Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” — „Lako ću, gospodine, lako”, viče Katić, „jer sam ovde za vodom i prevaren, al̓ čućeš me sutra na Vračaru!” pak okrete se Turcima i reče: „Čujte, i dahijski i carski Turci, idite i kažite kurvi Kučuk-Aliji: ujutru rano neka
I odatle izilazimo preko Topčidera i s Turcima se često po Vračaru bijemo, i Turci isteraju četo-kaik do za adu, i odatle nas topom tuku.
Ali je Živković na sto trideset dobivao, i sebi kapital načinio, i koliko on donese, to mi na Vračaru za dan za dva bijući se potrošimo, pak opet: „donesi!” kao kradom, ali to sve Nemci znadu, ali kroz prste glede.
— Stojeći i tukući se mi s Turcima po Vračaru, dođe nam od vezira iz Bosne Bećir-paše, u početku ili u polovini julija meseca 1804.
Vi ćete na Drinu — veli — poslati nekoliko odabrani̓ kmeti bez silaja koji će ga dočekati; a vi ćete knezovi na Vračaru dočekati ga sa vojskom usulile, a i ja ću s njim u ordiji doći, i pročaja.
Od naše nahije otpustimo četiri kumnanije, da se kod kuća odmore mesec dana, pak da dođu do ove izmenu na Vračaru. Pođem ja i dođem kući u Brankovinu, da se spremim za Rusiju, al̓ eto ti Damjana iz Kutešice k meni: „Hajde — neli —
Zarečemo se: baš da pođemo, pa makar ne došli više; ako gde i poginemo, dosta je braće i na Vračaru poginulo za svoj rod.
Odemo njemu u sobu, malo postojimo i na njegova pitanja, kako je na Vračaru, odgovorimo. Malo zatim zovnu general svoga slugu i zapita: „Lošadi gotovi?” — „Gotovi”, odgovori mu sluga.
Sad ja pokažem da sam na Vračaru, kako sam nosio mur moga strica Jakova, u hitnji, kad sam pošao, zaboravio ostaviti, no u džepu odneo i evo ga.
” Sad ja ovo njegovo pismo mojom rukom prepišem i onim stričevim pečatom zapečatim i, aki bi na Vračaru bilo pisato, s datumom avgusta poslednji̓ dana potpišem i adresiram: „na Teodora Filipovića u Moskovsku, gde se nađe”,
Ja kako sam letos po Vračaru lake vojene haljine nosio, a nisam se ni naučio daleko putovati, tako i pošao; a Čardaklija i Boža u nemačkim ̓aljinama
I bio se neko vreme na Vračaru, pak dođe opet Šapcu, a Miloje ostane u šancu, u Ciganskoj Bari kako sam gore kazao. Da, i ovo sam malo preskočio.
Sremac, Stevan - PROZA
— Kazuj, dakle! — Igrali smo se... — Gde? — Na Vračaru... — Šta ste se igrali? — Igrali smo se rata. — Srba i Turaka? A? — Jok! Igrali smo se Bura i Engleza.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
te izvesti ruka faraona Lažni izbavitelj prečicom vodi do novog ropstva i Vavilona Sava na lomači Ko je to sa mnom na Vračaru bio spaljen jedna sen na krstu dok sam goreo vaskolik Mnoštvo je čulo glas i videlo: Mladenac i Reč sreću se u
Ćosić, Dobrica - KORENI
Narod — to je njoj nešto prljavo i lukavo. Prerovo — vučja jazbina! S njom, šta će biti moj život? Imati kuću na Vračaru, primati ugledne goste, imati banku, napraviti fabriku, postati diplomata, biti Evropejac u balkanskoj čaršiji...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Usamljenom Knezu niko nije, tada, hitao na poklonjenje; svi su hitali Vučiću a on je, na Vračaru, čekao da mu dođe i Gospodar Jevrem.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Za vas već rastu lavri na Prahovu, Na Varvarinu, tam' na Suvodolu, Vračaru, dugim i širokim Ponikvam, lozničkom polju ravnom. Vam krstozračne vejaće horugve Na gordim stenam' zidanim' pradedi.