Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
III klase u esnafu niškom; Kostu Kostića, stolara II klase u esnafu valjevskom, za mutavdžiju iste klase u esnafu vranjskom; svu trojicu po potrebi službe.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Utisak je taj da su ovde starinci bili isto stanovništvo sa kosovskim i s onim u vranjskom Pomoravlju, pa da su izmenjeni pod uticajem sasvim osobitog života koji se razvio u ovoj kotlini.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁸² Trudnici je u vranjskom kraju zabranjeno da nosi u skutu trske i granje, jer će dete biti „šupljoglavo“; da rukama testavim (od mešenja hleba)
Tako, na primer, u vranjskom Pomoravlju veruje se da ako je dete rođeno za vreme punog meseca, odnosno „u čis’ mesec“, biće srećno i bogato, a ako
U vranjskom Pomoravlju veruju da će dete rođeno na Božić ostati siroče. (Isto ovo verovanje zabeleženo je i na Timoku.) Takođe, veruj
POVIJANjE Dete se prvi put obredno povija na zemlji da bi bilo jako kao zemlja.²⁴ U vranjskom Pomoravlju, prvo povijanje deteta obavlja se u „paškulji“ (delovi očeve košulje i majčinog skuta).
Mnogi predmeti koji se stavljaju u vodu za kupanje imaju magijsku funkciju. Tako se, na primer, u vranjskom Pomoravlju stavljaju u vodu srebrna para i uskršnje jaje.
“⁵⁹ Magijskom snagom izgovorene reči zubi se takođe mogu učiniti snažnim ili se može ubrzati njihov rast. U vranjskom Pomoravlju, na primer, onaj ko prvi ugleda tek iznikli zub, valja da kaže: „Vučina mu raste!
Obavezni rekviziti pri strižbi u vranjskom kraju jesu hleb i so. „Hleb i so znače sreću — da u svome životu dete nikada ne ostane bez hleba i soli.
⁹ U vranjskom Pomoravlju dete bi, u ovom slučaju, polagano udarili drvenom kašikom (ložicom) po glavi, da bi progovorilo.¹⁰ U Skopsko
Kad dete napuni pola godine, odreše ovaj čvor, pa će, misle, dete ubrzo progovoriti.¹⁵ Da bi dete progovorilo, u vranjskom Pomoravlju, pošto ga zapoje vodom iz zvona, zaljuljaju ga na ljuljašci zakačenoj na vratima sobe.
metodi u svrhu obučavanja ne pomognu detetu da prohoda, ako se ono i dalje plaši da načini prvi korak, u tom slučaju, u vranjskom Pomoravlju, majka i ujak čine sledeći obred sečenja tovara: oni odvedu dete na drvljanik, pomognu mu da na leđa uprti
U vranjskom Pomoravlju majka dečji pupak, koji je čuvala do polaska u školu, odvezuje „da se, imitativnim magijskim putem, detetu ’o
Zečević, S., „Verovanja i običaji o rođenju“, GEM, 42, Beograd 1978. Zlatanović, M., „Božićni običaji u vranjskom kraju“, Raskovnik, 50, Beograd zima 1987/1988. Zovko, I., „Vjerovanja iz Herceg-Bosne“, ZNŽOJS, 6, Zagreb 1901.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Prema verovanju u Vranjskom Pomoravlju, »od sveg šumskog drveća stari brest ne vala seći, jer tada nema ,berićet̓ u polju I stoci« (SEZ, 86, 1974,
drvima može dovesti coprnica koja je odnela sreću suprotan je propis u Vranjskom Pomoravlju: »Glog nikada ne gori na vatri, da ne bi ,sagoreo berićet u polje̓« (SEZ, 86, 1974, 104) — što ukazuje na
da bi na glavi rasla čvrsta »k̓o drenovina« (GZM, n. s., 26, 1971, 43). u Vranjskom Pomoravlju na Svetog Ignjata polaženik, uz blagoslove za plodnost, džara i raspiruje vatru d.
Zdravac. U Gruži dete, dokle ga kum šiša, drži u ruci z. (SEZ, 58, 1948, 264). U Vranjskom Pomoravlju bračna postelja za mladence obavezno je kićena z. radi plodnosti (SEZ, 86, 1974, 436). Iva.
s., 24—25, 1970, 304). U Vranjskom Pomoravlju, pred nevestinom kućom, baca mladoženja j. sa novcem i bombonama među svatove, i taj običaj je posvećen
Kopriva. U Vranjskom Pomoravlju, čim čuju prvu prolećnu grmljavinu, k. se okite i valjaju po zemlji oni koji su bili žeteoci — da ih ne bole
i 388). U Vranjskom Pomoravlju, na Đurđevdan ujutru, »uhvativši se rukama za drenovo granje, visoko prema suncu«, uzvikuju devojke: »Proso
(GEI, 9—10, 130). U Vranjskom Pomoravlju za obredno umivanje mladenaca upotrebljava se voda u kojoj su tri jabuke i tri klasa r.
Bogorodičina ruka (anaѕtatіca hіerohuntіca). Po narodnom verovanju u Vranjskom Pomoravlju, štiti od demona. I zato se porodilja zapaja osvećenom vodom u kojoj je potopljena ova biljaka (SEZ, 86, 1974,
ili pogače počev od prosidbe pa do nevestinog prvog dolaska u rod posle udaje: na primer, u Vranjskom Pomoravlju prosioci meću svoje pogače jednu preko druge ispred svekra, a on svoju povrh njih (za uspeh i plodnost), u
Za doček suđenica sprema se pogača (GEM, 28—29, 179, Resava). U Vranjskom Pomoravlju (SEZ, 86): na krštenju majka daruje kuma pogačom, a po povratku iz crkve dete se unosi sa kravajem (422);