Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
kolača od pekmeza i tijesta, lepinja i pogača, lonac s kajmakom, živih i prženih pilića, pastrme i toliko „zaire” da bi Vojin četovođa rahat cijelu četu njome nahranio.
Dvoja troja kola u najvećem trku poletješe, a Vojin Arnautović zabode svome bijelcu ostruge u trbuh. Onda se spusti grozna kiša.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Biće tebi kadril, ako se na putu počukamo — dobacuje u šali potporučnik Vojin. — Vala, kakav si baksuz, može i to da nam se desi. — Ja baksuz!...
— E, šta ćeš — veli jetko potporučnik Vojin — dao ti Bog da si u pozadini, pa bolje vidiš. — Tako, tako ti njemu! — dobacuje kapetan Velja, komandir Vojinov.
— A Luka je visok, ali sav mlitav... — I dukat je mali, ali vredi — smeje se Vojin. — Jest, bato, ali da te lupim petodinarkom, ti bi se preturio. A-ha!... Kipislcauf!
— Ja mislim da je to zbog tebe. Čuva te Vrhovna komanda za seme — dira Vojin poručnika Luku. — Jakako, bato. Neće valjda da vodi računa još o tebi, koga svaki patak može da kljune u „rikverc“ —
Zašto se ne naredi da se ljudi sklone od topova negde pozadi, kad i tako ne mogu sada da dejstvuju! — odobrava Vojin. — Hvala bogu, da se i vas dvojica u nečemu složite! — dobacuje kapetan Velja. — Eh, zort ih je složio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Odskora, došao nam je i potporučnik Vojin, koji se jedva oporavio od rane zadobivene na Požarskoj Kosi. Sada ne vidi dobro na jedno oko, a od potresa prsla mu i
Razgovaramo jednoga dana kako je ko od nas zamišljao ranije rat. — Ja ne mogu nikako da se prisetim — veli Vojin. — Stvarnost je toliko upečatljiva, da je iz moje svesti istisla tu raniju predstavu.
Potpukovnik Petar naredi da se iznesu biskviti iz njegovog sanduka. Luka je dao vermut, Vojin je priložio kavu, ja šećer.
Na njegovom licu ogledalo se neko iznenađenje... zaprepašćenje... — Šta je ono, ljudi?!... Brže da vidite! Priđe Vojin. — Pazi, bogati. Oni se rukuju!... A-uh! Došao je red i na mene.
— Koja će vremenom postati opštečovečanska — dodaje Vojin. — Ne znam šta će biti u dalekoj budućnosti. Ali smatram, pogrešno je verovanje nekih, koji misle da će posle ovoga
Vi od srca i bubrega, ovaj od malarije a ovoga — pokazuje na Vojina — bezmalo isekoše kao šniclu. Vojin polegao po stolu i cupka nogama, pa će reći: — Jest, baš juče posmatram ono naše magare koje nam nosi vodu, i tada se
Kipislcauf!... Anđelska dušica. Nja, bato!... A vidite njega... Pogan starčić raste. Vojin taman zausti da nešto kaže, kad naiđe telefonista i pozva potpukovnika Petra na telefon.
Kada on ode, Luka se obrati Vojinu: — A ti tako... Porediš mene sa magaretom. Vojin ga pogleda čisto s nevericom, usta mu se razvukoše i on najednom poče glasno da se smeje.
— Ova dvojica su bolesni. Ići ću ja — reče Luka. — Ja se sada osećam potpuno sposoban — dodaje Vojin. Sa svoje strane napomenuo sam da je prisustvo Lukino ovde neophodno, jer je on najbolje upoznat sa rasporedom
svoje strane napomenuo sam da je prisustvo Lukino ovde neophodno, jer je on najbolje upoznat sa rasporedom artiljerije. Vojin ne vidi i ne čuje dobro. Predložio sam komandantu da uputi mene. Ona dvojica su se opirala, naročito Luka.
Bila je zora kad sam se približio našoj osmatračnici na Katuncu. Sunce se rađalo... Luka i Vojin bili su tužni. Pričali su mi da je juče naglo pozlilo potpukovniku Petru i odneli su ga u bolnicu.
se naslonio na bedem od zemlje, zubima stegao muštiklu od višnjevog drveta i sanjivim očima gleda u Moglensku ravnicu. Vojin sedi na tronožnoj stoličici pred zemunicom i čita „Ponor“ od Gončarova. Luka prekide ovu tišinu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ostanet kak bezumni, usta umolknut, misli iščeznut, visokija, kak povedet tjeh, odlučiv ot vsjeh, v mračni grob. Vojin, hrabri i presilni bjeden stojit i umilni, oružje poverg i na zemlju leg nečuvstveni, za smert'ju stupat, mir sej
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Koliko ranjenih? — okrete se potpukovniku: — Javljvaju iz šeste da je izginula posluga trećeg topa, a potporučnik Vojin ranjen teško u glavu. — Uh, bogamu! — progovori neko. — Naredi da se potporučnik Vojin donese odmah ovde!
— Uh, bogamu! — progovori neko. — Naredi da se potporučnik Vojin donese odmah ovde! Od treska jedne granate pribismo se nesvesno jedan uz drugog.
Pukim slučajem je samo potporučnik Vojin ranjen. — Nosite ga brzo! — naredi potpukovnik Petar. Gr-r-r-u! — trese se zemlja. Sada još žešće, još strašnije.
Onda planuše vatre. Tek sada, oko vatri, sakupismo se. Luka se žali kako je danas pao konj i nagnječio mu nogu... Vojin čučnuo pored vatre i rukama obuhvatio uvezanu glavu. Poručnik Branko skinuo čizme i suši noge.
— Bože, ala si lud! More peksimit, pa sa čajem... Delikates! — veli potporučnik Vojin. Govori se o nekim transportima hrane koji nikako ne stižu. Priča se o nekim komandama u kojima se priređuju gozbe.
— To bi isto bilo kao kad bi neko od nas pošao na osmatračnicu, i ostao u nekoj kafani — objašnjava potporučnik Vojin. Sveštenik nas je zbunjeno gledao. A ta zabuna njegova raspaljivala je našu maštu. — To su izuzetne prilike!
— Hoće li, bre, davati večeru ovi Englezi? — zapita Živadin. — Jest, bogati! — skoči Vojin. — Pazi, šta je pusta Albanija napravila od mene! — i Živadin poče da uvrće čakšire oko slabina.
OSTRVO SMRTI Dok kiša jednostavno i sanjivo udara o šatorska krila, poručnik Luka i potporučnik Vojin se prepiru, da li se grčke cigarete zovu: „Varka“ ili „Bapka“. Na ulazu se pojavi kapetan Dušan.
— Pazi, bre, nemoj samo da mi dodirneš krov, jer odmah dobije kijavicu i počinje da kaplje — opominjao ga Vojin. Na ulazu se pojavi posilni Isajlo. — Isak, skuvaj kafu! — reče Luka. — Nema više, gospodin poručnik.
U podne je žega neizdržljiva. — Iz mene ne izlazi više ni znoj — žali se potporučnik Vojin. — Dođe mi da zinem, pa da dahćem kao pas. — More, vrućinu ću još i da podnesem...
— Malo nam je žeravice spolja, nego još i vi dođoste da potpaljujete vatru iznutra! — dobacuje Vojin. Oni koji se vraćaju iz Soluna govore da pristižu topovi i konji za našu artiljeriju.
Iz dana u dan osećamo kako se bliži odsutan čas. — Ovi se baš ne šale! — šapnu mi Vojin, kada smo išli da posmatramo gađanje jedne rovovske baterije.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
na Rovinama tursku vojsku. Vojin vojvoda nije bio u Vučitrnu, nego u Gacku, a imao je tri sina: Altomana, Vojislava i Mladena.
đečerma joldaš — drug jošt, jošte — još Jug Bogdan stari — ličnost nepoznata istoriji Jugovići (Boško, Vojin i dr.