Jakšić, Đura - PROZA
Živko prihvati zavežljaj, a Stana preskoči vrljike, kojima je bila kuća ograđena, tako lako i vešto, rekao bi srna je...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Bogami, mene ti podiđoše mravci! Nadam ti ja bežati, a ono sve brže za mnom. Potegnem te preskočim vrljike i sapletem se te koliko dug — ljos o ledinu! Senuše mi svetlaci pred očima...
Senuše mi svetlaci pred očima... Podignem se, a ono došlo već do vrljike, zamahuje onim rogom, na me, a viče: »Stani, stani — ne beži!
— Meni mi ne verujete? — Nije da ti ne verujemo, nego nisi mi još platio ni oni vrljike što sam ti onomad doterao. — Ni meni one vrljike, znaš? — dodade Tiosav. — E 'oću, 'oću; 'a'de samo vi meni doterajte.
— Nije da ti ne verujemo, nego nisi mi još platio ni oni vrljike što sam ti onomad doterao. — Ni meni one vrljike, znaš? — dodade Tiosav. — E 'oću, 'oću; 'a'de samo vi meni doterajte.
se utiša sve po selu, dok se čuše ozgo teško natovarena kola, škripe i prikučuju se mehani Vitomir i Tiosav već dogone vrljike, uzeli četvora kola. Kad stadoše pred mehanu, priđe Tiosav i kucnu Trpku na prozor. — Ko je? — viknu Trpko. — Ja sam!
— 'A'de, stovarite tu pred me'ana, pa odmah pritvori. Stovariše oni, pa se vratiše po ostale vrljike. Taman zora malko zarudela, a Vitomir i Tiosav doteraše i peti put vrljike.
Stovariše oni, pa se vratiše po ostale vrljike. Taman zora malko zarudela, a Vitomir i Tiosav doteraše i peti put vrljike. Stovariše na gomilu, pa onda priđoše prozoru i kucnuše.
Neki ga zapitkuju za vrljike stovarene pred mehanom; šta će mu, od koga ih je kupio, pošto? On im kaže kako hoće da zagradi livadu dole u reci,
Utom će jedan od gostiju zavikati ispred mehane: — More, ljudi, evo mu vrljike ovde! Ovo su, bogami! I svi istrčaše pred mehanu da vide.
mnogo puta štošta zakinuo; kako su se dogovorili da ga najpre poplaše da ne izlazi nikud one noći, pa mu onda ponudili vrljike, kako je on pristao; kako su oni za noć prevukli sve vrljike od njegovog čajira i prodali mu.
poplaše da ne izlazi nikud one noći, pa mu onda ponudili vrljike, kako je on pristao; kako su oni za noć prevukli sve vrljike od njegovog čajira i prodali mu. Ele sve su kazali kako je bilo. I svak im je davao za pravo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Svirke, talambasi i halakanje prolamahu nebo nad Mišarom. Prvi redovi išli su bezbrižno, zaturili šare na ramena kao vrljike... Kara-Đorđe šetaše šancem mirno. Nijedan mu se ribić na licu ne pomeri. On gledaše vojsku kako se približava...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ne bijeli se na njemu seljačka košulja, ni na putu ostaje široka stopa od opanaka. Nasloni se na vrljike, a iz popove kuće, kao mjesečev zrak, lako se kreće druga slika, u dugim haljinama; korača plotu, i dugo i tiho šapuću.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A dečko podviknu za njim, prateći ga očima i veselim pogledom, dok ne zamače za vrljike, pa onda dohvati palicu i stade razgledati kruškovu granu, nema li još koja zrela žutica... — Ah, pa ja ga znam !
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Probiše posle mnogih napora trnjak i pođoše dale. Išli su neko kratko vreme i naiđoše na neke vrljike. Obališe i njih, pa pođoše dale.
— I namršten jednako. — Ozbiljan! — Kuražan je, vidi se po njemu. — Kuražan, mani ga: plot, vrljike, trnjake, sve to skrši. Samo tek namršten onako lupi štapom i ne govori ništa, a ti onda gledaj šta ćeš.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
S druge strane vrljika, otud iz čajira, načetili se gojni teoci, njuškaju ovce kroz vrljike, ili od duga vremena skaču jedno na drugo; najstariji vočić, da bi se dopao petomesečnoj kravici, gicne se nogama,
Bik Divonja leži uz vrljike i posmatra ludog Širgu; šta mu je, te dira junicu, kad vidi da joj nije do ašikovanja. Sivonja ga gleda i mrda levim
Planu puška, kuršum fijuknu, a Ljubiša još brže potrča, te stiže do ograde. Zatim poče, za klanjajući se za vrljike, da mu se privlači. — Dede sad da pucamo odovud, dok mu se Ljubiša približi, — reče neko.
To je, bez sumnje, Ljubiša i opazio, pa je stoga preduzeo onaj opasan korak: da mu se približi pored vrljike. Ko zna šta je on u tom trenutku osećao, kad se krenuo u takvu opasnost!
Onde, gde se dva čatala vezuju, vire krajevi od vrljika i pružaju podesan zaklon. Tu je zlikovac zavukao glavu i kroz vrljike pružio pušku na Ljubišu, koji se privlači od čatala do čatala.
Zlikovac, kako je ležao na trbuhu, tako je i ostao obrnut zemlji licem. Levom rukom uhvatio se grčevito za kraj od vrljike, a na desnu mu pala glava. Podigoše ga dvojica, izneše na travu, ogrejanu suncem, i izvrnuše ga na leđa.
— uzviknu čiča Pera i trže srpom prvu rukovet. U tom krcnuše vrljike odmah iza njega. On se sledi i povi oči u stranu, pa videći nejasno nekakvu dugačku i belu figuru, trže oči, saže se
— pa potrča k vrljikama, dohvati jednu motku, koju beše ostavio na čatalu, prenese je unutra i nasloni na vrljike. — Jok ja... neću te dirnuti... nek me Gospod Bog od takvog iskušenja sačuva, — viknu čiča Pera i stuknu korak nazad.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ovce pokušaše da iskaču, ali vrljike behu visoke; goveda se ustumaraše po oboru. Stanka dohvati sekiru, navuče na sebe guber i saže se uz vrljike, od kuda
Stanka dohvati sekiru, navuče na sebe guber i saže se uz vrljike, od kuda kurjaci dolaze. Već su se jasno videla četiri svetla oka kao žeravice.
Kurjak se mrtav sroza niz vrljike, a onaj drugi klisnu i nestade ga u šumi. — O tajo! — viknu Stanka nekoliko puta iz obora, dok joj se otac ne odazva.
ti kaza' da ne znam, a ti sad čini što god hoćeš — odgovara Đurica odsečno, gledajući pisareva konja kako češe glavu O vrljike, za koje beše privezan. Kmet opet uđe u kuću. Prođe pola časa.
— Šta si stao tu za vrljike, kâ da ćeš ždrebad da plašiš! — viknu ona ljutito i pođe dalje. I ako vešto prikri zabunu, beše se veoma iznenadila od
Istoga trenutka grmnu puška kod velikih vratnica, i hajduci ugledaše svoga stražara kako preskoči vrljike i pobeže kroz kukuruz.
Nek se muči!... I ja ću se mučiti !...« Jednim lakim skokom, kao vetrom ponesena, Stanka preskoči vrljike, i, ne dvoumeći, ne razmišljajući više o svome planu, pođe žurno, gotovo trčeći, k opštinskom putu...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Sekire lupaju, granje i vrljike vuku se. — Hociš li što, Jovane? — Nosim jedan proštac. — A što, bolan, samo jedan? — Ne mogado' više ugrabiti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ga utječe u Skadarsko jezero, koje se onuda zove Blato; a voda je Cetinja čak u Dalmaciji (izvire blizu varošice Vrljike i utječe u more kod Omiša).