Obradović, Dositej - BASNE
i to! i to! Braćo moja, lažima su kratke noge. Sve što nije pametno, ono je ludo; sve što nije od boga, ono je od vraga.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— Ja mu kažem: „Prođi se, brate, vraga i diploma i više učenja; nama je nužda i nevolja za učene ljude, i to što si naučio nama će biti zasad dosta, a diplome
Od sviju misli ova mi se učini neophodimo najpreča i najnužnija: moliti najvećega vraga, Turčina. Od dva zla birati manje. Pređem na kraj turske vojske.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A kako ćeš mu, vraga, upravljati kad te se ne boji!... I ti, opet pravnici i licejiste, što uče tamo po Beogradu, misle tako je to; misle
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko ne znade šta da odgovori. — Što si se kog vraga ustumarao?... Ne možeš da se skrasiš!... — Pa... nije... — mucao je Stanko, gledajući da zabašuri. — Eh, nije!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Još mi se učinilo da su ga s poštovanjem i poverenjem pratili od kreveta do kreveta. Pa dobro! Pa šta je to, vraga, što mi je tako strašno naselo na grudi? Ta ovima je ljudima dobro!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Kod mene je to pravilo — govori pop Spira — da je čovek veseo. A kako će, vraga, i biti veseo brez vina; jer »vino veselit serdce čelovjeka«, što rek’o car David u jednom psalmu.
»Srdili se vi ili ne srdili, ja dođo’, kaže, na jednu čašicu«. Kad al’ jest, vraga, čašica! Bude tu i deset! — Pa i dvadeset! — dodaje g. Pera smešeći se. — Ta da, da, što kažete, i dvadeset!
— Vrlo dobro! Baš i tako imam sutra da donesem gospođici traženu knjigu. — Ta man’te ih do vraga! Mi k’o ljudi treba da smo pametniji. Ta zbog njih smo, što kažu, i carstvo naše uzgubili. ’Ajd’ spasi bog!
Hahaha! Njegov rođeni zet! O, ubio te bog, Gabriela, otkud samo to da ti padne na pamet! O, ženo, ženo, idi do vraga! Da me ko čuje di se ovako smejem, mislio bi još da sam neka pakosna žena. Sirota, sirota Jula! Baš lepo naslutila!
onako, svakojako... — Pa ti kaži — uči ga gđa Sida, — da ga toga dana nisi ni vid’o, a kamol’ povredio. — E, vraga! Kad je uzeo zub, pa ga čuva kod sebe k’o oči u glavi. — Ju! Pa šta će biti? — pita preplašeno gđa Sida.
— A kol’ko ste platili vi za kola? — zapita pop Spira. — Deset srebra! — veli pop Ćira. — Šta, vraga?! Pa i ja toliko... Al’ valjda zato što ste vi prvi i pogodili? — veli pop Spira.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Evo, sve će ce, veli, urediti bez rata.... slobodan prevod. — Vraga će se urediti. — Ama jeste li vi izabrali podrum, kažite vi meni? — Kako, kakav, šta podrum? — Podrum, podrum.
Dva rata i jedna pobuna, ti tek što danusmo dušom, evo ni rane mi nisu još suve, a, vraga, šta se ponova sprema. I onaj ble savi svet tiska se tamo oko Ministarstva, čeka neku vajnu odluku od one kuće, kao da
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tekla Božič se na to smejala, a lepo se smejala. Kakva, kaže, u Engelu, rođaka? Vraga! Njena mati je dolazila, jer je ljubomorna, i jer je htela da vidi, nije li sa Isakovičem neka ženska.
li se obukli u svetlo oružje, i vratili se, u oklopu, srebrnom, na ratišta svoje zemlje, pobedonosni, kao arhangeli? Vraga! Dođoše ovamo u gomilici, odrpani, kao prosjaci. Vitkovič, eto, brigadir, a čeka na platu, osam meseci. A Servija?
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Naći će se valjda izlaz iz svega toga, treba se posavetovati s kim! RINA: Posavetovati. S kim ću se vraga posavetovati kad evo pola sata zvonim i tražim svoga muža, a njega nema u kancelariji; otišao je bog te pita kada, a
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Rekoh joj kako sam bio ubeđen da će doći. — Jesi, vraga! — reče. — Da li si napisao? — unese mi se u lice dok su joj oči u sumraku fosforescirale kao u mačke, a u torbi nešto
Možda je Rašida mahala rukom? Možda bih je video još jednom? Možda bi se nešto dalo učiniti? Vraga! Sulejman me je brzo razuverio.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Imao sam noćas i lađara dosta u meani, samo ta vraška deca dame slušaju, već sve od posla izmiču. — Pa kaži mi kog vraga već trguješ, zar još ti nije dosta, ta već si malim Ročildom postao!
— To što i ti sa svojim Tošom; daću ga za fiškala. Krečar je imao već sina juristu. — Kog vraga će nam toliki fiškali.
— Sad ću ja tebe uzeti u regulu. Ako ne budeš drukčiji, ja ću te oterati do vraga, pa ću uzeti sebi zeta u kuću. Sad se tornjaj i gledaj tvoj posao! Pera se udalji.
— Zašto? — Tebi veća sramota. — Tako i ja mislim. No, lopov će me još ubiti. Šta da radim? — Ostavi do vraga dućan. — Nikada do smrti. — A ti uzmi kakvog pojačeg kalfu, dobro mu plati, daj mu oružje, pa nek’ puca na lopove.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
„Koga vraga radi taj čovek“ – reče tiho Berenklau, kome je bilo stalo da prva smotra prođe što veličanstvenije, gledajući netremice
da su se, vrišteći, uzalud dovikivale po mraku, padajući u jarkove i pokrivajući rukama i suknjama lice, da bar ne vide vraga, koji će ih svakako odneti.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Zaveži! Bel Ami se protegne: – Budala... prava budala! Da je to kazala meni... – Bilo bi isto. – Vraga bi bilo isto!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MLADOŽENjA (uhvati je za ruku): Slatka moja, vi ne znate kako za vama čeznem! DEVOJKA: O, vraga, izvukla mi se mašlija. MLADOŽENjA: Zar vi mene nemate rado? DEVOJKA: Ja ne znam odkud ste došli na to?
MUŽ (ocu): Gdi su novci? ŽENA (mužu): Gdi je kapa? OTAC: Kog vraga, šta je to? MUŽ: Jeste li mi pri prstenu obećali da ćete mi novce, kad oću, položiti?
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Čujem da su mi iz kuće odneli sve. ŠERBULIĆ: Platila je kasa odborska. Ali ja ni službe, ni vraga, pa da mi odnesu dvesta merova žita i sto akova vina.
Radičević, Branko - PESME
Bog je tebi grom u ruke dao, Udri guju, oh, udari vraga, Da mu nije među nama traga. Ovo reko, dado pleći jadu, A onome crnom Beogradu, Pa udari na neku ritinu, Pa
oblak prašni dino konji vrište, Puščana zrna naokolo pište, Di oštri mači plamenito zveče, Moj otac napred silno vraga seče — Onamo ići taki njemu oću, Slobode vraga biti mu pomoću.
naokolo pište, Di oštri mači plamenito zveče, Moj otac napred silno vraga seče — Onamo ići taki njemu oću, Slobode vraga biti mu pomoću.
Ma što zaosta, sve je čelik tvrdi, O Bog bi dao da vraga nagrdi. Sve istopi se, tek i je iljada Ma sve je, brate, ona krvca mlada, A krvca mlada, ona krvca vrela, Za pravdu
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Bogami ti je ta na mjestu — složi se ikonopisac. — Vidi vraga, svemu li se ovaj Veselica dosjeti. Zaista, te iste večeri, na pojilu, stric Nidžo, opsjednut svečanom tišinom i
Taj ima posla s drvećem i visinom, pa, evo, spuznuo s oraha i našao se ...Jest, vraga, otkud sad on! Vratolomije dolazi s trešnjama tičarkama, kad se dječurlija najviše veru po voćkama i vratove lome.
E, to je već mirisalo na velikog vraga. Sreska „ćuza“, eh, i to mi je neki zatvor! Čak te pazarnim danom puste da se promuvaš po gradu i da se vidiš s
— A tebe sad napadaju da si u pljačku krenuo, eto ti vraga. — Krenuo, brate ...Ogoljelo se, obosilo. Što nije pojela sirotinja, to dušman oteo i poharo.
Ostade nas tu četiri-pet na gomili, kao da smo bunker zauzimali. — A ti ništa, kupiš li, kupiš? — Ma vraga kupim. Valjalo mi je najprije likvidirati onoga mitraljesca.
— Eto ti vraga! — ote se čak i ćutljivom birtašu. Uskoro još veće uzbuđenje izazva vijest da se jedan od pilota, Rudi Čajavec, ranjen,
prošibaše kroz glavu svi propisi i paragrafi vezani za ovakav slučaj, ali od toga mu se više stijesni u grudima. Vraga, za ludu nema zakona, šta joj ti možeš, trpi što te snašlo.
Kostić, Laza - PESME
Pa reci, nagov'jesti, daj Mi znak, što vidiš otud, svjetlost ili mrak? Vidiš li vraga, onog starog, tvog? Jedva ga vidiš, slomio ga bog. Binjiši su mu sad krpetine, a mač i kruna podsm'jeh svjetine.
„Sad je kod paše poslanik vraga! i ti još stojiš? taki bez traga! Sedlajte konje, sedlajte svaki, idite paši, idite taki, poručite mu da se ne
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ZLA, JER ĆE TI SE VRATITI 160 NOVAC DUŠOGUBAC 163 SVETI SAVA I ĐAVO 164 DJEVOJKA CARA NADMUDRILA 167 NEMA VEĆEG VRAGA NAD VOJNIKA 170 HAMAL I HADžIJA 177 CRVENA BRADA 183 BEKRI-MUJO 186 BOLjA JE DOBRA ŠTEDNjA NO RĐAVO TEČENjE 188 DVA
Kad to začu car orlujski, stane ga odvraćati govoreći mu: — Prođi se ti, šuro, toga đavoljeg vraga, i ne idi tijem putem, nego ostani ovdje kod mene, bićeš svega zadovoljan.
Car videći to, poljubi je i povrate se opet u carski dom. NEMA VEĆEG VRAGA NAD VOJNIKA Nekakav vojnik služio dugo vremena u vojništvu, nijesu ga starješine ništa avancirale; a obrst je bio
s njima u boj, da su skuvani, „ta poješće nas za ručak sve do jednog“, reče ovaj, „i najbolje će biti da se mi okanemo vraga i boja, te da ne iznašamo našijeh koža na pazar, već da maglimo kud koji“.
I u ovoj je priči isti slučaj sa „djevojkama“ i „đevojkama“ kao i pod 5. 36. NEMA VEĆEG VRAGA NAD VOJNIKA: Ispričao i zabeležio Golub Rosnić, a redigovao Veljko Radojević iz Herceg Novog i objavio u Bosanskoj vili
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
JEVREM: Sofija ima najbolju konduitu. MAKSIM: Ima vraga, da je nosi, i kad sam ju poznao! (Odlazi.) JEVREM: A, neprijatelj je preoteo ma; ja stupam s tobom u alijansiju.
(Jevrem namiguje Sofiji.) SOFIJA: Ja mislim da znam šta se po kući čini. MAKSIM: Znaš vraga, da te nosi! Neće se kuvati. SOFIJA: A šta ćemo jesti? MAKSIM: Ništa. SOFIJA: Onda bi opet psovao.
MAGA: E sad se, eto, opet jediš. NIKOLA: Kako se neću jediti na takvu potrad. MAGA: O vraga, ne znam, kako da ti ugodim, da se ne ljutiš. NIKOLA: Ta rastresi se i ti jedanput da ga đavo nosi!
Bar može koju modu od nje naučiti, a ćirice tako su bezobrazni, da ne možeš s njima ni progovoriti. — U, vraga, eto je već! z. NEŠA, STANIJA, PREĐAŠNjA NEŠA: Evo majka! Ovde ja sedim.
Idi, kad ti kažem. VUČKO: Lepo, lepo. (Odlazi.) STANIJA: Dobro se momče vidi. LjUBA: Dobro vraga. Ne mogu da nađem kakvu devojku, pak bi ga oterala. Nema ko ni da me očešlja.
LjUBA (Pijadi): Mani majku, boga ti! — Znaš šta sam ti htela kazati? PIJADA: Sta? LjUBA: Udajem se. PIJADA: E, vraga! Za koga? LjUBA: Za Milana. PIJADA: Ćestitam! Bas je lepa partija. LjUBA: Je l’ daje lep?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PERSIDA: Ta zaboga... SULTANA: Ih! Dokle ćeš me jesti, Luciferu, tako da ti reknem! Tri stotine vraga iz tebe se vitlaju, kad pomoliš taj tvoj jezični jezik. — Oh, Bože! Zašto sam došla u ovu kuću?
Pelo, ti valjda čekaš povojnicu? (Drma je pojako.) More, ti! SULTANA (obučena u Pelinim aljinama, đipi): Trista ga vraga odnelo! SRETA: Spavaj jošt, bubo ženska, oćeš da ti najmim sluge da te budu, je li?
SRETA: Spavaj jošt, bubo ženska, oćeš da ti najmim sluge da te budu, je li? SULTANA: Šta, trista te vraga odnelo, sad ću ti oči iskopati, ugursuz, i da bi li harsuzine, tko ti je dao slobodu dirati me?
SULTANA: Ih! — Trista te vraga odnelo, jošt me ti nisi tukao. (Poleti mu u oči.) SRETA (opet je opali): Milostiva gospoja Trifička, ja molim
SRETA: Je l’ tako? (Počne je mazati.) SULTANA: Jao, trista te vraga odnelo! (Lati šanove, pak se na njega baci.) SRETA: Šta, na mene ruku? Čekaj, kurjačko seme. (Ščepa je, pa je veže.
Sram te bilo, oždrkeljala si se kao krmača, pa si došla pre zore da uznemiruješ ljude. SULTANA (ciči): Ih, trista te vraga odnelo s orjatinom. (Tuče ga.) STEVAN: Je l’ tako? (Uvati je jednom rukom za prsi, a drugom je lupa.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ali jest, oćeš vraga! Kako naći nekog sličnog Sulencetu! Zbog toga ga priupitaju ima li iko u gradu da mu je bar približno sličan, da ga
trenutku, čovek o kome je reč pomisli da će živeti kao kamen u bubregu, sad kad je najzad maznuo telefon, ali, vidi vraga, nekako nije znao kome prvo da se javi, i ne samo to: nije uopšte imao nikoga na celom svetu kome bi mogao da se javi!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: O, izvolte bez ženiranja. JELICA (s ocem odlazi). MITA: Kog si vraga radio, te nisi zadržao prsten; bar bi pošteno nekoliko dana poživili. ALEKSA: Ćuti, dedače, ovako će bolje biti.
Aleksa, Aleksa, svega si me rastavio; sad me možeš i česti lišiti. 6. MITA, PREĐAŠNjI MITA (za sebe): Kog vraga, našla ga je. MARIJA: Evo, i ovaj je s njim zajedno oko mene obletao; sad me neće ni on poznati. MITA: Ja?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Noge se bune: „Kriva je glava, noću je budna a obdan spava!“ Baka se ljuti. „Pogledaj vraga! Zar ova glava rođena, draga?! Prije ću za brk Bauka vući, nego li snenog unuka tući. Izmlatiću ga, al drugi put.
Ide jež, gunđa, dok zvezde sjaju: „Kućico moja, najlepši raju!“ POTERA Ostade lija, misli se: „Vraga, što mu je kuća toliko draga? Kad Ježić tako žudi za njom, biće to, bogme, bogati dom.
“ Najzad, bogme, s mnogo muke — drž za noge drž za ruke! Kakav teret! Nije lak! Ubaciše dedu, vraga, a on samo zapomaga: „Došao je svetu smak!
Ko sretne bika treba da gleda da ga nikad ne dira spreda. Kad konja vidiš, čuvaj se vraga, njemu ne treba naići straga. Ovcu već možeš i za rep vući, ona se ne zna valjano tući. Progoni mačke.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pošto je ta stvar imala za naslov Raj, moj izdavač, Cvijanović, pitao me je, preko pisma: šta sam to koga vraga napisao. Šta bi tek bilo, veli, da sam pakao opisivao? Tako sam, zauvek, otišao iz Temišvara.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Nikako nisam mogao rastumačiti otkud ovi stari ljudi među decom i šta kog vraga oni uče pod sedom kosom. Kakva li je to opet škola u Stradiji?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Zdravo! – zagrmi on krupnim, jasnim glasom. – Kako da me se ne seća... He vraga, a ja ti poslao pozivnicu u Beograd. Ne mari... evo sad lično...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Donesi Mikelanđelovog Mojsija, niko se na nj Obazreti neće. (Šta on tu traži, kog vraga?) Stavi kocku šećera, il pregršt mrva na panj: Za pola sata, sve će nestati bez traga!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SKUPŠTINA UOČI TROJIČINA DNE NA LOVĆENU GLUHO DOBA NOĆI, SVAK SPAVA. VLADIKA DANILO (sam sobom) Viđi vraga su sedam binjišah, su dva mača a su dvije krune, praunuka Turkova s Koranom!
Udri vraga, ne ostav mu traga, ali gubi obadva svijeta! VOJVODA STANKO (LjUBOTINjANIN) Imaš razlog, vojvoda Milija. I dabogda trag
Svud je vodi po manastirima i čita' joj masla i bdenija; kumi vraga u sve manastire da ostavi snahu Anđeliju, kumi vraga — ništa ne pomaže!
Svud je vodi po manastirima i čita' joj masla i bdenija; kumi vraga u sve manastire da ostavi snahu Anđeliju, kumi vraga — ništa ne pomaže!
(i plače baba) KNEZ JANKO Čudna vraga, vidite li, braćo? Hvala Bogu, ima li vješticah? KNEZ ROGAN Ima, kneže, nekijeh rogošah, pod oblak će ustrijelit
Kuće turske ognjem izgorjesmo, da se ne zna ni stana ni traga od nevjerna domaćega vraga. Iz Cetinja u Ćeklić pođosmo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Priroda je sasvim prosta i... to jest stvar je sasvim prosta i prirodna, a vi ovdje kao nov i nevješt...“ „Ajte do vraga vi i vaša retorika!“ prekide ga srditi đeneral. „No, kažite mi, rašta se stekao jutros ovliki narod ovdje?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Što za zlom dođe, s vragom pođe. — Ko za vragom pođe, vrag ga i odnese. — Od koze jare, od ovce janje, a od vraga vrag. Bolje je prazna vreća, nego vrag u vreći. — Zlo osnuj, a vrag će izatkat’. — Đavo je uvek u svom selu.
— Dobar je Bog, ali su i đavoli jaki. — Boga ne gnevi, vraga ne draži. — Vrag bi i glavu skinuo, ali bog ni dlake ne da. — Bogu se moli, ali ni đavola ne srdi.
Teško onom koga snaga hrani I onome koga drugi brani. Teško onom svakome junaku, Koji uzme vraga radi blaga. Teško sablji u strašivoj ruci, Džeferdaru na lošu junaku, — Još junaku — u selu nejaku.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
109. Sjeda sjedi u Sjedinu gradu, car je prosi, okovan je neda. 110. Sjede na vraga, ode bez traga. 111. Sjedi vila navr vila, čeka sinova iz bijeli gradova. 112.
Kad to začu car orlujski, stane ga odvraćati govoreći mu: „Prođi se ti, šuro, toga đavoljeg vraga, i ne idi tijem putem, nego ostani ovdje kod mene, bićeš svega zadovoljan.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Flašom, namrtvo! GOSPAVA: Greh je nesretnici obećati, pa slagati! IKONIJA: Šta ti je kog vraga obećavo? GOSPAVA: Brak! Ljudski život! Kujnu! Spavaću sobu! Čistu posteljinu! Poštovanje! Decu!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bija sam u vraga doma! Bija sam u papinoj zemlji, i tukâ se s Francezima. Dreždâ sam napolju po noći, kisnuja, odija pišice po deset ura
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
U ruci joj je bila ruža. Ona je prinese licu i začudi se njenom mirisu, pa je pruži susedu da pomiriše. — Gle vraga! — jeknu Đavolak. — Gde mu nestade rep? Priča o čarobnoj ruži brzinom vetra obigra grad.
A ko bi za to bio spremniji od dva oštrovida mladića? Njima Tataga ni u najgušćoj šumi neće umaći! No, gle vraga! Šuma je i od njih sakri. A kad se vratila, dugo je u noć gorela njena svetiljka.
Smislili da mu poklone krilatog kona. Možda će ga konj obradovati? Kad, gle vraga! Princ ni da pogleda konja. Samo zamagljenih očiju zuri u daljinu, a na licu mu cveta tuga. Šta sada?
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
k večeru bješe već nagnuo u cvijetne nebesne ravnine, dva vjenčana slavom polkovoca uljegoše u guste polkove vraga neba, a nesreće oca; ka dv'je lađe krilah nadutijeh kada idu uskijem kanalom kroz pokrite snijegom ravnine, - tako
Mučitelno vraga neba carstvo niskijem je svodom nadneseno kruta tuča neobdjelanoga; po njega je okean veliki smolne smradne vode
“ Pošto riječ svemogući svrši i objavi vjernim vojvodama strašnu kaznu i pogibelj vječnu vraga neba i soputnikah mu, arhangeli s blagogovjenijem od višnjega odoše prestola među vjerne nebesne polkove, koji
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A čim odem potražiću isto ono društvo da još jedanput onako slavno ispijemo za dušu moga „pokojnog“ pobratima. Šta, vraga? Ako ne bude crk'o, kao što on govoraše za svoga kuma i njemu neće biti rđavo.
i onaj grob i čobanka, i snovi naši i sva stradanja, šta veliš: sve neka ide do vraga! Zar nismo svi mi kao i ona mala Koleta od Rozena?
i sve ono na sat i na kašiku i po naredbi, te sve to pobaca do vraga, i onda silazi dole na Dorćol do kafane zvane „Kod Napoleona“, gde mu se činilo da je „ružica“ prava, a društvo ono
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Na tim opasnim okukama, među filharmonijskim kumovima prošarala bi jeza i išla je uzbuđeno riječ: „Brzo, brzo! Do vraga, što tamo više čekaju!” Eto, to je bio moj prvi učitelj.
Zašto te ljude nekako ne izdvoje! Bolničar ga utišava: — Strpite se, to je samo privremeno... — Koga ćy se vraga strpiti!... Što ih ne iznesete odavde!... Hm!... „Privremeno!” „privremeno”! ... Ta sve je na svijetu privremeno!...
Povirio je u brijača, ali je vidio da ima mnogo svijeta, pa je odmahnuo, „ vraga ćy čekati!“, i otišao dalje. U čitaonicu i u kavanu, izgleda, nije svraćao. Dovde nas potvrđuju provjerene činjenice.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
SIN 99 U CARA TROJANA KOZJE UŠI 105 KO DOBRO ČINI NE KAJE SE 107 PEPELjUGA 112 KRAVARIĆ MARKO 116 ZLA ŽENA 126 ŽENA VRAGA PREVARILA 129 SVETI SAVA I ĐAVO 131 DEČKO KOJI SE NIČEGA NE PLAŠI 134 ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT 139 GRBO I KRALj
— I s tim vrag otide. Kad prođe već blizu godina dana, vraga nikada kući nema, a stari jednako loži vatru, pa i ne zna kad mu je godina.
Ti služiš vraga; on je otimao i neće doći dok ti ne prođe godina, a ti ne znaš kad ti je godina. Starac mu reče: — Ne znam.
Kad to začu car orlujski, stane ga odvraćati govoreći mu: — Prođi se ti, šuro, toga đavoljeg vraga, i ne idi tijem putem, nego ostani ovdje kod mene, bićeš svega zadovoljan.
— poviče đavo, pa skoči iz careve kćeri, i uteče čak u sinje more, i više se nikad ne vrati među ljude. ŽENA VRAGA PREVARILA Neki je čovjek imao ženu na koju je mnogo sumnjao, i zato se s njome vavijek inadio.
Ali bi ga žena svaki put nadinadila i, budući jača, za plot svezala. On jedanput uhvati vraga, vrag ga zamoli da ga pusti, a on mu rekne: — Pustiću te ako moju ženu prevariš.
Onda se možeš s njom gonati i nju dobiti govoreći joj: jest ja, tako je baš kao i boca. Tako i bude. On strpa vraga u bocu, donese ga kući i rekne ženi: — Eto, ženo, vidjeću ja kako si mi vjerna.
Kad to vrag čuje, sjede do njega na klupu, pa se stanu kartati na krajcare, ali mali od vraga odnese pun jedan budžak krajcara.
Kad već u vraga nestalo krajcara, stane se kartati na forinte, ali mali i njih odnese, pa i njih natrpa pun drugi budžak.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Odričeš li se: psovke, zlobe, bezboštva i bluda? — Klekni, luče! Odreci se vraga paklenoga, a prigrli ovoga, — i pokaza rukom na krst, — koji je za te prolio svoju dragocenu krv! — Klekni!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Na njeg’ pada svaka ruga I potvora kivna vraga — Sve to vidi, sve to čuje, Sve to prima duša blaga. Klete ruke na nj se dižu, Eno kamen na njeg’ leti — Dugo će
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Sad će me smesta groznica uvatiti. VASILIJE: Ali zaboga, majstorice... FEMA: Ta trista te vraga odnelo, nisam ti ja nikakva majstorica... Taki mi se vuci ispred očiju, nemoj mi smraditi sobu s tvojim aljinama.
(Viče.) Ančice, Ančice! POZORIJE 7. ANČA, PREĐAŠNjA ANČA: Evo me! FEMA: Da mi kupiš malo hop-hop... kako ga vraga zovu, hopmaniše tropn. Ovaj gurbijan Johan tako gadne reči govori, da se čoveku moraju creva mutiti.
(Ode.) MITAR: Šta je ovoj mojoj sestri! Gdi je Evica? ANČA: U bašti. MITAR: Idi je zovi. (Anča otide.) Kog vraga, il’ je poludila ili se čini. Kakve su to reči: miko! miko! Kanda krave vabi. POZORIJE 9.
VASILIJE: Ja ću se ubiti. EVICA: Ja luda, što sam je tamo ostavila? VASILIJE: Gdi si je, do trista vraga, ostavila? EVICA: U burmutici. A moja nesreća mati dala filozofu. VASILIJE: Šta, filozofu?
Svjatozar Rozičič, pjesnoslovec, dostoin jest da lepšu uzme. FEMA: Ta trista te vraga... SARA: Pst! (Ne šalite se vikati, on ima takvu narav.) FEMA: Bre, ale ga odnele, neće on mene sramotiti!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
JANjA: ’Ma, ćuti, bedo!... Što si se, vraga, tako napsio?... PORFIRIJE: „Ćuti!“... Kako da ćutim, bre? (dolaze obojica blizu vatre.
SULEJMAN (vidi Stanu): Došla si zar?... A šta ćeš tu? (U sebi.) Sin joj je jošte noćas umakô Pa ko je, vraga, drži ovde još? (Glasno.) Mahnita je!... Odlaz’te svi, Da joj nameru bolje iskušam. (Turci odlaze.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
HHHІV Imam pesme, ako nemam zlaga, Pesme-biser dragoj oko vraga, Sitne, male, nek joj bolje liče, Nek ih više, nek se više diče.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Do vraga!... Još nam i to treba. A mi nemamo ni makaza za sečenje. Od hrane imali smo samo hleb i konzervu. Čuturice su nam bile
— Otkud ti zaluta ovamo? A ja čuo da si ti umro. — A ja sam čuo da si ti poginuo... — Aj, do vraga! Naravno, ne možeš da čuješ da sam se oženio i stekao kuću, već samo tako nešto.
Zubi su joj štrčali iznad usana, a jedno joj oko belo i stalno otvoreno. Jadna i žalosna... — Aj, do vraga! — upade Luka. — Obuzelo me je neko neprijatno osećanje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Nema, ah, Đorđa, visokog duha, Kom' srce zraka podiže nebesna, Da Srba brani, vraga mu progoni, I stub utvrdi slave rodu — — — — — Pa ipak, i pored sve svoje amorfnosti, „rasutosti“ i nepouzdane
Ti se nađe jedna Da te uzme onaj koj' te nije vredan!) Kod moga miraza i tolikog blaga, Uzeh rđu na vrat i velikog vraga.
Ništ’ je ravno voshiščen’ju Viditi po razbijen’ju Razbegati vraga svog. Pobedu slavjašč pojemo, Jednoglasno i zovemo: Jako s nami bogov bog!
Draga, o žalosna braćo! Ja već trpiti neću. Vratu mi s’ neće u gvozdeni jaram svirepa vraga. Ako je drago vam, čujte mi svetlu i veliku tajnu, Koja duboko u prsima mojima skriva se davno: Detetom kad sam
Bede i tuge je dosta! Bog hoće, nebo i sveci, turska da prestane sila. Ti ako veruješ tvrdo u Boga, sakrušićeš vraga. Sve može hrabrost voljom sa božijom združena krepko. Današnji dan će odsuditi snagu ti mišce i duha.
Nastasijević, Momčilo - PESME
teško priklopi svarenje. I jeste, tma kotlova u kotlu. Boga li radi pristavi vrag, vraga li Bog? II Živome živo krvavi dug, brat brata jede, druga drug.
Ćipiko, Ivo - Pauci
„Da je dam onom gladnom Talijanu, ča je doša' iz vraga da se naji naši trudi?!” gunđaše on i nosijaše ribu u grad. Uveče momčad dolažaše u krčmu da vidi šjor Antonija.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kažu mi da je moja dužnost da iz svoga okuženog tela isteram vraga što se onde ugnezdio, kandžicama se uhvatio za nutrinu i svi moji udarci kao da ga se ne dotiču.
manastirom, na tri dana hoda unaokolo neće ostati ni jednog prokletog glogovog drveta ni džbuna, jer će, da bi isterao vraga i očistio manastir od zla, narediti da se na glogovini kuva svakodnevni obrok.
Šta se ovo događa s ovim svetom? Ali nije. Malo mu je bilo što se i sam zakliktao (šta je kog vraga bilo toliko smešno), nego je i legao na leđa držeći se za trbuh i otirući suze nadlanicom leve ruke (šta je kog vraga
vraga bilo toliko smešno), nego je i legao na leđa držeći se za trbuh i otirući suze nadlanicom leve ruke (šta je kog vraga bilo toliko smešno). Posle se sve odvijalo suviše brzo da bih ja to mogao da razumem.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' šta je prošlost? Ko u njoj Propale ište draži, On muči samo život svoj I tugu svoju snaži. Do vraga s njome! Zanos taj Studenim zrakom sjaje O, Hebo moja, vina daj! Zaborav ono daje.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Evo ću da okrenem veselije. Često se sećam tvoje klasične lekcije o štednji, i trudim se da štedim. A šta li ću, kog vraga, štedeti! Tri komada nameštaja oko mene od tvrda su drveta, i štede više oni mene nego ja njih. Vazduh ne mogu štedeti.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
(Lisica se nađe jednom s magarcem. Gospodin magarac, rekne ona, svi vas drže za osobiti ženi i velikog čoveka. Kog vraga, odgovori magarac, ta ja nisam ništa budalasto učinio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zatim najednom diže ruke uvis i poče iz sveg glasa: Da ja vidim Jovine svatove... — A do vraga! — lupi se Dragiša po potiljku. — Jesam li ti kazao? — obrati se Toplici. — To mu je sve što ima od života. Pusti ga!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Tad se Marko u sve misli snađe, pušti vraga, nek mu nije traga. Teško Srbljem đe im nije Marka! Nadmoćnost Markova nad Turcima, i nad svim drugim neprijateljima,
Al’ besedi aga od Ribnika: „Man’ se, Ivo, vraga i mejdana! Još mejdana ni vidio nisi, a kamoli da si izlazio; već od’, Ivo, da pijemo vino: greota je tebe
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Jao, propadoh! Prestrašeno je buljio oko sebe, jer je upravo sanjao kako pade s neke kruške. Kakve, vraga, kruške, kad je nad njim bukva!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ne to tek da su ljudi taki, a popovi od bolje ruke inači, nego sve jednako nakimnoj muško i žensko puno dor nakukljano od vraga pizme i zlobe.
Te to vi je vera i zakon i Boga spominjanje. Neće ni da se prekrsti, nego prviput vraga spomene, pak hajde kudgod u polje, ili na put i za posao koji. Pak se broji da je hrišćanin! ...
Jošte smeh i podsmeh saviše, kunjanje, dremež, obziranje, podziranje, namigivanje, a koga vraga nejma? Kako da tu Bog okom svojim milostivnim poglede? Pre od sebe protera!
Nikad nije bio zlatoljubac človekoljubac. Neprodato ga prodade, bez cene, neskupo. Ko nadvlada ovoga vraga, Dobiće večna blaga. Životni su putovi mnogi.
Vrata od berićetnoga mesta s hranom zatvorena su. A našto je kad niko nije za to? Soborenoga i isterana od borca vraga milujem i mešte čoveka idem ja sam, u obrazu čoveču, potajem splesti se u koštac te se pohrvati so tim borcem.
Spazi, veli, vreme i vrlo se čuvaj od lukavoga vraga. Vreme je, reče, roditi se i vreme pak umreti. Vreme sejati, a vreme skupsti sejano.
Da vam dobrim građanom i Hristovim proću vraga i greha vojištanom dam na glas, i ukažem kako bi se sačuvali i od dušmana duševnih odbranili.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
la franga — po evropski alis — upravo, baš ališ-veriš — dobitak trgovanjem amberija — mirisna rakija anasana — do vraga aram — prokletstvo argatka — radnica arč — trošak asker — vojnik asli — sasvim atlas — vrsta svile ausgang —