste, tačno je.
Pobjednička voda utišala se nad rodnim krajem, nad cikom i vikom djetinjstva, nad grajom negdašnjih jutara. Juriša ona svojim mirom i na
Plutali su po njemu otpaci zavičaja, samo otpaci, a sve ostalo pokrivala je i sahranjivala svemoćna voda, životvorni vječiti elemenat koji ne stari, bez godina, bez promjene ... — Bez godina, bez promjene?
— Jeste, dječače, ostaće ista ova voda, ali mijenjaće se i godine sticati njezina okolina, njezine šume i obale. Ovo malo mirno more, sada tako pusto i tuđe
Bježala sam, jadna ti sam, sve dok me nije dočekala voda. — Do mora, bako? — Tako je, kokice moja ćubasta. Pa ti tu, kraj mora, moju kukavnu bakicu spaponjaju drugovi, s njom
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ako se nešto krupnije nije zamutilo između age i bega, evo glave! Ko zna šta je sve odnela voda Dok je i ovo isplivalo na videlo! Pazi šta sam ti kazao. HUSO: Možeš li ti meni da kažeš hoće li stići večera?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Oh, oh! — grcaše ti, plakaše i vijući se ljubljaše mi ruku kvaseći je suzama. Srce mi se steže. Samo voda žuboraše i mesec nas mestimice osvetljavaše. Ti grcaše i plakaše. Ja sam stajao kao ukopan. Nisam znao šta da radim.
U ranu zoru budi me mati. Onako sanan i razdragan jutarnjom svežinom idem u baštu. Tu, među cvećem, ispod ruža, stoji voda, a po njoj pliva crveno jaje, zdravac, dren i druge lekovite trave. Svlačim se i kupam.
I ko zna dokle bi to tako trajalo, da Jovan odjednom ne đipi, nagnu se nad zemljom i oslušnu; pa kad ču kako voda izdaleka dolazi, ono njeno milenje, tih žubor, baci od radosti cigaru, zgrabi ponovo motiku i bez fenjera otrča u susret.
— Voda došla, a ti? — trže je muževljev glas. Učas beše dotrčao Jovan, radostan što je jedva doveo vodu. Ali kad spazi kako ona
Ali kad spazi kako ona nije pazila niti otvorala brazde, da bi voda u njih išla i natapala ih, već ih ostavila te voda otišla na stranu, u susednu njivu, on se zgranu, uzdiže motiku i, sav
Ali kad spazi kako ona nije pazila niti otvorala brazde, da bi voda u njih išla i natapala ih, već ih ostavila te voda otišla na stranu, u susednu njivu, on se zgranu, uzdiže motiku i, sav cepteći od jeda i besa, ustremi se na nju.
Ona je izvadila kofu, počela da sipa vodu u testije, ali sva se tresla, drhtala, te voda nije ulazila u testiju. Oko deset kofa je izvadila dok je jednu testiju napunila. Čitava se bara razli.
cvrči, iz bašte kako šušti lišće, kako skaču po drveću i džbunovima još ne zaspale ptice, do vas, u bunaru, kako kaplje voda sa ovlaženih kamenova, a odozgo iz ciganske mahale jedva dopire zurla, koja tanko pišti i čuje se daleko, daleko...
Na sredi dvorišta bunar, a oko njega se sjaji razlivena voda. Iz kuće svakog časa izlaze poslušnici, donose jela, kotlove s vinom.
Iziđoh i ja za njim. Napolju svuda duboka, mrtva noć. Iz čaršije, sa česme pada voda. Na studenom i mutnom obzorju izbio mesec i jedva probijajući kroz vlažne oblake osvetljava celu varoš i okolna brda
Kostić, Laza - PESME
Kad je stvarao bog ovu zemlju, to punačko devojče, stvorenje u koga je srce oganj a telo kamen i voda, na tebi je, Fruško, prorezao lepojci toj čarobne usne: ti se smešiš, samo se smešiš.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad carević to čuje, povrati se natrag, uzme maštravu pa natoči vode i uspe mu na glavu. Kako mu voda pospe glavu, u onaj mah prsnuše alke oko vrata, i sve gvožđe koje je Baš-Čelika držalo.
A carev mu sin odgovori: — Hvala bogu, našao sam. Car se vrlo obraduje pa mu reče: — Daj da vidimo, je li ta voda taka. Pošto se car okupa u onoj vodi, postane zdrav i mlad kao da mu je to dvadeset godina.
ništa ne manka ođe do samo tri stvari: tica što zbori, drvo što pjena i voda zelena. Ovo bi žao jednome od ova dva brata i reče: — Odoh tražiti ove tri stvari, da baš ništa ne manka.
Oni pođu za njim bez reči. Kad dođu na jedan veliki potok, voda teče, sve uji, onda zapita anđeo najstarijega brata: — Šta bi ti da ti je?
Sluga uzme onaj novčić i zahvali gospodaru, pa onda otide na jedan potok gde je voda bila vrlo brza. Kad dođe na potok reče sam u sebi: „Bože milostivi!
A džomet poviče: — Ha, tu je voda! Opet počnu kopati i opkopavaju oko stijene. Kad podignu stijenu a voda pokulja na sve strane.
A džomet poviče: — Ha, tu je voda! Opet počnu kopati i opkopavaju oko stijene. Kad podignu stijenu a voda pokulja na sve strane. Svjetina se obraduje, iskupi se i počnu i oni kopati.
Kad podignu stijenu a voda pokulja na sve strane. Svjetina se obraduje, iskupi se i počnu i oni kopati. Voda proteče onim istim putem kud je i prije tekla. Čim je prokopô i našô vrelo, zovne ga vezir preda se da ga obdari.
Na to najmlađi rekne: — A šta bi ti pripovijedô, kad eno prije smo pripovijedali, pa proteče voda i nađoše se dukati. To mora da je neko čuo kad smo pripovijedali.
Idući tako dođe na jednu vodu, pa počne vikati: — O, vodo! o, vodo! prenesi me! A voda ga upita: — Kuda ideš? A on joj kaže kuda ide.
o, vodo! prenesi me! A voda ga upita: — Kuda ideš? A on joj kaže kuda ide. Onda ga voda prenese, pa mu reče: — Molim te, brate, pitaj Usuda zašto ja nemam roda u sebi.
Onda ga on zapita i za vodu: — Šta bi to bilo da ona voda nema roda? A Usud mu odgovori: — Zato nema što nije čoveka nikad udavila; ali ne šali se, ne kazuj joj dok te ne
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Život je kao vino, koje se iz sile i vodeni čestica sastoji. Sila je duh, duh je mladost, mladost život, voda starost. MILOŠ: A iskustvo? MARKO: Iskustvo je stari put za poznatog putnika.
Lalić, Ivan V. - PISMO
U nesanici drugog sna je koren: Sna koji puni, ko pustinju voda, Javu u kojoj iznova si stvoren: u nesanici svetluca sloboda — Druge su noći onih koji bdiju — Na nekoj zvezdi more
Kažu neki vodiči: U ovom gradu svet se obnavlja kao voda U ruševnom kladencu, bez čekrka i vedra, Ali na dohvat šake kad pravu prepozna žeđ: Ljubavi, jesi li žedna?
Nek mrtvima se pošta Makar nesvesno oda. Ne smem da ištem više. A istorija košta: Krv ipak nije voda. Krf 1985 — Beograd 1989. (9.
More, More na suncu i u noćnoj mori Nekog Kolumba nasukanog, ili Voda što krotko pokori se sili Kad zatvore se ustave nebesa, More poslušnik moći što ga stvori, More od krvi i more od
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
od Makiša do ušća Save u Dunav i ona nije prestajala da veze ni jedan jedini minut, čak ni onda kad joj je savska voda ulazila u usta.
Mislim, ako znamo gde izvire naša mineralna voda „Knjaz Miloš“, onda i tonik-voter mora negde izvirati i ulivati se negde, hoću da kažem!
Sećam se, jedanput me je neki stranac pitao zašto se kisela voda „Knjaz Miloš“ tako zove? Mislim, kakve to ima veze? Objasnila sam mu lepo da se, u stvari, tu radi o jednom izvoru iz
Njemu dopada! Onda je jednoga dana, onako mamuran, upao unutra i udavio se. Voda ga je izbacila nasuvo, jerbo se naduvo! Zbog toga je voda u tom izvoru još uvek malko kao kiselkasta.
Voda ga je izbacila nasuvo, jerbo se naduvo! Zbog toga je voda u tom izvoru još uvek malko kao kiselkasta. Hoću da kažem, od samog Knjaza Miloša, lično.
Povremeno izvodi i nešto slično brundanju, kao, baš mu prija voda i ti sistemi, a u stvari šta: celo to vreme sedi na mašini za pranje veša i puši, samo povremeno ispušta krike, to jest
Ako već niste znali: postoji samo jedna stvar užasnija od Beograda leti — to je Beograd zimi! Izg1eda da krv nije voda i da sam prihvatila bakutin aristokratski pogled na svet. Gledajući u avgustu 1970. šetače kroz sta.
Moj matori i danas neobično pobožno citira epohalnu Suetovu misao iz 1952: „Da je voda dobra, ne bi u njoj kreketale žabe, nego ljudi!
godine rekao: „Da je voda dobra, ne bi je vadili iz pluća!“ Suleta sam upoznala još kao sasvim mala devojčica. Popravio mi je točkić što mi je
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Ja čujem žamor ušima smilja: ni tajne spone potmulih sila, ni plaha voda, ni vatra živa ne znaju tajnu mojih tamnila. Iz srca Oca kroz srce Sina cvati mi, cvati Roѕa canіna.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
To je za udivlenije. JELICA: Um Gotteѕwіllen, gospodin baron, je l moguće da voda gori? ALEKSA: Zar vi o tom niste čuli? Tri meseca dana novine nisu ništa drugo pisale nego o tome.
Šta mi nije pripovedao! Možete li verovati, ljubezni tatice, da more gori? MARKO: Kako bi more gorelo, kad je ono voda? JELICA: A, vidite, u Madridu, kaže baron, da je sopstvenim očima gledao kako je velika vatra bila.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Delija momče kroz goru grabi, ide u najam opasnoj babi. U divljem klancu vjetar svira, i voda buči niz tjesnac strmi, zlaćana zrnca potok spira, a obnoć nešto stravično grmi: bi se zakleo, glavu da daš, vozi
Ko mlinu dođe u suton siv, otud se više ne vrati živ. Udara voda iz badnja uska i silnom snagom u točak lupa, vrti se kolo, zujeći pljuska, pod njim se duga šarena kupa.
“ U mlinu starom šupljega poda pod grubim točkom klokoće voda i pravi grobnu jezu, a čudan vjetar kroz brvna piri i uklet šapat po mlinu širi: „Namakni, Ćoso, rezu!
“ Pod zemljom vode Rudara puti gdje alem-kamen u tami ćuti, milion ljeta on tamo snije, milion ljeta voda ga mije. „Sada ćeš poći ka suncu bliže!“ — reče mu Rudar i pijuk diže.
Stigosmo najzad rijeci bez broda, pred nama pjeni zelena voda, niko je dosad prešao nije, jer po njoj bezbroj vrtloga vrije, putnika vuku u zagrljaj. Ovo je vile vodene kraj.
Grgolji voda kroz divlju paprat . . . Tu ti se rađa vesela Japra. Potok-jarence skače i đipa, na miru nije ni jednog trena, po
“ Nato će deda: „Sve je to varka, ovo je zima, opasna starka!“ Studena voda pod mlinom pljuska, kriči u magli putnica guska, beži od mrzlog zimskoga vala, zove u društvo visokog ždrala:
Žuća se čudi, ušima mrda: „Pogledaj vodu, postala tvrda!“ A Toša kaže: „Zloslutan znamen, postala voda studeni kamen!“ dedica veli: „Zima je, rode, već kovač Sever okiva vode!
“ Tekli su dani unedogled, na mlinu starom tišina, led, smrzla se voda, drvo i kamen, sa sveća trepti plavičast plamen, zastao žrvanj, večita čigra, jedino vatra dedina igra.
U zelen točak s kašika deset tu voda mlazom studenim bije, biserni oblak visoko praši, dugin se pojas u njemu vije.
Istoga trena provali voda, veselo točak poče da igra, poskoči Žuća, pobeže Toša, oba ih zali nestašna čigra. A mlin zabruja ko nikad prije,
Hladovina bunker potkopava, sve se znoji da njega osvoji. Kiša pada i jezero kvasi, mokra voda, a suvi alasi. Započeli konji terevenku, spotakla se kobila o senku.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Skoro celo ostrvo pripada markizu. Vrlo malo maslinjaka iznad sela pripada ribarima. — Je li voda duboka ovde? — Dosta. Teško je gaziti po njoj blizu obale pošto je kamenjar. — Evo sela, — reče žena.
Valjda bih jedino voleo da ptice ćute: ali ni toga nisam svestan. Vraćam se istim putem skoro kroz mrak. Voda je sad svetla i zvučna. Kod nedovršene građevine susrećem one ribare, koji su se tu blizu iskrcali.
Spremam se da legnem i hteo bih da se umijem, ali vidim da voda nije uopšte spremljena. Otvaram prozor. U avlijici, između pozadine krčme i jezera, posluga pri slaboj svetlosti pere
To nije bio čovek koji misli na ljubav. Njegovo srce je bilo čisto kao ova voda. Pipo nije slušao šta govori njegov otac. Priča je možda bila i suviše poznata, ili prosto nije odgovarala stvarnosti.
Akvatični susret u noći na čamcu. Susret dveju sudbina. Svud oko mene, do u beskraj, jedino voda, vazduh, zemlja i nebeski ognjevi. Ptice i slepi miševi koji lete između toga. Ribe koje proplivavaju.
Od tog planetskog survavanja voda igra; razliveno srebro. U neposrednoj mojoj blizini akvatično bilje diže se iz vode.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
zaurla samo Susedov stari pas, il' pozno došavši s rada, Ispreže ratar plug i stoku umornu poji, I đeram škripi sve i voda žuboreć' pada. LAKU NOĆ! Laku noć, laku noć!
odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih zračnih Tiho slazi nad visove gora mračnih, I uz pesme anđeoske, pune milja, Ruku
Ta ovako grožđe samo ovde rodi! A već svaka od njih rumeni se pusta, Da ti sama voda udari na usta. Razležu se pesme mile, Od miline gori grud — Beračice kao vile Neumorno lete svud!
I nad mračnim grobom Zašumori voda i pokri ga sobom. — 9 I mir večni nasta... Mrki kopljanici Oboriše ćutke koplja naopako, Pogasiše sveće sedi
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
po zvuku zvonkom, nađoh izvor vode koja se razliva po zemlji, i tek pošto se ukrstila sa ljudskim putem, postaje potok. Voda, bistra i gusta i kao rastopljen metal, kao tela nekih životinja sjajnih i providnih.
O da sam se rodio u drugo vreme i mogao da se pridružim svadbi na kojoj se voda pretočila u vino I da sam sedeo za stolom na kojem se malo hleba pretvorilo u mnoga i svetla tela Ili da sam samo
Nestvoreno stvara, stvoreno uništava, uništeno se divi postojanju. Voda je od svih počela najbolja jer je prozirna, i nema bolje samožrtve od pretvaranja telesnosti u prozirnost pomoću koje se
pretke koji su počeli da svetle još pre potopa i pre leda treba hvaliti to kratko žiće pesmom tamnom kao noćna voda što u ponore siđe ujutru se crvena izlije preko njive udari u kamen pesma tužna prizrenska suza pred kamenom što
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Pošto si položio oficirski ispit, određujem te za vodnika drugog voda. Naredniče, to ćeš staviti u baterijsku zapovest.
Mladu, lepu, crnomanjastu od sedamnaest godina. Nja! — onda udari konja mamuzom i u galopu odjuri do svoga voda. A kada ga vidim idući put da je zaostao, ja mu izdaleka viknem kako sam zamislio dobro.
Vučku vozaru pali kamuti u blato, i on je bio očajan što ne može u mraku da ih raspremi. A nekom vozaru prvog voda ukrali ćebe, pa psuje na sav glas i preti da će lopovu koske polomiti, ako ga samo uhvati. — Kuš!...
— Je li tu vaše mesto? — Razumem! — pozdravi Aleksandar i u galopu odjuri do prvoga voda. Seljaci se pribili sa strane puta i čekaju da vozovi prođu.
Nešto me smlati i osetih umor. Apatično pođoh. Cigareta mi nije prijala, te je bacih. Jedva se zaustavih kod prvoga voda. — Jeste li ga videli? — trže me smeh Tanasijev. — Udarilo ga posred grudi. Alal mu vera... Ali nema ništa.
Vazduh je u kotlini treptao. Ptice su izbezumljeno lepršale u visini. — Neka vodnik drugoga voda ne drema! — viknu besno komandant. Onda se obrati komandiru: — Razornom!
Već je treći dan kako ne primaju hranu, a šljivara u blizini nigde ne beše. Konji su vruštali zob, a ljudima je voda udarala na usta gledajući kako konji halapljivo jedu. U daljini se povremeno čuju puške. Nagađamo gde smo otprilike sada.
Svet zanemeo od straha, stoji skrštenih ruku nad svojim jadima i uzdiše. Slika je bila isto onakva kao kada voda posle snažne bure izbaci na obalu polupane stvari i smrvljenu travu.
Tada tek saznadosmo da je voda odmah tu, ispred nas, da se i kamenom može dobaciti. — Peta... peta — vikali su razmešteni releji, posakrivani iza
Konj potonu, a meni voda do nosa. Osećam kako pomamno kreće nogama i glava mu se pojavi, pa kroz nos istera vodu kao šmrk.
Kada Trailo pomenu vodu, svi osetismo žeđ, ali strahovitu žeđ. A bunar sa đermom odmah iza nas u zabranu, pa voda hladna, bistra... Ispred nas reka... No niko ne sme glavu da pomoli.
Na ulazu ispusti čuturicu, iz koje zaklokota voda. Gledali smo tu vodu zakrvavljenih očiju. Podnarednik prihvati čuturicu, držeći je grčevito.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Zadahnu ih miris sveže, zelene trave, po kojoj su već počele da se kupe rosne kapljice. Voda se tiho slevaše preko kamičaka, žuboreći lagano, tajanstveno, kao da se i ona, umorna, sprema na počinak.
Kakav mi je bio prvi dan školovanja, takav mi je bio i poslednji: sve jedno isto... sudovi, voda, cipele, trčkaranje do bakalnice, do kasapnice, a noću krpi se, peri se i uči... Sve tako, bez kraja!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Suze roni djevojčica: “Kako ću t’ ga ubjeliti? Raki-sapun poskupio, Bistra voda presanula, Jarko sunce pomrčalo.“ DODOLSKE PESME 44. Nasred sela vita jela, — oj dodo, oj dodole!
64. Tekla voda, vojno le! tekelija. — Kad je tekla, vojno le! kud se dela? — Popili je, vojno le! trudni konji, Trudni konji, vojno
Jovo mi je vodu zamutio, Kun’ ga, majko, i ja ću ga kleti.“ Majka kune: “Voda ga odnela!“ Majka kune: “Guja ga ujela!
115. Tužna jadna, da sam voda ladna! Ja bi znala, gdi bi izvirala: Ukraj Save, ukraj vode ladne, Kud prolaze žitarice lađe; Da ja vidim moje
“ 155. Izvor voda izvirala bistra studena, Izmetala struk bosiljka zimi zelena, Čuvala ga dilber Mara b’jela rumena, Tu nalazi mlad na
Pije li se ladna voda bistra studena? Bere li se struk bosiljka zimi zelena? Ljubi li se dilber Mara b’jela rumena?“ Al’ govori dilber Mara
“ Ako hoćeš vodu piti, dođi u jutru, U jutru je svaka voda bistra studena; Ako hoćeđ brat’ bosiljak, dođi u podne, U po dana svaki cvijet l’jepo Miriše; Ako l’ hoćeš maru
Prevari se kalfa Danojlo, Na nju pogleda, iglu prelomi, Iglu prelomi, konac prekide. 159. Što sam mlada, da sam voda ladna, Ja bih znala đe bi’ izvirala — Kraj dućana Jove bazarđana; Ne bi l’ Jovi žeđa dodijala, Ne bi li se vodice
“ Prid tobom je jedno polje širina, Iza polja jedna gora zelena, I u gori bunar voda studena, U bunaru jedna gruda snežana; Uzmi grudu, te ju metni u nedra, Kako kopne ona gruda u nedra, Onako kopne
192. Dostano, Dostano, ćeri majkina, Lele, majkina: “Čija je ono devojka, Što rano rani na voda, I nosi voda stuena?“ “Ono je Stojna popova, Što nosi pero na ero, Što nosi dukat na čelo!“ 193.
192. Dostano, Dostano, ćeri majkina, Lele, majkina: “Čija je ono devojka, Što rano rani na voda, I nosi voda stuena?“ “Ono je Stojna popova, Što nosi pero na ero, Što nosi dukat na čelo!“ 193.
Ako sam ga očim’ pogledala, Nijesam ga srcem sevdisala: Oči — voda gledaju svakoga, Medna usta sa svakim govore, Sa nedragim kao i sa dragim, Nad očima kapidžije nema, Nad ustima
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
PIJACI U UŽICU (Rakijska pijaca, na kojoj se, uokrug, nalazi neka od sledećih radnji: KAFANA „KOD PEVCA”, SODA-VODA SAJDžIJA PETROVIĆ, PEKARA, RAKIJSKI PODRUM. Ispred rakojskog podruma nekoliko buradi i poneki sanduk sa flašama.
GINA: Pokrivo si se, sa mazgom, jednim pokrovcem! SOFIJA: Da samo znate kako je voda divna! Nisam izdržala da ne pokvasim kosu! A trebaće mi dva sata da je osušim!
Trčim da presvučem kostim, još mi je vlažan! (Utrči u kuću) GINA: Pazi da ti jajnici ne ozebu!... Divna voda, divne stene za sunčanje, sve joj je divno! Kamilicu vidi, a rat oko sebe ne vidi!
SIMKA: Drugi je to svet, moja Gino! GINA: Vidim i ja da je drugi! SIMKA: Iz kolko voda ispiraš? GINA: Iz pet. SIMKA: Ceo život provedu kao na lađi: danas ovde, sutra onde!
SOFIJA: Samo pokušavaš da me uplašiš! DROBAC: Ako ja lažem, pogledaj, ne lažu ruke! Voda neće, gas neće, rakija neće! SOFIJA: Je li moguće? DROBAC: Pogledaj kakav trag ostavljam... SOFIJA: Ne prilazi mi!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Mutnim bi okom gledao po nebu, kako tama i užas rastu. A iz žila plavih, nabreklih od hoda kapala bi krv i voda, na klečeći ženski stas. BOLESNI PESNIK Nisam čovek, krv mi je mlaka samo rosa dalekih rumenih oblaka.
Već davno primetih da se, sve, razliva, što na brdu zidam, iz voda i oblaka, i, kroz neku žalost, tek mladošću došlom, da me ljubav slabi, do slabosti zraka, providna i laka.
Već davno primetih da se, sve, razliva, što na brdu zidam, iz voda i oblaka, i, kroz neku žalost, tek mladošću došlom, da me ljubav slabi, do slabosti zraka, providna i laka.
Mreža mu se vuče po vodi, kao dugačka kosa. Mi se vrtimo oko nje i kružimo. Sunce je tek bilo zašlo i voda zarumenela. Meseca još nije bilo, ali je noć padala u vodu brzo. Brda su tavnela.
Oko barke je hladno i već je noć. Siva, kamenita i beskrajna. Voda je svršila svoje menjanje boja, koje ispunjava sve veče i sav vidik, od najplavijeg i najzelenijeg do sivog i crnog.
A pošto u bolnici, kad umru, sve vojnike seciraju, često, dok za sandukom koračam, vidim kako iz sanduka polako krv i voda kaplju u prašinu. U literaturi se pre, na ovakvom mestu, podsećao čitalac na onog koga su raspeli, na Golgoti.
Beograd, 1920. PISMA IZ PARIZA I BEČ On se sad dimi noću. Sneg i blatna voda, što curi sa njegovih crnih krovova, isparava se. Ja sam ga gledao kako umire; sad je nabrekao, kao lešina.
Ostaće na meni, i ovde, samo onaj mir što ga ostavljaju na duši kamenje, voda i nebo. Po ulicama su zabodene svetiljke; opravljaju kaldrmu noću, i pruge tramvaja.
Nigde na svetu nije ovako duboka voda i ovako široko nebo. Veliki vrtovi u kojima cvetaju svetiljke, zelene, žute i crvene; njino svetlucanje u vodama, polako
Kako su ovde vesele borbe! Ove večeri, pune širokih voda, mostova, koji se previjaju preko večnosti i proleća, posle kiša, donose mir.
A mi ćemo posle. Vreme je sa nama. VII FINISTERE Stigao sam o Badnjem danu. Bio je pun sunčanih voda, i bedemi, sa kojih gledaju stare topovske cevi na more, duge kao durbini, bili su zastrti zelenim lovorom.
Kažu da u stenju ima pećina i rupa, i da će, u njima, pucati voda, kao topovi. Posle ručka, on pere posuđe, a ja sedim za jednim klavirom, koji samo leti zna da svira, i pevamo.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Na njih je noću padala rosa, i kad bi ih Eva jutrom brala, rosa bi se iz njih izlivala, bistra i obilna kao voda iz prepunih kristalnih čaša.
pakosne munje i rikali gromovi; iz mrkih oblaka rušili se pljuskovi, kao vodopad, u dubokim ponorima ključala je i kipela voda, bure i oluje čupale su iz korena i s hukom obarale ogromno drveće, nabujali potoci jurili su kao pomamni po ždrelima
Stoji kladenac iz drevnih vremena Sa razvaljenim kamenim osekom, Ročište lepih nazaretskih žena. Voda njegova još je ona ista, Bistra, čuvana u zemlji duboko... Ona odande gleda, živo blista Kao veliko, tajanstveno oko.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
” Ode ko iz kuće da se kupa, a ona čitav čas pre polaska gunđa po budžacima: ,,Prokopala negde voda pa, tek, samo dok se omakne u ambis, hajd', pa posle da bude kuku lele, al' dockan! Huuu!... Voda je gora od vatre.
Huuu!... Voda je gora od vatre. Povuče dubina, pa udavi začas.” Sećam se kako sam toliko puta, još kao dete, stajao pred kućom, dok
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Lupa i šušti jedra pšenica o gvozdeno sito, pada na kosu dasku, a sa nje, kao voda niz gladak kamen, sleće i skače na čisto gumno, gde je dočekuju hitre radničke ruke...
Malo dalje čuje se Vilin do. Tamo pada voda sa visoke stene, pa u ovoj noćnoj tišini pravi lom i grmljavu... Tamo, od Prekića kuća, čuje se grmljava od pušaka, a
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
u levoj ruci, a fustanela mu je izgledala kao najveći krinolin, a iz odsečene glave teče krv užasno debelim mlazom kao voda iz žljeba kad digneš ustavu pa poteče na vodenični točak.
— Sag, sag! Odma’. Pobrzo, Tašula, za gospodina jedna taze voda! — Užurbaše se obojica, i Tašula i ćir Đorđe. Ovaj sam uze poslužavnik s čašicom rakije i čašom vode i prinese Sretenu.
Ovaj sam uze poslužavnik s čašicom rakije i čašom vode i prinese Sretenu. — Izvol’te. Ama voda što je, gospodine! Popiješ jednu čašu, triput će da jedeš od mnogo apetit od vodu. — Hvala! — veli mu Sreta.
ove stare (izanđale već) birokratske ustave i da stvori čisto zemljište za nov red i poredak, a ne sme nikako da bude voda koja ne otiče, ustajala bara sa žabokrečinom.
— Što je pcetište, vidoste li ga! Em si pije džabe i vino i rakije, em još maniše; vino s voda a rakija s benđelak!... — Ama nije tako on mislio... — umiruju ga drugi — bila jedna šala... — Sas čes’ nema šala!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Svak se nosi po svom hiru, ukusu i hobiju, A voda nas, sve zajedno, nosi u nedođiju. DOGAĐAJ NA ULICI Odjednom, trolejbus je podskočio Visoko,
Evo i zime: prve bez dobrog mačora... Znam — otišao je preko voda i gora, Zamakao je drumom, između topoljaka, Izgubio se iza niskih oblaka, Preplovio je mora, velike okeane, I
Izmeđ sunca i reke začne se spletka: Sunce je dobre volje, a voda mrzla i jetka. Noćas je poginula zima, bez pucnja, bez metka, I vrabac, po krovu, već se bezbrižno šetka.
Kroz rukave se po sto puta provlače Košulje, učkur luta ko Ulis, Gaće se takmiče u skoku uvis, Pljušti voda, ko u potoku: Mašina uživa u svom obroku.
Zrak sunca, i s njim ovaj vek, U barici se plitkoj pali, Triput pali, tri puta gasi: To voda žmirka u sutonu. Šuma kad hukne, njeni uzdasi Sami u sebe ko da utonu.
Južni vetar Zimu tače, Pomrčina Gorko plače. Kopni, kopni, Voda škropi, Prska, pljušti Na sve strane: Po Evropi Sneg se topi I klokoću Noću Brane.
A svetlost, što se u nebu rodi, Najpre u krošnji, potom u vodi, Presijava se, ogleda, drhti. SUŠA Voda je gola. Njen sjaj ponosni Proguta muvu, senku i klas.
raskršću kiše i vetra, Gde zukva buja i ljutić cveta, Zemlja je zinula, ali joj onda Usta ispuni bistra voda.
Hteo ne hteo, putnik mora Da klekne, kad pije sa izvora; Tiha, i sva u sebi, voda je Povučena, i samo se smernom daje. JUN Mesec je pun kao kljun. Iskri se srebro u odblesku.
Drmusao se lonac poput tramvajskih stakala: Voda je vrila, a babura skakala. I lebdela su zrna u vodi, bez oslonca, Pokušavajući da pobegnu iz lonca.
Priroda, to su vam kal i jal, buva i uš, Blatište koje još niko nije preveslo! A grad: kupatilo, topla voda i tuš Pod kojim se preporodim, duševno i telesno.
pisanog traga U knjigama ni u arhivama, koda Nije ni živeo, i evo, jedini ja ga Vidim, kako izlazi iz reke, dok mu se voda Sliva niz leđa. Taj prizor, iščupan iz drevnosti Zaveštavam, ovde, domaćoj književnosti!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
tri osnovne faze u ciklusu razvitka jegulje i mogao sigurnim dokazima tvrditi da polno zrele jegulje silaze iz slatkih voda u more, da se samo u moru rasplođavaju i da mlade jeguljice ulaze iz morske u slatke vode u kojima ostaju dok dovoljno
i pažljivim ispitivanjima od 1877 godine Jakobi je došao do ovih zaključaka: 1˚ da je jegulji apsolutno potrebna morska voda za rasplođavanje; kad dođe za to vreme, ona napušta reke i jezera u cilju rasplođavanja, a organi za tu funkciju, dotle
morskom dnu; to je razvijanje izvanredno brzo sa obzirom na polnu nezrelost sa kojom se jegulja kreće na put iz slatkih voda: u toku 5—6 nedelja po ulasku u more ona postaje polno potpuno zrela; 3˚ da moraju u okeanu postojati naročite oblasti
Tako je bilo neosporno utvrđeno mesto gde se rasplođavaju sve jegulje što dolaze iz slatkih voda Evrope, a ubrzo zatim je nađeno, i to opet tu u blizini, i plodište jegulja što dolaze sa zapadnih obala Amerike.
Trebalo je još utvrditi i plodište jegulja iz slatkih voda drugih kontinenata. Od 1924.do 1927. godine brod je u tome cilju prokrstario oba velika okeana, Atlantski i Tihi, i sva
Ali pri tome putovanju Šmit je otkrio i nekoliko plodišta u Tihom i Indiskom Okeanu, za jegulje što dolaze iz slatkih voda koje utiču u te okeane.
sa Sumatre i Cejlona tu nalaze potrebne uslove za mrestenje i za život svojih larvi, pa sa te strane i ulaze iz slatkih voda u more.
Šmit je, u ostalom, to potvrdio i za druge oblasti Indiskog Okeana. Tako je n pr. našao da se jegulje iz slatkih voda na Madagaskaru, na Sejšelskim Ostrvima, na Reinionu, Mauriciusu i na istočnoj strani Afrike rasplođavaju u jednoj
jeguljica u žute jegulje; 6˚ metamorfoza žute jegulje u srebrnastu; 7˚ svadbeno putovanje srebrnastih jegulja od slatkih voda do svetskog plodišta u Atlantskom Okeanu i njihovo rasplođavanje na tome plodištu.
U tome se zalivu njena voda zagreje, pa tako zagrejana izlazi iz njega kroz Floridski Moreuz kao topla Golfska Struja.
Jeguljice na taj način dospevaju i do vrlo udaljenih slatkih voda, za koje se ne bi moglo verovati da im je mogućno do njih dopreti.
VIII. Metamorfoza staklaste jeguljice u žutu jegulju Staklaste, zmijolike životinjice, koje su tako doprle do slatkih voda u kojima će od tada prebivati, još nisu prave jegulje.
Rakić, Milan - PESME
Ti si, kao i ja, na julijskoj žezi, Dok žubori voda kraj tebe u viru, Sanjao o sreći, nagradi, i nezi, Sanjao o dobrom, zasluženom miru.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Iako je lijepo vrijeme, mišljah skače voda u Ponoru. Kad prisjedoh malo ukraj polja, ali nije ono što ja mišljah, no to brdo nakraj polja ječi kako da će prsnut u
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Na ogledalu vidi kako joj krvna zrnca počinju po obrazima da izbijaju i da se zaokrugljujući šire. Jelo joj slatko. Voda još slađa. Oseća kako joj vazduh svež.
Od kapije do kuće belela se kaldrmisana putanja. Iz kofe na bunaru curila je voda, i belasajući se spram sunca, kapala je po pločama.
Arnautin, namrštivši se, valjda da mu jače odskoči ona pruga oko vilica i čela, koja je pokazivala dokle je voda doprla pri njegovu jutrošnjem umivanju, poče oštro da priča.
ni da se prinesu ovoj vodi njihovoj, iz njihovog bunara, te odahnjujući, govorila bi: — Oh, oh, što je slatka ova naša voda! E, baš je nigde nema!
Brzo pređe česmu i fenjer, koji je mutno osvetljavao oko sebe. Voda je sa česme teško padala. Svuda je bilo mirno i mrakom pritisnuto, nigde se nije čuo ni lavež pasa, ni bat čijih
Oko amama svuda voda, naročito od one amamske česme, iz koje se amam vodom puni a koja se posle ovamo u čaršiji i oko amama razlevala.
Iz čepova šuštala je voda padajući u kamena, mramorna, četvrtasta korita. Na sredini teršena jedva se nazirala izvaljena tela i oko njih ili po
Žene su se poznavale po jačini i širini glasova. Voda otuda iz kurni, od mnogog polivanja, poče u mlazevima da se razleva ovamo oko Sofke i oko teršena.
niti iko mogao da pomisli da je to rakija, nasula je u testiče od vode, u čije grlo, da bi što više izgledalo da je voda, bila je uturila lišće. Sofka nateže testiče.
kada je već duboko u noć, jednako jureći na alatu, naišao kod jedne reke i nju hteo preći, više mosta, usred vode — a voda je bila tamna, sveža, opkoljena zelenilom, mahovinom i | razgranatim vrbama — jasno, kao na danu, ugledao golu,
Pandurović, Sima - PESME
I putnici smo turobni što grémo Kroz namrgođen svet oblaka, čuda; Ćutanje naše duboko je, némo. Voda se morem svud oko nas pljuska, Preliva sumnjom i prostire svuda. Nas nosi sudbe mala, trošna ljuska.
Ja gledam žudno, začuđenim okom, Neslućen refren zemaljske poeme; Ja mislim na nju, tamo gde ’no voda Pod hladnim ledom monotono liba. A mesec mirno, zaleđeno gleda. Na snežna polja i urvine leda.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
I Spasoje to isto učini, pa stade kresati. Krcun odriješi mješinicu u kojoj je bila voda, pa se napi i dade i drugima da piju.
Pri podanku granate neke bukve, u rastoci njenijeh debelijeh žila, koje voda, otječući niz brdeljak, bješe oplakala te ostaše vrh zemlje, sjedijahu na strukama oba djetića; dugačke puške prislonili
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
značenja (Miran kao jare, Prav kao uže u vreći, Voli ga kao kvočka uzicu, Slažu se kao oko i sô, Zadržaće se kao voda u rešetu, itd.).
Mesečina kao dan. Miriše kao duša đevojačka. Mlad kao kaplja rose. Modar kao čivit. Mutna voda kao oranje. Mýči kao (sinji) kamen. Nakićen kao seoska mlada. Nalik kô jaje na jaje. Namiče kao mati s jedinčetom.
Slažu se kao rogovi u vreći. Sretan je kao kokot kad se namjeri na bobovo zrno. Stoji kao u rešetu voda. Tvrdo kao paučina. Treba mu kao guski seno. Uvajdio se kao pčela na brusu. Haje kao za lanjski sneg.
— Lako po lako, ide se daleko. — Od jednog udara dub ne pada. — Kaplja kamen dubi. — Tiha voda breg roni. — Vredne su ruke najbolja alatka. — Dosta pčela — puno ulište. — Lemeš što većma ore, sve je svetliji.
— Crnje bolesti nema od gladi. — Gladan trbuh razloga ne čuje. — Golog i bosog i hladna voda bode. — Sit gladnu ne veruje. — Gladnog ne teši, već nahrani. — Žedan konj vodu ne probira.
— Stotinu malijeh čini jedno veliko. — Mnogo zrna gomilu načine. — Svaka voda s potočića jaka. — Pade Pliva u Vrbas pa izgubi svoj glas. — Svaka voda k moru teče (ide). — Od mala malo.
— Mnogo zrna gomilu načine. — Svaka voda s potočića jaka. — Pade Pliva u Vrbas pa izgubi svoj glas. — Svaka voda k moru teče (ide). — Od mala malo. — U malo može biti dosta, a u dosta malo. — Kap po kap ide sve do kap.
— Ništa bolje od poštenog imena. — Pošteno ime ne gine. — Poštenje se ne krpi lepotom. — Voda svašta opere (sve nosi) do crna obraza (izvan sramote). — Najgora zaraza od crna obraza.
— Muka duše ne vodi no suđen dan. — Što mora biti, biti će. — Što rijeka donosi, rijeka odnosi. — Teć’ će voda kud je tekla. — Ele bi, ele će bit’ otkle i dokle bude svit. — I dalje će sunce grejati.
— Grmovi sporo rastu, al’ brzo se izvale. — Da nije nade, skupa bi užad bila. — Dok je čovek zdrav, i voda mu je slatka. — Došlo vrijeme da se more u rijeku davi. — Đe je vrana izlegla sokola?
O ŽENAMA Vid’la voda svekrvinu košulju. — Pripovijeda se kako je nekakva snaha uzela svekrvinu košulju da opere, pa je samo umočila, govoreći
Klimentija, i pozva ga nekoliko puta u pomoć, ali pomoći nikakve, već ga voda sve dalje nosi. Kada se nađe na nevolji, on se seti i sv. Nikole, koji svakom na vodi pomaže, — i on se spase.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
A ja uzmem džban, pa odem na vodu. Kad tamo, a to se voda smrzla; onda ja skinem moju glavu, te njom probijem led, i zavatim vode.
” Sluga uzme onaj novčić, i zahvali gospodaru, pa onda otide na jedan potok gde je voda bila vrlo brza. Kad dođe na potok reče sam u sebi: „Bože milostivi!
Idući tako dođe na jednu vodu, pa počne vikati: „O vodo! o vodo! prenesi me!” A voda ga upita: „Kuda ideš?” A on joj kaže kuda ide.
o vodo! prenesi me!” A voda ga upita: „Kuda ideš?” A on joj kaže kuda ide. Onda ga voda prenese, pa mu reče: „Molim te, brate, pitaj Usuda za što ja nemam roda u sebi.
” Onda ga on zapita i za vodu: „Šta bi to bilo da ona voda nema roda?” A Usud mu odgovori: „Za to nema što nije čoveka nikad udavila; ali ne šali se, ne kazuj joj dok te ne
” Onda on zahvali Usudu, pa pođe kući. Kad dođe na onu vodu, voda ga zapita: „Šta je kod Usuda?” A on joj odgovori: „Prenesi me, pak ću ti onda kazati.
” A on joj odgovori: „Prenesi me, pak ću ti onda kazati.” Po što ga voda prenese, on potrči, pa kad odmakne podaleko, a on se osvrne pa poviče: „O vodo! o vodo!
o vodo! nisi nikad čoveka udavila, za to roda nemaš.” Kad voda to čuje, a ona se razlije preko obale, pa za njim, a on beži, te jedva uteče.
” Oni pođu za njim bez reči. Kad dođu na jedan veliki potok, voda teče, sve uji, onda zapita anđeo najstarijega brata: „Šta bi ti da ti je?
talpi, pa kad | dođe na sredu, pogleda i s jedne i s druge strane, i vidi ispod nje gde u jednome velikom kazanu ključa voda, i u njoj se kuvaju ljudske glave, a orlovi ih odozgo čupaju.
” Pošto ga otvori, buknuše iz njega žestoke rijeke, te majci put prekidoše. Ali ona tače štapom u vodu, voda se razdvoji na dvoje: te ona za njima.
govoreći mu: „Hajde u ono najviše brdo što znaš, tu ćeš naći veliki bor, i pod borom trorogi kam iz kojega pišti voda kao suza; iskopaj ispod kamena toliko dubine koliko je on visok, pa će ti se otvoriti obla jedna džara sa zlatnijem
Sveti Sava - SABRANA DELA
Oni koji hoće štogod da okuse, to jest od sočiva kvašenog vodom i sirovog nekog zelja i voća, a piće je vruća voda smešana sa kiminom.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
nebo s[a] suncem, mesecom i zvezdama; zemlja sa svim šta se na njoj vidi, vozduh, oblaci, vetrovi, molnije i grmljavina, voda i sve što se u njoj dviže, proleće, leto, jesen i zima, svako dihanije i svako stvorenje do najmanjeg mravka i mušice.
Prepodobni Pajsije opere Hristu noge. Po mlogom razgovoru otide Hristos; voda s kojom su noge oprate ostane u leđenu. Eto ti odnekuda dođe učenik Pajsijev, traži vode da pije.
Eto ti odnekuda dođe učenik Pajsijev, traži vode da pije. Nejma; poharčena voda. Veli mu starac da pije vodu iz leđena.
” „Ha“, odgovara starac, „nisam li ti ja rekao: pij, ne nakanjuj se, jer ćeš se kajati.” A kad mu kaza kakva je to voda bila, i pročaja. Evo, braćo, s hiljadu hiljada ovakih bas[a]na puna su žitija svetih.
” Onda on iziđe pred ćeliju, pak gdi god koga upazi, zove, viče i kazuje kako ja čitam, sve kao voda. Jedva dočeka sutra podne, metne me da čitam u trapezi žitije. Po ručku uzme me s[a] sobom u Irig.
Kad — ali tu svadba i veselje. Na naše iskanje vode mati ženihova reče nam: „Dragi putnici, ovde se danas ne pije voda nego vino; i ako [h]oćete, ’odite unutra.” Uljezemo.
Svaka bašča ima svoj bunar s preizobilnom vodom; rekao bi da u svoj toj zemlji na nekolako fati dubljine ništa nije nego voda, koju svako jutro i veče črez malene kanaliće kroz svu bašču navraćaju i drevesa napojavaju.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Eto voda krklja i kao da u hiljadu lonaca vri kupus. Ama otkuda tolika voda!? U Zvrljevu ima samo ubalâ, pa kad ljeti presahnu, red
Eto voda krklja i kao da u hiljadu lonaca vri kupus. Ama otkuda tolika voda!? U Zvrljevu ima samo ubalâ, pa kad ljeti presahnu, red je hoditi na daleko, do njekog izvorka, pa i tu bude slomljenijeh
Zatijem obrnu oči put ostrvca na kome bijaše manastir. Eto voda optočila zemlju, pa se dva rukava sastaju i čine širinu. Jedan trak rastoke bijaše modar, a drugi zelenkast.
Jedan trak rastoke bijaše modar, a drugi zelenkast. Bakonji bi žao, pomislivši da voda mrvi zemlju, onu lijepu crnicu što se nakosila kao da bježi od svoga neprijatelja.
vozom došle; da u mlinu zasiplje u koševe; da kupi brašno; da gazi vodu, ako se što zakačilo među kašike, ako je ustavu voda ponijela ili se jaža zatrpala.
ili puštitili niz vodu. — A zar ne bi mogli di zapeti? — Moglo bi i to biti, jer voda nije velika. — To ćemo najprije viditi! — reče Srdar, pa se vrati istijem putem natrag. — Je li sve konje povelo?
— viče Srdar. Bakonja ćuši nogom konja, koji zagazi, pak se malo-pomalo oslobodi i zapliva. Voda ga je nosila poprijeko. Srdar je mahao rukama, i obadao ga petama, i prepliva.
A brodiće bješe odnijela voda. — Sve sam čuja i razabrâ, sve... i za crkvu i za gvardijana! — reče Srdar izlazeći s nategom. — Ja ne mogu više!
u njeko drugo čeljade, i da se sve oko njega skroz izmijenilo, da je manastir mnogo manji, a tako isto i crkva, da je voda oko ostrva široka kao more, a da se oko vode, svud naokolo, nalaze njeki divovi, od kojih strepe čak i sveci u crkvi,
— Dobro jutro, Ive! Jevo čizme i jevo topla voda, a ladnu ću doniti odma! — reče dijete, proseći očima lijepu riječ od Bakonje. — Dobro, moj Butrice, dobro!
Ako zapovidate, voda je tu! — Tako! — reče Brne sjedajući s nategom. Bješe dosta posijedio i izmijenio se za tijeh deset mjeseca.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Jer da postoje reči, to mora, Iz zvuka kad voda kapa — Kad već postoji stas slapa I kapa sveta, slap bora. Od davna li to sluh izdvaja Šum spor — kad kap na kap
Kud skliznu taj svet? Kao da ode Tisom Odronjen, nogom, komad ilovače. Gledamo za njim dok voda ga rastače. Gle — stoji još sve to al s tankim obrisom: Tu je i porta i vrg i sinagoga I neki čudni osmeh mesto boga.
Izvan tebe: sunce, miris, smeh i voda, Neki bistri korak, laki potok, lahor. U tvojoj odaji: samo mrak i štakor. Iza sna, ponekad: štrčiš ko sloboda.
JAVA Na ostrvu Javi šta je moja java Dok mi nebo usijano na ramenu spava I dok okeanska voda čudno plava Pesak sa žala u sebe odronjava.
Vi niste žal ostrvlja kog voda opkoljava I odvlači mu pesak dok se umiljava. I niste znak na mapi što se snom odmotava.
Stajao sam kraj mora: zurio u jedra bela. Svaka mi reka oči po malo odnela. Svaka me voda, teško, ko boljka razbolela. Noću, kraj puta: od zvezda i umora otežao Na panjevima ili u žitu sam ćutao, ležao.
NA NEKOJ PADINI Pesmo, ti si žedna, a protiče voda. Bol je tvoje piće (ono: čega nema). Iz nesreće: ko iz kokosovog ploda Srčeš tužnu hranu što te za svet sprema.
lupa vrelog sunca bradva Prljav od busenja a podoban lasti U grotlo ću prvog kladenca nag pasti Makar me slomila ledna voda na dva. Dan se slomi, ne ja: slazi plava večer. Dok se zemlja hladi — svet nejasan biva.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I opet noću sa planina silaze ludi i voda. U lipovoj kori donose decu. Psi laju po njihovom tragu. I od gladi postadoše kurjaci.
gde mrmore iste priče čađavi lonci puni jagnjeće čorbe i gde u bakraču obešenom o tavansku gredu izgubljeno pevuši vrela voda? „Iščupaj nekoliko dlaka iz glave da ostanu kod mene dok se ne vratiš. Tada ću da ti kažem šta treba da radiš.
bi sedele po topoljacima i slušale kako motka lupa u čamac, kako vršti belutak pod trbuhom pretovarenog čamca i brbori voda. Te k kad Luka vrati čamac i vikne „odoše da dođu“, žene smeju da priđu obali. Posedaju i ćute.
Ne, najpre bi ga okupala. Okupala bi ga... Sela je u korito, voda je pekla, ali nije htela da je rashladi, kvasila je grudi, lice, kosu i leđa, pitajući se: kako je sve to odjednom
Onda je legla, opružila se, voda joj došla do brade: teško i glasno je disala zagledana u nisku pepeljastih mehurića poređanih na površini vode uz ivicu
lice nikako nije mogla da mu vidi, tom željenom znancu što je ponekad posećuje pred san, i kad nije sama u krevetu. Voda se ohladila.
’Hoćeš li da ti pokažem mesto gde su me ostavili?’ zapitao me, ustao i uzeo me za ruku. Bila je pomračina; da nije voda hučala na vitlu, ne bi se znalo da smo na reci.
“ „Nikakav ti čovek nisi. Počeo si da stariš. Vidi Ti se po vratu. Svuda ti se vidi.“ „Brige su ti kao voda: dođu i prođu. Čovek ti je kao reka. Kroz njega mora sve da protekne.“ „Da sam zemlja, progutala bih neke.
Badža, crna kao šubara, skotrljaće se sa ćeramida i kiša će je zaliti, a sa streha će kapati crna voda. „Možete celo imanje da isprodajete, rasturite sve na gajdaše i konje ako vam ne treba, ali kuću moga Vasilija ne
Stiže ga kazna. I božja, i Vasilijeva, i Katina, i Luke Došljaka... ...U bakraču što Visi na čađavim verigama pevuši voda puna svakojakih trava. Već je nekoliko puta proključala. — Mačke jede Roza. Ne videla decu ako ne jede.
Umukni, dok te nisam bacio u mrak! — Ti, guslar... Ućutaše. U bakraču ponovo proključa voda. Anđa uze testiju i doli hladnu. ... — Ječi. Samo se to čuje. — Ćorđe se spotače o Toline noge i sede.
Ni Aćim nije nogat. Šta je ovo, kakvo ovo čudo raste? Ugasi lampu i sede na krevet. Mrak je kao voda tekao njime. Opet je noć i opet je s lampom. Koleno mu je kvrgaVo.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Ti, koji razgovaraš sa ribama, reci mi gde je moja žena? — starčeva tuga kao ledena voda preli dečaka, ali se, ipak, osmehnu i reče čuvaru neka ne brine: žena će se vratiti...
Otkuda ova voda ovde? Malopre je nije bilo! Riblja Glava bila je već na drugoj strani. Od muke dečak zajeca: — Nikada je neću stići!
Trebalo je da i unuci pod njim sede. Starac uzdahnu. Preli ga tuga kao ledena voda. »Ko će sedeti kad ja umrem?« mislio je. Nema dece na salašu.
Od čuda starac zaneme, pridiže se i iz ruku mališana uze čašu. U njoj je, zaista, bila voda. On je s uživanjem popi, i okrete se malom posetiocu: — Hvala ti, ma ko da si! — Ti znaš ko sam! — mališan se nasmeja.
— Voleo bih da vidim ostrvo na kome si se rodio! — reče dečak jednoga dana, a otac oseti kako mu se jeza, kao ledena voda, sliva niz kičmu. — Dalek je put do njega! — pokuša da odvrati dečaka, no ovaj nije bio od onih koji odustaju.
Ko zna koliko je tonuo: trenutak, dva, čitavu večnost? A kada ga je voda izbacila, uzalud je tražio telo svoga sina. Svuda oko njega bile su samo krhotine, a nadohvat ruke stene rodnog ostrva.
Joj, majko rođena! Još i ne izgovori želju do kraja — šiknu voda, a žabac stade gasiti trostruku žeđ. Istoga časa sa dečakova dlana nestade Mersadove kožice. Šta će sada?
Kad uđeš, pred tobom će se razmaći voda i ukazati staza, uzana, preuzana, ali ti ne oklevaj, već je pretrči što brže možeš.
Sapleteš li se ili osvrneš, voda će se sklopiti iznad tvoje glave. Zato trči. Za život trčiš! Tek na kraju staze su Zlatna vrata, a pred njima Majka
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Dečak, ranjen u glavu, leži, možda još živ. Pored njegovih nogu, taj razlomljen krčag; sa česme, voda otiče u tajac. Sima zna šta mu je činiti, probija se kroz obruč, strpljivo, daje znak i žandarmi, brzo, vezuju nizame.
Vratio se da ispuni dužnost; kakvu, nije znao. Slušao je, u hromim noćima, romor voda i gledao u sebe, kao u ljusku: u njemu nije bilo ni nade, ni očajanja; čak ni osećanje krivice koje ga je, tamo u Sremu,
Kao i nekada, Čukur-česma je i sada središte ovog kraja na padini prema Dunavu. Istina, voda više ne ističe, ni česme više nema, ali posetioci koje više niko ne može da primeti dolaze gotovo svakodnevno.
Tama mu se otvarala i on je u njoj bio svoj. Primao je poruke od kamenja i od voda, od vetrova i od urvina, od insekata i od zverki: odavno se već ničega nije plašio jer je sve razumevao.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
- Ta uvek smo mi na njemu! Groblje j' zemlja kôm se hodi, Groblje j' voda kôm se brodi, Groblje, vrti i gradine; Groblje, brda i doline; Svaka j' stopa Grob do groba.
moju dušu njena sen je pala; Bleda i mrtva kao mesečina; Ili k'o svetlost što u katedrali, Po zidovima s kojih kaplje voda, Kroz raznobojna okna, kao vali, Prospe se hladna sa jesenjeg svoda. Glas njezin beše k'o muzika tuge...
svagda; - slična Sudbi, tako i ti, silna, nepomična, Stojiš izmeđ' mene i sveg oko mene; Dok iz suhe stene bije nova voda, I plavi cvetovi iz staroga panja, I sijaju kao u sam dan postanja Sva zvezdana kola sa velikog svoda!
Kao uspomena na pomrle dane, Bleda, i u crnom, javiće se nama. Njen će mirni korak da žalosno prati Šum jesenjih voda. No senka što mrači Mramorno joj čelo - niko neće znati Otkuda je pala i šta ona znači.
- davno, prije mnogo leta, U dan jedan mutni, jesenjski, i mokri, Kad kapaše voda sa drvlja i cv'jeta, I kad mrtvi danak teška magla pokri: Sprovod jedan stiže, hrpa mračnih lica, I u pusto groblje
I duboko u noć zvonio je tamo, Kao glas iz groba promuk'o od bola; A daleko nebo ćutalo je samo, I kapala voda sa drveća gola. O pamtiš li, starče, koga majka stara Tad u strašnoj kletvi spominjaše tudi?
Mirna, i bez pene, Površina šušti i celiva stene; Svod se svetli, topal, staklen, iznad voda. Prah sunčani trepti nad ispranim peskom, I srebrni galeb ponekad se vidi, Svetluca nad vodom.
zaurla samo Susedov stari pas; il' pozno došavši s rada Ispreže ratar plug, i stoku umornu poji; I đeram škripi sve, i voda žuboreć' pada. V. Ilić XCIX JESEN K'o gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja, Na polju Jesen stoji.
Ti si, kao i ja, na julijskoj žezi, Dok žubori voda kraj tebe u viru, Sanjao o sreći, nagradi i nezi, Sanjao o dobrom, zasluženom miru. O!
punim sunca, tamnih vrtova, i bledih statua, i, kao galeb, okupao se u azuru, svetlosti, i mirisu večito zagrejanih voda. Majka ga je često nosila po studenim senkama nekog drveća čije je lišće mirisalo mirisom sna. Nesrećni pesnik!
Zapljuskava, šumi, penuši se voda; Kikoću oblaci, proletnji, prozračni. Petoro sedimo: jedna seda dama, Sa sleđenim bolom, k'o drevna Meduza, I jedna
Ali pljuska dale, penuši se voda, Kikoću oblaci, proletnji, prozračni, A mi ostadosmo na krovu od broda, I opet zgureni, zlovoljni, i mračni. V.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
O preblagi, tihi učitelju, slatka li je sveta bistra voda s istočnika tvoga besmrtnoga! Od tvoga su sv'jetloga pogleda uplašene mrake iščeznule, od tvoga su hoda sveštenoga
Popa, Vasko - KORA
zuje Na vlatima tišine (1951) SPISAK PATKA Gega se prašinom U kojoj se ne smeju ribe U bokovima svojim nosi Nemir voda Nespretna Gega se polako Trska koja misli Ionako će je stići Nikada Nikada neće umeti Da hoda Kao što je
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Onda se otvaraju brane, načinjene u tim nasipima, a voda reke se izliva i plavi svu Okolinu. Kad pokrije sve plodno zemljište pored reke, a još uvek pridolazi, onda se njen
„Kad dostigne svoje najviše stanje, voda počinje da opada, a ogromno jezero koje se stvorilo nad dolinom Nila stane se sužavati dok se, naposletku, voda ne
stanje, voda počinje da opada, a ogromno jezero koje se stvorilo nad dolinom Nila stane se sužavati dok se, naposletku, voda ne vrati opet u korito reke, ostavljajuću za sobom plodonosni talog koje obećava bogatu žetvu.
Na površini tog prostora koprcala se već po koja riba. Kako se alov sve više približavao obali, a tu voda bivala sve plića, broj riba koje su se pojavljivale na površini bivao je sve veći.
So se raspala u vodi u toliko sitne deliće, da ni naše oko ne može videti. Ali ostavi ovaj ćup koji dan na suncu, voda će iz njega nestati, ispariti, kako se to kaže, a u ćupu ćeš naći so u istoj onoj količini u kojoj sam je u ćup sasuo.
A viđamo ih i u obliku kiše, slane i snega. Tako se voda pojavljuje u kvalitativno različitim oblicima, prelazeći iz jednih u druge“.
Tako je i bilo, ali ne bez natezanja. Pokazalo se da se precurela voda pri zaronjavanju krune u nju ne može tačno izmeriti uvek precuri po koja kap više no što bi trebalo, a svaka kap bila je
Glavnu njegovu česmu, odakle se ta voda dobiva isključili su Rimljani još lane, tako da je taj oluk prazan i suv. No sada, kada su Rimljani ušli u varoš, oni će
Oni su u stanju da satima hvale latinsku knjigu u koju nisu ni zavirili, da govore sve dotle dok kupcu ne pojuri voda na usta i kupi knjigu kao gladan mastan zalogaj, ne pitajući više za cenu.
“ „Evo, vidite u čemu je stvar! Već Toričelijev učitelj Galileji opazio je da se voda može šmrkom crpsti samo dvadeset rifova visoko. Toričeli se zapitao koliko visoko se može živa takvim šmrkom podići.
je kroz prozor prvog sprata svoje kuće dole u dvorište u čabar koji je stajao na tlu dvorišta i bio napunjen vodom. Voda se pope iz tog čabra i napuni moj ispražnjeni recipijenat. Zato ga odnesoh u treći sprat kuće, a cev produžih donde.
Zato ga odnesoh u treći sprat kuće, a cev produžih donde. Kad je sve bilo gotovo, voda se pope i u treći sprat. Smestih svoj recipijenat u četvrti sprat i ponovih svoj opit.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
čini mu se: da će svakog trenutka ugledati anđele kako izleću iz gustih, visokih šuma i sleću na zelene, cvetne obale voda.
uf... uf... f... f... f... Pa se stresa kapetan Fikus, mokar kao amrel, i skida mekintoš sa koga se sliva voda i pravi barice po patosu. — Iznesite mekintoš, čoveče Božji, iznesite mekintoš.
On se, veselnik, uvek prvi budi. I sa grana žalosno kaplje, a sa krovova teče prljava voda, i kapi stalno dobuju po crnom krovu od smole i zasipaju, prskaju i miju prozore koji se već belasaju. Sviće...
I voda me zanese pa mi se učini kao da se sve sa mnom na obali kreće za rekom, i da ne bih pao pogledah u nebo. Niski, sivi o
A kad sam legao, kiša je pljuštala. U limenom žlebu, na zidu pored moje glave, gušila se voda. I meni se činilo da se onaj mutan, žut i prljav mulj ruši pravo u moje srce, da ga plavi, da ga davi, da ga guši u onom
Onda se ponova vratila, opet ukvasila metlu, iz koje pocuri voda, najpre krvavomutna, zatim sve bistrija. I kad se to svršilo i stala teći samo bistra voda, i pogled se njen razbistri.
I kad se to svršilo i stala teći samo bistra voda, i pogled se njen razbistri. Tada se povuče kod istog onog zaklona starinske kuće i nasloni na zid, odakle se tek usudi
da zavapi: „Aoj, Bosno, sirotice kleta“, i baš mu tu sentimentalne suze silno potekoše, kao kad posle strašnoga pljuska voda na oluke pojuri.
Kao voda što ključa u kazanu tako klokori i tutnji oko nas na svežem junskom jutru. A zatim mi podižemo glave iza niskog prirodnog
— Kako ništa? — Ništa, ete. Ka’ da sam na Plevnu juriš’o. — E mora biti voda ne valja, drugo ne može. — Voda, nevoda, gazda-Iko, tek nije trgovački. — Kako nije trgovački? Bez uvrede!
— Kako ništa? — Ništa, ete. Ka’ da sam na Plevnu juriš’o. — E mora biti voda ne valja, drugo ne može. — Voda, nevoda, gazda-Iko, tek nije trgovački. — Kako nije trgovački? Bez uvrede! — ljuti se Iketa.
I tek posle toga smiri se i vazduh i voda i nebo i zemlja, te se u tom miru Gospod odade brigama svojim na koje se nikad više ne potuži ni svetome Petru niti
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
pri dnu slijepih zidova u ljetne se dane izlijevala potokom iz te građevine u mutni plićak luke prljava crvenkasta voda u kojoj su se strojile kože; mi djeca zamišljali smo da to u niskom zdanju bez prozora kolju maurske džinove.
Na obodu pladnja bila je mala ručna pumpa kojom se voda, jedanput salivena odozgo, dala opet potjerati gore u posudu kroz tanku cijev pričvršćenu uz jednu od onih triju
je najveća dobrota: kad vidiš da je već sve uzaludno i da je za sve već kasno, dignuti ruke od čovjeka i pustiti da ga voda nosi kud ga je ponijela, ali mu ne uskratiti svoju ljubav, svoje saosjećanje.
Čisti larpurlartista osjećanja!” Htjedoh da isplivamo iz tih tugaljivih voda. Svrnem u ležerniji ton. No možda je prelaz ispao malko prenagao. — Recite ma nešto, fra Anđelo.
Mediteranom!... Ta je li moguće da je to uvijek nova, nerabljena voda — odakle bi tolika!, — ili one iste, već jednom upotrebljene količine, u besprekidnom krugu, kroz kanale i izljeve
A ponajčešće, poslije tolike borbe, u zločinom plaćenoj ampuli — bila je najobičnija sterilizovana voda!... — A zašto baš sterilizirana? — E, zato!
u čemu, ni u najmanjoj stvari ne moći biti indiferentan, nezainteresiran: Nikad ne moći reći: neka ide kako hoće, neka voda nosi! Ništa ne moći prepustiti slučaju, vragolastom, ćudljivom, invenciozom, iznenađenjâ punom slučaju.
To je kratak predah istrapljenom mesu. A onda, u dnu bunara, zagrgolji opet vrutak crnih voda. O, dobro poznam mehaniku bola!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Batali, čoveče, sav sam gola voda. Idem da vidim je li žena što spremila za ručak — odgovori drugi, za koga nije bilo sumnje da je Pera pisar.
Ej, jadniče, kako si se namučio! Đurica se žudno dohvati vrga, i da mu baba na polovini ne odujmi, iskapio bi sve. Voda ga doista oporavi, te odmah diže glavu i plašljivo zapita: — Kamo Vuja? — Sad će on doći, ne brini ti.
Išao je brzo, grozničavo, dok ne dođe do poznata mu izvorca, iz koga se slevaše hladna planinska voda preko lipova luba. Napi se bistre vode, umi se, i to ga povrati. Stade da misli hladnije i odmerenije. Kud će sad ?
Sve oživelo novim, svetlijim, veselijim životom, i bilje i životinje, pa i voda po bistrim planinskim rečicama veselije žubori i šapuće pesmu nove sreće, novoga života...
Pred Đuricom se samo pretvarao da nije ni znao za njen dolazak. — Koja te voda donese ovamo, Julo ? — viknu on, kad je opazi. — Eto nam sad, pobratime, društva....
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad carević to čuje, povrati se natrag, uzme maštravu pa natoči vode i uspe mu na glavu. Kako mu voda pospe glavu, u onaj mah prsnuše alke oko vrata, i sve gvožđe koje je Baš-Čelika držalo.
Onda starac uzme bajagi kamen, a on uzeo komad taze sira, stisne ga u ruci dok iz njega poteče voda. Div se začudi tome, pa mu reče: — Kad si taki junak, hajde sa mnom u pećinu.
Tako išli, išli ravnicom i brdom, preko polja i livada, preko voda i šuma, dok došli na prvo raskršće. Tu se dogovore da krenu svaki svojim putem.
Išli dugo, išli, i kroz gore i kroz dole, i preko polja i preko livada i voda, dok jedva jednom stigli u treću carevinu. Kad tu, al̓ dvori carevi veliki i gadni, i kraj dvora velika štala.
čuvaj kuću i radi o koristi, oca poštuj; i evo ti ova bočica punana vode, drži je pri sebi, a kad vidiš da ti se voda u njoj zamuti, znadi ondar da sam ti poginuo. Ovo izreče, te otlen svoj put.
Vezirović se začudi kakva je to ta čudotvorna voda, te zamoli slugu da mu dâ da se i on napije; ali mu sluga odgovori: — E, ne mogu ti dati. Ova je voda veoma skupa.
Ova je voda veoma skupa. — Pa neka je! Platiću ti. Ostavio mi je babo, hvala bogu, dosta mala i para. Imam, hvala bogu, oklen
Kada su bili kraj jezera, ne može se pristupiti od smrada: voda izbacila mrtvu aždahu, pa se usmrdila i ucrvala. Oni se začudiše, a sluga će: — Ne čudite se, tu sam aždahu ja ubio,
talpi, pa kad dođe na sredu, pogleda i s jedne i s druge strane, i vidi ispod nje gde u jednom velikom kazanu ključa voda, i u njoj se kuvaju ljudske glave, a orlovi ih odozgo čupaju.
Idući tako, dođe na jednu vodu, pa počne vikati: — O vodo O vodo, prenesi me! A voda ga upita: — Kuda ideš? A on joj kaže kuda ide.
A voda ga upita: — Kuda ideš? A on joj kaže kuda ide. Onda ga voda prenese, pa mu reče: — Molim te, brate, pitaj usuda zašto ja nemam roda u sebi.
Onda ga on zapita i za vodu: — Šta bi to bilo da ona voda nema roda? A usud mu odgovori: — Zato nema što nije čoveka nikad udavila; ali ne šali se, ne kazuj joj dok te ne
Petković, Vladislav Dis - PESME
Dok mi venac snova moju glavu kruži. Kao stara tajna ja počeh da živim, Da osećam sebe u pogledu trava I noći, i voda; i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava K'o jedina pesma, jedino otkriće; Da osećam sebe u pogledu
IDILA Reka teče mirno, blago; voda blista; Sunce sija, zvono lupka, ovce pasu; Povetarac lako gazi preko lista; Odmara se i sam vazduh u tom času.
Na ivici od obale čovek spava: Lepo momče, lice sveže, crte zdrave; A već dole vir je dubok, voda plava; Ribe male lova traže, izlet prave. Čobanin se tako smeši milo, bono! Šta li sanja i kog gleda sada u snu?
Šta li sanja i kog gleda sada u snu? Ovce pasu, mirno idu; lupka zvono; Sunce sija, zemlja pucka... voda pljusnu. Nebo ćuti, zemlja ćuti, mir svud vlada; Sve je nemo, tiho, večno, nigde glasa; Sve beskrajno, nedogledno, kao
zemlja ćuti, mir svud vlada; Sve je nemo, tiho, večno, nigde glasa; Sve beskrajno, nedogledno, kao nada, A čobanče voda nosi bez talasa. Od iskoni, od vekova se postoji.
A zbog greha što učini reka ista, Sunce sija, kao i pre, toplo, blago; Povetarac lako gazi preko lista; Ovce pasu, i voda se tako blista.
Svud mrtvo more, svud nigde ničega; I spava voda, i nema promena. Nema promena. San jednak, kameni Spaja sva mesta sa predelom nada.
1914. PROLEĆE 1915. GODINE Opet nam je zemlja teška k'o tamnica, Pomrčina gusta nasred grudi leži. I varoš i voda, brdo i ravnica — Sve je jedno danas, sve grobovi sveži.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Međutim, kada sam doplivao blizu brane, užasnuo sam se uvidevši da je voda porasla i da me brzo nosi. Pokušao sam da pobegnem ali je bilo prekasno.
Pokušao sam da pobegnem ali je bilo prekasno. Na sreću, uspeo sam da me voda ne odnese jer sam se uhvatio za branu obema rukama.
Morao sam da pobegnem od mlina, kome sam bio licem okrenut, pošto je struja tamo bila mnogo brža i voda dublja. Bilo je to dugo i bolno iskušenje i skoro da me je na kraju izdala snaga, pošto sam stalno bio pritisnut uz
Po završetku svih govora i ceremonija izdata je komanda da se pumpa voda, ali iz cevi nije potekla ni kap. Profesori i stručnjaci su uzalud pokušavali da pronađu u čemu je problem.
Kada sam ugazio u reku i oslobodio cev, voda je pojurila iz nje i pokvasila mnoga nedeljna odela. Ni Arhimed (Archimedes) koji je trčao go kroz Sirakuzu i iz sveg
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Jednog dana, mesto Džejn, ja je nazovem ”Minehaha” iz ulice Kortland. - Minehaha, voda koja se grohotom smeje! - uzviknu Bilharc, gde si pronašao to ime, ti kukče iz ložionice?!
Znao sam to još onda kada sam kao pastir u Idvoru učio da se dojavljujem kroz zemlju. A zašto voda ili čvrsta i teška zemlja bolje prenose zvuk od vazduha?
Teške, nestišljive materije kao voda, metali, ili čvrsta zemlja, imaju neuporedivo veću kinetičku i elastičnu reakciju nego vazduh, i zato prenose mnogo
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
neko od one trojice beše nadvisio bakru; stoga je ona morala svoju postaviti sa strane, na dva kamena, i čekati da voda uzavri, pa da najedared uspe brašno. Para se sa dna silom podizala i klokotala, vrhom prodirala i prskala.
Te noći izlilo se dažda da ga je bilo doista za celu godinu. I u njihovu kućicu prodrla je i navrvila voda. Propustio krov, te je kapalo na sve strane.
Nekoje kaplje gasile su žeravicu što je pod zapretkom tinjala, i pušile se lugom. Digoše se kad je voda do ispod njih doprla i slamu smočila. Po običaju moljahu jutrenju iščekujući željno dan. Zorom je tek rosilo.
S drugima i njih odvedoše u obližnju konobu. Putem sa svih strana piskala je voda i dosizala im sve do gnjata. Otvoriše vrata. Svetlost dana još nije bila jaka da prodre tamu. Užegoše sveću.
Po konobi plivalo je suđe, trupići i daske, i sve je oplimalo u vodi. Trebalo je grabiti i probiti odvodne jarke da voda napolje izbije i salije se u oveću jarugu.
Kad su izašli iz konobe, još je dan bio mutan, ali nije padalo. Po putevima ustalile se mlake, a nizbrdicom voda dere. Sa krovova kaplje, rekao bi kiši. More se do nadaleko zamutilo, kao reka kad nabuja iz čestih oborina.
Prevarila se: bilo je mokro, pa posao nije išao za rukom. Sa maslinovih stabala, čim bi ih se dotakao, padala je voda, a zemlja je bila tako glibava da si je mogao mesiti. Masline su, kupeći ih, gazili. Župan ustavi radnju.
Antica mu htjede pomoći, no on se usprotivi, veli: „Sam ću još danas!” Brodica juri kraju, voda što kaplje s vesala odbljeskuje se u suncu, pučina dršće u sjaju, — a ona se sneveselila; prignula se na jednu stranu
Ne znam, ali čisto osjećam kako mi plamen udara uz obraze.. . Poganluk, pa eto! — završi. Preko pune vučije voda se zaleva, a oni još stoje. —Gledaj tamo zgode!
Milivoj zažele da pređe preko rečice, da svrati u zaselak. —Ej! —javi se dečacima. — Može li se preći voda? —Izuj se, pa možeš! — odgovori jedan od dečaka čisto srpski, i svojim plavim očima mirno ga pogleda.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Navešću samo tri primera. Kad lepa Todora zahvata vodu, voda momi kanda sama kreće u susret, a nad njom soko krilima maše ili, još lepše, veje: Lepa Toda na vodu doodi, Sama gu
kanda sama kreće u susret, a nad njom soko krilima maše ili, još lepše, veje: Lepa Toda na vodu doodi, Sama gu se voda zavaćaše. Više Tode siv sokol vejaše.
iskaz „osećam sebe kad gledam u trave i noći, i vode“ dobio preokrenut izgled „osećam sebe u pogledu trava i noći, i voda“.
uglačanih reka, nebesa što silaze u jezera i pesme što kroz dušu otiču do davnih predaka (do seni umrlih što ih voda čuva) – sve te slike čudesno je okupila pesnikova uobrazilja prema njihovoj simboličkoj srodnosti.
Oponirano vuku, koga skrivaju (štite) kućni prostor, noć, tama i vlaga (voda) – sunce dolazi s danom i oličenje je svetlosti i ognja.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Iz čaršije, sa česme pada voda. Na studenom i mutnom obzorju izbio mesec, i jedva probijajući kroz vlažne oblake, osvetljava celu varoš i okolna brda
ocem slomljena ćerka pristala na žrtvu i vraća se nazad: „Brzo pređe česmu i fenjer, koji je mutno osvetljavao oko sebe. Voda je sa česme teško padala.
U reci je voda „zamrtvljena, a sva mračna, mili i preko brvna, jaza, kao pri kraju svoga korita, valja se i nestaje u kao neki ponor”.
Tamnici kritičari odlučno odbijali pre kao besmislene nego kao nerazumljive: Da osećam sebe u pogledu trava I noći, i voda; i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava Ko jedina pesma, jedino otkriće; Da osećam sebe u pogledu trava.
koji je inače s primetnom naklonošću pisao o Disu, svejedno za iskaz kao što je „osećam sebe u pogledu trava i noći, i voda” kaže da nije ništa drugo nego „hotimična dvosmislenost , nesmislenost i tražena mističnost”. 227 A što je Dis 1911.
urvinama, rušeći se u doline, u velike, mračne osenčene padine, gde su se razlivale u jelove šume, pod kojima je kao voda, kad poplavi, širila se visoka trpva, rastući preko panjeva, kamenja, potoka.
Brzo kao što se i voda nad Aranđelom rasklapa i sklapa. Miloš Crnjanski radnju romana, život i sudbinu likova odveć često vezuje za vodu da
Jer, i to bi bio drugi moment, pod otvorenim nebom a nad vodama, ili pored voda, lako se postiže odražavanje ili ogledanje.
347 I nešto malo dalje: „Napolju je zavijao vetar, pun laveža pasa, i šumela je voda, koju je on čuo, neprestano, pod prozorom.
senka, da se na nju nogom stane, strah da je neko ne zazida, zaziranje da se posmatra sopstvena senka dok je nemirna voda lomi, i tako dalje. Senka - i odraz u vodi, uopšte ogledanje - ide u najstarije i najraširenije književne motive.
U poslednjim podvučenim rečima Vukovo oko ispunjava isti pejzaž kao bolesno Dafinino oko: žuta svetlost sa razlivenih voda, pesak i vrhovi drveća.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Miloje popio onako kako to rade pravoslavni seljaci: nagao je lagano i gutao gutljaj za gutljajem kao što se pije hladna voda.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
već danas, A pri ovoj hajci računaju na nas, Na uvrede one, bole srpskog roda — Ali stan’te malo: krv još nije voda.
A kad zima stegnu jača, Vetar, ciča, nepogoda, Ona mišlja: šuma j’ svača Kâ i vazduh, kâ i voda. Neznalica mislila je: Ima šume dosta svima! Al’ je šuma spahijina, A on ne zna šta je zima.
Mnogo puta na „Starmali“ naiđe i suša, Pa se mleko (ili voda) u pesmi progruša; Al’ čim dođe tvoja „Šetnja“, il’ s desna il’ s leva. Publici se brk nasmeši, pa niko ne zeva.
Miljković, Branko - PESME
budim jer će se probuditi drukčija i nova uzalud je budim jer njena usta neće moći da joj kažu uzalud je budim ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa uzalud je budim treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku.
A nema ljubavi, dokaz je ova obala i ova voda. Trunu ostaci ukletoga broda Kraj vatre kojom ne hrane se dani. H IZMIŠLjANjE SVETA Kraj vatre kojom ne hrane se
SMRTI HRONIKA Prvoga dana pomreše ptice i zmije nastaniše gnezda i vetrove Drugoga dana ribe izađoše iz vode i voda oteče prazna Trećega dana šuma je pošla prema gradu a grada nigde Četvrtoga dana sazidaše ćele-kulu od lobanja i
Opora noći mrtva tela, mrtvo je srce al ostaju dubine. Noćas bi voda samu sebe htela da ispije do dna i da otpočine.
da uspavam tu reč budnog mraka koju ne može urazumiti nikakva pesma koju ne može ni zemlja upiti ni vatra izmeniti ni voda odneti! Ja imam svoju noć, ali u kakvom mutnom kamenu ja sam zamenio svoje srce za tešku varnicu?
Krakov, Stanislav - KRILA
plećima, sem teške ratne spreme, Vukli su i svu toplotu julskog dana, koju su neke duge krstarice iz dalekih tropskih voda donele kao strašnu istočnjačku bolest.
Svitalo je. Šume su u magli bile plave kao začarane. Po klancu plivaju duboke senke. Hladno je od njih. Voda skače nesmetano preko stena, huči, penuša se. Samo je u virovima mirna kao zenice.
Niko se nije odzivao. Goli je pogledao stidljivo svoje mršavo telo, i zagazio u hladnu vodu. Stresao se. Voda je podizala uvis duge malje, od kojih mu noge izgledahu kao obrasle mahovinom.
Ustavljeni vojnici se podigoše, i počeše skakati sa kamena na kamen. Voda je veselo nosila golo mršavo telo. Spaseni rak se radovao pod kamenom.
Uzaman je oficir vikao. Vojnici su bežali kao pomamljeni. Jurili su kroz vrbe, i skakali preko reke. Voda je izbijala uvis mlazevima oko njinih nogu. Kuršumi su jaukali kroz prestravljene vrbe na obali.
Više šuma je izgrevalo letnje sunce, daleko pozadi među kamenim obalama crnila se duboka voda jezera, a po poljima, praćeni šibom zrna i praskom šrapnela, vukli se poslednji izne mogli begunci — ranjenici.
A sada su vojnici bili grozno žedni, jer su granate, odjednom poludele, pobile celu komoru sa bakvicama. Voda se donosila izdaleka. Prošao je dan kao i raniji, i pala je noć. Žbunje je na mesečini pocrnelo.
A kroz oči Duškove kao da prolaze sluđene slike juriša i klanja. U jaruzi gaze sada močvar, i voda klokoće pod nogama, Zvizne i ovde pokoji zalutali kuršum. Primiču se sve bliže.
Polomljeni kosturi su lomili žute trske u Pinskim baruštinama, uz praskavi šobot voda na koje se vraćalo izbačeno blato, i uz plašljive krike divljih patki sa crvenim kljunovima.
Njene rasprštale podšišane kose dirale su ga po licu. Duško se izvio i ispravio. Po podu je bila ispljuskana voda, a po stolicama njino bačeno odelo.
Kraj reke su bile kujne n stene su pocrnele od dima. Na drugoj obali su bila oborena stabla. Voda je hučala i penušala. To je bila vesela zimska pesma.
Na potoku se ukazao oficir, i voda je pljuštala uvis oko nogu njegovoga konja. — Evo ađutanta, zavikale su veselo komordžije.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Zalud ga ubeđujem da me tu fakt zanima. Pokatkad voda, kojom svakoga jutra peru brod, okvasi nam potpuno noge. Tada se seda Vuijevljeva kosa nakostreši od srdžbe i on larma
To behu duga niska ostrva u produženju jedno iza drugog. Ćutljiva voda bila je između njih kao zaspale reke. Bregovi ostrva, ogledajući se u vodi još obasjanoj suncem, koje samo što nije
žižice, sve što bismo našli u džepu, a što bi oni posle ređali po svojim pirogama, odakle bi, i pre no što se sva voda slije sa njih, počinjali novu pesmu u horu.
S vremena na vreme pojavi se njegova crna glava, da udahne vazduha, dok se sa tvrde, kovrdžave, i masne kose voda odvaja odmah kao od nečeg tuđeg i stranog. Jedva uspevam da mu dokažem da kašičica nije važna i da moramo poći.
Da im ne smetaju, svoje toge obavili su oko grla. Ja sam se osećao neobično srećnim što sam nasred reke čija se voda naglo i neujednačeno sustiže, razbijajući jedan svoj talas na drugi, između šuma čija je razbijena i raščupana slika
Iskrcasmo se pod samu ivicu šume. Vazduh je, iako bez sunca što bije u teme, još uvek topao, a voda samo neznatno svežija. Nekoliko derana, u pirozi, i do prsiju u vodi, love ribu razmahujući četvrtastom mrežom.
sveće, neke smese načinjene od svega čega se mi gnušamo; da je ono što mi volimo ovde često sumnjive čistoće; da se ovde voda ne sme piti; voćka jesti ako je nepoznata, jer ono što vari stomak crnaca može da otruje belca; da je sve vruće,
Civilizacija se ne hvata njihovog duha kao što se voda ne hvata njinog ozetinjenog tela. Kraj samih bengaloa, oni su u svojim kolibama ostali isto tako primitivni kao i
Ćupe su džinovske i jedinstveno išarane. Voda se sliva niz obline kanarisa i niz savršeno naga ženska tela. Iz korena njihovog trbuha, čak do grudi, rascvetav a se
Žene upotrebljavaju kanarise neobično velike i šarene. Šaljemo ih po vodu. Kako je voda tu, pokrivena gustim zelenilom, mnogo ptica leti nad ovim seocetom.
Sve je vruće. Ovde je sunce neprijatelj, voda neprijatelj, voće neprijatelj. Sledujući primer Libanca, koji tvrdi da voda, samo ako teče, ne može nositi bolest, ja
Sve je vruće. Ovde je sunce neprijatelj, voda neprijatelj, voće neprijatelj. Sledujući primer Libanca, koji tvrdi da voda, samo ako teče, ne može nositi bolest, ja zamačem glavu u svaki potok preko koga prelazimo, i pijem mnogo i slobodno.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Taman ja žudno nagoh grdnu tikvu, a ono bljunu voda na me, šator mi pade na glavu, ja upustih tikvu; bio sam sav poliven, a ostadoh žedan. Šta se desilo?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
P’onda ode, p’onda ode Putem vala, strujom vode, Izgubi se tako brzo, Odnese ga voda mutna; Iz tvog oka suza kanu, Kao neka tužna slutnja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ I ovaj grešnik krene. Sumnjam da se i jedan čitav iz toga voda vratio natrag. Na kraju nam napomenu da je za Miloša mislio da je neki bugarski vojnik koji je došao da ga iznese.
— Zvao ga čovek, pa kvit. Šta vam je naredio? — Naredio mi da sa vojnicima svoga voda uklonim onu žicu po svaku cenu, da nam ne bi sutra pravila smetnje.
Pokušavao sam bajonetom da kanališem i odvodim vodu. Ali to sam radio više iz duga vremena, jer je voda pridolazila sa svih strana i bilo je nemoguće odvratiti je.
Zatekao sam potporučnika Bojovića gde se naslonio na jednu stenu i spava, a odozgo kaplje voda na njega. Probudio sam ga. On se naljuti: — Baš me briga što si došao!... Zašto me zbog toga budiš!
Onda nastaje s one strane jedno stotinu metara ravnice, pa se odmah diže brdo. A na tom brdu voda je izlokala zemlju, pa se na padini prema nama smenjuju naizmenično rebra i uvale.
Mitraljez kao da zavrišta. Druga četa je prelazila. Na reku se sručiše razorne granate haubičkih i poljskih topova. Voda je ključala, a zemlja je prštala. Vojnici padali. Granata izbaci nečiji trup iz vode. Ugledao sam komandira druge čete...
Ovo mi se učinilo bolje, jer bi me, idući padinom brda, primetili. U prvi sumrak obavestim šapatom vojnike moga voda. Ali kada pade mrak otpoče paljba, te ne mogah da se izvučem. Jedan od mojih jeknu, i slomata se niz kamenje.
Bugari okretoše leđa. Vatra poče da malaksava i za trenutak se utiša. — Hajde! — doviknuo sam vojnicima svoga voda. Nečujno, kao mačke, vukli su se vojnici preko onog kamenjara. U podnožju brda sakupili smo se. Zvezdana noć...
Pitao sam se onda neprestano šta li će biti sutra, kad svane dan. Tamo desno, kod onoga voda, otpoče krkljanac. Opet raketle... Ja samo osluškujem, neće li se pucnjava pomeriti unazad?
Šta je posle bilo? — Pristigao je, dakle, ceo puk, i sad su se vojnici razmestili levo od moga voda. Uspostavljen je streljački stroj. Kada je svanulo, otpočela je artiljerija. Gađala je i naša.
— Evo, to je taj merzer — komandir iziđe do vrata. — Gde udari? — Pozadi drugoga voda — začu se glas odozgo. — Dojadi nam. Ali, presešće im.
Posao joj odlično ide.“ A oni znaju da krv nije voda... A ovaj se rat, kao za inat, odužio unedogled. — Znaš... žena je ka mazga — objašnjava čiča Danilo, rezervni kapetan.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Pre bi dosad voda gromovi sevala, Slavujevim glasom sova propevala, Pre bi sunce zraka lišilo se svoga Dosad nego Ana obljubila koga.
Jedno mjesto zeleni se usred gustog hlada, Okruženo sa tri strane kao svodom grada; Odovuda pod zaklonom bistra voda šušti, Tu i onde s grana dole kao kiša pljušti; Ništa se tu vid'lo ne bi — takva je tma mraka — Da dve luče ne ulaze
Jao! Jao trista puta! Pala nam je, pala kocka ljuta; More zala ov’ je svet! Ledi vatra, zrak, i grom, i voda, Zveri, zmije, gad od razna roda, Često vek nam čine klet!
Proja mi pada na znoj i voda slađa, Milenko, Neg’ tvoje tebi poslastice stranim sa vinom. U sreći Ne ponesi se! Naplotak jedan iz blata, u blato
Kako bolni jatama speše, Bolesti leče s’ jedne, druge da žertva budu. Brda iz starih jošt jednako kulja celitelna voda, Ljude, ah, svaka godina druge vodi.
Ljupko čamac brodi, zefirom ga volna talasa, Providi s’ bistra voda iskrenom ravno srcu. Mimo čamca lete smejuća se vesela brda, Bregovi grdni lete, divno pozorje oku.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
vilu, pa povadi' sablju iz korica i podviknu grlom junačkijem: „An banga batalijun gitara jorda Banja Luka, Kadina Voda, Bronzani Majdan sema pirden! Batalijun! Batalij-u-n!“ Ječe, ljudi, gore i gudure — od stra'ote se božje ćuteći ne mere.
— Meni je svejedno. I ti si bradat — reče Simeun, pa ga u'vati za bradu i stade vodati oko kotla. Voda ga i čata baš kô na vjenčanju: „I Bradara rodi sina, Manuila...“ — Da tebi, Gavro, nije počem teško?
at (hat) — dobar konj babina uka — olujno vreme kad krajem marta udari sneg badanj — „veliki šuplji trupac kroz koji voda pada na vodenički, mlinski točak“; drvena kaca bak — bik balija — prostak (pogrdno za bosansko-hercegovačke
Bojić, Milutin - PESME
Kameno mu srce ne oseća više Sunce što obesno gori vrh planina, Sunce što iz voda drhtav uzdah siše I kô paru penje do plavih visina, Sunce što blešteći na zapadu trne I rasipa jaru i u krvi
Sunce što blešteći na zapadu trne I rasipa jaru i u krvi grezne, U svom sjaju gordo silazi u bezne Dok se pokraj voda svele vrbe crne.
'' Mačevi dački, sekire Japoda, Legije rimske i horde Tatara, Ili vitezi s vizantijskih voda, Krvavili su ova polja stara.
Zar ne osećate iz modrih dubina Da pobožnost raste vrh voda prosuta I vazduhom igra čudna pantomina? To velika duša pokojnikā luta. Stojte, galije carske!
što se Svršava novim poljupcima, da je To usklik žudi koja večno traje, Pesma usana što se krvlju rose I preko voda čežnju strasti nose, Kupeći sunca i cveće i kraje, Žud ludih noći kada razum staje Da spuste tebi na usne i kose I
Nastasijević, Momčilo - PESME
TRUBA Šta vredi plavetno nebo, i zumbul i devojče i laste let. Negde zàpeva truba. To iza gora i voda lelek je rušne seljanke. Rod smo. Kad umre čovek, i moje srce rušno je.
U stadu mu jagnje ja. Vodi me stazom tvojom U tihi dol svežih voda. Stena mi je večni Bog, I lug cvetni moj vrt, I sveži mi smokve hlad Kad podnevni peče žar.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Sa kapije se upadalo i išlo kaldrmisanom putanjom. Ispred kuće bio visok »ćutuk« i česma sa koje je voda tekla i sveže padala i natapala baštu.
Da onako, kao pre, mirno, ograđeno, sigurno, njihova kuća stoji. Voda sa česme da sveže, slobodno žubori, pa da je baba sprovodi po bašti, da baba švrlja po dvorištu sa mirnim, istina
A nikoga po čaršiji, ćepencima. Samo sproću, gde je hladovina više vade, po kojoj od žege presušila voda jedva mili, metnuta vrata dućanska. Na njima izvaljeni, raskopčani, po nekoliko komšija sede. Puše.
Zato samo, kao pribirajući snage da uđe u kuću, ostaje do česme da stoji, odupire se o direk, sluša kako voda teče, pada.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(SEZ, 13, 1909, 370). Sok iz korena, ili zejtin na kome je koren ispržen, sipa se u obolelo uvo (SEZ, 17, 118 ud). Voda u kojoj je potopljen koren p. lek je od srdobolje (SEZ, 19, 216). Voda u kojoj su bili p.
Voda u kojoj je potopljen koren p. lek je od srdobolje (SEZ, 19, 216). Voda u kojoj su bili p. i dukat leči žuticu (GZM, 4, 152); sok sa žumancetom vodenu bolest (іbіdem). Od p.
B. se baje oko bolesnog mesta (ŽSS, 329; SEZ, 16, 275); čisti se prilikom vračanja, voda (SEZ, 17, 1911, 578); prilikom setve meće se u seme (іbіd., 14).
Inače je l. lek od dalka (voda u kojoj je l kuvana, ŽSS, 284); semenke samelju i piju u vodi oni koji ne mogu da mokre (G3M, b, 1894, 801).
U narodnoj medicini v. ima veliku primenu. Voda u kojoj je njen plod i koren kuvan ili potopljen pije se od vodene bolesti (ŽSS, 308; 309; GZM, 4, 164); takođe i rakija
Naročito jako dejstvo na rašćenje kose ima sok dobijen uoči Đurđevdana (ŽSS, 117). Rašćenju kose pomaže čak i voda od kiše koja se na l. zadržala (GZM, 6, 1894, 656).
Ima i pojedinih svetih primeraka. Dobrovska voda, izvor u blizini Resna, koja uživa poštovanje i biva posećivana nedeljom, izvire ispod jedne stare v.
Demonima se, s jedne strane, prinosi žrtva (pogačica, vino, voda, so, cveće), da bi se odobrovoljili i sa njima načinio savez, ali u isto vreme, kao da ničega nije ni bilo, oni se
Trojanović, Vatra, 77). U pripoveci »Noćilo, Ponoćilo i Zorilo« (upor. Sofrić, 124) raste j. u donjem svetu. Voda u kojoj je iskuvana j. kora pije se od zubobolje (SEZ, 48, 546), i, kroz četrdeset dana, od groznice (ŽSS, 283).
Srb., 638). Upor. i GZM, 6, 371; i 19, 320. Mezgra od jasike privija se od opekotina (ŽSS, 274). Voda koja ispišti iz jasike kad je na vatri, sipa se u uvo onom koga boli uvo (іb., 318). U kuvanom lišću od j.
Na Božić ujutru okiti se k. kladenac ili bunar sa koga se voda donosi (Karadžić, 3, 1901, 65). Njime se kiti glava pečenice o Uskrsu (SEZ, 19, 45), i prilikom svadbenog mirenja (іb.
ne očisti, inače će se dobiti vrućica (SEZ, 17, 537); bakrač u kome je pređa parena, i sudovi u kojima je donošena voda za parenje, moraju se oprati u devet voda (SEZ, 32, 133). Deca ne smeju dolaziti kod rupe gde se k.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Čekajući misli na žedno blago, a osobito žao mu kobile. Lokve, gdje se voda između stijena sakuplja, bezmalo presušiše svugdje, pa sada i blago moraće se pojiti vodom snježanicom.
Iznese iz jame, kao i juče, saleđena snijega i postavi ga na nagnutu ploču, nad pištet, i čeka da se voda sakupi. Nemirno pogleda na sve strane, a kad opazi Mašu gdje prema njemu ide, čisto se strese i nešto zaigra u njemu.
Gledaj, išarane stijene, gledaj, zaleđene komade: izgledaju kao glava cure, djeteta, živine... čuješ li kako voda dolje otiče? Čudo! Niko ne može da nje... Do saleđena snijega može se. Hoćeš da ti donesem komad? —I ja ću s tobom!
Slušaj dalje kao da nešto jeca... Duboko je to dolje. Ti se strašiš? Ne budali: sa mnom si!... Voda je to: protiče .... A bog zna gdje navire!
Prolazi preko gaza rijeke, preskačući okretno s kamena na kamen, a mutna voda oko njegovih nogu huči, i ispod njega pjenuša se u padu; šapatljivi jablanovi poređani uz jaruge šapore, a gazeći po
Dođe na svoju livadu i gleda kako niz jarugu teče voda. Mlinar ga vidje kako je dvaput oko nje prošao, ustavio se i nekamo uporno gledao.
Šaš i nekakova sagnjila trava, što vlagom zaudara, ispreplela mu se između nogu i ruku, a već mu je voda do grla... Guši se... Nateže se svom snagom da se izvuče na livadu, na suvo... A blizu je kraja.
Na savjet glavara, Ivina oca, naredi općina stražu nad općinskim lokvama. Dijelila se voda na fučije, prama broju kućne čeljadi.
Nu i tako seoske lokve brzo, se iscrpiše: pri dnu zasjela voda ne samo što bijaše kaljava i skroz od trave zelena, no i zaudaraše blatom. A čiste vode nije se nadaleko moglo naći.
A i kako se dili ta voda?! Glavar i prijalelji mu kupali se u njoj, lušijalo se u njih ka o Božiću, a drugi želili da smoče justa!...
Da se nikomu ne moli, Mrse se zadovoljavaše „ bocatom” vodom, što izviraše blizu njegove spilje iz oveće rupe. Slana voda, što se morem miješala kad je obilato navirala, služila je selu za kuhanje i pranje; nu on je za nevolju i pio, kad bi ga
Još istoga dana potuži se majstor da su stan i hrana rđavi, voda nečista i mlaka, i da je on naučio na bolja jela. Stoga je svako jutro valjalo slati čovjeka po meso i ribu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dolazio sam tu mnogo puta i ranije i docnije, ali mi se nikada voda nije učinila tako bistrom i toplom kao toga dana.
Potom se okrenu i reče da mu je potrebna mlaka voda. Kirča izađe iz prostorije, a kaluđer poče da vadi iz bisaga osušene listove nekog bilja koje nisam prepoznala, male
Još koliko sutra otići ću dole na Moravu i pustiti da mi voda otopi korugu prljavštine sa tela. Izaći ću, ponovo čista i lepa, obući ću se u najlepše haljine koje imam, staviću oko
Bio bih prazan kao stari badanj u kome više ne grgolji voda. Da li bih osećao svoje telo? Da li bih u nekoj bistroj bari mogao da pogledam u svoje lice, makar i s ovom sparušenom
baru žute i prljave vodurine iz koje su virili vrhovi krovova njihovih kuća, rogadže vrhova sena, pocrnele krošnje voćaka. Voda je dremala, lenja i nepomična, iznad plodne vratimljske zemlje.
Manastir se nalazi na malom uzvišenju, što je bilo dovoljno da ovoga puta ne bude poplavljen. No voda je došla do samih zidina, pa je čak neko vreme bila prodrla i u manastirsko dvorište.
Cede se niz zidove. Malter u crkvi se podlupio. Počeo je da prska. Ako se voda ne povuče, uskoro od živopisa neće ostati ništa. Šta će biti s delom kir Jakosa, Grka, mog učitelja i prijatelja?
Bilje je ovde otrovno, voda koja pada iz otvora na visokoj steni bljutava, sluzava i ja ne znam kako da ugasim žeđ. Zatim ne vidim više ni
Ispod, dole, duboko kao u provaliji, vratimljska dolina obasjana mesečinom, mirna, nepokretna. Voda se gotovo povukla, svetle još ponegde zaostale bare.
Mnoge snažne i mlade ljude smo sahranili na brzinu i plitko, nismo imali snage da se oko njih suviše majemo, a i voda je bila svuda okolo, za tili čas bi ispunila raku.
Meropsi su izbegli ispred poplave, oterali im svu stoku i naselili se, dok se voda ne povuče, na padinama Vresnice. Sukobio sam se sa igumanom.
su se služili Kirčinim, govorili su to kao uzgred, slično kao i njihov učitelj, kao kad bi kazali: vatra je vruća, ili: voda je mokra, sa takvom komocijom kao da je to jedna od onih prostih istina koje su svima uočljive. Bogdan je glup.
Ilić, Vojislav J. - PESME
zaurla samo Susedov stari pas, il' pozno došavši s rada, Ispreže ratar plug i stoku umornu poji, I đeram škripi sve i voda žuboreć pada. 1883.
Svud blaga tišina vlada, Samo što bistra voda s kladenca romoreć pada... 1885. POSLEDNjI GOST Ponoć je odavno prošla.
Gledô sam u letnje podne, kad sunce prižeže žarko, Varljive slike vaše: kristalnih voda sjaj, I sniske, kudrave šume, i sunce nad njima jarko, Prohladni, mili kraj.
odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih zračnih Tiho slazi nad visove gora mračnih, I uz pesme anđeoske, pune milja, Ruku
Tu beše za mene mesto Tajnih i slatkih želja. Lisje je šumilo tada, Dok bistra i hladna voda u urnu mramornu pada. I preliva se tiho...
I nad mračnim grobom Zašumori voda i pokri ga sobom. I mir večni nasta... Mrki kopljanici Oboriše ćutke koplja naopako, Pogasiše sveće sedi sveštenici, I
Od gradske kapije svete Već triput odbiše oni krvave Budine čete. U mnogoljudnome gradu još jedan kladenac osta, Al' voda nečista beše, pa i nje ne beše dosta.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vodena para, uzdignuta Sunčevim zracima iz tih voda u vazdušne visine, stvara oblake, koji šaraju ili sasvim pokrivaju nebeski svod.
Zbog toga nam on izgleda beo i zasenjuje nam oči. No i njega je Sunce stvorilo i uzdiglo iz Zemljinih voda na vrhunce bregova.
Sunce stvara, i vodene snage, beli ugalj, jer ono bez prestanka uzdiže na Zemljine visove voda koja otiče opet u dubinu. Sve ovo što sada napisah, to je konzekvencija zakona o održanju energije.
Ona se brzo isparila, jer termometar pokazuje već 55 gradi iznad nule. Pri ovoj temperaturi ovde već ključa voda. To je sasvim prirodno.
To je sasvim prirodno. Setite se samo onog što ste učili u školi: da na visokim bregovima voda ključa pri nižoj temperaturi od 100 gradi, zbog malog vazdušnog pritiska.
Sva voda Zemljina, njena današnja mora, jezera, reke, potoci, ledenjaci, pa i podzemna voda, bila je pretvorena u paru koja je bila
Sva voda Zemljina, njena današnja mora, jezera, reke, potoci, ledenjaci, pa i podzemna voda, bila je pretvorena u paru koja je bila glavni sastavni deo Zemljine atmosfere.
Pa i o tom govori Sveto Pismo: „Potom reče Bog: neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokaže suho. I bi tako.
Ona je tolika da bi ta voda pokrila morem od skoro 2000 metara dubine potpuno zaravljenu Zemljinu površinu. Sada ću da Vam rastumačim, ukoliko je
Pri toj temperaturi, bilo je sve kamenje njene današnje kore istopljeno, i sva njena voda isparena, tako da se, u obliku pregrejane vodene pare, obavila kao atmosferski plašt oko naše Zemlje.
Na visini od 292 km bio je, pri temperaturi od 55, a pritisku od 129 mm, dostignut onaj stadijum gde voda ključa. Na visini od 303.53 km bila je temperatura 0, pa se tu voda smrzavala u ledene kristale. Na visini od 315.
Na visini od 303.53 km bila je temperatura 0, pa se tu voda smrzavala u ledene kristale. Na visini od 315.79 km bila je temperatura 50 ispod nule.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Šenica zlatna, jedri joj klas, Rujno se voće smeši na nas, Sunce sve gori, sažiže tle, Al' bistra voda rashladi sve! Jesen nam dođe – sazreo rod, Berimo voće – kupimo plod. Ko nije leti žalio rad, Bogatu berbu imaće sad.
Stanković, Borisav - TAŠANA
na baštu): kad god je lepo, a osobito kad je leto, kad sunce zažeže i žega pritisne, tamo je hladovina: šedrvan bije i voda prska po licu, i onda ja tamo iznesem: i jastuke i ćilimove i vodu i ratluk.
Zavese se nikako ne dižu! Sunca nema! Čak ni čekrk na bunaru ne krcka, pošto se ni voda iz bunara ne vadi! Kao da se hoće i sama voda da zaustavi, umrtvi, da ne bi tekla i žuborila!
Sunca nema! Čak ni čekrk na bunaru ne krcka, pošto se ni voda iz bunara ne vadi! Kao da se hoće i sama voda da zaustavi, umrtvi, da ne bi tekla i žuborila! A međutim u toj kući deca, deca rastu. A deca hoće sunca, zelenila.
TAŠANA (uplašena): A voda, da nije duboka? STANA Kako »duboka«? Presušila pa ne možeš ni izvor da nađeš. Nego, neka se onako gola na suncu
Od svega samo što na staroj češmi teče voda i do nje vidi se kako se skoro zasađena i negovana mladica jabuka, sa svojim pravim prućem i sočnim lišćem, sveže
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Okreće svoj mokri točak i prevrće na kamenu oštrice. Sav zanesen. Čelik siči, voda kaplje, hladovina sige miriše, sečiva se obnavljaju i svetle.
Kukuruzi ne šume, nego siču: s-s-s, jer im je jesenja šuma već suva. U pazusima lišća stoji voda kao u čašama. A po drumu, dosta iskvarenom, barice, i mlake. — Uh, lenja ravničarska voda!
U pazusima lišća stoji voda kao u čašama. A po drumu, dosta iskvarenom, barice, i mlake. — Uh, lenja ravničarska voda! — gunđa u sebi gospa Nola brišući se po rukavu od blatnjavih kapljica.
Tu će sad da leži dok je vetar i sunce ne dignu, ili dok se ovo malo kaldrme pod njom ne ugnjili... A kod nas tamo, voda ima krila, leti niz planinu kao tica!... Aoh, kud mene sudbina zanese... Da mi je s ovom pameću još jedared početi...
Doktor Mirko, ko i da nije ženjen; a Julice nema nigde. Kao kad, Bože sačuvaj, bacite kamen u vodu, pa se voda zaklopi. — Nas dve juče, bogami, preprečismo Lazarićki put i zapitasmo.
Mirna ravničarska voda, koja se lako prekraja u kanale, koja svoju volju nema, svoj razgovor nema, svoje dubinske tajne nema.
„Ja sam se vozio na Tisi, i išli smo polako, kao da nismo išli ni mi ni voda. Naša lađa je bila vrlo ružna, i vukli smo deregliju punu kukuruza, i Paja Šeširlija, u deregliji, jednako je pevao...
Učio sam da u njoj ima mnogo masne i ukusne ribe. Ali ja ovde ne pišem zadatak o ribama, nego kako voda teče, i ima li lepe talase, i da li se čuje da šumi.” — To je bio zadatak drugoškolca gimnaziste.
Taj zalazak potseća na zanoćavanje u baruštinskim predelima. Svetlosnih efekata nema mnogo, jer tmola voda ne rasprskava i ne lomi zrake. Ali šumovi su razni i tajanstveni. Suva tužna pesma rita i njegove trščane flore.
U lepom velikom gradu, bogatom svačim, Branka je sirotinja potplakala kao tiha voda obalu. Nekada mu davala fantastične linije i egzotičan život, a nekada ga zatrpavala muljem.
Samo ovde-onde, gde ili peščani prud seče pravilan tok, ili matica vrti svoje kolo, tamo voda tek odjedared skoči uvis, rasprsne se u široka krila, i ta krila, baš kao da zbilja odlete, nestaju u parici zapada.
Hodnik taj se cele zime greje dvema velikim blehanim pećima. Na kraju tog hodnika vrlo moderna sprava kojom se voda iz bunara pumpa u stan. Radnja nema nikakve veze sa stanom, niti se u nju može ući drukčije do sa ulice.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Pri ovoj nežnosti njenoj naš iroj mal nije u nesvest pao, mirisom obuzet, koji joj iz usti kao tofanska voda kuljaše. (Ovaj poljubac opet nije tako nesnosim kao poljubac kakvog Jude izdatelja, ili kakvog nazovi prijatelja, ili žene
s najvećim toržestvom »najsvečanije« TORŽESTVOVATI — slaviti, proslavljati, učestvovati u svečanosti TOFANSKA VODA (lat. aqua Tofana) — zloglasni otrov, verovatno na bazi arsenika, čijih je nekoliko kapi ubijalo sporo ali sigurno.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
ovo: šesnaest puta sam prevrnuo tanjir i prosuo supu sebi u krilo; tri puta sam upadao u kazan u kome je bila spremljena voda za pranje rublja; jedanput sam ispao kroz prozor; jedanput turio sestri prst u oko; dva puta sam pao niz stepenice sa
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Spustiše ga na zemlju. Nespretnim rukama peremo njegovo lice i ružičasta voda juri preko odela... Pojavi se sveža rana kao uzorana brazda na levoj slepoočnici. — Dobro je, nije ušlo duboko.
— Ispreži! — Otkači zadnjak! — Na rukama guraj! — Vraćaj nazad! — čule su se šapatom razne komande. Voda je šljaporila. — Daj konopac! — Može li da se prokopaju rampe, pa da pregazimo? — pita komandir. — Smetaju stubovi.
Tako nam se bar čini. Ali hodajući po njoj, vidimo male brežuljke, oniske visoravni, kao ono naborana voda na lakom vetru. U daljini negde štrči minare, a još dalje, vide se divlje planine u plavkastoj izmaglici dana...
Htedosmo i mi. — Ostanite!... Ja ću prvi. Tek kad budem stigao na onu obalu, onda pođite — i potera konja. U početku voda beše do konjskih kolena, zatim se naglo pope do trbuha... Kao da se konj saplete, ali ga Kosta uzdrža.
U početku voda beše do konjskih kolena, zatim se naglo pope do trbuha... Kao da se konj saplete, ali ga Kosta uzdrža. Voda podiđe do sedla, a on prebaci noge konju na vrat... Odahnusmo kada opazismo da voda opada te konj pođe brže ka obali.
Voda podiđe do sedla, a on prebaci noge konju na vrat... Odahnusmo kada opazismo da voda opada te konj pođe brže ka obali. Tada kretosmo i mi...
Tada kretosmo i mi... Osećao sam kako moj konj nesigurno gazi, kao da traži sigurniji oslonac. Voda se pela. Podižem noge na prednje sapi. Sad nesigurno sedim, voda kovitla okolo, da mi se po glavi muti.
Voda se pela. Podižem noge na prednje sapi. Sad nesigurno sedim, voda kovitla okolo, da mi se po glavi muti. Konj diže glavu i poče da frkće. Kao hteo bih da stane... — Jaoj, ne dajte me!
— Jaoj, ne dajte me! — viknu neko iza mojih leđa. Ja se upola okretoh i videh samo jednu tamnu masu, koju voda valja. I nehotice zaustavih konja. — Terajte, što stojite! — viče sa obale poručnik Kosta.
Zatvaram oči, da me voda ne zanese. Očekujem svakog časa da se konj saplete i neprestano mislim na onoga nesrećnika koga voda odnese.
Očekujem svakog časa da se konj saplete i neprestano mislim na onoga nesrećnika koga voda odnese. Konj se giba s noge na nogu. Opet progledah. Vidim kako poručnik Kosta otrča niz reku, sigurno da onom pomogne.
Konj se giba s noge na nogu. Opet progledah. Vidim kako poručnik Kosta otrča niz reku, sigurno da onom pomogne. Voda splasnu, te spustih noge... Stigoše i ostali. Kažu da je konj narednika Nešića pao i odnela ih voda.
Petrović, Rastko - PESME
To nije oboreni hrast što voda nosi, To nije mrtvi orao na talasima, To vezani junak za katarku motri umornim pogledom na sve strane.
Ili je jedini grozd okačen o lozu, Kao sok iz tebe siše tuberkulozu. Pod vrbama je pisao pesme, Kraj voda je sanjao devojke; Zažarene mu bile jagodice grozničave Na pomisao: da jedne malene dojke Nikada dodirnuti ne sme, Pod
granja, Ne ublaže oporu pljuvačku dubina No još natope sve solju gorčine i joda; Ima cela jesen, da mi se muči na modrost voda, I na trud prelaženja preko krivina.
Ovde se žene samo u košuljama, a ljudi u gaćama šetaju; po tome zaključujem da oni popuno goli spavaju. I ovde je voda tako masna ...Ovu je pesmu napisao pesnik kada se posle petnaestodnevnog planovanja rešio da putuje.
Sam takođe volim strasno oblik, miris, ukus, i lepotu, hleba. Hteo bih da ceo ovaj spis bude kao hleb ili kao voda. To je jedno od temelja-uživanja: u redu Rukovanja, Opštenja Osmehom, Odahnjivanja, Kijanja, Riganja, Odlakšanja - creva ili
Kao čun niz reku pođosmo iz njenog tela Uspavani brzinom i duhovnošću dubokih voda, Nije li ruka njena to što od sumornosti i strepnje bela, Oblak je još s izvora, i jedro skromnog nam broda!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Je li prošao trenutak? Ili je čitavu večnost putovala? Nije mogla da odredi, kad se, najednom, razmače voda i Sedefna ruža zatvori oči od prejake svetlosti sunca. — Kako je krupna! — ču nečiji uzvik i otvori oči.
»Otkuda žbunu oči? Mora da mi se prispavalo?« — htede dečak da uteši samog sebe, ali mu strah kao ledena voda kičmom slazi. Očice trepću li trepću. »Mora da se i njima prispavalo?
Kad, iznenada, ču kako mu iza leđa neko dašće. Okrete se i vide: voda kao mahnita juri za njim. Preti: potopiće i planinu i dečaka. Šta sada? Voda stigla do kolena. Ne zaustavlja se.
Okrete se i vide: voda kao mahnita juri za njim. Preti: potopiće i planinu i dečaka. Šta sada? Voda stigla do kolena. Ne zaustavlja se. Već mu ledenom rukom pojas stegla. — Stani, vodo! Šta hoćeš?
Ne zaustavlja se. Već mu ledenom rukom pojas stegla. — Stani, vodo! Šta hoćeš? — jauknu Vedran, ali se voda s hiljadu malih usta kikoće, preti, podseća: — Jesi li zaboravio kako si u oči izvora trunje bacao?
3adrhta Vedran, jadu doseti: izvor da ga potopi vode poslao, voda mu do ramena stigla. Zar je on znao da deca izvora imaju oči? A imaju!
A imaju! Vidi: svaka kapljica u njega gleda, šapatom savetuje: — Najmi se u službu Majci Voda! Očisti šumske izvore i potoke. Možda će ti poštedeti život. A voda već do brade došla.
Očisti šumske izvore i potoke. Možda će ti poštedeti život. A voda već do brade došla. Šta je mogao do da obeća dečak da će iz očiju izvorske dece povaditi sve trunje, poslušati naredbe
Šta je mogao do da obeća dečak da će iz očiju izvorske dece povaditi sve trunje, poslušati naredbe Majke Voda, samo neka se voda povuče. I povuče se voda, otpoče Vedranova služba. Ali, uzalud Vedran iz izvorâ vadi lišće i trunje!
je mogao do da obeća dečak da će iz očiju izvorske dece povaditi sve trunje, poslušati naredbe Majke Voda, samo neka se voda povuče. I povuče se voda, otpoče Vedranova služba. Ali, uzalud Vedran iz izvorâ vadi lišće i trunje!
I povuče se voda, otpoče Vedranova služba. Ali, uzalud Vedran iz izvorâ vadi lišće i trunje! Ono, stalno odnekud nailazi kao ukleto.
Ko zna koliko će služba Majci Voda potrajati? Zamorio se Vedran, rastužio. Čak i u snu, čini mu se, izvore čisti, nikako da očisti, tugo crna!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
— Zar ja ovo da dočekam?! ARSA (začuđeno): Šta, za Boga? TOMA To! Zar da mi na ovaj blagi dan, kada se i gora i voda veseli, moja kuća plače! ARSA (dosećajući se): A, za to, nemoj za to toliko! Zašto?
nje, već zarasli travom, razlupani i truli vodenični kamenovi između kojih se vidi jaz vodenični, u kome prska i šumi voda. Sproću vodenice kućica sa doksatom. Na sredi dvorišta »ćutuk« i kameno korito od stare, presušene česme.
(Trza se.) Ali ne! S’g na ovaj dan ni loša misal ne pada, a kamo li sluza. S’g na Voskresenije gora i voda se veseli. Tiki ja sam si nešto mnogo žalan. Od grobje idem. Na pobratima sveću zapali, pa zar se mnogo ražali?
Stameno, Stameno, sito proletnja, Stameno, zrno biserno, Jesi li čula, razbrala: Sitno kamenje broj nema, Duboka voda brod nema, Visoko drvo hlad nema, Ubava moma, mori, rod nema.
De, kćeri, de još onu: »Nasred sela šarena česma, bistra voda«... Oh, kamo je sada, da mi ona, bistra, rosna, sveža kapne na ovo moje staro, staro već samrtno čelo...
Šantić, Aleksa - PESME
Gdje li je rasla ta ruža što gori? Visoko, tamo gdje se jelen krije, Gdje vjetar tiho s jasikama zbori I bistra voda iz kamena bije. Odar su njezin široki velenci Od modrih trava.
Smorne oči dižu i naginju vedra, Prosipa se voda i na gola nedra, Počađala, curi... Vrhovi se žare — Tiho veče šušti u grimizu svile; Oni kući idu, kao senke milê
1918. NOĆ U TRPNjU Trpanj ćuti. Pred njim leži voda plava. U daljini s lađe laterna se žari. U obruču spila, kô same utvari Što iz mora streme, mali zaton spava.
Znaš gdje laka srna pase, Voda pada s hridi gole, Kako bršljan obvija se Oko breze i topole? Tako ona, vita, lomka, Obvi ruke obadvije Oko pasa
Na trošnom brodu zadnji mornar kleči, I tešku sudbu on vidi i shvata. I moli Oca... No još jednom voda Širokim valom pljusnu preko broda, I ču se prasak i pošljednji jauk, I, slušaj, negdje kô da Gospod plače.
1907. SVIJETLI PUT Noć. Mirišu smreke i kadulje svježe. Mir. Ne pjeva slavuj sa noćišta svoji', Samo hučna voda kroz ždrijelo reže, Dok crn krupan jelen nad ponorom stoji.
I u tihoj sreći sve trepti i sija I voda i kamen, džbun i vršak grana, Kao da se nebo bliže zemlji svija I sam gospod hodi preko mirnih strana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
pokretima, kao da budakom krči trnje, on nabija na koplje ne po jednoga, nego dva i dva osvajača i baca ih u reku — neka voda odnese nečistoću i zarazu. Taj neumorni ustalac kroz vekove je zagrevao raju i zvao je na podvige.
i moguće — izražava najplemenitiji heroizam: Volim s tobom časno poginuti neg' ljubiti na sramotu Turke Morava nas voda odranila, nek Morava voda i sarani. Pesma uči: nema krnje slobode; ona je ili potpuna ili ne postoji.
heroizam: Volim s tobom časno poginuti neg' ljubiti na sramotu Turke Morava nas voda odranila, nek Morava voda i sarani. Pesma uči: nema krnje slobode; ona je ili potpuna ili ne postoji.
Ustavi se na istoku sunce, a i sjajan mjesec na zapadu: presušiše vode šedrvani, ustavi se Šarac, voda ladna, a potrese zemlja po Stambolu, bijele se zadrktaše kule, a stresoše četiri planine...
jeste Miloš od Pocerja, drugo jeste Toplica Milane, a treće je Kosančić Ivane; bacio ih na dno u tavnicu, đeno leži voda do koljena, a junačke kosti do ramena.
Uvati me Vuča dženerale i još moja oba pobratima; bacio nas na dno u tavanicu, đeno leži voda do koljena, a junačke kosti do ramena.
Do sunca joj bistra voda bila, od sunca se voda zamutila, udarila mutna i krvava, pa pronosi konje i kalpake, ispred podne ranjene junake; pa
Do sunca joj bistra voda bila, od sunca se voda zamutila, udarila mutna i krvava, pa pronosi konje i kalpake, ispred podne ranjene junake; pa nanese jednoga
mutna i krvava, pa pronosi konje i kalpake, ispred podne ranjene junake; pa nanese jednoga junaka, uzela ga voda na maticu, okreće se niz vodu Maricu.
Doneše mu suvu drenovinu; steže Marko u desnicu ruku, pršte drvo nadvoje, natroje, al’ iz njega voda ne udari: „Bogme, care, jošte nije vreme“. Tako stade jošte mjesec dana, dok se Marko malo ponačini.
zdesna nalijevo, opazićeš dvije tanke jele, — svu su goru vrhom nadvisile, zelenijem listom začinile, među njima bunar voda ima; onđe hoćeš Šarca okrenuti, s konja sjaši, za jelu ga sveži, nadnesi se nad bunar, nad vodu, te ćeš svoje ogledati
Uzeše se oboje za ruke, pa odoše na beden Stalaća, pa besedi Jelica gospođa: „O Prijezda, dragi gospodaru, Morava nas voda odranila, nek Morava voda i sarani!“ Pa skočiše u vodu Moravu. Car je Memed Stalać osvojio, ne osvoji dobra ni jednoga.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Da će i sam Biti negde daleko Kada odlazi Onaj najdraži neko BILO JEDNO TUŽNO MORE Bilo jedno tužno more Voda dole nebo gore A u vodi ispod pene U samoći čami vene Jedna mala bela školjka Jedna ruža bez pupoljka Bio jedan
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Pazi ga, voda, jezerce. Mačak provuče glavu ispod njegova pazuha i ostade zablenut, upola otvorenih usta. Pred njim, poput nekog
Pred njim, poput nekog bunara, zijala je široka rupa, a u njoj, na dubini od najmanje tri metra, bliještala je voda obasjana Jovančetovom lampom. — Jezero!
— Brr, hajde ti prvi, evo ti fenjer. Jovanče je oprezno gazio neravnim kamenitim dnom pažljivo noseći fenjer. Voda je postajala sve dublja. Najzad im se pope skoro do pasa. Mačak neodlučno zastade. — Ja ne bih dalje.
— Ništa se ti ne boj! — prišapnu mu Jovanče opčaran tajanstvom podzemne prostorije. — Polako samo. Dalje je voda postajala sve plića. Najzad im je dopirala jedva malo preko gležnjeva.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
SE VRAĆA ADAMU 58 BOGORODICA NARIKAČA 60 MOLITVE ZA SRPSKU ZEMLjU 64 ZA DOBRU BESEDU MOLITVA 65 MOLITVA PROTIV KRVAVIH VODA 66 POHVALA SVETIM OCIMA SRPSKIM 68 PRAVOSLAVNIM I HRISTOLjUBIVIM NAŠIM CAREM NEPOBEĐENO ORUŽJE MOLIMO 69 MOLITVA PROTIV
NA ČITANjE 94 MUDROST SLUŠANjA 95 SVEĆA JE MORE 96 POHVALA VEČITOJ MERI 97 POSLEDNjI DAN 99 SAN 100 GOSPODAR VODA 101 PESMA LjUBAVI I STRAHA 102 PEVAČ U3 STRUNE 103 UZALUDNI BEG OD LjUBAVI 104 PRSTEN NA PRSTU 105 IZ DAVIDA 106 TVRĐU
DUGOKOSI 165 GEDEONOVE TESTIJE 166 KAKO JE UČINIO FINEES NA VOJSKI 167 KAKO JE UČINIO DAVID 168 GORKA VODA 169 SAMSONOVA VRATA 170 RISANjE JEZEKILjEVO 171 JERUSALIMSKA ILIDžA 172 ŠETNjA U SUBOTU 173 JUDINO GROBLjE 174 MRTVI
KOMEDIJA 383 CAREVE KOLASTE AZDIJE 385 UM ZA MOREM, SMRT ZA VRATOM 386 DEČIJE IGRE 387 KANO S BREGOVA MUTNA VODA... 388 KOLO SREĆE 389 KNEZ OBLASTI NOĆNE 390 KAD PETLI POJU MNOGOPUT I ZOROM RANO...
I voda će morska navalom nagliti karimno na njih, te reke i potoci golemi, strašljivo sasma brzo hučeći s grohotom i jekom teći
Tako i toga časa ne moš znati u koje će dobi doći angel. ZEMLjA SI... A zemlja si, Ne voda ni žustro vino, Ne po mnogu vremenu Opet ti je povratak U zemlju.
MOLITVA PROTIV KRVAVIH VODA Beda na vodi, beda od haramija, bede od svoga roda, beda od jezika, beda u gradu, beda u pustinji, beda na moru, beda
Svako nas zlo i bolest nahodi I svaka rđa i nevolja tre. Nerod zemlji, šteta, siromaštvo, Vatra, voda, pali i topi, Vojska, haranje, glad, Bolest u telu svakojaka I nezdravlje.
Mana za jelo kano kiša s neba spadati će ti i iz kamena voda isticati i Amalik satrti se ne isto samo s oružjem tvojim, nego i pravednim rukama dižući ih gore krstato i Bogu se
DAR VODE Berićet rodu i povrću DAR VODE Kiša kad ozgor na zemlju pada, ona si je jedna: što voda, voda. Ama na bilju, na drvlju, razliko dejstvuje: mekša i tvrdi, sladi i gorča, bojali čini, miris i zločest
VODE Berićet rodu i povrću DAR VODE Kiša kad ozgor na zemlju pada, ona si je jedna: što voda, voda.
Tako i obaška svakoj travici svoj dar joj voda izdaje. DRVEĆE I VETAR Vetar holujast valja drvlje i kamenje; Po planina iskorenjuje i sobara Visoke bukve, hrastove i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Oprala bi, drago moje! Rakli-sapun nestanjuje, bistra voda presa’njuje, jasno slunce na zapadu! — Operi ga, draga moja!
! Da se zoveš, ete, majstor-Maninica!... I ona luda i brljiva bećar-Doka da ti se pada tetka!... „Tija voda breg roni; kao kamen dube“, veli stara, iskustvom osveštana reč... I tako se i ovde zbilo.
“ I on se opet sapleće, pada, muči se da se digne, ali već ne mogaše, — a utom se i probudi... Beše gola voda... Sede na minderluk, uhvati se za čelo i, teško dišući, gledaše unezvereno oko sebe i ne verovaše čisto onoj tišini i
Teško dolji kud se voda sliva i devojci koja sama dođe! I tako prošla čitava godina, — vek čitav za Zonu, na koju sva rodbina popreko gledaše