Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kuda ćeš? Vrat’ se, oj! Iz sveta zar je momče Od majke slađe stare, Što suze vriskom tare I život kune svoj? Tu prekide Jula opet, jer kad je pevajući ovu strofu pogledala na svoju mámu, videla je kako
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
jeku jeseni, kad vetar, hladan, sav od nekog jezivog jauka, otkida lišće i lomi grane sa onom podmuklom i osvetničkom vriskom koja ledi. Baš kao da smrt vitla kosom unaokolo. Vazduh je bio hladan i mokar, a oblaci su se osećali nad samom glavom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sa vriskom u grlu, presamitivši se preko kolena, primeti oko tog sanduka žabe, zmije, puževe, u blatu, uvijene u klupče, kako se
U ruci sa maramom od mletačkih čipaka, seđaše skoro nepomično kod svog prozora. Za strašnim vriskom, kojim je vriskala svu noć kad je iz nesvesti povratiše, nastala je u njoj potpuna tišina.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sljedeće noći, pune strašnih snova, počeh da buncam i svojom vriskom uzbunih čitavu kuću. Odležao sam dva-tri dana, blijed i zamukao, a jednog jutra probudi me glasan šum spolja i ja istog
Kostić, Laza - PESME
A nevesta nema glasa da joj vriskom odoleva, sakrila se za stup zlatni Astarote, majke sveta. Za stup zlatni Astarotin, što počiva na njem greda, a na
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
i ona pokri lice vrelim rukama i gorko zajeca... — Znam... znam... sve znam !... Video sam!... uzviknu Gojko takvim vriskom, kao da neko odseca parčeta živa mesa sa njega.
A ona, ne vidi se... samo se šareni i beli nekakva masa na krevetu i razleže se vrisak za vriskom... Gojko pobeže od prozora i više ne priđe tamo. Čim bi čuo vrisak, on bi bežao dalje, dalje...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Konjic njojzi vriskom odgovara: “Oj bogami, lijepa djevojko, Nije mi se gospodar ženio, Nego misli tobom o jeseni, O jeseni koja prva
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tvrđava zlatna gorela je i urlala. Na žaru lomača jadra su buktala, ropska vam mirisna tela bludnim su vriskom nudeći se gola pala, vijajući se oko mača. Mostovi tanki zlatili se i sjali, ko meseci na reci sa neba pali.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Svaki su čas otuda iz kujne istrčavale sa vriskom i vrelim licem. Svaki čas su silazile u podrum, gde je bilo piće, i oko bunara već je uvek po koja hladila lice i
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
88. Prispi čare na mačare, na panje dekanje, na senje dupore. 89. Prođe ban jerban s mora na Dunavo konjskom vriskom, junačkom vikom; malo ga ko viđe, svatko ga ču. 90. Pruži platno od mora do Dunava, pa ga savi u oraovu ljusku. 91.
Oni kod kuće opaze izdaleka ribu, đe dijete u zubima nosi, i đe riba vriskom trči, a dijete pišti i ciči, te svi u plač i u vrisku, a proročica ih stane ćešiti i govoriti da se ne boje, jere je
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Užasno je obrtanje popustilo, malaksalo, dok sasvim prestade, pa se ja, sa glavom punom olova i strahovitim vriskom, sruših na zemlju. Oko mene okretale se kuće, drveta, krovovi, šupe, tarabe, ljudi, bunar. Bunar se okretao kao čigra.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kuda ćeš? Vrat’ se, oj! Iz sveta zar je momče Od majke slađe stare, Što suze s vriskom tare I život kune svoj? Zar tamo, kud si pošla, Zar sunce lepše sija? Il’ cveće lepše klija? O vrat se, snahice!
Jedino je, prema M. Ćurčinu, u st. 3. strofe IV m. vriskom štampano s vriskom. — Femka, o kojoj pesma govori, udala se za Nikolu Bibića, sina melenačkog paroha Pavla Bibića, a
Jedino je, prema M. Ćurčinu, u st. 3. strofe IV m. vriskom štampano s vriskom. — Femka, o kojoj pesma govori, udala se za Nikolu Bibića, sina melenačkog paroha Pavla Bibića, a Nikola je bio „jedan
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
i grčevito zdera sa sebe svu odjeću i go pobježe s groblja, a za njim se nadadoše ostali blentovi sa silnom, zaglušnom vriskom I piskom.
Bojić, Milutin - PESME
Opijeni mržnjom, opkoljeni vriskom, Pripijene usne do krvi smo grizli, Moćna su nam rebra drhtala pod stiskom Prstiju, što međ njih neznano su sklizli.
I on kô kepec bludi sam i plače. XXXI Kô ustremljene dve buktinje sveže, Uz praskav požar rastopljene smole S vriskom fauna i nimfi, što gole U susret jure, kroz vijor što reže, I krše stabla i kidaju mreže, Naša su srca što se
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kumrija mu s vriskom odgovara da ne ima đece ni jednoga. Kad to čuo bane Zadranine, on govori Kumriji robinji: „Je l’ ko danas dvoru dolazio?