Nušić, Branislav - POKOJNIK
II ANTA, PREĐAŠNjI ANTA: Dobar dan! Dobar dan, gospođice Vukice! VUKICA: Dobar dan! SPASOJE (Vukici): Ostavi nas za časak, imamo razgovor povodom te naše brige. VUKICA: Molim!
(Rukuje se sa Antom, pa sa Spasojem.) Kako, zar ti sam kod kuće? SPASOJE: A, ne, tu je Vukica. (Na njenim vratima.) Vukice, 'odi, 'odi, 'odi ovamo, došla je tetka Agnija! ANTA (digao se već ranije): Pa 'ajde ja da idem.
AGNIJA: Zbogom! ANTA (ode). V SPASOJE, AGNIJA SPASOJE: Ama, šta radi to dete? Vukice! AGNIJA: Nemoj je zvati, htela bih da progovorim s tobom.
AGNIJA: Nemoj je zvati, htela bih da progovorim s tobom. SPASOJE: Šta imaš kog đavola da razgovaraš sa mnom, eto ti Vukice pa razgovaraj s njom. AGNIJA: Htela sam da te pitam, znaš, za to odlaganje venčanja.
SPASOJE: Šta se mene tiče kako se napolju tumači! Ostavi taj razgovor, molim te, razgovaraćemo drugi put o tome. Vukice, Vukice! VI VUKICA, PREĐAŠNjI SPASOJE (kad Vukica naiđe): Gde si, dete, zaboga? VUKICA: Dobar dan želim, tetka!
Ostavi taj razgovor, molim te, razgovaraćemo drugi put o tome. Vukice, Vukice! VI VUKICA, PREĐAŠNjI SPASOJE (kad Vukica naiđe): Gde si, dete, zaboga? VUKICA: Dobar dan želim, tetka!
U njegovu se pomoć ja vrlo mnogo nadam. NOVAKOVIĆ: Pa razume se da ćemo biti strpljivi. SPASOJE: Idite lepo kod Vukice u sobu, tamo je i njen verenik, pa se zabavljajte, a meni ostavite da brinem i vašu brigu. Izvolite. (Rini, prateći je.
SPASOJE: E, eto, to je vrlo dobra ideja. Na to će izvesno pristati. (Odlazi levim vratima.) Vukice, Vukice, dušo, 'odi ovamo, došla je tetka Agnija. (Vraćajući se.) I, molim te, zadržavaj je koliko možeš više.
SPASOJE: E, eto, to je vrlo dobra ideja. Na to će izvesno pristati. (Odlazi levim vratima.) Vukice, Vukice, dušo, 'odi ovamo, došla je tetka Agnija. (Vraćajući se.) I, molim te, zadržavaj je koliko možeš više.
Volela bih ti to sama da odlučiš. SPASOJE: Odista, Vukice, kad će to već tebi pripasti, bolje je neka je po tvom ukusu.
SPASOJE: Pa pođi, Vukice. AGNIJA: Svakojako! Ja ne bih želela da bez tebe uzmem. VUKICA: Kad bi to moglo drugi put, danas me tako boli glava.
AGNIJA: I ja joj to kažem! 'Ajdemo, Vukice. VUKICA (poljubi oca u obraz i ode sa Agnijom). XI SPASOJE (sam) SPASOJE (osvrće se desno kao da vidi gleda li ga