Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Prođe dosta u toj tišini. Popa se diže. — Ja idem malo do kuće, pa ću opet doći — reče on. I taman pođe vratama, a Aleksa mahnu rukom. — Još malo... — prošapta Aleksa. Lice mu beše žuto kao vosak. Popa zastade...