Obradović, Dositej - BASNE
Ovome Apolonu dođe jedan lukav brat za iskušati ga, noseći vrapca pod japundžetom, i upita ga da mu kaže ako zna, je li vrabac živ ili mrtav, s namjerenijem: ako reče da je živ, da ga nama' stisne za vrat i pokaže mrtva.
Apolon, poznavši | šta je on naumio, odgovori mu: „To zavisi od tebe, ako ti hoćeš, vrabac je živ, ako li ti nećeš, a on je mrtav.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Do njega s desne strane stojaše Zeka, ponosit kao bog, a s leve Zavrzan, koji brbljaše kao vrabac s Devom. Mašao se čuturice, što mu je preko ramena o kajišu visila, pa veli Devi: — Hajde da pijemo daću onome na
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Vidim ja! — Ostavi ti to meni, stari sam ja vrabac! Samo to hoću da znam — dakle, nije se na meni jako poznavalo? — Onako — kako da vam kažem — upola ste bili.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle na to saže glavu. Varvara mu onda reče da ne treba uzimati Petra ozbiljno. To je leptir, vrabac, petlić, koji je uočljiv jako, koji bi na Višnjevskog, sigurno, nožem bio nasrnuo, ali koji ima dečje srce, dobro i
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ovako će, sigurno kao što je sigurno da postojim, pasti ukor. Bilo je tri minuta do kraja časa, a jedan vrabac otresao je krila u žbunu ispod prozora.
Radičević, Branko - PESME
Ali nije, bogme, to ni šala, Ne pomože tu ni s neba Ala: Ona zlato Arslan-serašćera, De će vrabac da se s orlom tera? Al' kad Arslan na ograšju pade, Granu sreća i raždenu jade. „Oj Ajkuna“, reče, „sad si moja.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ih, što si mi nešto mršuljava ka vrabac, nema u tebi trideset oka. Kad haubica prvi put zagrmi i potrese zemlju, amidža Huso odjednom živahnu, podskoči i
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I brzo mi iznosi delove od osušenog vrapca, da od njega prvo okusim, kako bih cele godine bio lak, kao što je vrabac. Onda ostalo. Jedem.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna aždaja, a u aždaji vepar, a u vepru zec, a u zecu golub, a u golubu vrabac, u onome je vrapcu moja snaga. Baba kad to čuje, reče aždaji: — To je bogme daleko, to ja ne mogu ljubiti.
Carev sin uzme goluba te ga raspori, a to u golubu vrabac, a on drž' vrapca. Kad uhvati vrapca, reče mu: — Sad da mi kažeš gde su moja braća?
Kad uhvati vrapca, reče mu: — Sad da mi kažeš gde su moja braća? A vrabac mu odgovori: — Hoću, samo mi nemoj ništa učiniti.
Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi. Car glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu otkuda su oni
prsten prsne, a od njega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu čizmu, a sluga se ujedanput stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
putovali u Tokio, raspustili smo celokupno predstavništvo ANEX-MANEXA u Frankfurtu na Majni, s motivacijom da je „bolje vrabac u ruci, nego Frankfurt na Majni“, kupovali smo po dvostrukoj ceni kuglične ležajeve, bacali tone paradajza u reke zbog
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
III S kolijevke bratac mi pocupkuje gučući, a kroz žamor čuje se: Taši-taši-tanana, pao četnik s tavana. Golub, vrabac: gugu-ći, drijenkom se za-ki-ti! (Riječ mi se raspala na šarene slogove.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ćopić ČAROBNA ŠUMA Sadržaj ČAROBNA ŠUMA 2 (UVOD) 3 PIJETAO I MAČAK 10 MJESEC I NjEGOVA BAKA 28 CRVENI VRABAC 40 BAJKA O DOBROM ĆOSI 50 KUĆA POD PEČURKOM 63 RIBAR I MAČAK 72 ŠUMSKE BAJKE 82 JEŽEVA KUĆA 83 rođeni dom.
Svraka me i sad po svijetu traži A gdje se krijem — ti joj ne kaži. CRVENI VRABAC Za šumom tajnom, čarobnom, negde u kraju neznanom, Crveni Vrabac ima dom.
CRVENI VRABAC Za šumom tajnom, čarobnom, negde u kraju neznanom, Crveni Vrabac ima dom. Vječita sreća tu se skriva i trepti radost sunčana, živa, čitava zemlja cvjetni je vrt.
Vječita sreća tu se skriva i trepti radost sunčana, živa, čitava zemlja cvjetni je vrt. Crveni Vrabac hiljade ljeta po zemlji ovoj bezbrižno lijeta i ne zna šta su tuga i smrt.
Crveni Vrabac hiljade ljeta po zemlji ovoj bezbrižno lijeta i ne zna šta su tuga i smrt. Crveni Vrabac ptica je čudna, cvrkuće, leti, vječito budna, Neznankom zemljom dan i noć.
“ To reče neko, a svjetlo sinu, bez traga nekud pobježe mrak, Crven se Vrabac nad njima vinu, vječite sreće veseli znak.
Za šumom tajnom, čarobnom, negdje u kraju neznanom, Crveni Vrabac ima dom. Tamo za lancem planine sive, Žarko i Žuća i sada žive, veseli, srećni u kraju tom.
“ U PRVOM SNIJEGU Iz magle, sive i bijele, prvi se sniježak roji, pod strehom ćuti vrabac, pospano pahulje broji: Jedna, još jedna ... trista ... hiljadu — poplava prava! Kad bi sve bile perje! Dosta ...
Kad bi sve bile perje! Dosta ... baš mi se spava ...“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zaspao vrabac, a sniježak, ipak — i dalje lijeće, beskrajna livada cvjeta, prekrasno, zimljivo cvijeće.
A oko mlina, u ludom huku, mećava burno kovitlac vije. U tihom gnezdu, pod strehom samom, vrabac se vrapcu pod krilo krije.“ Vatra se gasi. Mačka i Žuću zavija ponoć najcrnjom svilom.
Prastare daske krova se crne, pamteći trista i jedan dim, pod strehom vrabac, naravno, ćuti i još je bezbroj dečice s njim.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Al’ besjedi siva tica orle: “Id’ odatle, sovo bućoglava! Nije ’vaki čelebija za te.“ 252. Kad se ženi vrabac Podunavac, Zaprosio sjenicu djevojku Tri din hoda preko polja ravna, A četiri preko gore čarne, Zaprosio i isprosio
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
OGLASILA MUVA 113 INSEKTI 114 PUŽ 115 ŠVRĆA 117 FENEK 118 MONOLOG STONOGE 121 BALADA O PČELI LENjIVICI 123 GDE SPAVA VRABAC 127 ORAO I ZMIJA 128 PSI I PROGRES 130 STRADANjE ŽIVOTINjA 132 KRAVLjA LjUBAV 134 NAJVAŽNIJI PUT ISTORIJE 136 MOJA
GDE SPAVA VRABAC Vrabac, stvorenje nepromišljeno, puno vedrine O sutrašnjici ne misli i ni o čem ne brine. Beskućnik, a to znači da je
GDE SPAVA VRABAC Vrabac, stvorenje nepromišljeno, puno vedrine O sutrašnjici ne misli i ni o čem ne brine. Beskućnik, a to znači da je kod kuće
Na toj motki, mačke se ne bojeći, Prespavljuje vrabac (a on spava stojeći). ORAO I ZMIJA Orao, sa zmijom u kljunu, Ispod oblaka pljunu, I uzicu živu, vijugavu Baci u
Noćas je poginula zima, bez pucnja, bez metka, I vrabac, po krovu, već se bezbrižno šetka. Uz plot izbija trava, nežna, proretka: Proleće počinje od bubice, travke i cvetka.
I sve sam negde već sreo: Prazno dvorište, kotar, gumno, I pod suncem sneg vreo, Tren sjaja u kom se dotiču leno Vrabac, vetrić i seno.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Takve su: „Vrabac piljac“, „Pošla koka na pazar“, „Neće l’ pelin brdu rasti“, „Sejanje jarice šenice“, „Kupovanje od najmanjeg do najvećeg“
Miluje kao vrag tamjan. Mio mu je kô trn u nozi. Miran kao jare. Naudiće mu kao vrabac guski. Pazario kao pas na vašaru. Paze se kao mačka i miš. Pametan kao popino prase. Pliva kô sikira po zemlji.
— Živ Filip? Živ Filip? Živ Filip? — Živ-živ! — Živ-živ! — Živ-živ! — dživdžuće vrabac sa krova. — Ja nosim, drugi kupi: upropastih se!
Tako smo i mi! Ščim-ni ščim! Ščim-ni ščim! Ščim-ni ščim! — dživdžuće vrabac oko zrna kukuruza koje ne može svojim malim kljunom da proguta.
Ja sam lanjski i onomlanjski! — Kazao vrabac kad su ga pitali kako će prezimiti. Kiselo grožđe, ne valja, trnu zubi od njega.
— Tvoja ćerka buvetina, Tvoja kuća lokvetina: Kćer ti nisam ni prosio, Samo sam se našalio?“ 11 Kad se ženi vrabac podunavac, Zaprosio sjenicu djevojku — Tri din hoda preko polja ravni, A četiri preko gore crne, Zaprosio i
7. Vrabac pipac Ja posijah bob. Navadi se vrabac Pipac u bobac. Ja odoh starcu, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pip
7. Vrabac pipac Ja posijah bob. Navadi se vrabac Pipac u bobac. Ja odoh starcu, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
(Ključ) 90 — Ja sam oko bez okca i zaklopca; bez mene je tama po svima sobama? (Prozor) 91 — Jaše vrabac mečku? (Katanac na kovčegu) 92 — Jedan jezik sve selo prevelo? (Veslo) 93 — Jedan prut sve polje ogradi?
(Ni jednoga, pošto je već dobro potkovan) 385 — Koliko koraka napravi vrabac za jedan dan? (Ni jednoga, jer ne korača, nego skače) 386 — Na kojoj strani ima pas više dlaka?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
prsne, a od nega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu čizmu; a sluga se u jedan put stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od
grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna aždaja, a u aždaji vepar, a u vepru zec, a u zecu golub, a u golubu vrabac, u onome je vrapcu moja snaga.” Baba kad to čuje, reče aždaji: „To je bogme daleko, to ja ne mogu ljubiti.
Carev sin uzme goluba te ga raspori, a to u golubu vrabac, a on drž' vrapca. Kad uhvati vrapca, reče mu: „Sad da mi kažeš gde su moja braća.
Kad uhvati vrapca, reče mu: „Sad da mi kažeš gde su moja braća.” A vrabac mu odgovori: „Hoću, samo mi nemoj ništa učiniti.
” Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi. Car glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu od kuda su oni
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Šta je mogla osim da joj previje krilo i nahrani je mrvicama hleba? A onda poteče vreme kao kiša niz oluk, ali vrabac se sporo i teško oporavljao. Već. je proleće izvlačilo travke iz zemlje kad je prvi put zalepršao krilima.
Ali vrabac se i ne mače ni prvi ni drugi dan. Tek trećeg dana slete na prozorski okvir i reče: — Hvala ti, a sutra me čekaj u ist
« pomisli, odlučivši da majci i dečaku o ovome ništa ne kaže da joj se ne bi smejali. »Koji još vrabac govori?« — rekli bi joj. »Baš koješta!
« — rekli bi joj. »Baš koješta!« i sama isto zaključi, pa ipak, još od zore poče čekati pticu, ali vrabac niti se javi niti pojavi. »Zaboravio me?
« šapnu sebi, kad onaj glas ponovo reče da mu se žuri. Devojčica u čudu raširi oči: na prozoru je bio njen vrabac, a kraj njegovih nožica blistao je neki maleni, okrugli predmet nalik semenki lubenice, sav zlatast.
»Da nije on to govorio?« ne verujući samoj sebi, devojčica navuče prekrivač do brade, a vrabac prekorno prošaputa da nema vremena za igranje.
— naglo, kao što je i došao, vrabac odlete, a devojčica podiže semenku s prozora, i zaprepasti se: bila je teža od najveće lubenice, i topla.
! Lepo!! Ali pomozi mi! »Možda se vrabac vratio?« — pomisli i okrete se ka prozoru, ali vrapca tamo nije bilo. Samo se, zaglavljen između dve cepke, koprcao
Najednom, jedna od njih slete joj na rame i reče: — Ja sam tvoj vrabac! — Ne govori gluposti — devojčica odrečno odmahnu glavom. — Moj vrabac bio je siv! — Bio sam siv tamo u gradu.
— Ne govori gluposti — devojčica odrečno odmahnu glavom. — Moj vrabac bio je siv! — Bio sam siv tamo u gradu. Ovo je Zemlja Plavih vetrova.
Ljušturica tesna, pretesna — ni glavu u nju da zavučeš. Pužić od muke zaplaka i vide kako na stazi pored njega skakuće vrabac, i smeje se: — Ne pravi od sebe budalu, Plačko! Ko je još video pticu u puževoj kućici?
Žalosno opuštenih krila samo se vuče po stazi, i pišti: — Kako da poletim? Neću da budem vrabac! Zašto vrabac? Ima i drugih ptica... — Zar to nije svejedno?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna aždaja, a u aždaji vepar, a u vepru zec, a u zecu golub, a u golubu vrabac, u onome je vrapcu moja snaga. Baba, kad to čuje, reče aždaji: — To je bogme daleko, to ja ne mogu ljubiti.
Carev sin uzme goluba te ga raspori, a to u golubu vrabac, a on drž̓ vrapca. Kad uhvati vrapca, reče mu: — Sad da mi kažeš gde su moja braća.
Kad uhvati vrapca, reče mu: — Sad da mi kažeš gde su moja braća. A vrabac mu odgovori: — Hoću, samo mi nemoj ništa učiniti.
Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi. Car glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu otkuda su oni
prsten prsne, a od njega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu čizmu; a sluga se ujedanput stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad, sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali
na magarcu ćeš jašiti, al će ti se noge po zemlji vući; između obale i kolnika niti je put ni stranputica; a operušan vrabac, kad mu ga pružiš i pustiš da iz ruke odleti, biće i dar i nedar. Sin učini tako i otide.
On izvadi vrapca pa mu ga pruži, a kad car htjede da ga uzme, on ga pusti i vrabac odleti. — Dobro je, — reče car — ali sad hajde kući, pa mi ujutru moraš dovesti sve svoje prijatelje i neprijatelje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Nije moguće da su Bugari mogli čak dovde da dobace... Sigurno su dovukli dalekometne topove... Jedan vrabac skakutao je oko prozora, kao da je to neka pusta kuća. Poterasmo konje oko kuće.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
za duše predaka (SEZ, 86, 96). Po pticama se i gata kakva će godina biti: biće rodna ako vrabac padne na prvu brazdu (SEZ, 83, 162), svrake na njivi za vreme setve predskazuju da će žito izdati, vrane — da će dobro
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nikad se nije rukovala. „Ajd, zbogom!” klimne mi glavom; i tek se prodere na Josu: „Joso, ode gospodin. Je li tebi vrabac pod kapom?” Na povratku u varoš gospa Nola nikoga nije mogla primati u kola. Kola su tada prepuna.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, Strašilu su se smejala i deca i ptice: — Pa, to je osušena jela! — zalepeta krilima jedan vrabac. — Nekakav čudan krst! — reče jedan od dečaka i krađa opet poče.