Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Ko će tebe razumjeti, tvorče, ko l' mogućstvo voobrazit tvoje? Mračni vladac ada nesitoga i zatočnik iz raja prognani da su mogli, besamrtni dusi, tvoga plana postić
u blažena polja, rashorena slatkoglasijama i himnama vječite ljubovi, uživaju besmrtnu nasladu koju smrtni ne zna voobrazit; legioni, opet, neizbrojni, na uredna jata razasuti po nebesnoj blagodatnoj sferi, njihajuć se na zefirna krila,
svuda svoju vladu raširilo, i njegovi nakazni likovi ulazahu u polja nebesna (te grdobe i tijeh izrodah do ja niko voobrazit ne zna), samo što se sveštenojzi gori i mom tronu primać ne smijahu, jer ih moji plameni pogledi sa užasom
milioni voobražam da su (neka čislo i umnožim kolah u najveći stepen sčislenija što besmrtno tvoje tvorenije voobrazit svojim umom može), nasijata kola sa suncima; svako sunce predvodi mirove kolika si kome obredio, a mir svaki svoju