Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Jeste umorni? — upita Stanko. — Nismo. — A od čega bi i bili umorni? — reče Zavrzan. — Sigurno su vodenice vukli!...
Dučić, Jovan - PESME
HORDA Mi nismo poznali vas po zastavama, Ni vaše heroje od lavova ljuće: Sve na kolenima vukli ste se k nama Noseć mač ubice i luč palikuće.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali opet, kad bi hteo čovek da ih traži, tu bi ih, na groblju, našao. A najradije su bili oko porte, uz zidove i tu se vukli, ležali. Danju bi, ako je lepo vreme, išli u reku, i tamo ispod vrba sedeli, ili se prali, čistili.
A tada kao da su naročito svi bežali iz sela i tu, u grad, varoš, gurali se, vukli po ulicama i zavlačili po opustelim hanovima, štalama, i razvalinama.
— A, Turci, a, a!... I tako bi celu, celcatu noć išli, vukli se po maalama dok ih ne bi dan smirio i rasterao po njihovim rupama, legalima, razvalinama. XXI Sećam se.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Napolju je bilo hladno i niski crni i mračni oblaci visili su nad varošicom i vukli se i zaplitali po brdima svud u naokolo.
Afrika
i polumrtav, hipopotam potopljen vodom; noću, čovek se blizu njih seti geoloških doba kada su se džinovski gmizavci vukli šumama osvetljeni mesečinom i kada je gušter viši od baobaba brstio lišće fromažea.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sećam se da su me tog dana, svi, pomalo vukli za uvo, rekavši: Na današnji dan si se rodio, sretan ti rođendan! Deda Gavrilo mi je dao nekoliko sitnih para, koje ste
Kad bi kola sekund‑sekretara grofa Kajzerlinga – koja su vukli krasivi belci – zašla u neku od tih mračnih, tesnih, baroknih, ulica, Isakovič bi se setio da mu je Božič pričao da je
Ekipaž, koji je Isakoviču poslao Volkov, to jest doveo Agagijanijan, vukli su belci, kakve običan putnik, na drumovima, u to doba, nije imao.
Konji, koji su dotle bili tromi i mirni, ali vukli dobro, uznemiriše se i počeše da se dure, tako, da je postojala opasnost da sve izvrnu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ne samo da mu se učini šesta briga sva ta vojska koju su oni vukli za sobom, krčeći joj put svojim pokoljima, već mu i njegova prošlost dođe kao jedno bezgranično ludilo.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
postane vlasnik onako uspravnog držanja, pomalo zaleđenog osmeha koji neprestano lebdi iznad tuđih glava — on, koga smo vukli sa sobom dok je bio još musavo dete, na čuvanje svinja i krava, leti, tamo u Bačkoj, na samoj mađarskoj granici, gde je
Moj stric je spavao pokraj puške, a oko četiri sata ujutru vukli smo se tragom konjske balege prema granici da vraćamo ukradene konje. Mladi barmen tada nije bio ni za šta.
besni što su nemoćni pred jednom jedinom zmijom — učeni ljudi, gospodari života i prirode, deca iz najboljih kuća... Vukli su ga, dakle, za rukave, a on ih je gledao kao iz neke daljine, a onda je polako, sasvim polako, spustio svoj tovar na
I tako su se tromo vukli pospani dani... Sve ređe su ga pozivali na večere, a i kad bi ga pozvali, stolovi nisu bili onako obilato servirani
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Vidim kako se rodoljubije uvažava. Vi ste bili člen odbora, a ja ništa. GAVRILOVIĆ: Nismo vukli nikakvu plaću. ŠERBULIĆ: Već ja znam. Svaki je lud, koji se za Srpstvo zauzima.
Milićević, Vuk - Bespuće
se natrag, isto tako zgužvani, smiješani, smućeni, s istom grajom, dovikivanjem, jedva dišući pod teretom koji su vukli, ne mogući da nađu svoj voz, zapitkivajući činovnike, koji su se na njih otresali mađarski.
I tako se vukli dani bez obilježja i bez uzbuđenja. Jednoga jutra probudio se kasno, umorniji nego što je legao; soba je bila mračna,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Samo je Žarko mrštio čelo, pekla mu dušu potajna tuga, nisu ga vukli piće ni jelo, željan je bio dječaka-druga. Kod vrapca, kažu, to nije varka, traženi dječak čekaće Žarka.
Zanjaka Sivko: „Ovo tek valja, evo i čkalja!“ Zalud ga dalje drugovi vukli, uporni Sivko ne diže glave, zvali ga, zvali, skoro i tukli, al pusti ždera neće iz trave.
Poznaje deda i stara kola i njihov motor, dva spora vola, ti su ga vukli, kune se brkom, puževim trkom. Kad fenjer-mesec obasja svod i zemlja cela u srebru pliva, volovski motor uspori hod,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ljudi su se leno protezali i jedva vukli umorne noge. Noć je bila mirna i puna zvezda. Tišinu njenu narušavali su rzanje konja i zveket lanaca...
Po navici sam skočio, ali nisam bio svestan svojih postupaka, niti sam znao gde se nalazim. Zatim smo vukli vojnike, koji su se tromo dizali, gledali nesvesno, naslanjali se na štit topa i spavali u stojećem položaju.
Zastrašeni, išli su nesigurnim korakom Tanasije i Jankulj. Bili su kaljavi do pojasa. Sobom su vukli dve velike testije, iz kojih se nešto pušilo. — Je li tako?... I to bez dozvole!... I opet vas dvojica!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Jok, veli ona. More daćeš mi, luda ženo, pa makar se svu noć vukli po kući. Ne dam ti, kaže ona, pa da si još toliki... i drži, bre, i povuci i potegni, dok jedva dade još jedno.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Naši napoličari, koji su bili naši osiromašili rođaci, vukli su me sa sobom i kad oru, i kad kopaju, i kad žnju. A pokazali su mi i selo.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Po snegu i po kiši, po blatu i prašini, mi, đaci-seljačići vukli smo se džombastom lenijom, igrali se i dosađivali, krali voće i povrće po baštama duž puta, da se, opet iz dosade,
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUK MIĆUNOVIĆ Bezobrazne, obrljane kurve, povukuše te nam obraz grde! Junačkoga ne znaju poštenja, a ne bi se vukli za Turcima. Mrzni su mi oni nego Turci, a ni mislim za njih ni za Turke.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali, kad se dockan u noć otvori šitom i osvetli kapija, i na njoj se ukazaše glomazna rabadžijska kola, koja su vukli dva jaka, stara i crna bivola, a kola su bila puna sveže i meke slame i povrh nje, u sredi, crneo se Marko mrtav,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tako me zemlja suncu ne otela! Tako me konjska kopita ne satrla! Tako me konjski repovi ne vukli! Tako me ne jela guba do pasa, a živina od pasa! Tako me ne klelo malo i veliko! Tako me ne proždrla pučina morska!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” vukli su s njega i haljine, ali se njega nisu smeli taknuti, a on se jednako Bogu molio, i Bog ga sačuva zdrava i onu noć.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Simka i još neko. Vikali su nešto, a on je čuo daleke pucnjeve. Ugurali su ga u čakšire i gunj. Psovao je. Vukli su ga. Pao je sa stuba. Dvaput je pao. Onda je zaspao. Ne, mislio je da ga bacaju u bunar. Dave ga.
Znoj je objedao rubove očnih kapaka; stenjanje i uzdasi vukli su se po podu; plašljivo a gusto, u otvorene oči uticala je zora i pobadao se on, uspravan i strašan u ogorčenju što je
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Onda ga je neko ščepao i vukli su ga, preko pustog mulja, kroz puste vode, da ga spasu a on je hteo da ostane na Ravnju, sa mrtvima. Ali, spasli su ga.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Na jednom kraju njegovom stajao je, upregnut, snažan ribar, a drugi kraj njegov vukli su ostali da bi ga sastavili sa prvim. Tako se prostor, obuhvaćen alovom, postepeno sužavao.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Posle su ga podizali, gnječili, trzali i vukli (uz nesložne i neke ispresecane i brze reči i primedbe) dok mu je glava, kao odsečena i kao da se drži samo na koži,
Gusti, zagušljivi i smrdljivi zeleni dimovi obavijali su rovove pa se utvarski vukli, vitlali i povijali pod pobesnelim vetrom i po izrivenoj, crnoj i mokroj zemlji koja se tresla, ljuljala, drhtala.
U tom zlokobnom okretanju, i dok smo mi vukli svaki na svoju stranu, jedan točak naiđe na neki veliki kamen pa se kola nakretoše, a kako smo bili nad nekom visokom
Petković, Vladislav Dis - PESME
I besno pođe sve dublje i dalje, Neznano kuda za instinktom groznim. Dok su odjeci, što hod njegov šalje, Vukli se za njim po satima poznim.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ali niko ne zna da su i funkcionisanje i njeno ime vukli poreklo od srpskog gajdaša koga sam slušao nekih dvadesetak godina pre nego što sam došao do svog izuma 1892. godine.
Krakov, Stanislav - KRILA
Na svojim nažuljenim plećima, sem teške ratne spreme, Vukli su i svu toplotu julskog dana, koju su neke duge krstarice iz dalekih tropskih voda donele kao strašnu istočnjačku
Za vojničkim koracima vukli se leno umorni oblaci prašine. Gore više njih, vrh bežične antene, strujali su daleki talasi, i kao u pozdrav nosili
su primale svu prašinu i zaparu promarširalih redova pred sobom, kvarile su pravilnost kolone, i nejednakim pokretima vukli otežale noge. Omaleni komandant sa četvrtastim, mesnatim plećima, okružen štabom na konjima, video je samo one prve.
Na čelu se razglegli opet zvuci muzike. No oni nisu bili više veseli ni pobednički, već se umorno vukli uskim ulicama kao oblaci zaparne prašine.
Konopčići od šatora zatresali se. Nove čupave glave pomaljale se. Kuvari su vukli na motkama teške kazane sa vodom. Jutro.
Ali oni bar tužno muču. Na vijugastom putu koji se peo uz planinu, dizali se crveni kolutovi dima. Bezbrojni volovi vukli su šarene topove uz strašnu dreku gonilaca. — Topovi su zvona za pobune... a pre njih ubijaju male..
Brisao je nadlakticom čupave brkove, i govorio da je republikanski režim spasonosan. Po nebu se vukli beli oblaci i okačinjali o borove na grebenu. Po padinama isušena trava je bila žuta, i na suncu sijala kao zlato.
daleko pozadi među kamenim obalama crnila se duboka voda jezera, a po poljima, praćeni šibom zrna i praskom šrapnela, vukli se poslednji izne mogli begunci — ranjenici. Ono što je ostalo od bataljona iskupilo se do noći.
A svi tako jednako jauču. I ovaj kad su mu zaboli bajonet u grudi, i onaj koga su vukli za prelomljenu nogu, da mu je glava udarala po kamenju. Sve su ih bacili u jarugu. Rus sad krklja i ječi.
A svuda se vukli kaljavi rovovi sa umornom, pokidanom mrežom žica, vrištali su mitraljezi i urlala čudovišta. Mali, kaljavi pešaci umirali
polja bitoljske ravnice, na kojoj se gdegde dizala minara, i pušili repovi prašine nad uranilim povorkama kamiona. Vukli su na front hleb i sleđeno meso u džakovima. Bora je pogledao bombe okačene o žici pod aparatom, i nasmešio se.
Lutali su dugo po džamijama i crkvama. Provlačili se kroz niska vratanca, vukli se duž prljavih zidina, čitali natpise pod svodovima i zastajali pod kolonadama zelenih i belih mermernih stubova.
Petrović, Rastko - AFRIKA
i polumrtav, hipopotam potopljen vodom; noću, čovek se blizu njih seti geoloških doba kada su se džinovski gmizavci vukli šumama osvetljeni mesečinom i kada je gušter viši od baobaba brstio lišće fromažea.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
) Tu je bilo puno vojske, bataljoni su jednako dolazili i prolazili, zamicali u šumu i razmeštali se; komesari su vukli hleb, meso i rakiju da nahrane i napoje vojsku; komordžije su pronosile municiju; oficiri glavnoga štaba, podeljeni u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Čujem gde neko iza mojih leđa govori: „Sigurno naši vrše napad.“ „Kakav napad!... Zar bi nas onda vukli po ovoj noći. Po paljbi rekao bih da naši beže.“ Kuršumi učestaše. Strahovao sam da me ne lupi u glavu.
Vatra poče da malaksava i za trenutak se utiša. — Hajde! — doviknuo sam vojnicima svoga voda. Nečujno, kao mačke, vukli su se vojnici preko onog kamenjara. U podnožju brda sakupili smo se. Zvezdana noć...
Čujem neko zveckanje i topot. Iza jedne okuke sretoh vojnike u šlemovima, koji su za sobom vukli mazge. Ozbiljni i mračni, pozdravljali su me nehatno. Gr-u-u! Pribio sam se uza zid. Srećom ne beše nikoga da me vidi.
Ostao u nekoj kafani. A italijanski vojnici, koji su putovali sa mnom, vukli su se kao creva. Jedan dođe, drugi ode. Nikad da se sakupe. Sedim u automobilu sâm, pa mi se sve prevrće.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Neodoljivo su ga vukli nepoznati, još neviđeni krajevi. Sve što je činio, činio je sa nekom detinjom bezazlenošću, nesposoban da bilo čemu
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
„Ja sam se vozio na Tisi, i išli smo polako, kao da nismo išli ni mi ni voda. Naša lađa je bila vrlo ružna, i vukli smo deregliju punu kukuruza, i Paja Šeširlija, u deregliji, jednako je pevao...
dobar čovek cela ga je varošica znala i volela, deca su trčala za njim i vadila mu iz džepova „ono što je za nas”, vukli su ga na sve strane muškarci i žene, jedva da je dva puta nedeljno ručao u svojoj kući.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zapregnuti topovi i kare bežali su u neredu na sve strane, posluga je trčeći pešice zamicala u kukuruze. Drugi su vukli ranjenike. Neki konji su jurili bez jahača.
Na jednome useku ugledasmo mrtvog naduvenog konja. Sigurno su ga podmetnuli kao neki stepenik. Zajedno sa ordonansima vukli smo buavu lešinu, od koje se širio težak zadah. Onda smo nabacali kamenja, te jedva pređosmo. Puta dalje nije bilo.
Sada su nam ljudski leševi služili kao putokaz. Pokraj mnogih leže i njihove puške. Vukli su ih do poslednjeg daha... Na jednom ocednijem prostoru beše neki zabran.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, prisutni su se, ipak, smejali, terali ga da se klovnovski prevrće preko glave, vukli za kosu. — Ej, ti Smešno Lice! — vikali su. — Skači! Pevaj! Krevelji se, Smešno Lice!