Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Pa što sam, hvala bogu, kmet! — Ti imaš, čini mi se, vranca pastuva? — upita Purko da se ne oteže razgovor. — Imam, ja!... A što će ti? — Pa treba nam... Znaš...
— Čujem, čiko! — odazva se neki momčić iz kuće. — Idide dole s kumom na livadu. Uhvati vranca, pa mu podaj nek vodi. Momčić istrča iz kuće, pa ode napred u livadu. — E da idem i ja, kume! — reče Purko.
— reče Purko i ode naniže za onim momčićem. Živan se samo okrete, pogleda ga i nešto promrmlja... Purko uze vranca Živanovog i ode polako u Zarožje. Zorom sutradan iskupiše se gotovo svi Zarožani pod onaj orah pred Purkovom kućom.
Čiča Mirko je išao do popa, te ga zamolio da i on s njima pođe, valjaće očitati što. Purko izveo Živanovog vranca bez belege, još nepočišćena. Đilas odsekao kolac od crnog gloga i zaoštrio ga ne može bolje biti.
— E ne možeš naći, nije vajde! — reče kmet gotovo u očajanju. — Miran, otrgao se! — povika odmah utom na vranca, koji se beše nešto usfrktao i počeo kopati nogom.
— protunjka Vuja, pa poče zbunjeno optrčavati oko konja, gledajući kako bi najlakše uzjahao. Pop se hitnu na vranca, pa podviknu oštro Vuji: — Sedi već jednom!
Pritrča poša i pomože mu, te se jedva posadi u sedlo. — Otvori nam vratnice, pošo! — reče pop i okrete vranca napred, smejući se uzjahivanju Vujinom.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nazva dobro veče, pa ućuta. Ćuti on, ćuti majka, čekam ja. Onda moja mati otpoče, a glas joj promukao: — Odvedoše vranca! — Odvedoše — kaže on. Opet ćute, samo mati čas pô useknjuje se, a ja čisto osećam kako plače.
Jedanput dovede uveče vranca, onog istog, našeg. Sutra mu kupio nove amove: vise remeni do niže kolena i biju ga rojte po vilicama.
Sve izbledi: i oduševljenje, i ljubav, i dužnost, i sažaljenje, i ne možeš ga više poznati, kao ni Topuzova vranca koji je nekad dobijao svaku trku, a sad okreće suhaču. Kapetan je opet ozidao kuću na istome mestu u Knjaževcu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Šta ga će tu štaloga probiveni’ i konja pokrađeni’ biti, kad još i pored mesečine, pa jedva da sačuvaš vranca od rđavi’ ljudi! Aj, to ja vas pitam?
Tera Pera Tocilov preko vašarišta, pa i njemu došlo teško; setio se Pera prošlog vašara i jednog vranca za koga se cenkao, pa ga ispustio, a bio je još iz martonoške ili bašahidske ergele!
Pera badri konje, kara ih i spominje im onog Martonošanina (vranca), i kori ih i zastiđuje njime, te oni povuku bolje. Posle tri sahata putovanja, zaustaviše se kola pred jednom naherenom
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Domaćin je bio pristao da iznajmi tri vranca, iz štale, koje je Isakovič bio zapazio, i zaželeo. A bio je zanemeo, kad mu Pavle reče da je kupac tih konja, a gotov
Za Pavla se kaže, u tom pismu, da je pun novaca, i nakita, a dolazi, uz praporac, na tri vranca, u štapskvarteru. Vitkovič kaže, u šali, svom rođaku, da su Isakoviči došli u Kijev, uz ostale Srbe, da bi bilo i
On je, jedini, među Isakovičima – iako to nije bilo naređeno – sad doveo svog konja. Jahao je vranca, kojeg je bio kupio od Tatara, na sajmu Podolja. Kostjurin je zadovoljno posmatrao tog konja.
Proleće je u Rusiji došlo kao na nekoj trojci. Kao da su Sunce tri vranca dovezla. Sve je treperilo, sve je šumelo, sve je listalo, sve je bilo toplo, sve je igralo.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- podigao je svoje teške očne kapke i meni se učinilo da ga opet vidim obrijanog temena kako u širokim gaćama jaše vranca uz pucanje bičeva i zujanje kamere. - Ništa više? - Ništa. Ona je, ipak, samo dete.
Radičević, Branko - PESME
se seća, Tad, oh tada sva ga minu sreća, Ta kad ono priskočila mlada, Sva van sebe od slutnje i jada, Kad dohvati vranca za vođice, Kako li je tište nemilice. Pa ko znade kako može biti, Može tužna jošte pogoditi.
Seče junak, Turadija pada, Al' i Bajku eto grdni jada: Puče, brate, jedna puška vela, Pogodi mu vranca posred čela, Za njom puče opet jedna druga, Prestriže mu dževerdana duga Po remiku, kano trsku kaku, Zadrkta se srce
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Nikad se ne zna gde se šta može doznati. Odvoj i nešto bistrijih vojnika, da paze i da slušaju. Onog vranca, sa sedlom i ularima, đuture i kompletno, odvešćeš kao na poklon sandžakbegu. Dodaćeš i one mletačke sablje.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Sad vidim i ja: svetu je smak!“ Na svadbu krčmar kreće kod znanca, osedla kravu umesto vranca, pa na put krenu u punoj slavi, kroz maglu jaše na brzoj kravi.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Janko, Da ti pošljem malenu paricu: Sakuj meni v’jence i oboce, A što tebi od toga ostane — Potkuj tvoga dobra konja vranca, Neka ti je među braćom fala!“ 106. Pasla moma jelenke, Na vodu ih navraća.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ja dovedoh vranca konja, Da popije mutnu vodu. Ne hte vranac vodu piti, Ne hte voda vatru tulit’, Ne hte vatra koplje goret’, Ne hte
Ja donesoh bojno sedlo, Da ubije vranca konja. Ne hte sedlo vranca biti, Ne hte vranac vodu piti, Ne hte voda vatru tulit’, Ne hte vatra koplje goret’, Ne
Ja donesoh bojno sedlo, Da ubije vranca konja. Ne hte sedlo vranca biti, Ne hte vranac vodu piti, Ne hte voda vatru tulit’, Ne hte vatra koplje goret’, Ne hte koplje vuka bosti, Ne
Ja donesoh malog miša, Da prestruže bojno sedlo. Ne hte miš sedlo strugat’, Ne hte sedlo vranca biti, Ne hte vranac vodu piti, Ne hte voda vatru tulit’, Ne hte vatra koplje goret’, Ne hte koplje vuka bosti, Ne
Ja donesoh malu macu, Da izede malog miša. Ne hte maca miša jesti, Ne hte miš sedlo strugat’, Ne hte sedlo vranca biti, Ne hte vranac vodu piti, Ne hte voda vatru tulit’, Ne hte vatra koplje goret’, Ne hte koplje vuka bosti, Ne
u lužinu, Te odsekoh supružinu; Udrih macu po lubinu: Poče maca miša jesti, Poče miš sedlo strugat’, Poče sedlo vranca biti, Poče vranac vodu piti, Poče voda vatru tulit’, Poče vatra koplje goret’, Poče koplje vuka bosti, Poče vuče
(Pauk) 167 — U zrahu bijelo, kad na tle padne — žuto? (Jaje) 168 — U našega vranca trista pokrovaca? (Perje na ćuranu) 169 — U našega soldata sva košulja od zlata?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onaj isti dan | u koji se najstariji brat vjenčavao, on uzjaše na vranca, pa baš kad su svatovi iz crkve izlazili doleti među njih, te svoga brata, mladoženju, udari malo buzdovanom u leđa da
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Učen čovek, ako će i pešice ići, svaki ga poštuje, a neučena, videći gdi se vozi na vranci, „Vranci vranca vuku” — govore, i pravo imadu! Ti vidiš kako me ljubi gospodin baron Marko Pejačević.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ali mu se kujas ne javi. Bakonja uđe i vidje... ne vidje ni kulaša, ni brnjaša Srdareva, ni dorata Blitvareva, ni vranca Vrtirepova, ni dva najbolja tovarna konja. „A di su?“ zapita Bakonja.
ručali ćutke i brzo kao da će na vojsku, pa bi svaki otišao u svoju ćeliju, samo bi Srdarina uzjahao na svoga novoga vranca, pa pošao sa Škeljom preko vode...
Bakonja odmahnu rukom i otide. Poslije ručka, kad Brne zaspa, Bakonja se svrnu u konjušku da pregleda Srdareva vranca, pa brzo otide u šumarak, gdje začu krupno smijanje.
Oboje se zbuniše. Ona stade dokle on prođe, a on ustavi vranca. — Ta tiraj, dijače! — reče cura, sva zažarena i smijući se, ali ga ne pogleda. — Molim te, Jelo, ovaj...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ćorđe Katić... Seljaci mu ljube kolena, na dukatima spava, dna vranca mu vuku fijaker, sluge kao kerovi obigravaju oko njega.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A mehandžija već poče da prikuplja dizgine i da muva vranca kolenima, kad iza Đuričinih leđa zagrme strahoviti glas: — Pucaj, nebesa mu njegova, šta ga čekaš!
uze novčanik, otvori ga i stade da gleda šta ima u njemu, a mehandžija, videvši da mu obojica okretoše leđa, zađe iza vranca, pa se okrete i strugnu uz brdo, koliko ga noge poneše.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onaj isti dan u koji se najstariji brat vjenčavao, on uzjaše na vranca, pa, baš kad su svatovi iz crkve izlazili, doleti među njih, te svoga brata, mladoženju, udari malo buzovanom u leđa, da
Ćipiko, Ivo - Pauci
Živine! Naglo, ne rekavši ni „zbogom”, iziđe iz kuće, i, istrgnuvši iz Ilijinih ruku svoga vranca, zajaši i odjuri trkom. Domalo prispije i Rade, sjede uz vatru i veli: — Ne bi đavo popa Vrana stigao!
Domalo prispije i Rade, sjede uz vatru i veli: — Ne bi đavo popa Vrana stigao! Bijesan, pa razigrao vranca... nije već božji vjetar... Ih!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nad sedlom se moma naže, Ruku diže i bič puče; I Ljubecki glavu saže, A mamuzom vranca tuče. Prignuvši se kao guja, Konj Okeanin mrsi grivu, I s frktanjem, kô oluja, U daljinu leti sivu.
Petrović, Rastko - PESME
Tvog oca, radnika fabričkog, s prstiju curi smola A po mokrim plećima tvog mladića i tog vranca, U ogledanju kreću zvezdana kola.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Velimir je na noge skočio, pa uzima trista katanije, on usjede vranca pomamnoga i iziđe gradu na kapiju, skoli Marka sa četiri strane.
“ Njoj govori Miloš od Pocerja: „Ne boj mi se, dženeralovice! Daj mi vranca Vuče dženerala, što ga jaše jednom u godini, kada ide u Tekiju crkvi, opremi ga kako g' Vuča sprema, da poigram preko
pa dokaza caru ja kakav sam junak za megdana; ođede me carevi vezire, ođede me i čador mi dade; car mi dade od megdana vranca, i dade mi svijetlo oruže; potpisa me carevi vezire da sam vojnik caru dovijeka.
To se čudo na daleko čulo, čak daleko u zemlju arapsku, začuo je Uso Arapine; jednak čuo, jednak sedla vranca, pravo ide ka Solunu gradu, te on pade pod Soluna grada, pod Soluna u pole široko.
Kad ujutru jutro osvanulo, Dmitar uzja vranca velikoga, i on uze sivoga sokola, pak polazi u lov u planinu, a doziva ljubu Anđeliju: „Anđelija, moja vjerna
Tad se Dmitar bješe osjetio đe će ljuba brata otrovati, pa on uzja vranca velikoga, brže trči gradu Biogradu — ne bi l' brata živa zatekao.
Kad je bio na Čekmek-ćupriju, nagna vranca da preko nje pređe; propadoše noge u ćupriju, slomi vranac obje noge prve. Kad se Dmitar viđe na nevolji, skide sedlo s
Kad se Dmitar viđe na nevolji, skide sedlo s vranca velikoga, pak zavrže na buzdovan perni, brže dođe gradu Biogradu. Kako dođe, on ljubu doziva: „Anđelija, moja vjerna
Kad to začu mlada Pavlovica, ona ode konjma na livadu, te ubode vranca na livadi, pa govori svome gospodaru: „Na zlo, Pavle, seju milovao, na gore joj milost donosio: ubola ti vranca na
ubode vranca na livadi, pa govori svome gospodaru: „Na zlo, Pavle, seju milovao, na gore joj milost donosio: ubola ti vranca na livadi!“ Pavle pita sestricu Jelicu: „Zašto, sejo, da od boga nađeš?
Jedan šura jedan peškeš daje: dovede mu bez biljege vranca, i na vrancu Latinku đevojku, (no se pusnik k zemlji uvijaše od čistoga i srebra i zlata: u zlato su konja
Pričekaj me, da mejdan d’jelimo, da vidimo čija je đevojka!“ Kad to viđe Grčiću Manojlo, obje noge niz vranca opruži, te u zlatne vrže bakarlije, a iz ruku tamburu odbaci, pa desnicom za mač privatio, a ljevakom vrancu za
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
slušati koju pripovest za ovaj blagi dan, Hristovo uskrsnuće, i zaćopi me s reču te mi rekne: — Što si razigrao toga vranca? Dede, obodi ga, te ga natrag vrni! I o prazniku nam filosofiju provodi!