Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad bi pored njihovih vratnica, a on vragolasto namignu na nju i reče: — Jesi li sustala, Maro? — O, kljusino matora! — promrmlja ljutito Marica, pa
Nemam sve kod sebe, bogami! Kusur ću ti dati čim odem kući — samo se navrati do mojih vratnica... — E, hajde baš, gazda-Rako — ne mogu gde si ti a vere mi da je ko drugi, ne bih ni po koje novce.
Kume! Vi'š, ooode!... Mati pođe kosa naviše. — Hajdemo, kume, kući! Hajde — i ja ću do tvojih vratnica!... — pozva ga Mato te pođe.
— Hajdemo, kume, kući! Hajde — i ja ću do tvojih vratnica!... — pozva ga Mato te pođe. Kad beše kod vratnica da se rastanu, Radan hukne i reče: — Devet puta, moj kume, nije šala!... — Hej, moj veseli Radane!
— Ej, ej, Mile, polako more!... — poče Vidak još s vratnica, kao tokorse u šali. — Što si se razvikao toliko? — Kako neću, brate! — okrete. se Milun njemu.
Još s vratnica poče tek jedan: — Ama Milune, šta ti ovo učini od nas? — Šta, more? — upita Milun začuđeno. — Što ti nas zakla?
Put ide baš kroz sred Zarožja, pored vratnica kmetovih. Strahinja pomisli i nehotice da bi dobro bilo da se svrati malo kod Purka i još nekih poznanika, te da se
— Šta li će u Zarožju? — upita neko. — Pa, hvala bogu, ima kome doći!... — reče kmet. Utom Strahinja stiže dole do vratnica Purkovih. — Strahinja, brate! — zovnu ga kmet. — Akobogda tako? Svrati malo amo! — Pa svrati malo, Strahinja, svrati!
Čeljad posluje po kući. Utom se otvoriše vratnice i uđoše Zarožani. Kmet Purko još s vratnica viknu: — Domaćine!... Ima li koga doma? — Ima, ima!
Purko, čiča Mirko i ostali tu kod vratnica. Strahinja i Ćebo prikradoše se gore do vajata, što beše za dobru pustemicu od kuće, i tu stadoše.
— zovnu Živan još jače ozgo. — Oj, more, oj! — odazva se Purko. — Iziđide, malo 'vamo, iziđi! Purko iziđe onamo do vratnica. Svi se ućutaše da čuju šta će biti. — Što zoveš, more, što? — viknu Purko Živanu. — More, vrati mi dete...
— Ne šali se glavom da bubaš koješta! — Neću, popo! — protunjka Vuja, i opet se zacrvene. Utom stigoše do vratnica Boškovih i ustaviše konje. Vuju spopade nekakav strah: poče mu pištati nešto u ušima: pop mu se učini — bog s nama!
Afrika
U sredini je kamen sa koga Pebenjani vlada i sudi. Slikam ga pored vratnica od teškog vajanog drveta, kojima se ulazi u dvor. Na vratima su izrezani fetiši: krokodil, kornjača i zmija.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
odjeci kopita u štali— krikovi noćnih ptica što se pare i proždiru jedna drugu u pomrčini; čuju cviljenje otkinutih vratnica, a posle jutarnji vetar kroz rosu i petlove i tihu sreću, i vide napoznatu tavanicu, napuklu po sredini, stare
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
šapućući jedno drugomu o ljubavi i sreći, a u to vreme dojuriše sokakom jedna kola i zaustaviše se daleko od školskih vratnica. Iziđe iz njih jedna slabunjava, suha žena u varoškom odelu, otvori.
»Sve izgubih, što god sam imao !«... Evo ovoga plota... eno vratnica... nije nikad do sad odlazio u njen stan. Šta je to?... Ne čuje se kukanje ...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ostala samo mladež i poneka žena među njima, a stariji se digli tamo pod granati orah, gde se otegla sovra, čak do vratnica. Tu ti se oni »nalaze«, gledaju, kako se postavlja... A komišioci gotovo prestali raditi.
Dete zapazi baš tu plašljivu opreznost, pa stade i samo istrčavati do vratnica, i kroz otškrinutu polovinu gledati šta se to zbiva na ulici. A ono baš ništa!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Vjetar je duvao i pirio na mahove, a taman kad čovjek sjede, zahuja žestoko, da stade treska prošća i vratnica po zgradama, pa u mah utoli.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Polazili su kad se smrkne, polazili ka Moravi, a Kata bi sa otvorenih vratnica viknula za njima: „Srećan vam lov, muški!“ I jedino je ona to smela.
mrzovoljno mrmorili i šaputali, ne samo ukućani, već i sluge i nadničari što su galamili, smejali se i zviždali samo do vratnica i lese visokih, mrkih jasenova, da bi zamukli čim bi ušli u Katićevo dvorište.
najstrašnije mu je bilo sećanje na ono prolećno veče kad se vratio iz šume sa čoporom svinja; bio je tada dečak, i još s vratnica je čuo tanko majčino cviljenje. Nije to bio ženski plač i kuknjava kakve je do tog dana čuo.
Zastaje kod vratnica, odmara se, u očima mu dva mutno osvetljena prozora, a u glavi tutnji kašalj, mukao, suv. Bože, zar nisi mogao mene da
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Istoga trenutka grmnu puška kod velikih vratnica, i hajduci ugledaše svoga stražara kako preskoči vrljike i pobeže kroz kukuruz.
Poslednja Dvojica polegali su u korovu, što je izrastao po đubretu blizu vratnica, a Đurica se zavukao u vitlove šindre, koju je Nikola spremio za nove staje.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
za namernika pobratima, posle duž ega savetovanja i oklevanja siđoše i podigoše bukovu zasovnicu sa teških dvokrilnih vratnica. Pop kroz mrak oseti da mu se ta vrata nikad hladnije nisu otvarala.
je deci pop kumovao, osećajući sav bol i sramotu za ovakav doček kuma i pobratima, zakloniše ga leđima i ostaše kod vratnica sve dotle dokle on ne umače kroz gustu tminu...
Petrović, Rastko - AFRIKA
U sredini je kamen sa koga Pebenjani vlada i sudi. Slikam ga pored vratnica od teškog vajanog drveta, kojima se ulazi u dvor. Na vratima su izrezani fetiši: krokodil, kornjača i zmija.