Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Nosi opanke. Maše volujskom žilom. Prilazi, bez reči, pumpi za vodu, naslanja na nju volujsku žilu, pumpa, pije vodu iz ruke, umiva se, briše lice šajkačom. Odahne.
I vadim drob! Zato sam Drobac! I nemo to da mi ne upamtiš za idući put! (Izlazi desno. Kraj pumpe je zaboravio volujsku žilu.) GINA: Tako uvek, ni dobardan, ni doviđenja, ništa! Dođe ko tele, ode ko tele! I ne čuješ ga u onim opancima!
(Potiračom pere kaldrmu) VASILIJE: Da čovek ne veruje!... Pogledajte, zaboravio je volujsku žilu! GINA: Znači, vratiće se! Moraću još jednom da perem iza njega! VASILIJE: Ovim ih tuče?
SOFIJA: Čime? Čekićem? Budakom? Iglom i koncem? Pekarskom lopatom? DROBAC (pokaže volujsku žilu): Evo čime! SOFIJA: Ti si kočijaš! DROBAC: Batinjaš. SOFIJA: Šta? DROBAC: Batinjaš... Batinjam ljude...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I ova — „hala haletina“ — dala joj je konja lastavicu, svileni barjak, buzdovan, sablju, volujsku kamdžiju i samur-kalpak. Konj lastavica je poleteo, a naši junaci su se razbegli kud koji.