Jakšić, Đura - PROZA
se u njega, posmatraše ga, prevrtaše u suvim rukama, pa nekako neveselo progovori: „Pre nekih vremena beše i ovo vrano kao zivt, a sad je pobledelo, kao i lice što sam ga juče u ogledalu video... Kažu: bog! Božja volja...
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
¹ U Homolju, prvi zub dete baci na krov od kuće i kaže: „Vrano, nano, ja tebi kosten, a ti meni gvozden zub!“² U Hercegovini: „Kad djete prvi zub izvadi, treba da ga baci preko
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U rosno jutro, još nigdje sunca, on se digao rano. — Kad ove staze ostavim — kaže — sećaj se mene, vrano. Kraj reke lunja i gunđa tužno ko kasni pijan gost: — Još dok sam bio maleno štene izgubih ovde kost.
Šantić, Aleksa - PESME
A tamo, gori, na lazilima zgrade, Zidari rade. Veče na razdrljene njihove grudi I gole ruke i lice vrano, Sve krečom poštrapano, Prosipa crvene ruže svoje... I jedan oblak, pun tople krvi, Nad njima, gori, lebdi visoko.