Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ZA SVOJ ROD I PRIJATELjE Za naše starije, za cara i gospodu mu, za svoje spahije, za vojištane i poglavare njihove, za knezove svoje i birove, za svoj rod i prijatelje, mobe i prošnje na dobro im za njih Gospodu Bogu
u drugu vojsku, te kad se sraziše biti se, većma svoj mah uzima u seči ona druga neprijateljska vojska nego li njegova. Vojištane mu seku, a njega prohode, vrlo se paze da koji krala ne darne.
Svuče kraljsko ruho sa sebe, te se u muškatirsko ruho preobuče, zameša se meću svoje vojištane, uze tako seći se s neprijatelji. U tome i pogibe; ne poznajući ga posekoše.
Tako i ostade. Niko ne proču ni znade. Ama Bog za taj njegov posao na sve se vojištane vrlo rasrdi i do zgode ostavi kad će im to s vremenom otčaliti. I tu krađu projaviti na mejdan.
Teraše ih Đetani blizu do velike im armande vojištane. I sav tabor vrlo se prepade i toliko se svi od straha uzmutiše, da već pak natrag beže preko vode jordanske.
i crkovnu naredbu svu po redu; za pravovernoga cara i sve mu komornike i oficire, veliku i manju gospodu i sve vojištane. Da bi pod njinom vladošću mirno se mi boravljeći obdržali i tiho poživili u našem dobru.
Kako oficire tako i vojištane jednako oštri na boj suproć neprijatelja im svojih a njih slabi i straši. Kako što je Izrailjtene vojujući s Davidom