Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Kakva beše jama, koliko je brdo, gde smo zakopali vojnike i konje! Kako su ćutljivi Česi i Tirolci! Mirni Prusi neće ni mrava da zgaze!
Sudijama je već svega toga dosta! Smenjuju strelce, otpuštaju vojnike, dželate vešaju - oni im kao krivi. Pa opet na nas: te topuzinom, te topom, te vešaj, te seci, te kolji! A mi živi.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Govorim ja jednako Mijušku: ,Piši neka ćesar šalje što pre svoju vojsku, pak ćemo lakše i naše vojnike u skupu držati.’ A on mi sve od dana na dan odgovora: ,Pisao sam, pisaću’ ili: ,Vojska će skoro preći’ itd.
Tako su opet polazili i Poreč uzeli. Beogradski vezir nema dosta vojske, zato počne kupiti i on pod platu vojnike. Porez je bio 7 i po do 8 groša na po godine kako je u hatišerifu; sad vezir podigne porez na 15 i na 18 groša na po
Sad da vidite moje pameti, koje mi uverilo, da stari ljudi pravo kažu: prva vojska za drugoga. Ja sastavim vojnike i reknem onima koji su iz obližnji̓ sela: „Večeras su, braćo, poklade: idite kućama te pokladujte, pa rano ujutru
Veće puče glas po ordiji: mir, mir — i svi kapetani sve svoje siromašnije otpustiše vojnike, i poslaše kućama, i svoj Bosni je milo. No sad da vidite. Čovek ugovara, a Bog rešava. (I ovo sam zaboravio.
Ja sam njemu kazao da vi kod sebe imate vojske, no nisu svi, ali ste vrbovke poslali i dogonite vojnike. Zato opet velim: ako kod vas ne bude sva vaša vojska na broj, ti ne možeš živ ostati, a i mene će poseći što ga varam.
Dok već u neko doba potrčasmo moliti i Stevu oturismo, te pobeže, a on krdžalinku do̓vati da ubije, a Steva se umeša u vojnike i tako se spase.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Gnusni su joj užasno ti neljudi, jer svaki dan streljaju one nesretne vojnike što dolaze ovamo da vide kuću i familiju pa da se vrate, i pošto pobiju one jadnike tu u nekoj jaruzi više groblja, oni
budite vrlo oprezni Ali oficir to i ne ču i malo posle, pošto odabra vojnike, izgubi se u jarugama... Toga dana odred ne krenu ni stope napred.
VI. One noći kad je Jurišić bez ičijeg znanja, u nekom pustahiskom nastupu, napustio vojnike i bateriju i front i sve poslao do đavola pa na konju pojurio negde ka Solunu, odakle je, pošto je već bio izmakao
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U reskriptu, koji je dobio, pisalo je da neženjene vojnike ima prosto da raseli, a nekoliko oficira, koji su namerni da se bune, da poveša.
– i kuće, i štale, i latrine – odgovarao je da se tako ne upravlja ljudima i da će te drakonske mere oterati te verne vojnike ćesara, u carstvo rosijske imperatorke.
Pavlu se činilo da čak čuje, kao neku grmljavinu, u daljini, Trifunove vojnike. Ili da ih puste u daleku Rosiju, ili da se vrate u Turke. Ali neće u jobađe i neće u napoličare.
Garsuli je bio došao da otpuštene vojnike, Rascijane, vrati, što više njih, u rupe, i na zgarišta, duž turske granice. Zato su im odobravali selidbu u Rosiju.
Za te vojnike, to je bilo i ružno i neverovatno. Božičeva kola, kad su daleko odmakla od Budima, u brdovitom kraju, zastala su, u
Oni gaje nekakvu nadeždu, ali za vojnike i oficire nadežde, u Austriji, više nema. Austrija im je krv popila i sad ih napušta. Za njih više ovde nema mesta.
mlada, došla je u barake preobraženskog puka, gologlava, sa oklopom kirasira na grudima, kao boginja Palada, i povela vojnike i uzela Zimski dvor. Elisaveta, carica svih Rusa, svih Rosija – vivat!
Radiće u štali, u zemlji, svoj posao, oraće, kopaće, dok ne počnu manevri, u maju. A tada će izjahati pred svoje vojnike i spremati ih da pređu u trab, galop, pa juriš i smrt, i pobedu. Zato se rodio.
Teodosije - ŽITIJA
istoga zemnoga praha od koga i oni, jer i vama je potrebno od Boga Vladike sviju isto čovekoljublje kao i njima od vas. Vojnike učaše da izbegavaju nasilje i nepravedno grabljenje, i njih savetovaše da budu zadovoljni platom svojom, suprugama i
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
” Tako je stotine pregledao, opipao, ispitivao; propustio kroz šake hiljade kaiševa, pištolja, kopči, šaljući vojnike kovaču, druge puškarima, treće saraču, zadržavši kraj sebe one koje je hteo da nagradi.
Preskačući, prekodan, sa svojim mladim oficirima jarkove, i učeći nove vojnike da bacaju čitavu malu burad baruta u rovove, oznojen i barusav, on je dolazio tek pred veče da povede ženu ma kuda,
I inače, kakvog je to uopšte imalo smisla što mu beše žena? Zar nije više brinuo za svoje crkve, vojnike i konje, nego za nju? Pa i tu svoju decu voleo je, nju i ne računajući uz njih.
Omrznuv naročito vojnike, što su po naredbi matorih i nadodoljenih oficira išli da se kolju sa Turcima, Francuzima, Prusima i Mađarima, on je
Lomeći puk, koji beše opet razdražen, jer je išao poslednji, vežbama prelaska preko reke, uspeo je da vojnike pribere za onaj poslednji čas, za koji ih je brižljivo pripremao. Za seču i pokolj.
umornim osmehom, u kome beše mnogo pakosti, reče da će mu poslati nekoliko ovnova i goveda i nekoliko buradi piva za vojnike, a za oficire piletine, vina i zelja, pružajući mu još jednom, pod nos, na poljubac, svoju žilavu ruku.
Znajući svega nekoliko reči njinog jezika, on im je kao neka uhoda upoznao dušu. Dražio ih je i mučio, ne samo vojnike, već i oficire, da bi se posle plahovito sa njima mirio.
Pošto nije znao namere feldmaršal‑lajtnanta, živeo je i spremao vojnike od danas do sutra, tako da su ga kišovite noći stizale bez opreme, a duga logorovanja bez šatora i preobuke.
Sažalivši se, više nego ikad pre, na svoje vojnike, nije imao na kome da iskali svoj gnev i gorčinu, što se sve dublje upijahu u njegovo telo.
slao mu je svaki čas oficire da zajme novaca, jer su ga pljačkali, pri nabavkama, a za vreme primirja počeše im vešati vojnike uhvaćene pri krađi ma samo i jedne jedine glavice kupusa u polju.
Jasno su raspoznavali vojnike, u šančevima, na drugoj obali. Berenklau je katkad dizao dreku sa njima, tako da se Francuzima činilo kao da premeštaju
Dižući pištolje do vrha nosa, još jednom pregleda fišeke, pa ih opet zakoči, zatim izvuče sablju, odbacivši daleko, pred vojnike, korice.
Matavulj, Simo - USKOK
Pa posjedaše. Na hodniku momci služahu napitkom vojnike. Iguman Đorđe započe: — Pozdrav ti, gospodaru, od popa Milutina iz Tušine, pa onda od svijeh Moračana.
A i ja sam od dobre kuće... Janko zateče pred vladičinom ćelijom: arhimandrita Josifa, đakona, đake, vojnike i onoga visokog čovjeka kojega vidje s prozora. Bješe taj već sredovječan, ali se vidjelo da je žilav i živolazan.
Mnim da ako on ne plati glavom, biće velika pogibija. — Dakle, mičeš ga na dušu? — Mičem! — E, a ja ne dam svoje vojnike, jer bi se, zbog istog razloga, i po drugim plemenima ugledali na vas, a to ne može biti!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Zatim, Srbi su u ratu davali hrabre i pouzdane vojnike, a u miru su bili vredni i preduzimljivi trgovci i zanatlije, sačinjavali solidan deo građanstva po ugarskim varošima
Živković je bio jedan od najpopularnijih srpskih pesnika. Nekoliko njegovih rodoljubivih pesama (kao »Rado ide Srbin u vojnike...« i »Or̓o klikće sa visine...«) postale su gotovo himne ugarskih Srba.
Radičević, Branko - PESME
Tako sedi on u kutu, Premišljajuć sreću ljutu, A oko njeg' gle vojnike, Pune one puste dike, Svaki s' čini s pedi veći, I za carem barem treći, I boga mi nije šala, Često s' četa
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
potjerama, oni se prebacuju iz planine u okolne šume ili iz jednog područja u drugo, preobučeni često u milicionare, u vojnike ili čak u oficire, a katkad naiđu kolima ili pješke kao bezazleni seljaci putnici.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Izađem u baštu, on besni: „Šta ćeš u bašti?” A sad traži da mu dođem u planinu, među vojnike! Od straha nisam smela, efendijo!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Koliko puta kopne magarca, toliko se oklopnika pojavi, te on svakom zapovjedi da veže vojnike. Vojnici nemadoše kad ni dahnuti, za tren oka biše svi povezani.
On ih tako povezane posla caru i poruči mu da pošalje maramu ili da izvede svu vojsku. Kad car vidje tolike vojnike povezane i bez rane i bez mrtve glave, pobješnje od ljutine, pa trže pola vojske te na ono polje.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
U nerad sam poveo vojnike da sred mirisa trave devičanske u ogledalu handžara otkriju bolne rubove tela. U korenu je posečen praznik i
Barjake smo pod vodom razastrli i koplja su padala po dnu kao sveće, u reci je grom još sinuo i tada ugledah svoje vojnike: ne tuku se više, vazduha nemaju, rane svoje otvaraju kao škrge velike i kažiprstima polako po mulju imena svoja
Neko je na nebu zaveru kovo i kidao perunike s livade kao što smrt otima vojnike. Jedno popodne videsmo svog boga kako silazi da se kupa s nama, mi izlazimo iz vode na sprude da se ne češemo o
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zakoračih. Ugledah jednoga narednika kako postrojava vojnike. Malo dalje jedna grupa nosila je slamu... Jedan je trčao nekuda.
— Ništa nemaš ti. Samo naredi trubaču da svira „zbor“, onda prebroj vojnike i iziđi potporučniku na raport. On vrši molitvu. A ti posle radi šta ti se naredi.
Pošto mi lako otpozdravi, pozdravio je odsečno vojnike. Iz stotinu grla odjeknu složno: — Bog ti pomogo! Po završenoj molitvi potporučnik naredi da se vojnici prozovu.
— Hajde, hajde, šta se vučete kao mrcine — žurio je vojnike podnarednik Živojin. — Podnaredniče, od jahanja sam dobio rane... — Rana na ranu, i eto ti lek...
Komandir je bledeo, crveneo, znojio se, škrgutao zubima i besno kolutao očima na vojnike koji nisu obratili pažnju na svoju spremu. A bilo je mnogo zameraka... Kaiš na opremi prevrnut.
— Novi vojnici, rezervisti — pokušavao je da pravda komandir i sebe i vojnike. — Da, ali zato imate kaplare, podnarednike, potporučnika, i opet na kraju treba sve ja da vidim — govorio je strogo
Činjene su poslednje pripreme. Posilni su dovlačili sanduke oficira, podoficiri su slali vojnike u varoš da im kupe razne stvari. Pri ulazu je stajala masa ludi i žena.
E, to je bilo najbolnije pitanje svih baterija. Komandir je najviše strahovao za konje. Na svakom zastanku je opominjao vojnike da konjima brišu maramom oči i grudi od prašine i znoja, da im se grudi od dugog tegljenja ne bi izranjavile.
Zablistaše bajoneti na suncu kao hiljade malih sijalica, i cela masa kao da se sledi. Komandiri su izdvajali neke vojnike kojima su nešto objašnjavali, i patrole odmah krenuše.
— razvika se komandant puka. — Poručniče, gde su vam ljudi? Komandir se nervozno okreće i šalje ordonansa da istera vojnike iz šipraga. Izvlače se leno, zakopčavajući polako odelo, kao da ne čuju viku komandanta puka.
Za nama naiđe još jedan pešački puk i oficiri s teškom mukom zadržavaju vojnike da se ne raziđu po rovovima. Poneki su se ipak iskradali, i posle se hvalili novim cokulama.
Po navici sam skočio, ali nisam bio svestan svojih postupaka, niti sam znao gde se nalazim. Zatim smo vukli vojnike, koji su se tromo dizali, gledali nesvesno, naslanjali se na štit topa i spavali u stojećem položaju.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
počinju bivati sve više utegnuta i povučena, nestaje sa njihovih lica one obične dečje živosti i ona počinju ličiti na vojnike u frontu. Ona zna šta je uzrok tome i oseća da ne može ništa učiniti da nestane ove pojave.
gle kako se živo i veselo razgovaraju ! A ja... sa ovako živom prirodom, stvaram vojnike. Čudno !... Ali znam, to je sve ona prokleta moja surovost. Šta ću, ne mogu drukčije !
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Vranicani je u tim vojnicima i oficirima video samo vojnike i oficire jednog kralja, opančara. Taj ogromni debeljko, sa glavom Bibulusa, imao je staru majku, u Novom.
Kažnjavao je za svaku sitnicu, teško. Kad sam ja, jednom, vadeći vojnike iz javnih kuća, izgubio svoju patrolu i očekivao i batine i zatvor, mene nije kaznio.
Zatim primam raport, salutiram, i vraćam se, za idućeg, u bolnicu. A pošto u bolnici, kad umru, sve vojnike seciraju, često, dok za sandukom koračam, vidim kako iz sanduka polako krv i voda kaplju u prašinu.
Posle podne slušam, uštogljeno, kritiku generala Stoišića, koji je, kažu, ubijao vojnike, svojeručno, kroz Albaniju. Veli, dobro je bilo.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I zato, kad god pogledam veliku gradsku palatu, U meni se probudi sećanje najtajnije: Pomislim na vojnike koji su umirali u ratu, Tamo, u gudurama Albanije.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče zapovjednik, dočekavši Kotorane na ulasku. Gospoda, dišući kao ciganski mjehovi, protiskoše se kroz vojnike. Konte Pjero, pošto prošaputa nešto sa svojima, otisnu se od njih, te se primače k ivici bedema.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Jedan sipljiv, a drugi me skoli: jesi l skoro bila na kontroli? Podnela sam sezonce, vojnike, srčane i plućne bolesnike, đubretare koji tegle kante, majstore, terence, diletante, podnela sam kočničare,
IKONIJA: Šta znam... možda je neko snimanje, ratni filmovi, ne čitam novine... (Prilazi Stavri) Pominje neke vojnike, kaže tu, pred kafanom! Za jednog kaže da je možda oficir! CMILjA: Oficir?
IKONIJA: Stavro, ovaj je lud! Izvodi ga odavde, kako znaš! STAVRA: Gde si, kažeš, video te vojnike? VILOTIJEVIĆ: Eno tamo, vidite? STAVRA: Boga mi, ne vidim! VILOTIJEVIĆ: Pa je l mislite da sam ja možda lud?
(Izlazi) IKONIJA: Ode, a nije ni platio! STAVRA: Vratiće se, ode samo da uvede one vojnike. IKONIJA: Ama koje vojnike? STAVRA: One što džume tamo napolju. IKONIJA: Cmiljo, dajde mi duplu komovicu!
(Izlazi) IKONIJA: Ode, a nije ni platio! STAVRA: Vratiće se, ode samo da uvede one vojnike. IKONIJA: Ama koje vojnike? STAVRA: One što džume tamo napolju. IKONIJA: Cmiljo, dajde mi duplu komovicu!
VILOTIJEVIĆ (raspoloženo): Vojnici bi možda hteli i nešto da popiju! CMILjA: A šta da točim za te vaše vojnike? VILOTIJEVIĆ: Sad ću da pitam. Kapetane! Pa gde su? Kad su otišli? Što ste im dozvolili da izađu?
CMILjA: Nije ni čudo što su ga skinuli. IKONIJA: I nije samo da vidi neke vojnike, i da s njima preklapa, nego im još i škembiće naručuje! CMILjA: A i ja, budala, verujem, pa sipam!
Ćosić, Dobrica - KORENI
s podignutom sekirom istrča seljanka, lice joj se zavezalo u čvor i stislo u potkovice vilica, pa bez reči jurnu na vojnike, ovi se rasprštaše, njena sekira polete i zari se u sneg; žena zastade tražeći metu udarcu, vide dželep konja privezanih
Ćute vezani Prerovci, a ćute i vojnici idući peške za njima. Konji njuškaju vojnike po vratu i požuruju ih da što pre iziđu iz sela u kome se danas pucalo bojevom municijom.
Nemoj da drhtiš, o životu se radi. To, ćerko, nije greh. Pred Bogom su nerotkinje grešne, a ne one što rađaju državi vojnike i Bogu vernike. Nerotkinje idu u pakao.“ Da li je ona živela sa Aćimom? pitala se Simka, gadila se majke i slušala.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
) Odjednom je ugledao, na prozorima te turske policije (u kojoj je bila i kasarna), vojnike kako nišane u njega, u njih, video im je zlomisao i uzviknuo, opominjući.
maja, na dan kada su u Novom Sadu sahranjivali Ljubicu, priredio veličanstvenu zabavu, u Topčideru, za mlade vojnike. Isto tako je bio zabranio da se o smrti te žene objavi i najmanja vest u novinama kako se javnost ne bi uznemiravala,
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Dva dni sv'jetla, dvije noći sjajne u jarosti boj jednaki traja; s obje strane besmrtne vojnike na gomile vidiš povaljene, svi u ljute rane ogreznuli; ma se napij vode besmrtija, malo tuguj, pa izdravi odmah.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njegova vojska je telo koje on pokreće“. Drugi jedan rimski vojskovođa stade pričati kako njegove vojnike spopada smrtni strah čim na gradskim zidinama primete kakvo uže ili kakvu gredu; oni odmah počnu da viču kako
Arhimedes zaključa vrata svoje sobe, ode do kapije i otvori je. „Šta hoćete?“, zapita vojnike. „Šta pitaš, starkeljo? - Hoćemo da pljačkamo“, odgovoriše mu oni. „Kako god hoćete!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Komandant kao priseća se nekog važnijeg posla, rasejano sluša vojnike, i onda nervozno prelazi na četvrtog da bi prekratio raport. Četvrti promrmlja nešto, pa se zbuni.
da se budala pusti, i preti da će ga lično ubiti u prvoj borbi, a Resimić se smeška dokle ga odvezuju, namiguje na vojnike i sav crven pobednički odlazi pod svoj šator, uzima preda se doboš sa onom stranom što nije probušena, vadi izlizane
se doboš sa onom stranom što nije probušena, vadi izlizane karte iz masnog koporana, pljuje prste, češlja karte i doziva vojnike što radoznalo izviruju iz svojih šatora. — Radnja počinje, ajde narode! malo a... a... ajnca, malo f... f... farbla.
Pa komandir Resimićeve čete, mračan i zabrinut šeta pored čete, lupka nervozno korbačem po čizmi i redom posmatra vojnike: — Deder, junaci, ko će dragovoljno u patrolu? — Ja, goooospodine, kapetane. — Pa uvek ti? On gleda u zemlju.
Zar bezdušni komandanti ne streljaju, u ime Božje i nekog „božanskog“ zakona, svoje rođene vojnike koji su u sto borbi učestvovali i bili na svom mestu, a u sto prvoj nisu stigli da ubiju nikoga?
Skrećem vam pažnju, da su na ovom putu meštani ubijali naše zaostale vojnike iz prvog odreda, koji je, pre nekoliko dana, ovuda prošao. Pazite!
Skočim što sam pre mogao i ugledam vojnike oko mog odličnog kaplara Belića, koji se bacakao i nogama i rukama i koji je buncao.
nepuni čas stigli smo u varoš gde sam odmah komandantu raportirao: da mi se ništa osobito nije desilo i da sam doveo vojnike ispravno.
Moj saputnik, neki mlad medicinar iz Jagodine, koji se školuje u Beču, stegao flašu između nogu, i ukočeno gleda one vojnike, što povezanih glava i ruku — naročito, ruku — promiču pored nas. — Ta ovo je, gospodine kapetane, užasno!
Nekom neodoljivom i nevidljivom snagom gurani mi jurimo, ostavljajući pale vojnike na njihovim samrtničkim, mekim posteljama od žita. Mi gledamo svoje najbolje drugove kako padaju oko nas.
To su bili alpinci šestog streljačkog bataljona koji su radoznalo posmatrali naše vojnike pozdravljajući ih drugarskim osmesima.
Već od sutradan parobrodi su, jedan za drugim i praćeni malim torpiljerima, stali pristizati, donoseći naše vojnike strašnoga izgleda, pomodrele kosture u pogorelim dronjcima, koje smo s francuskim drugovima zajedno prihvatali i sa
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Po tijesnim ulicama prolazi svakovrsna čeljad, a ponajviše susreće djecu, sluškinje i vojnike. Valja da prođe pored same kasarne, a uvijek, kada se između vojnika nađe, preda da joj što zla ne urade.
Prolazi pored straže: srčanije gleda u vojnike i izbije iz grada na obalu. Prvo što zapazi sunce je, što neprimjetljivo, postupice osvaja komad po komad goleti
Utruđeni, popeše se na brdo. Djevojka zadivljeno gleda podignute vojničke tvrđave i vojnike što se u blizini na ravnoj uzvisici vježbaju.
Krakov, Stanislav - KRILA
angare i uplašenu džami desu: - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Zavaljene u kolima dve male pros gledaju vojnike. Smeše se. Vetar od k diže kratke suknje, a one su sretne š strašnim ratnicima mogu da pokaž okrugla kolena.
Odjednom se nad crvenom stenom ukazaše tri šiljka i tri glave. Crvena raketla izvi se u magli. Metalni pisak podiže vojnike. Iza ograde se zamlata zelena prilika i puška škljocnu. Metak zazvižda visoko. Nekoliko se ramena strese.
Po uglovima, pod bagrenjem, bili su fotografi. Oni su slikali vojnike, pokatkad i oficire, sa bocama piva i nagim ženama. Često je to bio dokaz savezničkog prijateljstva.
Major je ćutao. — Lezite, lezite, nema ničega, — umirivale su starešine uzneverene vojnike. Oni se nepoverljivo okretali, potom sedali, ali su bili sve češći glasovi: — Šta je to? Ko je vikao?
Telefon je i poslednji put zazvrjao, major je pobledeo, pa pocrveneo, ađutant je nervozno pogledao na vojnike pod sobom, i zapovest je pala. — Napred.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kad se pucnjava jednom otvori, teško ju je zaustaviti. Komarov pošlje vojnike da prekinu pucanje. Paljba prestane. Mi poteramo konje uz drum još za desetak minuta i tu se zaustavimo kod jednog
Skoči i pobeže u mrak. Pošto sam se malo pribrao, pođem za ovom detinjom prilikom. Kod prve vatre upitam vojnike: videše li da ovuda prođe jedno dete. — Eno ga onamo kod one druge vatre gde se greje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Naiđe tada i jedna grupa artiljeraca, noseći neke denjkove na leđima. Znaš... gospoda artiljerci pratili vojnike čak na Ostrovsko jezero, da im se pere veš...
Ispod nas je tekla lokva krvi. Jednome ranjeniku šikljao je mlaz krvi iz vratne žile, i krv je škropila vojnike levo i desno. Jedan dohvati šaku zemlje i zatisnu mu ranu.
Raspoloženje je bilo mučno... Hteli bismo da sačuvamo svoj „inkognito“, ali, s druge strane, mučila je vojnike neizvesnost i strah od napada, te su neprestano pucali. A najteže nam je što se sada nismo mogli orijentisati.
Bili su nemi. Nije se čuo ni najma nji zveket. Pošao sam dužinom streljačkog stroja i opominjao vojnike da se ravnaju prema desnokrilnom drugu. Nekoji se pomeriše napred, drugi pozadi. Vratio sam se prema sredini stroja.
Jedino što nam ostaje to je da prikupimo vojnike u gomilu, pa da se iznenada sručimo svi koliko nas ima i šta kome Bog da.
Ovo mi se učinilo bolje, jer bi me, idući padinom brda, primetili. U prvi sumrak obavestim šapatom vojnike moga voda. Ali kada pade mrak otpoče paljba, te ne mogah da se izvučem. Jedan od mojih jeknu, i slomata se niz kamenje.
Tek je jedanaest... Na mom odseku je mirno. Naravno... Bugari su iza mojih leđa, a ja sam postavio svoje vojnike tako kao da su oni ispred nas. Izmešali smo se u ovoj noći, te ne znamo gde je ko.
Ali se ovaj do mraka nije pojavio. Kapetan Petrović pokupio je tada svoje vojnike, i prešao reku bez ijednog gubitka. Pri polasku reče mi da će u toku noći preći ceo naš puk.
I još gore... Nazirao sam ravnicu, video jasno suprotni breg, i opažao vojnike treće čete, kako leže na susednome rebru. Paljba kod Bojovića se malo utišala. Ali svi smo budni i napregnuti.
Osvestio sam se malo, i onda se okretoh da vidim gde je Gruja. Što li je zastao? Isprekidanog daha zamolio sam one vojnike da vide zašto je zastao. Dvojica se digoše. Magla se nanovo navuče i u ovoj šumovitoj jaruzi kao da nas poklopi tama.
Čujem neko zveckanje i topot. Iza jedne okuke sretoh vojnike u šlemovima, koji su za sobom vukli mazge. Ozbiljni i mračni, pozdravljali su me nehatno. Gr-u-u!
Odgovori mi jednim krajem usana: — Nemam. Već čujemo neki žagor ljudi. Na jednom proširenom prostoru ugledao sam vojnike, koji su sa mazgi istovarivali bombe rovovskih topova.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ih, tepa, mazi, miluje, U punoj bolti svog suparnika Kupujuć sigre deci ljubljenoj: Medene strasti, šećer pakosti, Vojnike hitre, brzu osvetu; I na mekom ih krilu ljuljajuć Odgaja porod svoje bludnice... — Boško i Bogdan, s njima Staniša?....
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ruski uticaj ustrijske vlasti obilato su iskorišćavale Srbe kao vojnike, ali su istovremeno vršile pritisak na njih da prime crkvenu uniju s Rimom.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
?) u vezu sa mitskom ličnošću i deposediranim božanstvom Trojanom. Da bi mogao napraviti odelo za svoje vojnike, naumi Trojan da seje l. Nikako nije mogao naći zgodno mesto, pa zato pusti sokola, i gde soko padne, da ga tu seje.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Petrovo ršanje doći će za koji dan na Dražbu; već je sudbeno ustanovljen i dan. Nije, otkada mu dva sina uzeše u vojnike, plaćao redovito tez i propio se čovjek, a ostala djeca nejaka ....
I gledaše sebe izdvojena od bijede što u selu vladaše. Bolji jednako odlažahu u svijet i u vojnike, a na domovima ne ostajahu no starci, djeca, betežna čeljad i gdjekoji mladić što ne imađaše čime da u svijet pođe, ili
Koliko samo dobiva svake godine da očevima tobože isposluje da im sinovi ne budu uzeti u vojnike! — Ja sam čuo hiljadu najružnijih stvari, — navaljuje doktor. — Je li moguće da je sve onako? — I gore!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ali baš tada je Lauš kupio po selima župe vojnike za pohod na Grke, pa je kliški starešina odredio njega, ne osvrćući se na kukanje i zapomaganje njegovog oca.
Artemije Danas sam pročitao svoju dušu. Prepoznao sam je, saznao gde stremi. Gledao sam vojnike dok su se spremali da pođu u rat. Lauš ih je divno opremio.
Mi smo monasi, rekao je. Naše je da se molimo bogu za vojnike, jer oni će, kaže, biti zauzeti drugim poslovima pa neće lično moći da mu se obraćaju koliko je potrebno.
Znao sam da ih šaljem u smrt. Odabrao sam stare vojnike: Ratka Čigru, Miliju Vugu, Kusturu, Petra Mrsa i Mrkojla Pioguza.
koji su pali mrtvi u dvorište jednostavno otiskuju niz liticu sa severnog bedema, uprkos Makarijevom protivljenju. Vojnike sahranjuju u plitko iskopanim rakama, tek toliko da ih pokriju šljunkovitom zemljom. Da li od mene imaju koristi?
Jer, šta mogu reči pred obamrlošću čula? Video sam neke mlade vojnike kako Matiju, svoga vršnjaka, tapšu ohrabrujuće po ramenu, kako ga gledaju sa prisnim razumevanjem i srdačnošću.
svuda okolo čekale zanimljivije stvari: spolja je dopirao zveket bitke i nečastivi se dovoljno dobro zabavljao, tutkajući vojnike protiv razbojnika i obratno, da bi imao vremena da prisustvuje onom našem ludom šaputanju. Bila je noć.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gledaju netremice u one paradno obučene asutriske vojnike koji čuvaju Hristov grob; priviđa im se nešto daleko, osećaju da je ljubav prema dalekoj zemlji predaka najzagonetnija
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sa čela je, u širokim mlazevima, tekla krv i natapala njegov šinjel i vojnike koji su ga nosili... Spustiše ga na zemlju. Nespretnim rukama peremo njegovo lice i ružičasta voda juri preko odela...
Bez larme! — Viknu kroz stisnute zube i ode među vojnike. Svoj zadatak izvršio sam i premišljam da li da se vratim. Mučila me samoća, pa mi izgledalo da ću biti sigurniji ako
Šta da se radi? — Gospodine kapetane — predlaže narednik — da uzmemo vojnike i posečemo sve vrbe pokraj reke, da ih nabacimo...
— Pukovniče, želim da obiđem položaje i da vidim moje vojnike u rovu. Komandant me zovnu: — Ići ćete ispred nas. Vodite pravo kod pešačkog puka, koji se nalazi u rezervi.
U jednom momentu čupao sam kosu... Sakupio sam onda vojnike. Zamolio sam ih kao drugove, neka učine još i ovaj poslednji napor.
komandir prevuče prstima preko ovlaženih očiju. — A sad? — Dodeljena mi je nova baterija... Ali ja moje vojnike ne mogu da ostavim.
Govorimo... uveravamo, samo oni neka rešavaju što pre. Na poljani potpukovnik Petar sakupio vojnike i drži govor: —... Do ovoga časa ispunjavali ste časno i pošteno dužnost prema otadžbini.
Iako su naše oči navikle na rasipnu pustoš, ipak se ljudi interesuju za ovo nesrećno biće i zapitkuju vojnike koji su zastali i čeprkaju po zgarištu. — Ne znam — veli jedan ravnodušno — sinoć puče nešto, i kao da pade iz neba.
A pešaci dobacuju. Ali kad se omače jedan rudni konj, i povuče za sobom vojnike, a jedan pešak dobaci: „Drž ga, bre, za rep!“ — njemu prekipe, okrete se i opali mu šamar.
Sustižemo malaksale vojnike, koji sede pokraj puta na snegu, pognute glave. Bog sveti zna kad će oni stići svoju komandu.
Najzad, uskliknu od sreće. Našao je paklo čaja, te naredi da se pristavi kazan sa vodom i skuva čaj za oficire i vojnike. Ali ko će da nađe vodu na vrhu ove planine...
nije moglo ući, jer je bila puna vojnika, te se zaklonismo iza zida. Komandant hrabri vojnike, kako će sada lakše ići jer silazimo i put nam je pod nogama. — More sve nam je jedno, te jedno — veli jedan pešak.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Istoga časa otpoče rat između stene i vode. U jednom trenutku je voda stenu napadala, u drugom stena vodene vojnike nazad bacala. Kakav je to užas bio!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
stoku, otimali žene i decu i prodavali ih kao roblje; hajduci su u zasedama na drumovima sačekivali turske putnike i vojnike (pa i trgovce koji su s Turcima bili u poslovnim vezama), oduzimali im upljačkano blago, zarobljavali ih ili ubijali.
Pravu raju nigda robit neću, a s hajduci kako načinimo“. Svi u skupu Dobrićani došli; onda Kulin viknu na vojnike, Turci britke sablje povadiše, dobrićanske kmete isjekoše: sedamdeset i četiri glave, što srbinjske isjekoše Turci; pa
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ustaše i toga dana ostadoše kratkih rukava. Tražili su po selu bivše vojnike, među njima i Nikoletinu, tražili učiteljicu Lanu, ali nikom ni leđa ne vidješe, sve se bijaše posakrivalo.
Upadale su u selo ustaše, žandarmi, talijanski fašisti, tražili su bivše vojnike, učiteljicu, njuškali za sakrivenim oružjem.