Teodosije - ŽITIJA
svetom ocu: U zemaljskom carstvu apostolski podvizavši se zemlje naroda svojeg pravoslavljem prosvetio jesi, i prognavši vukove jeresi i hramove besovske porušiv crkve Bogu podigao jesi, i ravna Ocu Sina i Duha saprestolna štovati naučio
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ima jedna pesma, slična onoj iz Vukove zbirke, u kojoj Marko Kraljević poznaje očinu sablju, svog oca, „Vukašine od široko Skoplje“, ali su u njoj začudo
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Kad ponaraste, hvataće medvjede, vukove, zečeve, konje i ostale zvijeri. Ljudi će od njega po tri dana bježati, a on će im se kroz prozor u kuću zavlačiti i pod
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
i pakostan, rešio da telo svoje snahe ne da grčkim popovima, već da ga prenese i sahrani na bregu, više sela, iza kuće Vukove, kraj groba Lazara Isakoviča, koji beše vidan, izdaleka, sa ravni.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
, što su muški simboli plodnosti. U ovu poslednju klasu predmeta ulazi i štap najstarijeg lovca na vukove, koji treba ukrasti i dati komad od njega nerotkinji pa će, veruje se u okolini Banja Luke, ubrzo zatrudneti.
U uzorku poslovica koje se odnose na dete i koje ovde analiziram nalazi se 170 poslovica (90 njih je iz Vukove zbirke, ili 60%).
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA ZVERI OKLEVETANE Za grabljivice i zveri oklevetane, za vukove što se kroz zabran stari, u letnje dane, spuštaju smireno kao kardinali, za lava u prašumi što sanjari kao pesnici
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Vidim i neku čeljad, ko da su se nešto rasula, svako gleda na svoju stranu... Vidim i nekog psa — razlajao se, a vukove ne vidim oko tora! Starica, koja je sve vreme mirno ležala na leđima lica okrenutog stropu, odbijala je duge dimove.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
i onoga što su romantičari sanjali i pevali, između njegovog trezvenog i vedrog racionalizma i verbalnog romantizma »Vukove omladine«, postojale su u osnovu potpune suprotnosti, i romantizam Vuka Karadžića i Omladine znači reakciju
godine. Dosada je od te Vukove prepiske izišlo sedam velikih tomova (I — 1907, II — 1908, III i IV — 1909, V — 1910, VI — 1912, VII — 1913).
sentimentalnost i fantastičnost ranijih pripovedača srpskih, vaspitanih kod slabih nemačkih pisaca; on je romantičar »Vukove škole«, sa nešto ugledanja na talijanske romantičare.
Ali, u osnovu, on je romantičar, đak »Vukove škole«, samo sa izvesnom primesom realizma. On ima sve osobine naših romantičara: veliku ljubav za narodnu prošlost,
Ljubiša, folklorni i leksikološki pripovedač »Vukove škole«, nije savladao sirovi narodni materijal, nije ga preradio i dao svoju sintezu, nije mu dao svoje lično obeležje.
One su bile sasvim u pravcu i tonu »Vukove škole« i njenih folklorno-filoloških interesovanja, vrlo slične pripovetkama Stjepana Mitrova Ljubiše, ali sa još manje
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
i isključiv da bi s potrebnom naklonošću i mirnim rasuđivanjem cenio vrednosti i drugih cvetova sa iste šarolike livade. Vukove srpske narodne pesme došle su u pravi čas i na pravo tlo, kao prolećna setva na jesenju ugaru.
d.“ (Proglas štampan u Beču o Sreteniju 1852, i razašiljan uz Rječnik drugog izdanja). U koliko su se Vukove nade polagane na narodne pripovetke ostvarile?
Narodnom prozom interesovali su se uglavnom folkloristi i mali broj naučnih radnika. Ove Vukove narodne pripovetke od 1853. bile su odmah i u celini prevedene na nemački; prevela ih je Vukova kći Mina i posvetila J.
Metod koji je Vuk primenjivao u skupljanju narodnih pripovedaka, uslovljavao je i Vukove sposobnosti. A one su se retko nalazile kod drugih.
se da skupe u selu vuku harač i da ga pošlju s ostalim hadžijama na ćabu, pa tobož kad se s ćabe vrati naučiće i druge vukove da zlo seljanima ne rade.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
zatrpale, ljudskom si se krvlju opjanilo; vazda râniš od Vidova dana junačkijem i konjskijem mesom gavranove i mrke vukove!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Onamo čak ima i priča kako je sveti Sana jednom u planini šiljao vukove u razne torove da večeraju. Tu jedan stari vuk priđe i rekne da je star i nemoćan, te da ne može nikud u tor da ide.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
23 Dva-tri primera uzeta samo iz dve Vukove knjige – a ima ih još među velikom množinom lirskih pesama – mogli bi nas uputiti ka izvesnim zanimljivim pretpostavkama.
Svi se slažu da nam narodna lirika dolazi iz velike starine, i pri tome se rado pozivaju na Vukove reči da su neke lirske pesme, za razliku od epskih, možda stare i hiljadu godina.
Recimo u pesmi „Devojka na gradskim vratima“, u drugom izdanju prve Vukove knjige pod brojem 571: Soko leti visoko, Krila nosi široko, Na desno se okrenu, Gradu vrata ugleda; Al na vrati
A paralelno s tim dobili smo moderan stih – i s njim poeziju – koji se sasvim odvojio od usmenoga, uvedenog posle Vukove reforme. Jovan Dučić je u tome imao veći udeo nego što se obično misli, a u samoj poeziji taj je udeo bio i presudan.
“ Zapravo je u pesmi to prednji plan, ili prednje lice vukove majke, dok je u pozadini nagovešteno njeno teriomorfno lice.
Evo tri deseterca iz pesme o Ognjenoj Mariji iz Vukove zbirke: Molićemo boga istinoga Nek nam dade ključe od nebesa, Da zatvorim sedmera nebesa.
U njemu dovodite u prvi plan neke od posledica Vukove reforme na razvoj književnosti i jezika književnosti u prošlom veku?
staroštokavskom, starosrpskom kosovskom zavičaju, time što je, na tragu pre svega Vinavera, problematizovao učinak Vukove novoštokavske jezičke reforme na putu modernizacije srpskog književnog jezika.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
To je ono „kukato i grudato devojče” koje se u završnoj glavi pojavljuje pored Vukove postelje u istovrsnoj sceni u kojoj je Dafina bila u prvoj glavi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
u pravcu narodnog, kao što će se videti i u kolikoj meri i obimu je taj prodor bio uslovljen, a koliko nezavisan od Vukove intervencije (jer naravno da je i toga bilo).
Sam Genij plače, gladeći pogreške Dve. Miloševu lepo pravda, Pak je pripisuje načas knezu. S tog snima; meće prsi na Vukove, Dobrotu kneza hitro obmanuvše. Na čelo reže pečat stida, Kletvi ga narodnoj navek daje.
god. baš na jezik (i pravopis) Berićev u njegovom prevodu Šrekove Istorije (v. Vukove Skupljene gramatičke i polemičke spise II, Beograd, 1894—5, str.
MOTO NA SERPSKU PERVU PJESNARICU (str. 121). Pesma je prvi put štampana u celini na drugoj strani naslovnog lista Vukove knjige Mala prostonarodnja slavenoserpska pesnarica, Beč 1814, bez potpisa autora; o tome podrobnije v. Ljub.
— Pjevajte dan i noć.” (Prepiska II, 120, 122) Mušicki je dobro osećao šta znače one Vukove reči o potrebi polzovanja neprijateljima, pa mu je docnije (7.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
U Turke, zar u Turke? Ha, u pakao!... Il’ tamo gde je mnogo strašnije, Međ’ zmije, guje, vukove, Kad u besnilu gladi očajne Sa sebe zdravo meso kidaju... Ha!... MIRA (klečeći): Babo! Ah, babo!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Obelodanjena u antologijskim primerima Vukove zbirke odgovorila je "krugu iščekivanja" evropske kulturne javnosti, postajući živa potvrda prvo Herderovih, a zatim
godine. U svojoj komparativnoj studiji povodom Vukove knjige iz 1833. godine ocenila je pojavu zbirki srpske narodne poezije kao "jedan od najznačajnijih književnih događaja
U bugaršticama je feudalna atmosfera naglašena jače. Deseteračka poezija Vukove zbirke kreće se pak na području ličnog, porodičnog i opšteljudskog i u skladnom sazvučju sa svečanim tonovima
Pesma iz Vukove zbirke živopisna je, sintetična slika sredine u kojoj pevač stvara, prenosi i čuva celokupan društveni i moralni
U poznatoj pesmi iz Vukove zbirke osveta nad Bećir-agom i aginicom priziva se s uvodnom scenom mučenja mladog hajduka Malog Radojice, kome Turci
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Subotićevo književno delo stoji na razmeđi klasicizma i romantizma; jedan je od prvih pobornika Vukove reforme koji je u narodnoj književnosti nalazio inspiraciju za stvaranje.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
za njim ide Tutnje brda od kamenih koraka Zastane na proplanku Žutom bez prilaza Kamen po kamen muze Poji žedne vukove Gustim kamenim mlekom Što se u sedam duginih boja preliva Jaki zubi i tajna krila Od kamenog mleka rastu KOVAČNICA
po brdima vetar vatronosac Njegovim rečima psuje Smeška se I polako jede Knjigu gospodara sveta I doziva gladne vukove Sa vrha kruške baca im listove Pune crvenih dugovratih slova I belih jaganjaca PUTOVANjE SVETOGA SAVE Putuje po
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
* Primena Vukove reforme kojom su otpali iz azbuke debelo i tanko jer. Izmirili smo se sa tim faktom na jedan čudan način.
Petrović, Rastko - PESME
Molitva, da ne bi bilo stida ni psovke, Za puteve na suncu, za sunčanice, za plovke, Za lisice, za vukove, za jazavce. I za bol, i za bol!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pesme koje su do nas došle, Vukove i starije, kratkog i dugog stiha, o ranijim i poznijim vremenima, sve su dobile svoj konačni oblik i smisao u doba
u drugom delu pesme, on ulazi u žestoku borbu, baš kao da se bori za zemaljsko carstvo, i bio bi pobednik da nije bilo Vukove izdaje. Otkuda ta protivrečnost? Prvo, nju je izazvala okolnost da je odluku o porazu doneo jedan bog.
mislilo se da to neprijateljstvo potječe iz izdaje Vukove“. Povrh toga, treba imati na umu i to da je narod vladavinu Burđa Brankovića, Vukovog sina, zapamtio po zlu n prokleo
Sa isto toliko smisla ponavljaju se Osmanove reči u Ženidbi bega Ljubovića, reči Bećiraginice u Malom Radojici, Vukove reči u pesmi Vuk Anđelić i ban Zadranin, stih „što me, tužan, ovud poteralo“ u Predragu i Nenadu, stih „nek iziđe pred
u drugom delu pesme, on ulazi u žestoku borbu (baš kao da se bori za zemaljsko carstvo), i bio bi pobednik da nije bilo Vukove izdaje. U tome je protivrečnost ove pesme.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Napipaćemo mi već te bjegunce, te vaše vukove i lisice! — zaprijetiše ustaše knezu Valjušku. — Ili će ovo selo predati sve sakriveno oružje ili ćemo mi s vojskom